zoran

3. lËjil
D2EK SLEJD
KIOVE OPET JAŠU
y !NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMAJiA
S E J N
Broj 25
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMlC
Naslov originala:
Jack Slade
ALLE GiiGEN LASSITER
Recenzija:
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Iiektor:
Zorka CIRIC
Tehnički uredmite:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Erika KOClS-HORVAT
Juaia SMIT
Štampa: 10. VI 19S1. godine
Tržište: 16. VI 1981. godine
Izdaj® i Štampa NlSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TOMlC,
Naslov originala: Jack Slade — ALLE GEGBN LASSITER. Capyrigjrt
by: 1976. by Towe Publications INC, prema ugovoru sa G PA iz
Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet mišljenjem Pokrajinsikog
sekretarijata za obrazovanje, nauiku i kuilituru SAP Vojvodine broj
413-12/79. od 28. II 1979. godine.

5. — H oj! H oj! — urlao je Mek Kam erlenđ kao bez du­
še.
Dugačak bič zviždao je nad oznojenim leđima životi­
nja, koje su zapinjala iz sve snage.
Semjuel Pejdž, koji je sedeo kraj Mek Kamerlenda na
boku prvih kola sad ih je prvi put ugledao. Desno od pravca
kojim su se kretali, tamo gde su se bregovi uzdizali kao
senke prema horizontu, odjednom su se pojavili.
Desetak-petnaest Indijanaca. Na toj udaljenosti nije
baš mogao tačno da ih izbroji.
B ili su to Kiove.
Semjuel Pejdž ih je poznavao. On je ovom rutom
vozio još dok su Indijanci predstavljali stvarnu opasnost.
Zatim su bili okupljeni u rezervate. I od tada, put od A la ­
mose do La Vete postao je jedva malo napornija šetnja.
I sada su iznenada opet bili tu!
Do đavola! To nije moglo ništa dobro da znači. U sve­
sti Semujela Pejdža opet su iskrsla lica obojena ratnim bo­
jama.
Nekoliko m ilja jahali su Indijanci kao pratnja kraj
kola. N ičeg pretećeg nije bilo u njihovom držanju. M oglo
bi se pomisliti da idu uporedo s njima iz čiste radoznalosti.
Tek kad se pred njim a pojavila vijugava dolina Sent
Luis u gruipi pratilaca zapazilo se komešanje.
Grupa se podelila.
Neltoilicina njih zarila je bose noge u slabine svojih
žilavih, čupavih mustanga. Oni odgalopiraše napred, dok
su drugi zaostali.
U tom trenutku su M ek Kam erlenđ i Pejdž p r o v e li
njihov plan.
— Prokleti da suJ — zagrmeo je Pejdž. — Preseći će
nam put u kaj on, M ek Kam erlende! Ako do onog uskog
prolaza ne stignemo pre njih, onda više nikada nećemo piti
hladno pivo u krčmi „V a jld branč” .

6. 'k 'k 'k Š E J N 'k i f k
M ek Kam erlenđ ponovo ošinu životInji- l'i'jil/ jc bio
potpuno u pravu. M orali su pre InciijuuMi h <Ii< do
ulaza u kanjon ili će biti izgubljeni.
Krenuli su iz Alamose sa dvoja kolu,
Na prvim kolima sedeo je on, Mok K hiih'i Iciui, i
Pejdž. Druga kola vozio je jedan mlad čuvok 1/ Ahimose,
koji je prevozio robu za H arvija Logunu I ko|l lm m - jed­
nostavno priključio. Kraj mladića sedolu Jt* nu Imlui kola
Marta Logan, plavokosa lepa sestra imui'img vlM»iilku tr­
govine iz La Vete.
Računajući i mladića, bile su to tri puftkp pii^Uv divlje
horde, zaključi M ek Kamerlenđ. A nije bliti muniijt' da .su
pratnju prim etili i iz drugih kola.
Semjuel Pejdž je repetirao ,,vinčesterku" OkiPiiui) se
jK>ludesno. Ispod cerade, koja se nabiralu tiu nuni-
šanio je u grupu Indijanaca koji su ih pratili,
Opalio je tri metka. Onda je odustao.
U divljoj vožnji, uz teturanje i ziiiiofluiijt' k(>lu, nije
mogao da pogodi pokretnu metu. Moguo 1», d « Ji* iinao
gomilu sreće. Ali, kako su stvari stajale, o moglo
biti ni govora.
Zašto ga, do đavola, niko u Alamosl Miji* upozorio na
Indijance koji su ovaj kraj opet učinili iHimMin'iilm? Onda
ne bi krenuo na ovaj put sa tako malo pu.iiiUu
Sta se u međuvremenu događalo i/.u 'i drugim
kolima, nije mogao da utvrdi.
N i M ek Kam erlenđ nije na to inlHlhi llio jc obuzet
potpuno time da goni životinje i odrAi kolu koja su se za­
nosila, da se ne izvrnu.
Još pola milje, i onda će se pred njlmu u/.dići oštri zi­
dovi kanjona. Tada će biti na uskom prevoju do koga mo­
ra da stignu.
Pola m ilje. Sada je to bilo dalje nego do meseca. Sa
teško natovarenim kolima i konjima koji su za sobom ima­
li naporan put od Alamose nisu u pojređenju sa lakonogim
mustanzima imali nikakve .šanse.
M ek Kam erlenđ je ipak pokušao.
Stajao je na boku i zatezao uzde, koje je držao u le-

7. vici. Desnom je zamahivao bičem kao nikada u svom ži­
votu. U njegovom poslu konji su bili saradnici, s kojima je
čovek morao dobro da postupa. Jer, od njih je i zavisio.
U jednom trenutku Semjuel Pejdž ugledao je kola
koja su ih pratila.
Marta Logan držala se čvrsto za ivicu kola. Lepo lice
bilo joj je izobličeno od straha. Mladić, čije ime Pejdž
nije znao, ulagao je velike napore da sačuva živce. Činio
je jedinu pravu stvar za čoveka koji nije imao nikakvog
iskustva. Držao se slepo predvodnika, jer je znao da se
oni nisu prvi put nalazili u tako škakljivoj situaciji.
Semujel Pejdž oseti gorčinu u ustima.
Do đavola! On je već često gledao smrti u oči, ali,
uvek bi pronašao šansiu đa se izvuče.
Danas na obzorju svoje sudbine nije mogao đa ugleda
nijednu srećnu zvezdu.
Za Martu Logan i mladića nije mogao ništa da učini.
Bilo je veliko pitanje da li će i sami stići do kanjona kad
im je pet-šest Indijanaca presecalo put.
Ako bi uspeli da sa oboja kola uđu u kanjon, šanse bi
im ponovo porasle. Kola bi mogla dobro da zabarikadiraju
uzani prolaz. Onda bi m ogli da zadrže napadačku hordu,
dok bi jedan od njih odjurio u tvrđavu Garland po po­
moć.
Pogled mu pade na Mek Kamberlenda, koji je stajao
na boku kola. Lice mu je bilo kao isklesano od kamena.
Sive oči su mu bile hladne i uperene pred sebe. Ruka sa
bičem zamahivala je nemilosrdno nad oznojenim leđima
životinja.
Pejdž je jedva trenutak gledao svog partnera. Onda
ga je video kako umire.
Kugla je došla spređa.
Dvojica K iova su im presekla put, okrenula konje,
naslonili pušku na rame i zapucali na prva kola.
Uzde i bič ispadoše Mek Kamerlendu iz ruke. Visoka,
malo pognuta prilika zanese se udesno. I onda, iznenada
iščeze.
Pejdž kriknu. U njegovom glasu osećali su se gnev,
užas i saznanje.
Sada je bilo gotovo!
Znao je to pre nego što je video da je i levi od up­
regnutih konja bio pogođen kuglom.

8. ★★★S e j n ★★★
K ola se zanesoše udesno. Jedan točak udari o komad
stene raspade se, kao da je od šibica. Kolu |>r('vrnuše
pošto je Pejdž u samoubilačkom skoku {>ok'1('() « boku.
Pad je bio užasan. Zadobio je snažan »mIumk’ u (ilavu,
a noge su mu bile smrskane kao malo pr»t toORk (xl kola.
Bol ga je dovodio na ivicu svesti. PosUMiiijoiM .snagom,
podigao je pogled.
Ugledao je druga kola. Video je mladiću 1 plavokosu
mladu ženu, sestru H arvija Logana, čija 8« ruba nalazila
na kolima, koja nikada neće stići na svoj cilj.
Prva, smrskana kola blo^kirala su pul. Ciik iil l»ku.san
vozar ne bi se provukao pored njih.
K onji instinktivno povukoše udesno. Kolu uilarl.St' u
ostatke prethodnih.
Razleže se prasak.
Semjuel Pejdž ugleda oba stvorenja kako li'lc* kroz
vazduh. Začuo je krik mladića, koji odmuli unuićf. Ziiliin
ugleda devojku koja se srećno dočekala o tlu, Jor nr od­
mah ponovo uspravila. A onda, Semjuel Pcjdi; U|{k‘<la lo-
bu koja je ispala iz kola i rasturila se okolo.
Bile su to „vinčesterke” , sanduci s odgovaraj ućom mu­
nicijom i sanduci sa viskijem!
Opazio je to kroz ljubičasti veo koji mu .n i* navlačio na
oči. Onda mu dopre do ušiju prodoran ki'ik <l('vojk(‘ i još
jednom u njemu probudio svu, životnu koju mu je
još preostala.
Indijanci, koji su pratili kola otpozndl, ilolnzili su sve
bliže i bliže. Već je mogao da im ra.spoznaj(> ratne boje na
licima. Zurio je u njihova razjapljena u«la koju su puStala
ratne pokliče.
Marta Logan ne s<me da im padne u ruke!
Pejdž jefcnu od bola dok se otkotrljao u stranu. Izgu­
bio je „vinčesterku” , ali, revolver je jo.i bio u njegovoj
futroli. Poslednjom snagom ga jc; izvukao. Palcem zateže
oroz. Drhteći, podizao je te.§ko oružje.
Uperio je cev u plavokosu devojku, koja se oslonila o
jednu stenu. Okomito sunce reflektovalo joj se u kosi kao
svetlosni signal upozorenja. Marta Logan je prekrila ša­
kama lice, da ne bi i dalje vrištala.
Posle pakla prethodnih, trenutaka, nastala je potpuna
tišina.

9. ★ ★ ★ S E J A / * * *
Pejdž se pomože i drugom rukom. Bio je suviše slab
da nanišani sigurno jednom.
Marta Logan mora da umre!
Smrt je bila čovečnija od onog što je očekivalo, ako
je K iove odvuku u rezervat u Oklahomu. Tako je oai mi­
slio.
Nikada još nije Pejdž uperio oružje u nekog neoiaoru-
žanog, a posebno u ženu. Spopala ga je tuga. Oseti kako
mu suze teku niz prašinom prekriveno lice.
Mora!
Ali, nije stigao.
D vojica. Indijanaca su mu se približila i njihova kop­
lja probola su teško ranjenog čoveka pre nego što je us­
peo da pritisne obarač.
Semjuel Pejdž je umro zajedno sa mladićem iz A la ­
mose, koji je ovom vožnjom hteo da zaradi deo novac ko­
jim bi kasnije mogao da kupi jedan mali ranč.
Nijedan od njih nije mogao da vidi vitku, smeđu pri­
liku na snažnom belcu. Nisu viđeli ni kako je ispustio po-
bednički krik. Onda poglavica svrati pogled ka plavuši,
koja se, užasnuta, priljubila uz stenu. Bila se toliko uko­
čila od šoka đa nije ni pokušala da prekrije belinu svog
tela ispod pocepane bluze.
I I
Nalog „Brigade Sedam” zatekao je Sejna u Trinidadu,
u Koloradu. Boravio je tamo već dva dana u hotelu ,,Kolđ-
v il” u društvu jedne od žena koje su mu u životu poAia-
gale samo toliko đa na trenutak zaboravi na sive opasnosti
kroz koje je prolazio. Sada je ponovo trebalo da se uputi
u neizvesnasT.
Zapadnjak je napustio Trinidad, koji je u. ono vrem e
bio jedan od gradova, odakle su operisali odmetnici od za­
kona, čineći kraj prema Santa Fe krajnje nesigurnim.
N jegov cilj bio je La Veta.
Sejn je bio obavešten u prepadu na dvoija kola koja
su iz Alam ose stigla do doline Sent Luis, od strane Indija­
naca koji su izašli iz rezervata u Oklahomi.
To na njega nije ostavilo naročiti utisak. U vek je iz-
no-va bilo tih izleta iz rezervata i uvek bi iabegii Indi­

10. ★ ★ ★ S E J A / * * *
janci predstavljali opasnost. A li, pre ili kasnije, bili bi uh­
vaćeni i vraćeni.
No, ovaj put je nešto drugo uznemiravalo voćstvo
„B rigade Sedam” . Nešto što je moglo stajati i/.a log na­
pada.
Pre dva meseca je poglavica Kvana sa s ed nn tn 'n aGs t
mladih ratnika napustio rezervat. Do ovog treiniilka neko­
liko transporta je prošlo preko prevoja kod d o l i r u ' Srnt
Luis. N i na jedan n ije bio izvršen prepad, iako j e bilo
skoro sigurno da se Kvana sa svojim ratnicimu krije u ta­
mošnjim brdima. Indijanci se čak nisu ni pojavljivali na
vidiku. Sve do trenutka kad se na putu nai:ai> veliki
transport „vinčesterki” i municije. Tada je Kvana uidario.
T ri čoveka izgubila su život. Jednu devojku su Kiove
odvele.
U svakom slučaju, neobično. To se nije dopadalo ni
ljudim a koji su vodili ,,Brigadu Sedam” , ni samo fiejmu.
Ratnici, izbegli iz rezervata, ne bi se opterećivali jed­
nom belom ženom. Takvi ratnici udaraju, uzimaju plen,
vraćaju m rtve i ponovo nestaju. I ne pojavljuju «u, dixk
ponovo ne ugledaju svoju metu.
A li, kako su isplanirali da napadnu baš pošiljku oružja
i municije i kako to da su odveli belu ženu?
Nešto se tu nije poklapalo.
I to je bila dovoljna osnova da ga „Brigada Sedam,,
pošalje u La Vetu da izvrši istragu.
III
— T o je odgovor Indijanaca za prepad na njihova
sela!
Sindi Navaro naslonila se rukama na šank u krumi
„V a jld branč” u La Veti. Meleskinja kao da je uživala u
začikavnju. Uz put je izazovno pokazivala kaubojima i ni-
štarijama koji su se u to vreme nalazili u krčmi, duboiki
izrez na svojoj crvenoj haljini.
— Prokleta skvo!
— Covek koji je ovo izgovorio bio je dugajlija i ne-
otesanko. Laktovim a je načinio sebi priličan prostor za
žankom.
— Trebalo bi te poslati u rezervat! — nastavio je.

