zoran

3. DZEK SLEJD
SKUPOCENI
TOVAR
FORUM* MARKETPRINT

4. EDICUA VESTEBN EOMANA
ŠEJN
Broj 146
Glavni i odgovorni urednik
Slavko DRAGINČIĆ
Urednik
Zorka ĆIRIĆ
Naslov originala
Jack Slade
PRECIOUS TRANSPORT
Recenzija
Čamila KULINOVIĆ
Prevod i adaptacija
Čamila KULINOVIĆ
Lektor
Svetlana ŠIMUNOVIČ
Tehnički urednik
ĐorđeJOVANOVIĆ
Naslovna strana
Ferenc BARAT
Korektori:
Marija BURANJI
Vilma BEKER-GAĆEŠA
Štampa: 8. VII1991.
Tržište: 8. VII1991.
Izdaje: „FORUM - MARKETPRINT“ , DD za izdavačku delatnost, Novi Sad,
Radnička 32
Štampa: DP „FORUM- ŠTAMPARIJA“, Novi Sad, Vojvode Mišića 1
Glavni i odgovorni urednik: Slavko DRAGINČIĆ; Urednik: Zorka ČIRIČ
Naslov originala: Jack Slade - PRECIOUS TRANSPORT
Copyright: 1976. by Towe Publications INC, prema ugovoru sa GPA iz Minhe-
na.
Sva prava se zadržavaju, uključujući prava na reprodukovanje ove knjige u ce-
lini ili delimično, ili na bilo koji drugi način.
Mišljenjem Republičkog Sekretarijata za kulturu ovo izdanje svrstava se u ta­
rifni broj 8 Zakona o privremenim merama o porezu na promet proizvoda i us­
luga (S. L. SFRJ 4/91)

5. Srebrne mamuze sa velikim zvezdama na Meksikančevim či­
zmama su upravo u trenutku kada je prelazio glavnu ulicu u Fe­
niksu odbile sunčevu svetlost tako da je zaslepila na trenutak
Huana Alberta baš kada je imao na nišanu svoje „vinčesterke“
Šejna. Alberto je već repetirao pušku i bio spreman da zgrči ka­
žiprst, povuče obarač. Morao je, međutim da skloni prst, jer je
opasnost od promašaja bila prevelika. Alberto je imao samo ovu
šansu. Ako odmah ne ustreli tog prokletog gringosa tle će se otvo­
riti pod njegovim nogama i bez sumnje će se obreti u paklu.
Mercedes Paloma, gospodarica desperadosa, ili kako su je još
nazivali kneginja, mu je čak nepotrebno ukazala na to. Alberto je
sagledao opasnost.
Gringo koji je trebalo da bude njegova žrtva zvao se Šejn. Bio
je lovac, gonitelj kakvog Alberto ranije nikada nije sreo. Mnoge
ljude je pratio glas da su opasni ili čak išao ispred njih najavljujući
ih, ali se prilično često m ^ lo utvrditi da ga baš nisu zavredeli.
Kod ovog gringa po imenu Sejn, sam đavo bi znao, bilo je drugači­
je. On je dokazivao i potvrđivao ono što se o njemu govorilo, što se
očekivalo.
Huan Alberto je disao teško. U početku je smatrao posebnom
čašću to što je Mercedes Paloma izabrala baš njega da je oslobodi
tog neugodnog gringa. No sada mu je bivalo sve jasnije da to baš
nije tako jednostavno. Čak i uprkos činjenici da je Mara barska
dama pristala da Šejna za 200 dolara namami ispred Albertove
„vinčesterke“ .
Huan Alberto se znojio. Proklinjao je svog meksičkog zemlja­
ka sa srebrnim mamuzama koji mu je upropastio prvu šansu. Za­
tvorio je oči. Do Marinog ljubavnog gnezda na drugoj strani ulice
bilo je jedva više od 30 koraka. Pravo rastojanje za „vinčesterku“ .
A na tom rastojanju Alberto još nikada nije proniašio cilj.
Na prozoru se mogla jasno razaznati crnokosa žena. Dobila je
nalog da se svlači sasvim lagano, namami Šejna da dođe do prozo­
ra a onda se izmakne u stranu i oslobodi metu za Alberta. Samo
tako je ovaj podmukli plan mogao da se ostvari. Naime, sve dok
Šejn bude bio u postelji Alberto ga nije mogao videti.
Meksikanac spusti pušku i nadlanicom obrisa znoj sa čela.
Nagnuo se malo više preko gornjeg otvora za utovar starog maga-
cina „Vels Fargo“ kompanije, ali uprkos tome nije mogao da vidi
tog prokletog gringa. Čak ni njegovu senku.
- Hajde curo! - mrmljao je Meksikanac. - Hajde stavi mi k
načno tog prokletog Šejna ispred prozora. Učini nešto za tih 200
dolara kako bih mogao da nestanem iz Feniksa i naplatim svoju
nagradu i ljubavnu noć sa kneginjom desperadosa!