11. ' k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k
Začu se smeh. Počela je galama. Začule su se aluzije
da Sindi Navaro, čija je majka bila Apačkinja, duva u
istu tikvu s onima koji su pre tri dana izvršili prepad na
transport.
Žena duge crne kose, koja nije želela ništa drugo sem
da belci jednom prestanu u Indijancima da gledaju đa­
vole, pobleđe.
— To su bili ljudi kao ti, M alvore — odvrati uzruja­
no. — Ljudi kao ti što su progonili svakog crvenog čove­
ka. V i ste izazvali rat, navukli ovamo konjicu i saterali
K iove u rezervat!
Bradato lice Danijela M alvora se iskrivi u grimasu
punu mržnje. Iskezio je žute, krnjave zube. M ržnja mu se
čitala i u žućkastim, hladnim očima. Ličio je na vuka koji
je namirisao žrtvu, i bio spreman da svakog trenutka na­
padne.
— Oni su zarobili moju sestru!
To je rekao H arvi Lolan, koji se digao kraj stola za
igru. Vukući noge, približio se šanku i stao kraj Danijela
Malvora.
— Zao mi je — uveravala je Sindi Navaro. — Zaista
mi je žao, mister Logane. Nadam se đa će ona . . .
— Pošto ti tvoju crvenu braću tako dobro poznaješ,
znaš i šta se s njom može dogoditi — okretao je M alvor
vodu na svoju vodenicu. — I ko može da nam tvrdi da ti
tom prokletom kojotu Kvani nisi dojavila za transport
oružja?
Negodovanje i strah pojaviše se na lepom licu poluin-
dijanke.
— Otkud bih ja to mogla đa znam?
— Logan se muva po ovoj krčmi. M i dobro znamo da
si više puta pokušavala da mu zavrtiš glavu!
— Kad bih bila muškarac, ja bih te za ovu laž smak-
nula!
Harvi Logan se držao po strani, kao đa je cela stvar
suviše vruća za njega.
U krčmi je odjednom postalo sasvim tiho.
Samo se Danijel M alvor smejao.
— M ože se videti da imaš dosta apačke krvi u žila­
ma! Zbog ono što su tvoja crvena braća uradila trebalo bi
da te obesimo.

12. 'k 'k -k Š E J N -k 'k 'k
M alvor još nije sasvim ni izgovorio to, a Sinrii Nava­
ro ga ošamari svojom malom šakom posrod bradatog lica.
Glasan žamor pomešao se sa zvukom zalupljenih vra­
ta, koja je Sejn ušavši, zatvorio za sobom.
Sejn ostade još neko vrem e na vratima.
M alvor se hitro trže od šanka. Ruka mu po.se?,(> zn opa-
sač. Za tren mu je u šaci bio „b o vi” nož.
— Kažem da je ona sa prokletim psom Kvanom za­
jedno radila — zareža. — Zbog toga je kriva zn smrt tri
hrabra čoveka i kriva za neizvesnu sudbinu Marte l.ogan.
Jedan crvenokožac je kao i drugi! Pokvaren i podmukao.
N i poluindijanka kao što je Sindi Navaro no prcdsliivlja
izuzetak. Ko ima nešto protiv toga da zadoiiem iijon skalp
za svoj pojas?
Zapadnjak načini dva koraka od vrain kn sredini
krčme. Onda ponovo stade. Niko nije obraćao pažnju na
čoveka kome se napor od jahanja od Trinidiidn dcvvde čitao
na licu. Niko se, nije usprotivio predloRu dugajlijo sa
„b o vi” nožem u ruci.
— Ja imam nešto protiv, M alvore! — odjeknu oštri
Sejnov glas. — Imam čak jako mnogo protiv!
Pogledi gostiju krčme okrenuše se ka prido.*ilici. I
M alvor se okrete, skrenuvši pažnju sa Sindi Nnvaro. Pog­
ledom žućkastih očiju prosto je probadao fiojna. U nje­
govim zenicama pojavi se opasno svetlucnnje*.
Sejn je poznavao taj pogled. Suvi.ie je čfslo gledao u
takve oči. I uvek se to odvijalo na i.sli mičin. Uvek se
pretvarao u borbu na život i smrt.
Tome još treba dodati da je almosfi'in u „V ajld bran-
ču” bila nabijena dinamitom. Ljudi .su jo.i bili pod utiskom
prepada od pre tri dana. Zbog toga im S(' nije dopadao ni­
ko ko bi uzeo nekog Indijanca u za.ititu.
Sejn shvati opasnost u koju je upao. T ne bi po svojoj
vo lji odmah prvog dana u La Veti upao u neprilike. Ali,
užasno je mrzeo nepravdu. A posebno mu se nije dopada­
lo da tip kao što je M alvor nasrće na ženu, samo zato što
je meleskinja.
Osvrnuo se. Po svemu sudeći, nije bilo nikog u krčmi
ko bi se usudio da se suprotstavi čoveku kao što je M al­
vor.
— Ja te ne poznajem — reče M alvor tiho, sikćući.
10

13. ★ ★ ★ S E J N * * *
— N i ja tebe ne poznajem — odvrati Sejn u istom
stilu. — Ipak, ne mogu da poverujem da ozbiljno misliš
ono što si rekao.
M alvor zadrža nož u desnici. Levom se pogladio po
kovrdžavoj, gustoj bradi. Oči mu se suziše još više.
— Ja kažem da su svi crveni isti! Cak i oni u čijim
žilama teče samo pola indijanske krvi, stranče! Tako m i­
slim. I kažem da svako ko se tome suprotstavi nije ništa
bolji.
— Sta K vani sleduije ne moram tebi da govorim. To
je jasno — odvrati Sejn. — A li, sve ostalo je besmislica.
Postoje dobri belci i postoje loši belci. Isto je tako i sa In­
dijancima. Ipak, nisu ni izbliza svi pobegli iz rezervata.
D ivljim pokretom zabode M alvor nož u šank, tako da
je ovaj ostao da vibrira u drvetu.
— Ovde dolazi jedna preispoljna skitnica koja ne sa­
mo da mi ne da da jednoj poluindijanki skinem tu dugu,
crnu kosu, nego me još naziva i lažovom! Jesam li tačno
razumeo?
— Ako zaista misliš ono što si rekao, Malvore, onda
si me tačno razumeo!
Iznenada, zavlada mrtva tišina.
— Ko si ti? — uipita najzad M alvor.
— Sejn!
M alvor se naceri.
— Znaš li zašto sam te to pitao, Sejne?
Zapadnjak zavrte glavom.
— Pitao sam te da bih znao šta da napišem na tvom
krstu na groblju!
Ljudi koji su se još bili zatekli za šankom, povukoše
se do prvih stolova. Tamo su stajali, začuđeno zureći u
zapadnjaka, kojeg niko u La Veti nije poznavao, i koji,
prema tome, u odnosu na Malvora, kojeg su znali, po n ji­
hovom mišljenju nije imao nikakvu šansu.
Zapadnjak osmotri H arvi Logana, koji je stajao me­
đu ostalima. Bila je to vitka, izdužena prilika, elega’^tno
obučena. On nije nosio uobičajeni opasač za oružje kao
drugi, koji su govorili đa bi rađe prošli goli, nego bez
oružja kroz La Vetu.
— Je li to i vaše mišljenje, mister Logane — hteo je
Sejn đa zna.
11

14. ★★★S e j n ★★★
— M alvor zna šta govori — stiže odmah odgovor.
H arvi se trudio da se drži neutralno. — M alvor je sa mno­
gim crvenokoišcima imao posla.
— I ja — primeti Sejn. — Bilo je Indijanac koji su
mi spasli život. Ljudi s kojima bih u svakom shičaju rađe
živeo nego sa tipovima M alvorove svrste!
Pre nego što je ovaj uspeo da odgovori, poseže Sindi
Navaro za nožem koji je bio zaboden u šank.
M alvor opazi pokret male ruke ka teškom oružju. Pre
nego što je Sindi stigla do noža, pogodi je težak udarac po­
sred lica.
— T i ćeš doći posle na red!
Sindi Navaro posrnu ka regalu sa bocama. Poku.šala je
da nađe oslonac, ali se srušila na pod zajedno sa lu-koliko
boca koje se razbiše u paramparčađ.
Sejn htede da priđe devojci kojoj se činila tolika nep­
ravda.
To je bio trenutak neopreznosti na koji jo Malvor je ­
dva čekao i računao. Kad nekog protivnika uijc poznavo,
tražio je đa mu otkrije slabu tačku. Takav jc bio njegov
stil.
Sada je dejstvovao.
Ruka mu posegnu ka futroli u kojoj mu jr bio zadenut
revolver. Prsti mu se sklopiše oko sedefno dr.'iko, kad se
razleže opominjući uzvik devojke.
Jer, Sindi se već bila uspravila iza šanka.
Sejn 'se okrete.
M alvor je već bio dopola izvukao oružjo kada jc Sejn
posegao za revolverom.
Nikada još u La V eti nisu viđeli nekog ko tako brzo
poteže i puca.
M alvor se sruši na kolena. Revolver mu kliznu iz ne­
moćne ruke. U žućkastim očima mu sc ogledalo zaprepaš-
ćenje. Onda izdahnu sa psovkom na usnama.
Sejn se osvrte.
Lju di su ga okružili kao neprobojni zid. Lica su ga po-
smatrala nemo. Niko zapravo nije posebno voleo Malvora,
ali, sada je stvar bila drukčija, jer je on izražavao njihova
trenutna osećanja prema Indijancima. Sada je on bio je ­
dan od njih. Covek s kojim su ih vezivala ista stanovišta.
I ležao je m rtav na drvenom podu krčme.
12

15. ★★★S e j n ★★★
Sejn je lako mogao da predvidi teškoće koje su ga
očekivale. Proklinjao je' situaciju od kako je ugledao lice
lepe meleskinje.
Suze su blistale u zenicama Sindi Navaro, čineći nje­
ne tamne oči još dubljima. Drhtala je, zabacivši nazad ko­
su koja joj je bila pala na lice.
Iako nije izustila ni reč, Sejn je znao šta je htela da
mu kaže.
U sledećem trenutku, odjeknu jedan glas iza njega.
— Baci oružje, stranče!
Tek tada se zatvoriše vrata za šerifom Džonom Tans­
tolom, koji se trenutak ranije pojavio na njima.
I tada ugledao Sejna, okruženog ćutljivim zidom gra­
đana.
Sejn zadenu „rem ington” nazad u opasač. Onda se
polako okrete.
Na Tanstolovim grudima sijala se šerifska zvezda.
N jegovo zategnuto lice postalo je još šire, dok su mu na­
brekli mišići na obrazima, jer je govorio kroz stisnute zu­
be. U desnici je držao revolver uperen u Sejnove grudi.
Tanstol pogleda u Sejna pa u m rtvog Malvora.
— Ustrelio ga je s kuka, kao psa, samo zato što je
M alvor govorio nešto protiv Indijanaca koji su počinili
prepad — javi se jedan od prisutnih.
Bilo je to kao kad prolećno sunce na jednom mestu
otopi led. Odjednom je potekla bujica.
— Baš tako se dogodilo!
— On nije pružio šansu Malvoru!
— Obesite skitnicu na prvo drvo!
Glasovi su nadjačavali jedan drugi.
N jegov pogled potraži Logana. On je bio jedan od ma­
lobrojnih koji do sada nije izrazio svoje mišljenje.
— Kažite šerifu kako se stvarno dogodilo! — obrati se
Loganu Sindi pre Sejna.
— Kako se dogodilo, mister Logane? — upita i še­
rif, približivši se u međuvremenu Sejnu.
Ponovo je nestala tišina u krčmi „V ajld branč” . Tak­
va tišina da bi se čula igla da padne. Sve oči bile su uprte
u najbogatijeg čoveka u gradu, čija je sestra, po svim zna­
cima, u prepadu dopala indijanskog zarobljeništva. A da
ne govorim o o transportu „vinčesterki” i municije.
13

16. 'k 'k 'k S E J N 'k 'k ir
Sejn zadrža dah. Jedna Loganova reč i on je spasen.
Tanstol će pridati Loganovoj izjavi više težine nego
svim glasovima koji su dosada galamili.
Prolazile su sekunde. Onda H arvi Logan sleže rame­
nima.
— Ja nisam ništa video, šerife — pređe preko nje­
govih uskih, stisnutih usana. — Znam da je un/.vno Mal­
vora lažovom i zaista se ni M alvor nije lepo ponaSno. Ali,
to nije razlog da jednog čoveka prosto sravnite sa zem­
ljom, Tanstole!
— Mislio sam da niste ništa viđeli, Logane.
— Vidim đa je M alvor m rtav — odvrati vln.sinik tr­
govine, kome je takođe pripadao i jedan od dva liotola u
L a Veti. — Kako je došlo do prepirke, rekao sani. Sti anac
je nazvao M alvora lažovom. K o je ođ njih dvojici' prvi po-
tegao oružje ne znam. Morate se držati izjavu ljudi koji su
bili očevici.
Sejnov po.gled odluta na poluindijanku. NJc-ne pune
usne bile su stegnute. U očima su joj se videli mržnja i
prezir. A sijale su joj se kao užareno ugljevje.
Ali, Sindi Navaro je ćutala.
Odlučnim pokretom ruke trže šerif TanstoJ Sejnov
„rem ington” iz futrole.
— Polazimo!
— Cemu otezanje, Tanstole? — povika nt'ko iz gomi­
le. — On će samo zaprljati naš lepi zatvor, a ono što bude
jeo, moraće đa plate građani. Sa ljudima kao .*5to je on,
treba po kratkom postupku, šerife!
Gomila poče đa se kreće. Za trenutak je izgledalo kao
da hoće Sejna na silu da otmu. Onda Tan.stol jednostavno
skide sa nišana uhapšenika i uperi cev u uzrujanu gomilu.
— Dok ja u ovom gradu nosim zvezđu, niko neće uči­
niti ništa što nije prestiđila imenovana porota — upozori
ih oštro. — K o u to ne veruje, treba samo đa priđe i da
pokuša da uzme zatvorenika!
Niko se nije primakao. Sejn je to znao. Tanstolov glas
zvučao je odlučno. Pucao bi u svakoga ko bi pokušao da
se umeša u njegov posao.
A li, iako se niko nije sada približio, neraspoloženje
protiv šerifa je raslo. I u jednom trenutku, jedna cev neće
više biti dovoljna da zadrži rulju.
To će tek početi.
14

17. ★ ★ ★ S E J A / * * *
IV
Položaj je bio beznadežan.
La Veta se jedva mogla nazvati gradom. Niske, upo­
la u zemlju ukopane brvnare, nekoliko krčmi. Uz to ho­
teli, male prodavnice i, naravno, groblje. Nigde traga ne­
koj ozbiljnijoj ustanovi.
Sem šerifske kancelarije sa zatvoro'm.
Rešetke ćelija bile su čvrste i ukopane u tlo. Prozor
suviše mali da bi se odrasli čovek mogao kroz njega pro­
vući. Ukupno tri ćelije iza kancelarije. I samo jedna za­
uzeta.
U njoj je bio Sejn. Covek kojeg je „Brigada Sedam”
poslala da otkrije šta se nalazi iza prepada na transportna
kola, kada je odbeglim Kiovam a i poglavici Kvani pedeset
pušaka i municija palo u ruke.
Sejn sede na drvenu klupu. Već se spustila noć.
Vrata šerifske kancelarije bila su o-tvorena. Tanstol
je sedeo za svojim pisaćim stolom. N jegov pomoćnik sta­
jao je naslonjen kraj vrata. Ormar u kome su se nalazile
„vinčesterke” i dve ,,sačmare” bio je otvoren.
To je bio siguran znak da je šerif Tanstol po.mišljao na
najgore.
Sto je noć dalje odmicala to se raspoloženje u krčmi
sve više okretalo protiv Sejna. Uskoro će stići do taćke
ključanja. Onda će Tanstol morati da puca u sopstvene
građane, ili da im izruči zatvorenika, što nikako nije mo­
gao.
Sejn je znao: njegov konopac je već pripremljen.
Osećao je neprijatno škakljanje u vratu.
— Znate prokleto dobro da je Danijel M alvor prvi po-
tegao oružje — viknu ka kancelariji.
Visok i vitak čovek podiže glavu.
— Ja znam da je M alvor bio pijanica i izazivač ne­
reda — stiže Sejnu odgovor. — Tu i tamo, znao je i đa
potegne oružje. Dugo je imao sreće đa je bio uveic nešto
brži od ostalih, koji su se sukobili s njim. A li, znam tako­
đe, đa ništa na ovom svetu nije mrzeo više ođ Indijanaca.
P ri posiednjem prepadu, pre dve godine, poginuli su mu
otac i brat. To ga je napunilo gorčinom.
Sejn, naravno, o tome nije mogao imati ni pojma. Alt,
15

18. S e j n -k-kir
i da je znao, njegova reakcija u krčmi opet ne bi bila
drukčija.
— Tome treba dodati još nešto — nastavi šerif. —
M alvor je bio građanin ovog mesta, kojeg je ustrelio čo­
vek, koga niko ovde ne poznaje, i koji je ujahao u grad
kao neka lutalica u sedlu.
— Bio sam u prolazu.
Tanstol sleže ramenima.
— Vaš je peh što ste u krčmi „V ajla branč” tia/.ili
đavola!
Zaista peh za mene, pomisli Sejn, ali, srećo za Sindi
Navaro!
— Koliko vredi reč jedne poluindijanke iz krčme?
— Za mene isto koliko i reč svakog drugog građanina
— odvrati Tanstol uvereno. — Sta znači za porotii, ne
znam. A li, kad mnogo ljudi tvrđi da ste ustrolili IVIalvora,
a da mu niste pružili priliku za fer borbu, onda ri'č Sindi
Navaro nema nikakvu težinu. Sem toga, ona jc u ki'čmi
ćutala.
To je bilo tačno. Cútala je. Nijednom rcčju nijo uka­
zala da ljudi koji su govorili protiv Sejna lažu.
Sejn je znao šta je zabravilo njena usta.
Posle M alvorove smrti, opasnost za nju jo mmiila. A
sa svojom izjavom, navukla bi nanovo na sebe sav bos go­
stiju.
U jednoj takvoj noći, koja miriše na linč, mogla bi
svaka pogrešna reč, izgovorena na pogrešnom mostu, pro­
uzrokovati da se čoveku malo kasnije glava nado u omči.
Tanstol priđe rešetkama. U ruci je držao lončić sa to­
plom kafom. Pružio je kroz rešetke.
Sejn uze lončić. V ide za šerifovim opasačam praznu
futrolu i nasmeši se. Tanstol ga je smatrao toliko opasnim
da se bez oružja približio rešetkama, da ga čovek iza njih
ne bi razoružao.
Sejn ispi gutljaji Onda stavi lončić na klupu.
— Verujete li vi zaista đa može doći do gužve, šerife?
— upita.
— Bojite li se, mister Sejne?
— Covek treba da zna zašto ga vešaju kad do toga
dođe.
16

19. ★ ★ ★ S E J N * * *
— Paziću na vas. Za dva dana doći će sudija iz Den-
vera!
— Dva dana mogu da budu jako dugi.
Tanstol kimnu glavom i pokaza na svog pomoćnika.
Bio je to muškarac oko trideset godina, zdepaste figure
1 ćoškastog lica. On zaista nije izgledao kao neko koga bi
tek tako mogli oduvati.
— Kad ja ne budem ovde, Murhed će paziti na vas,
Sejne. N jegova jedina slabost su žene. Inače, ne boji se
ni đavola. Razumete?
N ije bilo naročito teško razumeti šta je Tanstol hteo
time da kaže. Samo, Sejn nije bio uveren da b i oba pred­
stavnika zakona izdržala pritisak građana kad bi oni od­
lučili da jurišaju na zatvor.
— O kej — osmehne se. — No, i pored takvog dobro-
namernog uveravanja, neću imati mirnu noć.
Tanstol se okrete. Izađe u kancelariju, uze svoj re­
volver sa stola i zadenu ga u futrolu.
— Izgubiću se na kratko — obrati se Murhedu. —
Kancelarija je do daljeg za svakog zatvorena. Razumeš,
Dejve?
Murhed kimnu glavom.
— Bez brige, Džone — odvrti dok je Tanstol izlazio
i odmah je za njim ponovo zatvorio vrata i navn’kao dvo­
struku rezu.
Onda se odgega do pisaćeg stola. Sede na Tanstolovo
mesto. Nadao se da će ga jednog dana zauvek zadržati.
Posle sukoba v; krčmi, Sindi Navaro napusti odmah
bojno polje. Raspoloženje ljudi prema njoj se izgleda smi­
rilo, ali, sigurno je sigurno. Docnije, kad se popije dosta
alkohola, mogao bi neko da dođe na ideju da ostvari prat­
nju Danijela Malvora.
Sve dok se stvar sa prepadom, i sudbina M arte Logan
ne razjasne, bio je ovaj grad opasan za nju.
N ije ovo bio prvi grad koji je morala da napusti pro­
tiv svoje volje.
Preko Kolorado Springsa stigla je bila u Pueblo.
2 S ejn 25 I T

20. ★★ ★ S e j n ★★★
Komanči su se pre tri godine digli na oružje. Bila je
to krvava borba. N jen otac, narednik američke konjice, na­
šao je smrt u toj borbi. I majka joj je pri jednom iznenad­
nom napadu ubijena. Pokušala je da nađe utočište kod
Uto Indijanaca. A li, kao Apačkinja nije bila ratlo dočeka­
na. Onda su došli vojnici iz tvrđave. Nekako uz pmt, jedan
od vojnika zamenio je za zarobljenog indijan.sko'g ratnika.
Tako je Sindi otišla iz Kolorado Springsa i malo kas­
n ije shvatila da ni u Pueblu ne može opstati.
I sada, posle skoro godinu dana slabo plaćenog piKsla u
krčmi „V a jld branč” u La Veti, shvatila je da joj sc sudbi­
na ponavlja.
Danas je imala sreće da se pojavio jedan sti-anac i
spasao je od najgoreg.
AM, po koju cenu!
Rizikovao je svoj život da pomogne njoj. U.sirt'lio je
jednog čoveka, koji je već bio uperio revolver u nji^ga. I
zbog toga, hoće ljudi da ga obese. Možda zato wl-i) po nji­
hovom mišljenju svako ko pomogne nekom nn'.šmusu zas­
lužuje konopac.
Sejn! pomisli Sindi Navaro. Sejn!
Jedan stranac koji se sam od sebe zauKoo za nju. P ri­
rodno, bilo je i drugih koji su se za nju zauzimali u ma­
njim stvarima. A li, to nikada nije bilo tek tako. Uvek siu
očekivali s pravom da im za revanš pokloni jednu noć.
Sada je Sejn bio u zatvoru, a Sindi su pritma njemu
ispunjavala drukčija osećanja nego prema muškarcima
koje ie sretala pre njega.
Sejn ne sme da umre!
U međuvremenu, prošla su dva časa.
Morala je nešto da preduzme.
Tanstol, je, u stvari, bio dobar šerif, ali, sam nije mo­
gao Sejna da zaštiti od rulje koja će sigurno uskoro kre­
nuti ka zatvoru.
Sindi je jednom doživela tu scenu kad su jednog čo­
veka izvlačili iz zatvora. Bio je to takođe neki stranac
koji se upleo u jednu p u cn ja ^ . Za nekoliko minuta, za­
kon linča lišio je mladića života. Kasnije, nije povedena
nikakva istraga. Nisu m ogli biti optuženi svi stanovnici
jednog grada, pa su se vinovnici bez po muke Izvukli. Da
li je čovek bio ili n ije bio kriv, o tome više niko ¡nije ras-
U

21. ★★★Š EJ N ★★★
Inavijao. Cak nisu znali ni kako se zove. Grob i krst bez
miena bilo je sve što je ostalo od naladića.
Sejn bi lako mogao da doživi istu sudbinu.
Sindi se zgrozila.
Ustala je sa kreveta i prišla prozoru.
Odatle je mogla da vidi šerifsku kancelariju sa zat­
vorom. Prozor je bio osvetljen. Iza stakla nazirale su se
live senke.
Oči su je tako pekle da je morala da zažmuirk
Kada ih je ponovo otvorila, Tdnstol je napuštao kan-
(■{"lariju. U magnovenju, uspela je da vidi mladog meleza
iVlejva Murheda, koji je Tanstolu otvorio vrata.
Murhed je bio jedan nepopravljivi lovac na suknje. U
ci'lom kraju, nije više bilo devojke kod koje on nije oku-
.'.ao sreću.
To je prošlo Sindi kroz glavu, dok je posmatrala
Tanstola kako odlazi. Šerif se polako dogegao do krčme i
ušao u nju. Sigurno da urazumi ljude. Verovatno će ih
upozoriti na to šta ih očekuje ako pokušaju da pravdu i
zakoin uzmu u svoje ruke.
A li, Sindi nije verovala da će Tanstol uspeti da ljude
odvrati od njihove namere.
Okrete se od prozora i priđe komodi na kojoj je sta­
jalo toaletno ogledalo. U donjoj fioci čuvala je „deringer” .
Oružje je ležalo tamo još od kako ga joj je otac ostavio.
Dosada joj nije bio potreban, ali, sad je resila da ga uz­
me.
Neko vrem e ga je odmeravala u ruci. Onda ga stavi
u malu, sedefom okrašenu torbicu.
Sindi nije imala iluzija. Za ono što je planirala, mora­
će d » plati. A li, nije mogla ništa drugo da preduzme.
NI po kOiju cenni ne sme se dozvoliti da nevin čovek
bude obešen.
Oprezno je otvorila vrata svoje sobe u hotelu „Im pe-
rijal” , koji je pripadao H arviju Loganu. Tom prokletom
kukavici, koji nije rekao ni reč u odbranu nevino.g, dok je
JOŠ bilo vremena za to. Iako bi on, koji je na takav način
izguibio i sestru i imovinu, morao biti prvi koji b i se uspro­
tivio nepravdi.
Hodnik je bio prazan. Dole, u portim ici, sedeo je Ben,
19

22. ★★★ S E J N -k-kir
koji nije predstavljao nikakvu opasnost. Pre svega, on je
pola svog radnog vremena provodio u dremežu, a sem to­
ga, postojao je i zadnji izlaz. Kada je čoveku to neophod­
no, nije morao da prolazi kroz hol.
Sindi Navaro krenu tiho stepenicama.
Zadnja vrata nisu bila zaključana. Meleskinja se bee-
glasno izgubi u noći.
V I
Pošto je Tanstol izašao, leže Sejn na tvi'du drvenu
klupu.
D ejv Murhed nije pokazivao nikakav intt're.s da .se za­
bavlja s njim. A razgovor ionako ne bi izvukao Sejna iz
ove đavolske klopke.
Na vratima, zatvorenim rezom, začu se udurac koji
trže Sejna iz dremeža.
I D ejv Murhed skoči iza pisaćeg stola. Zubaci splje-
skani „stetson” na potiljak. Veštim pokretom i/.vuče re­
volver iz nauljene futrole. Cev je uperio u vratu koja je
neko ponovo udario.
N e nasrtljivo, već uzdržano. Kao da nije hteo da ga
svako čuje.
Opreznim koracima približi se Murhed vratima. Tamo
zastade.
— Sta je? — upita preteći.
— Ja sam. Sindi Navaro.
Sejn se diže sa klupe. Priđe čvrstim rešetkama ćelije.
Tam o zastade i poče da posmatra D ejva Murlieda.
— Prokletstvo, mrdni se već jednom, D ejve — reče
Sindi nešto glasnije. — Hoću da razgovaram s tobom.
Znam da ti je Tanstol rekao da ne pušta.š nikoga unutra.
A li, valjda se nećeš plašiti od jedne žene kao .što sam ja?
Sem toga, ja ne pripadam onima koji bi hteli da vide
stranca kako visi.
Sejn uzdrža dah.
Tam o kod vrata češkao se Murhed po glavi. Neodluč­
no i nesigurno. Ali, posle kraćeg oklevanja, vrati on re­
volver nazad u futrolu.
— N e pravi budalaštine, Murhede — podrugivao se
20

23. -kir-k S E J N'k'k'k
.'iejn. — Tvoj zvezdonosac će te prebiti ako ovde budeš
primao pósete dama. A ti zaista ne izgledaš kao neko ko
l)i bio voljan da se nosi sa Tanstolom.
Huikćući, okrete se Murhed ka zatvoreniku. U tom tre­
nutku, izgledao jé kao neko ko više nema ništa protiv da
•šejnu se sveću po kratkom postupku.
— Tanstol je u krčmi — nastavi Sindi spolja. — On
.se neće tako brzo vratiti, Dejve. Odluči se konačno ili je
ovo poslednja reč koju sam progovorila s tobom.
Sejn se nasmeja.
— O kej — reče. — O kej, D ejve, nisam mislio ništa
ružno. Takođe ću okrenuti glavu kad se budete ljubili.
Sejn je stajao naizgled ravnodušan, dok su mu sva­
ki živac i svaki mišić bili napeti. Murhed mora da načini
grešku i da otvori vrata. Sindi Navaro, Sejn je to znao,
bila je njegova poslednja šansa. Sad se videlo da ona u
krčmi nije ništa rekla u njegovu korist, jer je već onda
bila naumila da ga izvuče iz zatvora. I za to je odabrala
tačno najpovoljnije vreme. Očigledno, u međuvremenu
nije skidala s oka šerifsku kancelariju i samo je čekala da
se Tanstol na izvesno vreme izgubi.
— U redu, Sindi — pristade Murled. — Ali, samo na
trenutak.
Povukao je obe reze. Onda okrete ključ. Vrata se od-
škrinuše.
Sindi Navaro se provuče kroz otvor.
Murhed odmah zatvori za njom. Videlo se da se ne
oseća najbolje u sopstvenoj koži. Pustio je samo zato da
mu ne bi posle sedmicama davala korpu kad bi pokušavao
da se s njom nađe. Mislio je da će svojom predusretlji-
vošću steći njenu naklonost.
— Stvarno si videla Tanstola da ide u krčmu? — upi­
ta je pomoćnik, koji još nije imao mira.
Sindi se osloni o pisaći sto. Smeškajući se, klimnu
glavom.
— N e boj se. Tako brzo se neće vratiti.
— Prokleti problemi — promrmlja Murhed.
Sindi Navaro mu se zagleda u lice. U njenim očima
otkri Sejn ponovo isti onaj hladan sjaj, kao i pre neko­
liko sati u krčmi.
— Tanstol zna da je to bila fer borba, Dejve. Ja to
21