6. Šejnu je postalo jasno da nešto nije u redu kada je crnokosa
Mara uložila svu svoju veštinu da bi ga, pošto-poto naihamila u
svoje ljubavno gnezdo. Čovek iz Sedme brigade je znao kakav glas
bije ovu lepu ženu koja nikom svoju naklonost ne poklanja. Uosta­
lom, devojke kakva je bila Mara dolazile su u Feniks da bi brzo za­
radile i ostvarile svoje snove. Bezmalo sve barske dame su htele u
Kaliforniju, u Los Anđeles ili u San Francisko. A baš njemu, Šejnu
je crnokosa Mara htela da pokloni svoju ljubav, jer se na prvi po­
gled zaljubila u njega.
Cela ta stvar je čoveku iz Sedme brigade zaudarala do neba,
čak i da nije Maru pre kratkog vremena video sa jednim boginja-
vim Meksikancem, jednim kandidatom za vešala koji bi po izgledu
mogao da pripada desperadosima kneginje Mercedes. Istina, iz­
gled čoveka mogao je i da vara, pa zbog toga Šejn nikada nije činio
grešku da nekog ocenjuje samo po spoljašnjosti. Ovde se moralo
dogoditi nešto što bi poduprlo njegove sumnje.
Šejn je sedeo na jednom srcolikom krevetu, odgovarajućem za
ljubavnu gnezdo. Do tog trenutka nije čak ni skinuo svoj „stetson“
s glave. Crnokosa Mara je stajala pred prozorom koji je gledao na
glavnu ulicu. Verovatno su zavese bile navučena kada je imala ne­
kog posetioca. Sada su, međutim, bile razmakute.
Gipkim pokretima je skidala kopče sa svog crvenog korseta
puštajući ga nemarno da padne na pod. Na vitkim nogama je ima­
la crne mrežaste čarape pridižavane.podvezicama. Njena bela ko­
ža delovala je posebno zawdlmvo između završetka čarapa i malih
crvenih gaćica. Nekoliko éekutidi je trajalo odvajanje ruku, gotovo
stidljivo sa čvrstih, bujnik^udi. Konačno joj ruke kliznuše niz
telo.
Marine oči su bile poluzatvorene a pune, sočne usne razmak­
nute. Pokazala je Šejnu niz svojih belih zubi. Sve je bilo perfektno
izvedeno, verovatno uvežbano pred ogledalom. Nikakvo čudo što
je Mara ovde u Feniksu imala najveći broj ljubavnika i zarađivala
najviše, iako je u gradu bilo doista mnogo lepih devojaka.
Sve je to ostavilo na Šejna snažan utisak. Pod drugim okolno­
stima ne bi ni pokušao da se odupre čarima ove devojke. Međutim,
čovek iz Sedme brigade nije boravio u Feniksu radi sopstvenog za­
dovoljstva. Brigada ga je poslala da izbaci iz zločinačke igre kne-
ginju desperadosa, Palomu!
Merces Paloma je bila Amerikanka, iako se to ne bi moglo za­
ključiti po^ imenu. Bila je poreklom Irkinja. I otac i brat su joj
skončali na vešalima. Čak je i njen muž, koji je nazivao Mercedes
umesto Meri kako joj je glasilo pravo ime, poginuo je u puškaranju
sa čuvarima zakona. Po njemu je naravno bilo i prezime Paloma.
Posle smrti svog muža Pabla kojeg je potera saterala u tesnac i li­
kvidirala Mercedes se stavila na čelo preostalog dela desperadosa.
U međuvremenu su se sve novi i novi članovi priključivali bandi.
Prihvatili su je kao vođu. Nije bilo bandita koji nije bio spre­
man da se bori za ovu lepu riđokosu ženu. Nikakvo čudo, jer kada