24. takođe znam. Bila sam sasvim blizu i na mene se Malvor
bio okomio.
— Zašto onda tamo nisi ništa rekla?
—- M alvar je hiteo samo da mi odseče kosu, Ilcj'e —
odvrati poduindijanka. — Sta misliš šta bi druj^i uradili sa
mnom da sam se suprotstavila njihovom mišljenju?
— To će Sejnu malo pomoći.
Murhed se prvi put od kako je Sindi ušla okrenu ka
zatvoreniku koji je stajao iza rešetaka.
— Otključaj i pusti me da pobegnem — ¡¡redloži
Sejn. — Tada će problem i momentalno prestati.
Stajalo ga je velikog naprezanja da mu glus /’ui’m spo­
kojno, dok se iza Murhedovih leđa Sindi odnucalu od sto­
la.
— Zaisia — ponovio je Sejn. — Pusti mc> i problemi
će prestati.
— Za mene će tek onda početi — naceri se |)(nnoćnik
šerifa.
— Za tebe oni upravo sada počinju, D ejve!
To je rekla Sindi Navaro. Ona je dobro isiUorislila
vrem e dok je Sejn zagovarao Murheda.
— K ao što rekoh, za tebe će upravo sada poCeti pro­
blem i — nastavila je meleskinja — ako ne budeš učinio
ono što ti Sejn kaže! Otključaj ćeliju!
Na ženinom licu više nije bilo osmeha. Tvrdo i iK-mi-
losrdno, gledala je Murheda u oči, kada se on u nuigno-
venju okrenuo ka njoj.
Pomoćnik šerifa ie zaprepašćeno zurio u eev ..virićes-
terke” . Sindi je izvadila iz otvorenog ormara, (tok je Sejn
zamajavao Murheda.
— Ostavi tu stvar nazad u ormar — opchmenu je D ejv
pr-osnuklo — i ja ću zaboraviti sve!
— Prekasno, D ejv! — Sindi zavrte glavom. — Rulja
hoće da vidi Sejna na vešalima. Tanstol to nc može da
spreči. N i ti. Logan je mogao, jer je budno pratio borbu
između M alvora i Sejna. A li on, đavo će ga znati zašto,
nije rekao istinu. Zato je prekasno, Dejve. Bolje je za te­
be da učiniš šta ti se kaže.
Šejn je stajao napregnut kraj rešetaka. Ono što je
meleskinja rekla, potpuno je odgovaralo istini. Videlo se
22

25. ★★★Š E J N ★★★
I (ia je čvrsto odlučila da sprovede svoj plan. A li, Sejn još
Mije verovao da će moći da izdrži ovu igru.
Ni Murhed to nije verovao. Gledao je kao da ženu ne
11/.ima ozbilj no.
— Ovamo s „vinčesterkom ” , Sindi!
Pode devojci korak u susret. Ispruži desnicu da uh­
vati oružje.
— Ovo je poslednja šansa koju ti pružam, Sindi. Samo
/.ato što si mi draga. Veoma mi se dopadaju žene kao što
•SI ti. Jedna m eleskinja . . .
Ono što je hteo zatim da kaže ostalo je neizgovoreno.
Dotle se još Sindi dvoumila. A li sada, kad je čuia reč
..meleskinja” , odlučila se. Suviše je često to u svom životu
.slušala. Najčešće u negativnom smislu.
M unjevitim pokretom okrenula je „vinčesterku” u
svojim malim riikama. Onda zamahnu kundakom. Pogodi
Murheda u glavu, pre nego što je uspeo da se izmakne.
Kao gromom pogođen, sruši se muškarac na pod, koji
pod njegovom težinom zaškripa.
Sindi se naže nad njega. Zabrinuto. Videlo se da nije
lo učinila rado. A li, morala je.
Za Sejna.
— K lju čeve — upozori je Sejn, trudeći se da savlada
nervozu. Svakog trenutka mogao je Tanstol da se vrati.
K lju čevi su se nalazili u donjoj fioci.
Minut kasnije, ćelija je bila otvorena.
Sejn se naže nad pomoćnika šerifa. Sindin udarac
kundakom nije bio tako. strašan. Murhed će još neko vre­
me duboko da spava, a onda će se probuditi sa tutnjavom
u glavi.
Sejn odvuče čoveka u ćeliju i zaključa ga. Kljućeve
stavi nazad u fioku.
N jegov opasač sa revolverom visio je kraj ormara sa
puškama. Sejn ga skid« i opasa se.
Za sve to vreme, između njega i Sindi -Navaro nije
izgovorena nijedna reč.
Tek sada, dok su stajali kraj stola, ispruži Sejn ruku
prema devojci. Dršćući, priljubi se ona uz njega. Onda
oseti kako je pritisnula crvene usne uz njegov vrat.
Samo za trenutak, a onda se Sindi ponovo izmače od
muškarca u kojeg se zaljubila na prvi pogled.

26. Sejn povuče reze. Zatim otv'ori vrćta. Iza Sindi izađe
u noć. Zatvori vrata spolja. Ključeve baci u viiiokom luku
na glavnu ulicu.
Ovde, napolju, bilo je tiho. U ovoj noći La Veta je
živela u krčmi.
Sindi Navaro stajala je kraj Sejna. Jo.i uvek je obe­
ma rukama držala „vinčesterku” .
— Moj mrkov stoji pred krčmom — pru.iapula Sejn,
iako nije bilo naročitog razloga da govori tiho.
Uhvati devojku za ruku. Duboko su/Jinutl, pri'hizili su
put nazad do krčme. Išli su stazom zu peSake, /a.štićeni
i'asadom.
Nikoga nisu sreli. Negde je zalajuu puN, 1 dubio od­
govor s drugog kraja grada.
La Veta je izgledala kao najm irniji Zapadu.
Onda uhvatiše Sejn i Sindi prvo odUiiiikc rn/>,'()vora u
krčmi. Sta se govorilo, nisu mogli da razubcru. Ali, radilo
se 0 Sejnovoj sudbini. U to nije bilo sumnji-. l’o ži>stini
rasprave, moglo se zaključiti da Tanstol nljt« u.speo da
umiri građane.
Bez pomoći Sindi Navaro, Sejn bi JoS I1(^ćas bio otet
iz zatvora.
Napustio je senku kuće. Morao je dti pi'tule tuMcoliko
koraka preko ulice. Neophodan rizik ako je lilco du stigne
do prečke gde mu je bio vezan mrkov.
Išlo je dobro. Niko nije izaSao lz krčme dok jc prela­
zio taj put.
Šejn stiže do svog konja koji tiho zar/a.
— U redu, mali — umiri Sl'jn živoliuju i j>omilova je
po vlažnoj nju-šci.
S druge strane ulice, neko otvori pr-i/or U tamnom
četvorouglu, pojavi se jedna glava. Zaplanilcla je šibica i
osvetlila na trenutak lice starog čov('ka, koji je pripalio
lulu.
Sindi priđe brzim koracima, iako ji> Sejn nije pozvao.
— To je D žejk — objasnila je, liok joj je Sejn očaj­
nički pokazivao na prozor. — Ona na Iri nu'tra ne vidi ni
belu mačku. Sem toga, i loše čuje.
Sejn se osmehnu i klimnu zadovoljno, glavom. On po­
vede svog mrkova dalje od drugih konja da ne bi bez po­
24

27. a
★ ★★ S e j n ★★★
trebe pravio uzbunu. Onda se vinu u sedlo i pruži Sindi
ruku.
Sada se videlo da je u njenim žilama tekla i indijan-
■■^ka krv, i da joj je otac bio konjički narednik. Isto tako
ve.što kao i on, skoči ona iza Sejna na mrkova. Obgrlila ga
je rukama, iako je i bez toga mogla da se drži na konj­
skim leđima.
D ivlja trka je počela pošto su prošli poslednje kuće La
Vete i pošto je prerija pukla pred njima kao pogača.
— Na zapad — reče Sindi. — Pravo na zapad, prem
brdima, Sejne!
Sejn popusti uzde mrkovu.
M rkov kao da je osetio da će se uskoro na njihovom
tragu naći divlja horda ljudi odlučnih da ih uhvate. Srča­
ni konj udvostručio je snagu.
Isti put je Sejn danas već bio prejahao. U obrnutom
smeru i nešto sporije, sbog napora poslednjih dana. Sada
mu je svaki minut bio dragocen. Pred poterom, koju će
Tanstol vrlo brzo organizovati, morao je da stigne do bre­
žuljaka koji su se sada još samo kao tamne senke ocrtava­
le na horizontu.
V II
Tanstol nije mogao da ih zadrži. Sve je pokušao da ih
odgovori, čak im je i oružjem pretio. Bilo je to, međutim,
beznadežno, kao da se goveda 'u stampedu pokušaju zaus­
taviti golim rukama.
Neko ga je oborio na pod.
Kada je ponovo otvorio oči, bio je jedini gost u krčmi
„V a jld branč".
Posrćući, šerif se uspravi. Ispi jedan gutljaj iz boce
koja je stajala na šanku i pomisli na D ejva Murheda. Tako
jednostavno, kao što su to razjareni građani sebi predstav­
ljali, neće se ipak ništa dogoditi.
Murhed je imao naređenje da nikoga ne pušta u kan­
celariju. Kao i uvek, pomoćnik će se i ovaj put držati na­
ređenja.
Desnom rukom, opipa Tanstol čvorugu koja mu je iz­
rasla na potiljku.
25

28. 'k 'k 'k S E JN 'k -k 'k -
Prokleta banda! pomisli i ne nađe niknkiiv rn/.log za­
što u ljudima uvek iznova buknc' požar. Vremena linča
treba da su davno prošla. Od kako je on Scrlf u i.a Veti
jo.š niko nije bio obešen, a da mu pre toga porota tiijc pre­
sudila.
Tanstol teturajući pođe napolje. Noćni vii/.duli f;a raz­
bistri. Krenu ka uznemirenim konjima, a omlii daJje pe-
šačkom stazom. Koraci su mu postajuli brži.
Sada je čuo galamu koji su hli'li da izvuku i|e^>ovog
zatvorenika.
Tanstol više nije razumeo sv(M. Kako nioMu normalni
građani, koji jedva da su ikada u Jilvotu učinili nešto lo­
še, da se pretvore u nekontrolisanu divlju honlu’’
Šerif potrča. Stiže do Logatiovc trgovliii- odiinde je
mogao da ugleda kancelariju i zatvor.
Vrata su bila provaljena. Kancelarija je hlln Ispunjena
ljudima. Ostatak je stajao napolju. Jedna n « ' i r u ­
lja. Opasna po život.
Bio je to kraj zatvorenika zn koga je on »nosio odgo­
vornost, pomisli Tanstol.
Istovremeno, i kraj njegovo ,sUi?.be. Pod lim okolnosti­
ma, moraće da vrati zvezdu.
Tanstol je za trenutak za.stno. Onda na.slavi |)ut.
Pre nego što je stigao do most« događnjit, nahrupiše
ljudi ponovo napolje iz njegovo knncolarije. Dv’ojica su vu­
kla između sebe D ejva Murhedu. Sam nijo mogao da se
održi na nogama.
Onda se na vratim a pojavi !Iarvi Logan.
— Idite kući, ljudi — povika. — Idite kući!
— Stranac je odmaglio! — Urlik'iiu neko 1/ gomile. —
Moramo za njim !
Tanstolu poče da sviće., On kri'nu ka zatvoni. Pesni­
cama i laktovim a krčio je sebi put. Tako se dovukao do
ulaza, gde je^Murhed još uvek bio nu^slonjen na vrata.
— Prokletstvo, D ejve! Sta sc' dogodilo?
Morao je da mu urla u uvo, du bi izazvao bilo kakvu
reakciju.
— Sta se dogodilo, Dejve?
Murhed ponovo zavrte glavom. Bio je još toliko oša-
mućen da je jedva opažao šta .se događa oko njega.
— Odnesite ga nazad u kancelariju, Logane — naredi
26

29. ★★★S e j n ★★★
i rif najbogatijem građaninu La Vete. Onda se okrete ka
Iludima koji su za.krčili ulicu pred kancelarijom. — Gubite
r u onu prokletu krčmu, ljudi. Ja ću doći kasnije. Potreb­
ni su mi ljudi za poteru.
Onda se ljudi osvestiše. Začu se žamor. Zatim rulja
ustuknu.
Tanstol zatvori vrata za sobom. Priđe Dejvu Murhedu,
koga je Logan posadio na stolicu iza pisaćeg stola.
— Jesi li opet pri sebi, Dejve? — upita zabrimuto.
Murhed podiže glavu. Stenjući, opipa mesto po kome
ga je Sindi tresnula ,,vinčesterkom” .
— Prokleta beštija! — zakrklja. — Prokleta beštija!
Tanstolu sinu.
— Sindi Navaro? — upita Logan.
M urhel potvrdi glavom. Ponašao se kao da mu nijedna
druga misao ne postoji u glavi. Uspravio se. Uz put je do­
bro povukao viski iz boce koju je Logan stavio na sto.
— Idiot — reče Tanstol prezrivo, kad je D ejv završio
svoj izveštaj. — Rekao sam t i . ..
Logan namignu.
— Ona je jedna rafinirana drolja — reče. — I možda
M alvor nije bio daleko od istine kad je tvrdio da je Sin­
di povezana sa prepadom Indijanaca na tovarna kola.
Tanstol je zaprepašćeno zui'io u visokog, koščatog čo­
veka. Nekoliko sekundi prođe. N jih ovi pogledi se susre'iO-
še. N i traga prijateljstva nije bilo u njima. U tom tre­
nutku. kao da su jedan prema drugom stajala dva neprija­
telja. Kao da su se ispitivali, u nadi da će pronaći jedan
drugom slabu tačku.
Tanstol procedi psovku.
— Možeš da uzmeš moju zvezdu, Džone — procedi
Murhed. — Poneo sam se zaista kao idiot. Dajem ti je.
— Zadrži tu prokletu zvezdu — odvrati šerifi oštro.
— Potreban mi je u ovom gradu najmanje jedan čovek na
kojeg se mogu osloniti.
Murhed klimnu glavom.
Logan se trže.
— Sta to treba da zmači, šerife? — upita r>nlako.
— Ono što sam rekao — odvrati Tanstol hladno. —
Potreban mi je najmanje jedan čovek u ovom gradu na
kojeg se mogu osloniti.
27

30. ★★★S e j n ★★★
— To je upereno protiv mene, Tanstole!
Tanstol koraknu bliže ka koščatom čoveku. Upro mu
kažiprst u grudi.
— 2ao mi je zbog vaše sestre, Logane. Ali, vi prokle­
to dobro znate da Sindi Navaro nema nikakvi' viv.i' .sa pre­
padom. Trebalo je da joj vi kažete kada ćo tran.spurl kre­
nuti iz Alamose. Trebalo je zatim da sc Siiuli poveže sa
Kvanom, Jeste li joj nešto rekli, Logane?
— Naravno da ne!
— A ja znam da nema nikakve vezo u rr/crvatu u
Oklahomi. Ona je jedna pristojna devojkti, koju ,|c u ži­
votu puno pratila nesreća. Ljudi su jc nepravedno krivili
i Sejn se pojavio u pravom trenutku. Hoću J(n¡i da
vam odam, Logane: ja verujem strancu koji ,|f Ivnlio da
nije potegao oružje. Ja verujem i Sindi Navuro koja je to
potvrdila naknadno.
To nije bilo tačno, jer on nije ra/.f^ovaian ^a Sindi,
ali, to Logan nije mogao da zna.
— Sindi kaže da je tačno videla .sve Ato ,*,(• dogodilo,
mister Logane — javi se i Murhed, — Z h.^Io i t<i pre-
ćutali? Zašto nam niste pomogli da uivniiino i,si inu?
Logan je prebledeo. Nervozno je ^rčlo pr.sie, na ko­
jim a se videlo da se nikada nije bavio nekim te/,mi ra­
dom.
— To je besramno! — procedi odjednom .)a ću se
pobrinuti za to da izgubite svoje mc.sto, T hiinIoI!
Šerif se osmehnu gorko.
— Moguće da će vam to i uspeti, 1íOH«ih' Ali, pret­
hodno ću vratiti Sejna i Sindi Navaro, /,n dva dana doći
će sudija iz Denvera, a onda ćemo colu prii-n odmoliiti još
jednom pred porotom. Tada će i va.ia uloKa kolovođe
ove.rulje da se razmotri!
— N e verujete valjda ozbiljno u tn, Tan,slol(>?
— Videćemo — odvrati šerif. — A sada se gubite, čo-
veče! Gubite se brzo. pre nego što u meni ponovo gnev us-
kipi, gnev koji sam nakupio noćas.
Bez ijedne reči više. napusti I,o).'an Seril'ovu kancela­
riju. Ostavi za sobom otvorena vrata. Tanstol je gledao za
njim. Odahnu s olakšanjem kad vide du se Logan nije
uputio ka krčmi.
— Sredi se, D ejve — okrete sc ka svom pomoćniku.
28

31. irick 5 E J N'k'k'k
Ja ću okupiti ljude. Onda ćemo krenuti na put. M i smo
'iii/.ni da vratimo Sejna u zatvor iz kojeg ga je izbavila
' 'iiidi Navaro.
— Gde ćeš ga tražiti? — upita D ejv sumnjičavo. —-
U n i Sindi imaju više od sada prednosti.
— Zavući će se u brda.
— Tamo ima Indijanaca na koje patrola iz tvrđave
Oarland nije jednom nabasala. Ako zaista odluče da se ta­
mo gore zavuku, onda će ih Kvana dohvatiti. Poglavica ce
obradovati novom oružju, a ni protiv Sindi kao druge
:.kvo neće imati ništa. Smisli nešto drugo, Tanstole!
Šerif zavrte glavom.
— U brda — ponovi. — Nema drugog sigurnog mes-
1a za čoveka u bektsvu, jedino ako neće zauvek da beži od
/.akona. A ja ne verujem da Sejn to hoće.
V III
Sejn je morao da svom mrkovu dozvoli predah. Za tri
časa biće dan. Uskra srebrna pruga pokazivala se već iznad
lanca bregova koji su im se nadohvat uzdizali. A li, to je
bila varka. Moraće jahati oštro još dva časa, dok im se na
stenovitom tlu u toj meri ne izgube tragovi da će ih biti
teško pratiti.
Naslonio se leđima na drvo meskvite. Bilo je to dobro
mesto za odmor. Od otvorene prerije štitilo ih je nepro*
zirno bodljikavo žbunje. A iza njega se nalazilo široko
polje kaktusa. Sejn je morao konja da provede posred
njega. Polako i oprezno, oslonivši se slepo na instinkt
hrabre životinje.
Bilo je to krajnje opasno jahanje. Potera će to kaktu-
sovo polje morati da zaobiđe u širokom luku. Oni nisu
m ogli da preuzmu takav rizik kao Sejn. Tim obilaženjem
izgubiće bar jedan čas.
Toliko je Sejn upravo nameravao da se odmara.
M rkov je stajao kraj njega. Držao je oborenu glavu. S
vremena na vrem e bi tiho zarzao.
Sindi Navaro se bila sa bocom za vodu izgubila u
žbunju. Tamo se nalazio poslednji izvor vode do brda.
Trebalo je samo da napuni bocu i da se malo osveži.
29

32. ★★★S e j n ★★★
A li, sada je već bilo prošlo desetak minuta od njenog od­
laska, a od nje još nije bilo ni traga ni glasa.
Sejn ustade. Otrese prašinu sa odela i uputi se istim
putem kojim i poluindijanka.
Prošavši bodljikavo žbunje, ugledao je.
Mlečna svetlost Meseca koji je kao svetli di.s-k stajao
na nebu davala je sjaj njenoj nagoj koži. Sindi je oči­
gledno osveženje shvatila kao ugodno kupanje.
Klekla je kraj ivice vode i gledala u smeru odakle se
približavao Sejn.
On zastade. Vide da se devojka osmehuje. Hi!a j(- ma­
lo zbunjena, ali, kao da je u izrazu njenih očiju bilo i ne­
što što ga je podsticalo.
Ona se diže lagano, tresući šakama kapijico vode sa
tela, a onda krenu Sejnu u susret.
Kao pre nekoliko časova u šerifovoj kancc'lariji, klo­
nula je Sejnu u naručje.
Sejn priljubi vitko i lepo, drhtavo delo u/. .s(>bf. Sindi
podiže pogled. Smešila se s iščekivanjem.
Dok joj je on prstima mrsio kosu, rekla jo.
— Za ovu kosu zahvaljujem tebi, Sejne. Malvor je
hteo da mi je odseče i možda još nešto da učini .sa mnom.
— Onda smo kvit — odvrati Sejn nežnim, malo pro­
muklim glasom, jer je sećanje na zatvor još bilo u iijemu
sveže. — Bez tebe bih ovog trenutka već bio mrtav. Da
ne pričamo više o tome. B olje razmislimo šta ćemo da ra­
dimo dalje.
— N e sada — zavrte Sindi glavom. — N e u ovakvom
trenutku, koji se možda više nikada neće ponoviti.
N jene meke ruke obvile su se oko Sejinovog vrata.
Usne su joj se spojile sa njegovim . Sa snagom, koja se od
tog krhkog tela ne bi očekivala, povuče muškarca pred so­
bom na meko tlo kraj vode.
IX
Srebrna pruga na horizontu postala je šira. M rkov je
toptao nemirno. Sejn obesi boou sa svezom vodom o bisaga
i pomože Sindi da se iza njega popne na konja.
O bavivši ga ponovo rukama oko pasa, Sindi je trljala
30

33. 'k - k 'k S E J N - k - k - k
lice 0 njegova leđa. Osećala je toplinu njegovog tela, i
o.sećala se toliko srećnom koliko već dugo nije bila.
Koliko je dugo čekala na muškarca kao što je bio
Sejn? Muškarca koji će je zaštititi od ovog grubog sveta
muških, koji se tiskao po zadimljenim krčmama i pružao
sve sem onog što žena od pravog čoveka očekuje.
Osećala se božanstveno. Uprkos divljoj hordi, koja se
nalazila negde z;a njima, imala je neko dobro pređosećanje.
Jasno je da su zaustavljanjem kraj vode izgubili jedan
čas, ali, m rkov ionako nije mogao bez predaha dalje, jer
je sada nosio dvostruki teret na sebi.
Sejn, međutim, nije gledao u budućnost toliko ispu­
njen nadom. Po^mislio je na nalog „Brigade Sedam” . K a­
ko može sad još i da istražuje kad ga i samog gone?
Negde u brdima, pred njima, vrebao je Kvana sa se­
damnaest na sve spremnih ratnika. Puške i municija bili
si im u rukama. Sta sad spremaju? Kako su uopšte sa
takvom nezamJslivom sigurnošću napali baš taj transport?
Bez vatrenog oružja ne bi se m ogli dugo održati izvan re­
zervata.
Pitanje za pitanjem na koje je Sejn trebalo da nađe
pravi odgovor. A li, znao je da ne može tek tako da se
okane zadatka k o ji je dobio.
Potera konja. Sindi Navaro mu je pokazivala put. Put
nije vodio pravo u brda gde bi našli relativnu sigurnost
pred poterom.
U međuvrememu, sunce je nadvladalo tamu.' Crveno i
užareno, dizalo se iznad brda do čijih ogranaka su uskoro
Sejn i Sindi trebalo da stignu.
M rkov je usporio. Teško i umorno vukao je noge. Sve
češće je instinktivno trzao glavom. Kao da je hteo da se
oslobodi tereta k o ji ga je pritiskao.
— Još dve m ilje — reče Sindi, koja nije puštala
Sejna iz zagrljaja svojih ruku.
Sejn prvi puit sada ou da postoji neko ko bi im mogao
pomoći. Slutio je on to, a i celo njeno držanje je odavalo
veru da će moći da se izgube pred poterom.
Iza njih se još nisu viđeli ljudi. Očigledno su sačuvaii
prednost koju su imali.
— K o će nam p>omoći? — upita Sejn.
— Carli Safeid.
SI

34. 'k'k'k S E J N -k -k ir
— Ko je Safeid?
— Jedan stari čudak koji se pre mnogo godina sklo­
nio O'd civilizacije — objasni Sindi. — Poznavao jc moju
majku i mog oca. Im a malu farmu, dve m ilje iza desnog
planinskog lanca, prema kome jašemo, Sejne. Carli će nam
pomoći.
Sejn ćutke klimnu glavom. Dve m ilje udesno. To je
bez sumnje bilo i područje gde se zadržavao Kvana sa svo­
jim ratnicima. Ratnici su bili do zuba naoružani. Ako .se
Carli Safeid izdvojio iz civilizacije, onda je on živeo .sam
u tom području. Tvrđava Garlang bila je udaljena pola
dana jahanja. Vojnici su već bili pretraživali ovo područje
i izgubili trojicu ljudi. To je značilo da je Carli Saf(‘id,
bez zaštite, izložen na milost i nemilost crvenim ratnicima.
N ije izgovorio ni reč, ali, Sindi je pogodila njegove
misli.
— Ne boj se — reče. — Carli sa Kiovam a i Apaeima
nikada nije bio na ratnoj nozi. Naprotiv. Dvojica poglavica
i nekoliko ratnika duguju mu život, je r ih je sakrio pred
vojnicima. Zbog toga je Carli Safeid za Indijance tabu.
Niko ga neće napasti. Cak ni Kvana.
To je zvučalo divno, ali, Sejn ipak nije mogao da ve­
ruje u to.
Ktana je sada stajao s one strane zakona. Cak i zako­
na sopstvenog plemena, koji je prekršio kad je i/.a.šao iz
rezervata.
Sumnjao je u to da je za njih dobro da jašu ka ma­
loj farmi. Bilo bi sigurnije sakriti se prvo negde u brdima.
Tamo bi za progonitelje njihovi tragovi bili i/.gubljoni.
Tamo bi mogli da se malo odmore. Na mestu gde bi mo-
^li da se brane ne samo od potere već i od Kvane i nje­
govih ratnika. Ali, ako bi se približili Safeldovoj farmi, a
K iove su posetile starog, onda bi postojala opasnost da
ujašu Kvani pravo u ruke.
Sejn je bio zabavljen tim razmišljanjima dok se mr­
kov vukao senkom jedne strme stene. Pod kopitama mu je
prštalo kamenje a sleva je bio odron. Jedan pogrešan ko­
rak njegovog konja i šerifu Tanstolu ne bi ostalo ništa
više da učini, sem da ih sahrani kad ih nađe.
Zaustavi konja. Sjaha, uze uzde u ruku i krenu ispred
vranca opasnim putem.
32

35. 'k'k'k S E J N'k'k'k
Sindi Navaro kliznu u sedlo. Držala se uspravno. Ošt-
lim okom posmatrala je nepregledan kraj oko sebe.
Morali su da budu na oprezu. Bio je to kraj izbeglih
Kio’a. Niko nije mogao tačno da zna gde se oni zadržava­
ju, M ogli su se nalaziti baš i gore na stenama čudnog ob­
lika. kaje su se uzdizale nad njima.
I Sejn je očigledno bio istog mišljenja kao i Sindi N a­
varo.
Držao je otkočen „rem ongton” u futroli.
Pogleda ka devojci.
Ona Ü istom trenutku bez ijednog pokreta na licu re­
petirá „vinčesterku” . Gledala je pravo pred sebe. Onda ih
ugleda. Krajičkom oka, iza stena čunovatog oblika.
— Napi-ed desno, iza kamene kupe — reče ne prome-
nivši izraz lica. Jedva da su joj se i usne pomakle.
Sejn još nije bio ugledao opasnost. Cak ni sada, kad
mu je Sindi rekla gde je, nije mo-gao da je otkrije.
Oblio ga je znoj. Oči su ga pekle. Sunce, koje je tek
malo pre izašlo, već je odskočilo visoko, i bilo tako jako
da je zaslepljivalo Sejna.
Energičnim pokretom navuče on „stetson” na čelo.
Iza njega, frktao je vranac. Nem irno je poigravao po
uskoj stazi, dok ga je Sindi obuzdavala.
Iznad krivoidavog prolaza vladala je tišina. Stene su
se od sunčeve toplote već bile zagrejale.
Sindi podbode konja i Sejn očigledno više nije morao
da ga vuče za sobom. On pusti uzde.
— Napred, Sejne — prom rm lja devojka iza njega. —
Tamo su dvojica Kiova, namazani ratnim bojama. Možda
će nas pustiti da prođemo! K o će to znati?
Đavola će pustiti! pomisli Sejn. Stisnuo je zube. Na li­
cu mu se pojavrizraz besa.
Jedan komplikovan i opasan zadatak doveo ga je u La
Vetu. Sad se nalazio u bekstvu pred šerifom Tanstolom,
koji ga je sa poterom sledio, a pred njim su vrebala naj­
manje dvojica Kiova, koji su bez sumnje pripadali onima
što su ubili ona tri hrabra čoveka odvukli Loganovu se­
stru.
Oborivši kobajagi pogled na tlo pred sobom, Sejn ni­
je ispuštao kupaste stene iz vida.
Još u vek'nije pazio ni senku od Indijanaca.
3 Sejn 23 33

36. Možda se Sindi prevarila. Umor posle duge, naporne
noći mogao je da joj pomuti vid. A možda je i okomito
sunce zaslepilo. Nadajmo se da se prevarila!
Desnica mu je počivala na redeniku iznad revolvera.
Još dvadesetak-tridesetak metara od kupa.stih stena.
Bilo je potpuno ludo proći stene. Onda bi im si' oru/.je
Indijanaca našlo upereno u leđa. I onda tek ne bi imali
nDcakve šanse da preduhitre akciju Kvaninih ratnika.
Trže se nazad ka Sindi, ne skrećući pogled.
— Stani — procedi meleskinja.
On stade. N ije znao šta je zamislila, ali so ik'.''.1o u
sledećim sekundama moralo dogoditi.
Šejn Ispusti uzde mrkova iz ruke. Koraknu pola kora­
ka udesno. Ovde nije više bio zaslepljen suncem.
Iza njega, Sindi se uspravi u sedlu. Oduprla se no|.;a-
ma o uzengije, da bi imala stabilan položaj.
Njene crvene usne se rasklopiše. D ivlji ratničlii kiil<
K iova razleže se tišinom. Sindi je to učinila iz svi' sn:ii;i.',
prislanjajući istovremeno „viñcesterku” u/, obraz.
Šejn se lecnu. Prošlo je nekoliko trnutaka iščekivanja.
Onda ih je ugledao.
P ojavili su se tačno tamo gde ih je Sindi pre kratko,n
vremena opazila.
D ve vitke, namazane prilike. Bronzana teJa sijala su
im se na suncu.
Držali su puške u rukama ,,vinčesterke” 86. Iz Lo.qa-
novog transporta iz Alamose u La Vetu, koje su zaplenili.
Delić sekunde Sejn je stajao nepomič;;'n. Onda tiv.e
„remingtoin” iz futrole.
Iza njega prasnu Sindina ,,vinčesterka” .
Jedan od ratnika, koji se posle njenog krika uspravio
iza stena, ispruži ruke u vazduh. Posrnu. P ie nego što je
pao i iščezao ponovo iza stena, opali Sejn.
N jegov revolver dvaput sevnu i prasnu.
Oba metka su pogodila.
Kao i prvi, i drugi K iova ratnik posrnu unazad i ne­
stade iza stena.
Hitrim pokretom, zgrabi Sejn uzde mrkova. Koraknu
ulevo i vinu se u sedlo, pošto se Sindi ponovo po.vukla
malo unazad.
Polegavši na vrat životinje, Šejn poče divlju trku
34

37. ★★★ S E J N 'kir'k
napred. Skrenu malo u stranu, obiđe stene, naglo skrenu
i pojuri dalje.
Pakleno jahanje.
Svakog trenutka, Sejn je računao s tim da će im iza
leđa biti otvorena vatra, i da će se iza stene pojaviti osta­
li ratnici.
A li, ništa od toga se nije desilo.
Pola časa docnije, stigli su do puta koji je vodio ka
farm i Carli Šaielda.
Široka, zelena uvala pojavila se pred njima. Smešteno
između dva brda, zaklonjeno Sa svih strana, ležalo je ma­
lo, zapušteno imanje.
Dole je vladao mir. Dva konja stajala su kao kipovi
u koralu, koji se nalazio zdesna od farm erove kuće. Iza su
se nalazili ambar i spremište za alat. Široka, dv'okrilna
vrata stajala su poluotvorena.
Ništa se nije moglo videti. N i traga od Carlija Safel-
da, niti znaka da se Kvana sa svojim ratnicima sakrio na
farmi.
Posle onog što su doživeli poslednjih časova, ovo im
se činilo kao raj.
— Kad si poslednji put bila ovde? — upita S&jn Sirxi>
di.
— Pre nekoliko nedelja.
— ,Da li se odonda nešto promenilo?
— N e verujem. Ali, na prvi pogled ne mogu to da
tvrdim. Izgleda da Carli nije ovde. On se često po neko­
liko dana zadržava u brdima. Đavo će qa znati zašto! L ju ­
di veruju da je negde gore otkrio zlatnu žilu. koju želi
sam da eksploatiše. K o bi to znao?
Sejn sleže ramenima. On pusti konju uzde i ovaj sre-
ćno zarza i zatopta. Očigledno su mu bili potrebni hrana
i odmor, a osećao je da ga tu gole upravo to čeka.
Bez komplikacija stigoše Sejn i Sindi do bunara sa
vodom za piće, koji se nalazio neposredno kraj ulaza u ku^
ćicu.
Tišina je dražila Sejnove nerve. Bio je nemiran i ne-
poverljiv. N ije bilo ni čudo, pošto je jedva izbegao kono­
pac i metak Kiova.
Iza njega, Sindi sjaha s konja. Elestično se dočeka na
noge. Sa suvog tla podižie se prašina.
39

38. •k'k'k S EJ Nir-kir
— Carli! — povika devojka. — Carli Sardd'
Prošlo je nekoliko sekundi. Onda Si'jii ra/.ahia .^um
iz ambara. Vrata se naglo otvoriše. Jedan tcnifljaii Oovek
pojavi se na jarkom suncu. Ofucani .šo.šir poUiivan inu je
gnezdo od kose. Kovrčava brada činila ga ji' sltirijnu nego
što je stvarno bio. Čizme su mu bile lako |)ro|iiilc dy je
praktično hodao na bosim tabanima.
U desnici je držao revolver. Oružje je bilo upricno u
Sejna, koji je nepomično sedeo u sedlu.
— Sta to treba da znači, Carli?
Sindi Navaro učini korak ka starom.
Ljutito joj Safeid pokretom revolvera pulut/u Uit se
izmakne u stranu.
— Zaklanjaš mi pogled na strano lice, mulu pio-
gunđa. — A znaš prokleto dobro da ni' volim mluikva
strana lica. Cak i kad ga ti dovučeš. Sad »u ni‘Ninuiiiu vio-
mena. Covek više ne zna kome može da verujc.
— Ja verujem tebi, Carli — odvrati Sittll.
— N ije ni čudo — prom rm lja stari. -■ .lu 1e
jraktično doveo na ovaj svet, mala. U posliHlnjcin IrtMinl-
cu stigao je i lekar, ali, nije imao više šta ciu uMiil l)olje
od mene. Ko je taj muškarac, Sindi?
— Sejn.
— Sejn. — Prezrivo je šmrknuo. — Nikad nl.'iuni i'iio
za njega, Sindi. Sta radiš s njim?
— Pomogao mi je u La Veti kada je M alvor lilco da
m i skine skalp. M alvor je poginuo u fer borbi, » oiidu siu
hrabri građani hteli Sejna da podignu na vcSala. 1 lako
sam ga dovela ovamo. I sebe, pošto ne znam nijcdim dru­
go mesto. N i druge ljude kojima bih mogla verovati. 'l'o je
sasvim jednostavno, Carli.
— Prokleto jednostavno — gunđao je Carli. Covek bi
pomislio da on uopšte ne ume dm kčiije da govrir-i sem na
taj prgavo-podrugljivi način. — Jednostavno za va.s, mala.
K o je sam iza vas? Šerif Tanstol?
Sejn siđe s konja, pošto je Carli Safeid zadenuo po­
novo revolver u staru, izlizanu futrolu.
— Tanstol sigurno — reče Sejn — a posle čarke s In­
dijancima verovattno i Kvana.
Carlijevo lice se razvuče u pakostan osmeh.
36

39. ★★★S e j n ★★★
— Bio je tu — reče. — Pre dva dana. Hteo je vode i
jt'dnog mog konja.
Sejn nije mogao da veruje svojim ušima. Vojska je
tražila odbeglog indijanskog poglavicu u brdima, izgubila
tri čoveka i stalno praktično jurila za senkama. A Kvana
je, kako kaže Carli, bio dotle ovde, na farmi.
— I?
— Dobio je vodu i otišao bez konja. Rekao sam mu
da ću mu potprašiti ako ga vidim da se još jednom sa svo­
jom hordom približi mojoj farmi. I rekao sam mu još, da
Mali Vuk, njegov otac, ne bi imao ništa protiv toga.
To je zvučalo tako samouvereno, da Sejn nije mogao
da uzdrži osmejak.
— On mi izgleda na veruje. Sindi — grmnu stari.
— Verujem vam svaku reč — požuri Sejn da uveri
starog. — Pomislio sam samo na to da plavokaputaši nisu
uspeli ni da ugledaju čestito nijedno indijansko lice. A
trojicu su izgubili.
Safeid odmahnu široko rukom.
— Sa vojskom je gotovo, pošto sam ja raskrstio sa
svojom službom i pošto je Sindin otaci poslednji pravi vo j­
nik nestao. Ti si očigledno dobro obavešten o prepadu.
To je zaključila i Sindi. Ona uputi Sejnu upitan pog­
led.
Sejn oseti da se u tom trenutku malo istrčao. I da bi
otklonio moguće nepoverenje, morao je da nađe zadovo­
ljavajuće objašnjenje.
— Bio sam na putu iz Trinidada u K ol Majn — reče.
— Ono što se gore dogodilo, brzo se pročulo. Lju di ni o
čemu drugom nisu pričali. To nije izazvalo manji strah
nego kao pri sličnoj gužvi pre dve godine.
Carli Safeid klimnu zamišljeno glavom, ali'm u je lice
pokazivalo da nije baš zadovoljan tim objašnjenjem.
— O neuspehu vojske niko te uz put nije mogao iz-
vestiti, Sejne.
— O tome je Tanstol pričao dok sam bio u ćeliji, če­
kajući da dođe rulja i da me obesi — odgovori Sejn brzo.
Ništa bolje mu nije palo na pamet. S druge strane,
bilo je prihvaljivo da je Tanstol mogao biti obavešten iz
tvrđave o njome što se na njegovoj teritoriji događalo.
Sejn je pogodio. N ep overljiv izraz lica Carlija Safelđa
se izmeni i oči mu blesnuše na suncu.
37

40. 'k 'k 'k S E J N -k if ir
— Hoćemo li mi ovde da pustimo koren? — upita i
krenu teškim koracima ka ulazu u kućicu. — N ije mi ne-
prijatn'o, ali bih hteo da jedem, a mogao bih i da se odmo­
rim.
— Sta će biti sa mojim konjem kad se Tanstol poja­
vi? — izreče Sejn svoj problem.
— Rasedlaj ga, daj mu da jede i odvedi ga kod di'u-
gih konja, u koral. Sedlo ponesi sa sobom. Tanstol ne zna
koliko koinja ja imam.
Kad su Sindi i stari iščezli u kućici, priđe Sejn svom
mrkovu. Zaista je zaslužio da jede i da se odmori.
X ,
Sindi Navaro je skuvala kafu. Uz to je bilo lepinja od
kiselog testa, sirupa i hladnog pasulja sa imido bivoljeg
mesa.
Carli Safeid kao da nije ništa drugo čekao. H alaplji­
vo i ćutke trpao je u sebe ono što je Sindi spremila i iz-
nela na sto. Očigledno, uživao je da jednom i sam bude
poslužen.
— Sta je sa tvojim poslom u K ol Majnu? — upita sta­
ri, pošto je posle bogate gozbe zapalio lulu.
— M ože da čeka — odvrati Sejn. — N ije tako hitno.
— Možda bi bilo bolje da ne oklevaš i da nestancš i/.
ovog kraja. Za čoveka nikad nije naročito zdravo da isto­
vremeno ima dva neprijatelja, Sejne. Tanstol te može i
promašiti, ali K iova je tvrđi orah. Bićeš mu mno'go manji'
simpatičan kad otkrije na čijem su računu njegova dva
ubijena ratnika.
Jasno Safeid je imao potpuno pravo. A li, Sejn nije
mogao da ode iz ovog kraja. Imao je zadatak. A nikada
nije kapitulirao pred teškoćama.
Uostalom, Kvana mu nije zadavao velike brige. Taj
sukob ionako nije mogao dugo da se odlaže, jer je Marta
Logan bila u njegovom zarobljeništvu.
— Carli ima pravo — umeša se Sindi dok je umornim
pokretom zabacila kosu na potiljak. Sigurno nije želela da
izgubi odmah Sejna. kad ga je tek našla, a ipak je to re­
kla.
38

41. ★ ★ ★ S E J W ★★★
— Sta će onda biti s tobom? — upita on.
— Carli će me čuvati!
Stan potvrdi glavom.
— Da mi možda ne ješ, Sejne?
— Verujem — odvr^.., Sejn. — Samo, stvari stoje
malo gore nego što ti pretpostavljaš. Sindi me je oslobodila
1/ zatvora, i pri tom onesvestila pomoćnika šerifa. To Tan-
■stol neće progutati tako lako. To takođe ■^■'sči da on zna da
je Sindi ovde i da će doći ovamo po nj 1 pored tvog re­
volvera.
P o izrazu starog, znao je da je postigao svoj cilj.
— Onda će otići s tobom dok stvar ne legne — reče
Carli Safeid.
— To može potrajati godinama.
— M eni to nije važno — tvrdila je devojka.
— U osnovi, ni meni — složi se Sejn, mada se baš
nije radovao ideji da toliko vremena ima nekog na vratu.
Da bi izvršio svoj zadatak, morao bi da bude slobodan. —
Ali, ima i jedan kraći put. *
— Baš sam radoznao kakav — stari opet poče da go­
vori onim istim tonom, kao pri prvom susretu.
— Logan će o meni dati izjavu u kojoj će opisati sve
kako se tačno dogodilo. Lju di će mu verovati. Kada se to
dogodi, Sindi se može opravdati pred pomoćnikom šerifa.
Siguran sam da će onda stvar leći.
— Kako ćeš naterati Logana na jednu takvu izjavu?
— upita Sindi sumnjičavo.
Carli je isto tako gledao nepoverljivo.
— Kvana drži Loganovu sestru — objasni Sejn. —
U veren sam da je Loganu do nje itekako stalo. Ako je na­
đem, Logan će mi biti obavezan i događaj u krčmi će se
urediti.
Carli Safeid se nasmeja gorko.
— A ako ne nađeš devojku?
— Onda još uvek mogu da se izgubim sa Sindi.
U staroj, zadimljenoj prostoriji nastala je za trenutak
tišina.
— T i si šašav, Sejne — progovori Carli. — Sto se tiče
mojih crvenih prijatelja, od mene ne očekuj pomoć. Oni
me ostavljaju na miru i ja se u tu stvar neću mešati. M o­
ja kosa nije naročito lepa, ali, još je nosim na svom skal­
pu. Jesmo li se tačno razumeli?
83

42. .-k ic ir Š E J N i r i r i f
Sejn klimnu glavom s olakšanjem. Sklopljena je po­
godba.
Sada je imao zadovoljavajući razlog da ostavi Sindi
Navaro u C arlijevoj kućici. Kad bi još samo Carliju uspe­
lo da Tanstola i poteru zamajava što duže, on bi još mogao
i da izvrši svoj zadatak.
— Neću da to činiš, za mene Sejne!
Sindi Navaro je ustala. Suze su joj se pojavile vi oči­
ma. Ispružila je ruke. Nežno je pomilovala Sejnovo lice na
kome je izrasla jednodnevna brada. Mora da se osećaia kao
da m iluje kaktus.
Carli diskretno skrenu pogled ka prozoru, dok jt> Sejn
obavio ruke oko Sidninog vitkog struka i privukao je .sebi.
— To je i zbog mene, draga — reče tiho. — Sigirno
ne želiš da mi nataknu omču na vrat.
— Ali, to je suviše opasno, Sejne. — P rivila se uz nje­
ga. Trljala je svoj obraz o njegov. — Tek sam te našla, i
neću ponovo da te izgubim tako brzo. B ojim se za 1ebc>.
Ti ae poznaješ Kvanu. Neće dati tako lako da mu uzme.š tu
devojku.
To je Sejnu bilo jasno. Ali, njegov zadatak je bio up­
ravo da oslobodi devojku, i da sazna za.§to je Kvana na­
pao baš taj transport sa ,,vinčesterkama” , kad je ranije
transporte pustio da stignu na cilj.
To nije bilo jednostavno izvesti, ali, zar je njemu pro­
teklih godina ikad bilo lako?
Pre nego što je išta mogao da odgovori, odskoči Carli
kao oparen. Imao je uši kao ris. Život u samoći čini čoveka
nepoverljivim i izoštri mu neverovatnc- sluh. -Svaki ;;um
koji nije bio uobičajen signalizirao je opasnost.
— Jahači — reče. — Potera iz La Vete. Gubite se u
ambar!
X I
Sa šerifom Tanstolom došlo je dvanaest ljudi na konji­
ma. Sejn, koji je sa Sindi bio sakriven u ambaru, mogao
je da ih posmatra kako stižu na Safeldovo imanje.
Carli je stajao pred vratima. „Vinčesterka” je hila na­
slonjena na gredu. Desnica mu je počivala na dršci revol­
vera.
40

43. ★★★Š E J N ★★★
Pištolj je Carli nosio neobično nisko usađen za čoveka
njegovih godina, i njegovog mentaliteta.
To je Sejn video čim se Carli odmakao od vrata i po­
šao u susret poteri.
— Izuzetna poseta — obrati se Tanstolu, dok je ovaj
silazio s konja. — I mnogo puščanih cevi za jednog starca
koji se povukao da živi u miru, Tanstole? Sta se desilo?
— Tražim o jednog visokog muškarca i Sindi Navaro,
Carli.
Stari se isceri toliko da su mu se usta razvukla do
ušiju.
— Kod mene?
— M ogli smo da pratimo njihov trag tačno do brda, a
onda smo naišli i na dva ubijena Kiove. To znači da su
im ali teškoća, pa su morali negde da se zavuku.
Safeid klimnu glavom ,u znak saglasnosti.
— To bih i ja rekao, Tanstole. — I sada si namerio da
ih tražiš ovde, na mom imanju, da vidiš da li sam ih ja
primio.
— Tako je, Carli.
Sejn zadrža dah. Sindi Navaro se stisnu tik uz njega.
Tamo dole, odlučiče se za nekoliko trenutaka njihova sud­
bina. Carli Safeid koraknu odlučno još bliže šerifu.
— To bi bilo pogrešno, Džone Tanstole — reče, zavr-
tevši glavom — i opasno.
Tanstol ove oči se suziše. On naglo navxiče „stetson” na
čelo, da ga ne bi zaslepljivalo sunce.
— Kako to treba da shvatim. Carli?
U njegovom glasu osećala se neskrivena pretnja.
— Sasvim jednostavno, pžone — isceri se Carli. —
Ako hoćeš do večeri ponovo da budeš u gradu, onda imaš
jedva toliko vremena da napojiš životinje i da se okreneš.
Sve ostalo bi bilo čisto gubljenje vremena. Kada bih naišao
na dvojicu ubijenih Kiova, ja bih na tvom mestu odustao
da se dalje motam po brdima. K vani će biti sasvim sve­
jedno ko mu je ubio ratnike. On će se osvetiti onome koga
prvog sretnu na putu. To ćeš biti ti sa svojom poterom,
Tanstole.
Sejn nije mogao da se uzdrži a da se sa divljenjem ne
osmehne. Tako duga beseda nije se mogla uopšte •očeki­
41

44. cr /
vati od starog namćora. A ¿em toga, razlozi koje je Carli
naveo šerifu, bili su sasvim uverljivi.
— Sta je sa Sejnom i Sindi Navaro?
Stari pokaza palcem prema severu.
— Bili su ovde, napojili konje i obnovili zalihe — od­
govori stari. — Nisam znao da ih vi tražite. Držao sam ih
za mladi par na svadbenom putovanju. Kako se čovek mo­
že prevariti!
To je zvučalo dobro, ali, Carli je nešto previdi'o Sto je
Sejn odmah primetio: oni su se iz La Vete izgubili nn jod­
nom konju, pa su Tanstol i potera pratili samo jedan trag.
A sada je Carli govorio o konjima koji su ovde napojcni.
Tanstol je bio bistra glava. Odmah je to ukopčao.
— Dva konja, Carli? — upita tako nemarno kao da
to ne igra tiikakvu ulogu. Tako lukavo, kao da mu je to
svejedno ne bi li navukao Carlija dalje na tanak lod.
— Dva konja — potvrdi stari. — Jedan Šarac i jodan
indijanski mustang. Bez sumnje od crvenokožaca, koji su
im se tu u brdima isprečili na putu. — Jedan jo imao se­
dlo, a drugi indijansku prekrivku. — Stari sleže rumeni­
ma. — Đavo će znati zašto su ih uzeli. Možda su u bekstvu
izgubili svoje konje.
Opasnost je konačno popustila. Tanstol je bez novih
pitanja progutao objašnjenje. On se zamišljeno počc.ia po
bradi.
— Kad je to bilo, Carli?
— Pre dva-tri sata. Ja nemam sata, ali, duže nije mo­
glo biti.
— Kažeš da su odjahali na sever?
Safeid uverljivo klimnu glavom.
— Kuda inače, ako bi želeli da izbegnu upoznavanje
sa Kvanom? Kad bih bio na njihovom mestu, ja bih se oka-
nuo prevoja i držao se Vilou krika. Tim e bih izašao i iz
tvog područja, Tanstole. Zao mi je zbog tebe. Ja nisam mo­
gao da znam. da si im ti za petama.
Tanstol se vinu iz sedla. Povede konja da se napoji.
Ostali ljudi su sledili njegov primer. Radili su to ćutke i
ozlojeđeni. Svi su znali da ono što je Carli rekao o Indi­
jancima ne treba prim iti olako. Posle smrti svojih ratnika,
Kvana će vrebati. Zaista nije bio lak put nazad u La Vetu.
Sto ranije krenu, to će veće biti njihove šanse da prođu
bez gužve kroz brda.
42

45. ★★★ S e j n ickic
— Možda stari pokušava da nas zaludi, šerife — sa-
opšti glasno svoja razmišljanja jedan jahač iz potere.
— Možda takođe tražim da pokažeš malo po>štovanja
prema starijim ljudima, sinovče — odbrusi Carli Safeid. —
A to ne bi za tebe bilo naročito prijatno. Objasni to žuto-
kijuncu, Tanstole!
— On je u pravu — okrete se Tanstol ljudima. — Za­
što bi on sakrivao ono dvoje? To bi mu samo donelo ne­
volje sa Indijancima, koji su ga dosad ostavljali na miru.
Covek, koji je saopštio svoje nepoverenje, ućuta. V i-
delo se da u celu priču ne veruje. Ali, pošto je i Tanstol
stao na stranu starog, bilo bi glupo od njega da se dalje
odupire.
Gore u ambaru, Sindi se šćućurila uz Sejna. Podigla je
svoje lepo lice i htela da ga poljubi.
A li, dok se dole vazduh ne raščisti, Sejn nije želeo da
se bavi time.
Tanstol bi morao da se okane potrage. Morao je da
uvidi da je prednost koju mu je Carli opisao bila preve­
lika da bi mogao da ih dostigne.
Kao da je sudbina počela opet da mu se osmehuje.
Nekoliko trenutaka docnije, kad je osetio drhtave i
vrele Sidnine usne, prestao je da misli na to.
X II
H arvi Logan napustio, je grad nekoliko časova posle
potere. Dotle je još pričao sa ljudima u krčmi „V ajld
brenč” . Glasno je saopštio nameru da sam krene u potra­
gu za svojom sestrom, kad ionako ni vojska ni Tanstol
neće uraditi ništa.
Dogodilo se tačno kako je H arvi Logan računao: niko
mu se nije ponudio za partnera. Naprotiv. Većina je tra­
žila načina da ga odgovori od takve ludosti.
Naravno, H arvi Logan se nije dao odgovoriti. I tako
se opremio. Poneo je hranu za dva dana, iako nije pretpo­
stavljao da će se toliko zadržati u brdima. Poneo je i oruž­
je i municiju iako je sebi taj tovar mogao da prišteaii.
M isija H arvija Logana bila je sve drugo samo ne opa­
sna.
On se takođe nije bojao za život svoje sestre Marte.
43

46. ★★★Š E J N ★★★
Uznem iravalo ga je, naravno, to što je Kvana zarobio, ali,
nije strahovao za nju. N i za njeno zdravlje.
Za Kvanu je isto toliko veliki ulog bio u igri kao i za
njega samog. Svaki od njih želeo je nešto od onog drugog.
I svaki je to mogao da dobije, jedino ako onaj drugi sara-
đuje.
I tako je tog ranog jutra Logan mirno pojahao u istom
smeru u kom pre njega i potera.
Sejn je pobegao, Tastol time baš nije bio oduševljen,
ali, Loganu je to dobrodošlo. Pre svega, to što je Sindi Na­
varo pomogla Sejnu u bekstvu. Sad će to što je Malvor
tvrdio pred smrt, dobiti još više na težini. Kada on bude
sledećih dana negde natuknuo da je sa Sindi razgovarao o
transportu oružja, onda će za njega opasnost proći jednom
zauvek. Tada više niko neće tražiti drugog krivca.
K o bi onda još posumnjao u njega? Njega, najvidcni-
jeg građanina, najbogatijeg čoveka u La Veti? A uskoro će
biti još bogatiji.
Logan se tiho nasmeja u sebi.
Za ono šta će naplatiti, mogao je da preduzme mali
rizik i izdrži mali napor.
Obaveštenja koja su poticala iz Alamose bila su tač.na
Došao je do njih pre nekoliko meseci kad su ljudi iz
tvrđave bili u gradu. Jedan pijani narednik mu je tada
izbrbljao da svakog meseca jednom prenosi pedeset hilja­
da dolara sa pratnjom iz Alamose, preko tvrđave Garland
za garnizon u Rouzu.
Pedeset hiljada dolara! To je bilo veoma mnogo nov­
ca! Cak i za H arvija Logana koji je u poslednje vrem e po­
grešnim špekulacijama s akcijama železnice uzgubio nešto
novca.
Sada nije hteo samo da nadoknadi gubitak, nego i da
umno'ži svoj imetak.
Kao saveznik, nije mogao da zamisli nikog boljeg od
Kvane, mladog poglavicu vruće krvi, koji je morao da ži­
vi u rezervatu, a to nije hteo.
Proteklih meseci, K van a je to ne jednom glasno i od­
lučno rekao, ali, niko mladog poglavicu nije uzimao oz­
biljno.
Niko sem Logana k oji je poslovao i sa trgovinom u
rezervatu u Oklahomi.
44

47. ★★★S E J N ★★★
I tako, nije bilo teško pridobiti Kvanu za svoj plan.
Prirodno, Kiova je u početku bio nepoverljiv. Ali, posle
prvog srećnog prepada, morao je da se uveri da Logan mi­
sli ozbiljno.
Kvana se dokopao prvih pušaka i prve municije. Sad
vdše nije imao nikakvog razloga da se dvoumi da Logan
neće ponovo poslati takav transport oružja i municije. To
može da učini bez teškoća, pošto je prvi transport izgubio.
Kvana je želeo puške, đavo će ga znati iz kojeg razloga.
To Logana nije interesovalo. Interesovalo ga je samo da se
poglavica drži dogovorenog.
Ali, već sada, stvari nisu išle baš kako treba.
Kvana je posle prepada Martu kao jedinog živog sve-
doka trebalo da pusti. Tako je bilo dogovoreno, ali se crve-
nokožac izgleda nije držao toga.
Logan je hteo danas da raščisti stvari. Ako se on drži
dogovora, onda valjda treba da ga se drži i jedan prokleti
Kiova!
O tome je mislio jašući u susret novom danu.
Sunce se popelo više. Senke predela i jahača postale
su kraće kao i korak Loganove životinje. Stalno je izno­
va morao da bodri životinju koja nije navikla na tako du­
ga jahanja.
Kad je pred podne stigao do vode iza petlja prete-
ćih kaktusa i kad je trebalo samo još da prođe kroz žbu-
nje, ugledao je na horizontu oblak prašine iza nekoliko
jahača.
Tanstolova potera. Niko drugi ne bi po ovom jakom
suncu tako oštro jahao sem njih. U blizini nije bilo ranča,
sem male farm e Carlija Šafelda, koji se još pre dosta go­
dina izdvojio iz civilizacije. On bi se vraćao iz svog dobro­
voljnog izgnanstva samo kad je trebalo da dopuni zalihe
hrane ili kad mu rakija koju je sam pravio nije više pri­
jala.
Safeid je dolazio uvek sam. On nije zapošljavao dru­
ge ljude, pa da trag na horizontu bude od njih.
Dakle, Tanstalova potera. Ako se već sada vraćaju,
znači da su ili ščepali Sejna i Sindi Navaro ili da su odu­
stali od potere.
Logan je verovao u ovo poslednje. Covek koji je u fer
borbi pobedio Malvora od početka mu nije izgledao kao ne-
45

48. 'k ^ 'k Š E J N 'k 'k 'k
ko ko bi dozvolio da g& u bekstvu uhvati poitera sastav­
ljena od ljudi koji ni izbliza nisu tako dobro poznavali
divljinu kao on.
Nalazio se upravo u senci stabla meksvita kad mu je
to palo na pamet.
Bio je nespokojan. Zeleo je da se mimoiđe sa Tansto­
lom i poterom na pristojnom rastojanju. A li, ako mu to ne
ispe još uvek može šerifu da ispriča istu priču koj.u je
ispričao noćas ljudima u krčmi.
I tako je Logan ostao da sedi pod drvetom. Cokao je,
zapalivši cigarilos i zatvorivši oči. Proći će još do-brili poia
časa dok jahači stignu do njega.
A možda će skrenuti i obići u širokom luku kaktusno
polje. Onda mu se uopšte neće približiti.
Prošlo je nešto više od pola časa.
Logan uznemireno ustane. Sada je hteo da bude na­
čisto. Zbunje je zaklanjalo pogled na preriju. On ga obi­
đe, umiri konja, koji je rzao, i onda ugleda sevem o zave-
su prašine za jahačima, koji su zaobilazili kaktusno polje.
Odjednom bi mu više prijalo da je Tanstol ipak kre­
nuo ovuda. Onda bi znao da li su iispeli da ponovo uh­
vate zapadnjaka i devojku.
Upuiti jahačima u daljini jednu psovku i malo kasnije
nastavi svoj put.
Stigao je do brda po najvećoj jari. Znoj mu je izbi­
jao iz svih pora. Životinja je išla sve sporije.
Logan se uhvati obema rukama čvrsto za rog sedla.
Idući uzbrdo, nije požurivao konja koji se polako vukao.
Radoznalo se osvrte oko sebe. Već više od pola časa, kre­
tao se po području koje bi trebalo da kontrolišu Kvana i
njegovi ratnici.
Skoro na istom ovom mestu, gde je sada zaustavio ko­
nja pre dva dana, izgubila su život tri pripadnika konjice.
Desino i levo uzdizale su se još više, još strm ije stene.
Idealno »krovište za Indijance, odakle, su, jasno, osigurani
s leđa m ogli uspesno da se lx)re. Jedan mladi, neiskusni
poručnik doveo je svoj odred ovamo, i n ije ni slutio da ga
Kvana prati s leđa.
Logan obrisa znoj sa čela.
Jugozapadno odatle, možda na udaljenosti od pet m i­
lja, nalasio se m ali rainč Carlija Safelđa. Svako ko odavde
46

49. ir ir -k S E J N i r i f i r
želi da se vrati u La Vetu i neće da se iscrpljuje zaobilaz­
nim putem, mora da prođe kraj Safeldove farm e.
Logan opsova.
Već više od pola časa nalazi se u Kvaininom području
i još nije video lice nijednog crvenokošca.
Možda su promenili stanište nakon što su se sukobili
sa konjicom. Ako je tako, onda Loganu može duša izaći na
nos, a da ne naleti na poglavicu.
Da li je Kvana zaboravio na to ili se na taj dogovor
nije osvrtao?
M isli su se rojile u Loganovoj glavi dok ga je sunce
nemilosrdno pržilo. Žeđ mu je postajala sve veća. Logan je
obe boce sa vodom bio napunio. A li sada je zaključio da
mu zalihe neće biti dovoljne ako se još dugo bude muvao
ovuda.
Morao je dakle još dublje u brda koja je poznavao kao
svoju radnju. On je odrastao u La V eti dok su brda bila
poprišta krvavih ratova koje je kao i ostali ž ite lji upoznao.
D ve m ilje severoistočno, nalazila se taliođe voda. O i­
vičena prašnjavim komadićem zem lje oko k ojeg su se ljudi
borili i čitava gomila njih izgubila život.
Od tog vremena bio je on često tu gore.
Logan podbode životinju.' Penjao se sve više u brda.
Sad mu se isplatilo to što je ranije jahao otvorenih očiju.
Znao je put kao svoj džep. N i za trenutak n ije došlo u
pitanje da'pogreši.
K vani je takođe bila potrebna voda. Bio je, istina, još
jedan izvor, ali, taj se nalazio preko deset m ilja daleko
odavde. Logan nije verovao da bi se mladi poglavica sa
svojim ratnicima povukao tako daleko.
I tako pojaha dalje. Još pre nego što je stigao do vo­
de ugleda Kvanu.
Visok i suvonjav. Tip koji se kretao sa elegancijom i
gracioznošću, ali mu je 4ice bilo bezizrazino i Logan ništa
sa njega nije mogao da pročita.
Pojavio se pred njim kao niotkuda. Klianuo je iza je ­
dne stene kao zmija. Bešumno. I isto kao i nepomične
zmijske oči bile su i Kvanine oči uperene u Logana. N i­
kakav trag prijateljstva nije mu se ogledao na licu. Druk-
47

50. ★★★ S e j n ■ic'k'k
čije, pomisli trgovac, nije Kvana gledao ni one koje je slao
u večna lovišta.
Kad Logan podiže ruku u znak pozdrava, bio je već
okružen ratnicima. N ije bilo sumnje da ga tokom celog pu­
ta koji je prejahao, nisu ispuštali iz vida.
Logan je bio ljut. Da su se ranije pokazali, mogli bi
mu uštedeti teško jahanje kroz užarena brda. Ali, nije re­
kao ništa. Zadržao je svoj bes u sebi. Atm osfera mu nije
izgledala takva da bi je nečim još trebalo otežavali.
— Jedan jedini čovek može da prouzrokuje propast
celog krda bivola — progovori Kvana ne pokazujući ni
sada na licu nikakav prijateljski gest. — Sta mi donosiš,
Logane?
Kvana je prihvatio govor belih, jer je zajedno sa de-
com farmera i rančera išao u školu.
— Vesti o drugom transportu — odvrati trgovac, dok
se ispitivački osvrtao. Tražio je pogledom Martu, ali je nig-
de nije mogao otkriti.
— To je dobro, Logane — Kvana kratko klimnu
glavom, ukrućen kao da je progutao metlu. — Kada?
— Kroz dva dana.
Neka slutnja i strah su ga obuzimali. P rv i put se po­
kajao što je sklopio posao s Indijancem.
Poglavica ponovo klimnu glavom.
— Je li to sve, Logane?
— Ne baš sve — oklevao je Logan kome je postalo ja­
sno da sada, kada sve zna, Kvana nema posebnog razloga
da ga pusti živog natrag iz ovih brda. '
— Onda govori!
— Gde je moja sestra?
Po prvi put zateže se ponosno Indijančevo lice. Pod
ratnim bojama nije se moglo proceniti da li mu je izraz
bio saosećajan ili podrugljiv.
— U našem logoru.
— Hoću da je vidim.
— To je suviše daleko odavde Logane. Videćeš je
kasnije.
— Kada je to kasnije?
— Kada dobijem i drugu pošiljku oružja koju ostali
ratnici već očekuju.
— T i znaš šta ćeš dobiti, a znaš i šta meni pripada —
48

51. ★★★ S e j n iririr
odgovori Logan, koji se upinjao iz sve snage da mu se u
glasu ne oseti gnev ko'ji ga je ispunjavao.
Kvana je diktirao uslove. To se Loganu nije sviđalo.
I to takođe nije bilo dobro po njega.
— Sadržaj drugih kola je za tebe, Logane — reče po­
glavica. — M i ćemo sanduke zakopati kod izvora vode i
tako obeležiti mesto, da ćeš odmah znati gde treba da ko­
paš. Tako smo se dogovorili, tako će i biti.
Trgovac ga je posmatrao nepoverljivo. Kvanino lice
bilo je tako neprobojno, da čovek ništa na njemu nije mo­
gao da pročita.
— Bilo je takođe dogovoreno da moju sestru, kao je ­
dinog živog svedoka događaja pustiš da se vrati — izgo­
vori Logan svoju misao, koja ga je najviše zaokupljala.
— Kvana se predomislio!
To je zvučalo opasno. Logan je dobro znao da ga mo­
že koštati skalpa ako o toj poglavičinoj odluci bude rekao
nešto loše, ili, ako bude uopšte navaljivao.
Zato stisnu zube.
— Zašto se Kvana predomislio? — uipita posle kraće
pauze.
— Jer, Kvana je naučio da reci bledolikih ne treba
verovati, Logane — stiže odgovor. — Bolje je imati u ru­
kama nešto do čega je belcima stalo. Zauzvrat, mora se
on držati dogovora. Ti ta|iođe.
Logan klimnu glavom. Bes mu je stegao grlo. Poseže
za bocom i otpi gutljaj vode. Onda se oseti malo bolje.
Sam se upustio u ovu igru. Puške iz sopstvenog tran­
sporta za plate konjice. Sam je to hteo, i sada nije mogao
nazad. N i Marta. Bilo mu je jasno kakva bi je surova sud­
bina očekivala ako se on ne bi pridržavao dogovorenog.
Kvana nije samo bio surov, nego je bio i krvoločna
lisica. On je začas mogao da okrene list. Sad potvrđuje do­
govor, a kad se sve svrši može da uzme i puške i novac.
Prokleta situacija.
— Imaš li još šta da kažeš, Logane?
— Šta će biti sa Martom?
— Lju di su je sakrili u brdima dok sve ne prođe.
M ladi poglavica ponovo zabaci glavu. Oči su mu bile
uperene ka mestu gde se nebo na horizontu spajalo sa ste-
nama.
4 Sejn 25

52. š
m­
★★★S E J N ★★★
— Kvana i njegovi srčani ratnici, i oni, koji će se jo
pridružiti, krenuće na tvrđavu Garland. I daleko, u budu­
ćim danima, ljudi na Zapadu će pričati o tom danu. Di-
viće se Kvani, najvećem poglavici K iova koji je bledolike
pobio u njihovoj sopstvenoj tvrđavi. Tako će biti, Logane!
Ja sam i'ekao!
Tako bešumno i brzo kao što se pojavio, tako brzo je
Indijanac i iščezao iza stena.
Jedan dugi trenutak zurio je Logan na mesto odakle
je Kvana iščezao. Bilo je to kao čarolija. V rlo gadna ča­
rolija. U tom trenutku, shvatio je Logan i to, da vojnici
iz tvrđave Garland pre dva dana nisu im ali nikakve šanse
da prate Kvanu po brdima.
Trgovac se okrete.
I ostali Indijanci nestali su kao da su propali u ze
lju. A li, Logan je znao da sve to nije sanjao.
OpsoVavši, ponovo naže bocu sa vodom i onda je obesi
o rog sedla. N ije uopšte više imao volje da ide do izvora.
S onim što mu je u boci još ostalo, mogao je lako da stigne
do Safeldove farme.
Tamo će se snabdeti svežom vodom.
X III
Sejn je spavao tri časa, čvrsto i bez snova, uprkos
opas'nim događajima kroz koje je prošao.
Carli Safeid ga je probudio i izveo pred kuću. Sejnov
m rkov bio je osedlan. D ve pune boce vode visUe su o se­
dlu. Hrana za tri dana nalazila se u bisagama.
— Hvala, Carli — reče Sejn. Prihvatio je tešku, žu­
lj evitu ruku starog farmera.
— Sam.o jedna luda može zahvaljivati na tome što ga
puštaju da jaše pravo u smrt, Sejne — odvrati stari. Lice
mu je bilo prekriveno hiljadama bora. Košulja mu je bila
izgužvana kao da je tri dana spavao u njoj.
— Ne brini, Carli!
— N e brinem se ja za ludu — otpijunu Safeid u pra­
šinu, kraj korala. — Brinem se za Sindi. Biće joj teško
kad svati da te je đavo odneo!
— On me je veoma često vrebao, Carli. U vek uzalud.
50

53. ★★★ S e j n -kitie
— A li, niikada se nije zvao Kvana, Sejne. Ja pozna­
jem tog kojota. Poznajem većinu njegovih trikova. I zato,
nikada ne bih sam jahao u brda kad bih znao da je on neg­
de gore sakriven. Voleo bih kad bih mogao da shvatim za­
što to činiš. Kad im je Marta Logan pala u ruke, onda je
sigurno mrtva, i ti nećeš time nikome učiniti ništa po vo­
lji, ako je doneseš nazad u La Vetu.
Kako je Carli gledao na stvari, bio je potpuno u pra­
vu. Ali, Sejn je to gledao iz drukčije perspektive. On je,
naprotiv, bio uveren u to da je Marta Logan živa i da joj
do sada ni dlaka s glave nije falila.
M rkov je nemirno igrao u mestu, i Sejn ga, da bi ga
umirio, pomilova po vlažnoj njušci.
— Zašto se Kvana zadržava u brdima? — upita on
Carlij a.
Stari ga pogleda zbunjeno.
— Zato što je tamo siguran.
To je moglo da bude tačno isto toliko koliko i nije mo­
ralo da bude tačno. Bilo je besmisleno u ovom času time
razbijati glavu.
— Kvana je pobegao iz rezervata. Poveo je sa sobom
sMamnaest na sve spremnih ratnika, i sakrio se u brdima
koja poznaje, jer je u njima odrastao, Carli. Prošle su ne-
delje da niko od Indijanaca nije video ni senku. Onda su
odjednom udarili. U pravom trenutku, dočepali su se pra­
vog transporta. Zar to još u tebi ne izaziva radoznalost?
Carli lukavo klimnu glavom.
— Već sam se o tome pitao, Sejne. Samo, to me se
ne tiče, i ja želim svoj mir. Gomila glupih misli rodi se
čoveku u glavi, i na kraju utvrdiš da nijedna nije prava.
— Moguće je, Carli — dovrati Sejn. Onda se vinu u
sedlo. Od višečasovnog odmaranja mrkov se potpuno opo­
ravio. — Pazi na Sindi, stari.
— Čuvaj se i ti, prijatelju — odvrati farm er i podiže
ruku na pozdrav. — Ona te voli, Sejne. To mi se ne do­
pada, je r to nije dobro za nju. Poznajem momke kao što
si ti. Oni dođu i odu, ali, retko dolaze dvaput na isto me­
sto.
Zam išljeno i zabrinuto, bilo je lice starog koje je Sejn
poneo u sećanju. Carli je poznavao ljude kao Sto je on. To
što je rekao, bilo je tačno. Oni dolaze i odlaze i sasvim
retko svrato drugi put na isto mesto.
51

54. Tako je bilo i ranije, i jedva da se u tome može šta
promeniti.
Poterao je konja. Morao je konačno u brda. I nije vi.še
smeo da misli na devojku, koja je spavala tamo u kući
kao mrtva, posle duge noći, provedene u bekstvu. Kao
m rtvo biće i njeno srce kad se probudi i utvrdi da je on
otišao svojim putem a da se nije ni oprostio od nje.
— Hajde, momče, hajde! — sokolio je konja.
Kopita su podizala oblačiće prašine. Mala farma gu­
bila se za njim kao u izmaglici.
Možda zauvek
X IV
Pola časa posle razgovora sa Kvanom, Harvi Logan se
zaustavio da se odrnori. Ne baš zato što mu je odmor bio
preko potreban. Prirodno, put je bio zamoran i za živo­
tinju i za čoveka, ali, Logan je više osećao potrebu da se
smiri. Smiri od neobuzdanog besa koji je ključao u njemu.
Pedeset hiljada dolara bila je gomila novca. Ali, sada
se Logan brinuo za život svoje sestre sa kojom se uvek
sjajno slagao. Cak ni ta velika suma nije vredela života
jednog od Loganovih.
Očajan, trgovac se nasloni na jednu stenu. Zurio je u
titravu jaru.
Konj je stao po strani u senci jedne stene koja se nad-<
nela na put. Sve vrem e je držao oborenu glavu. Sad je od­
jednom podigao i naćulio uši.
Onda začu i Logan kas jednog potkovanog konja koji
se penjao uzbrdo.
U jednom skoku, bio je na nogama.
U prvom trenutku pomislio je da je to Kvana. Onda
ponovo razmisli. Kvana se nije mogao ni čuti ni videti.
Covek ga prim eti tek onda kad se stvori pred njim.
Ali, ko se onda muva u ovom času po brdima? I to još
sam? To je bio topot jednog jedinog konja. U to nije mo­
glo biti sumnje. V išlje nego što se Logan sada nalazio, nije
se nadaleko moglo. Pred njim je ležala šljunkovita zara-
van. Tamo negde, iza, bio je lanac brežuljaka i u njima iz­
vor vode do kojeg je Logan prvobitno hteo da ode. Samo je
52

55. •k -k 'k S E J N 'k 'k 'k
Kvana nnogao da mu dođe u susret. Siguran znaik da sa
■svojim ratnicima kontroliše tu tačku, životno važnu.
A li, to je značilo da se i Kvana povukao do sada do-
'oljno daleko.Znači, ovaj usamljeni jahač nije nnogao da
bude on.
K rv poče da galopira po Loganovim žilama. N ije mo­
gao da se otme utisku da ga neko prati. To je bilo, lako
moguće. On nije ni slutio tako nešto, jer s tim prosto nije
računao.
U dva hitra koraka stiže do svog konja. Izvuče ,,vin-
česterku” iz futrole. Napuni je, uze je pod mišku i poče
da se puže po tlu.
Topot se čuo sve jače.
Logan se oprezno pope na stenu s čijeg se platoa mo­
glo videti daleko u dubinu.
Postojao je samo ovaj jedan put ka zaravni. Pre ili
kasnije, jahač će se morati pojaviti. Onda će Logan sa si­
gurnošću znati 0 kome se radi, da li je to neko njemu na
tragu, ili je neki luđak koji ne mari za Kvanine ratnike.
Jara je usijala plato i probijala kroz Loganovo odelo.
Prosto mu je do bola pekla kožu.
Vrem e je proticalo. U međuvremenu, stena pod njim
postala je tako vrela da visoki, koštunjavi čovek to više
nije mogao da izdrži. Još dva-tri minuta i moraće da se
pridigne da bi promenio položaj.
Upravo kad je to hteo da učini, ugleda trgovac jahača
koji se provlačio na svom mrkovu između oštrih stena.
H arvi Logan je mislio da halucinira. Zatvorio je oči i
otvorio ih ponovo. Čovek je još uvek bio isti.
Sejn!
Tanstol je, znači, sa svojim ljudima uzalud tragao za
tim tipom.
Logan je razmišljao, ne ispuštajući jahača pod njim ni
trenutka iz vida. Nekako je slutio da bi mu taj čovek jed­
nog dana mogao navući nevolju na vrat. Sad bi mogao da
se obezbedi od toga.
Bilo je dovoljno da uputi jedan jedini metak pod
,,stetson” . Ali, Logan je oklevao. Ne zato što mu je sme­
talo da puca s leđa u čoveka koji ništa i ne sluti. Logan je
oklevao, jer je u tom trenutku pomislio da bi zadatak da
se Sejn ubije, mogao prepustiti Kvani.
Tako je!
sa