7. povremeno nije bivalo plena, Mercedes je nagrađivala najbolje i
najhrabrije ljude vrelim ljubavnim noćima. Pri tome nikom poseb­
no nije davala prednost i pružala svakom podjednako.
Mercedes je bila veoma opasna žena kojoj je Šejn trebalo da
onemogući dalja razbojništva. Na računu lepe Mercedes nalazile
su se pljačke banaka i prepadi na vozove a od pre dva meseca i ži­
voti dvojice čuvara zakona.
Ispred samog Feniksa je Šejn izgubio trag bande. Nadao se da
će ovde u gradu naići na nekoga koji će ga ponovo navesti na pravi
trag. U međuvremenu je saznao i to da je Mercedes otkrila da joj je
Šejn za petama. Ona je bila žena koja dosledno i nemilosrdno de-
luje i sa svojim neprijateljima rešava stvari po kratkom postupku.
Prema tome, sasvim je moguće daje ovde u Feniksu ostavila
jednog a možda i više njih da motre na Sejna? Da ga vrebaju. Zbog
toga je i odlučio da bude veoma oprezan.
Sada pošto je crnokosa Mara razgovarala sa jednim rošavim'
Meksikancem i isprobavala na njemu svoju zavodničku veštinu,
bio je bezmalo siguran da ga je ova barska dama namamila u klop­
ku.
Mara se odvoji od prozora. Njišući bedrima zakoračila je u
malu, elegantno uređenu sobu. Tu je zastala posmatrajući Šejna
očima koje su se, inače veoma krupne, pretvorile u dva uzana pro­
reza.
- Ti si prvi čovek koji ostaje mimo da sedi na krevetu dok se ja
razodevam i pokazujem ti sve šta te očekuje. - Dok je to govorila
mahala je svojojn dugom, crnom raspuštenom kosom koja joj je
padala na ramena. Ponovo je uzmakla prema prozoru i kokentno
se okrenula u krug. D§i li da svoju lepotu prikaže sa svih strana ili
da nekome da znak?^ejn još uvek nije bio potpuno siguran.
- Hoćeš li bar da skineš šešir? - upitala je tiho.
Čovek iz Sedme brigade skide „stetson“ i spusti ga pored sebe
na postelju. Pogledao je devojku i nasmejao se.
- Znaš li kada su poslednji put u Feniksu tako lepu ženu kao ti
odveli na mesno groblje. Mara?
Devojka se trgla. Disala je teško. Grudi su joj se nadimale od
uzbuđenja.
- Ja te ne razumeni, —kazala je nesigurno, trudeći se svim si­
lama da deluje mirno i opušteno. - Nećeš valjda da me...
Prekinula je u pola rečenice i ukočeno gledala u cev „reming-
tona“ koji je Šejn upravo izvukao iz futrole. Ostala je kao parali-
sana na prozoru. Velike, crne oči su joj bile razrogačene.
- Ne mrdaj! - naredi joj Šejn. - I nemoj slučajno pokušati da
nekom daš znak!
Mara preblede još jače. Lepa, uzdrhtala i uzbudljiva stajala je
na tom mestu i izgledala na neki način kao uhvaćena grešnica na
nečemu za šta je bila uverena da je veoma vesto i skriveno obavila.
- Koliko ti je onaj boginjavi Meksikanac platio? - pitao je
Šejn tiho.
- Ja zbilja ne znam o čemu...
- Ako ja sada ustanem i stanem kraj tebe pored prozora ti ćeš
se nalaziti tačno na nišanskoj liniji - kazao je čovek iz Sedme bri­

8. gade oštro. - To je vraški stari trik da lepa žena namami čoveka
tako da bude meta strelcu iz zasede. Ponekad taj trik može i da
upali ali je ovog puta omašio. Dakle, nemoj ni pokušavati da se
pretvaraš. Koliko?
- 200 dolara!
- Njih možeš da zadržiš ili da toliko zaradiš a da pri tom ne
budeš saučesnik u ubistvu!
Mara steže usne. Prestala je da igra komediju. Sagledala je u
tom trenutku opasnost u koju je bila uletela zbog tih 200 dolara.
- Jesi li tog momka ikada ranije videla? - pitao je Šejn.
- Juče prvi put - uzvratila je Mara. - Došao je sa nekoliko
drugih Meksikanaca u grad i ostao ovde.
- Da li je među njima bila i jedna crvenokosa žena?
- Nisam je videla!
Čovek iz Sedme brigade klimnu glavom. Činilo mu se prilično
neverovatnim da bi se crvenokosa kneginja desperadosa usudila
da dođe u Feniks gde su je ako ništa drugo znali po imenu i gde se
najverovatnije nalazi i neka poternica za njom.
- Šta je onaj momak tačno zahtevao od tebe? Šta je trebalo da
učiniš za taj krvavi novac?
- Da se lagano svlačim kraj prozora, tebe namamim tamo i da
onda odstupim korak u stranu.
Šejn se gorko nasmeja. Setio se da se upravo preko puta nalazi
stara šupa kompanije „Vels Fargo“ koja se već odavno ne koristi.
Tamo mora da se prikrio rošavi tip i čekao svoju šansu.
Šejn spusti cev revolvera i vrati oružje u futrolu. Otkotrljao'gć
popreko preko postelje srcastog oblika i stao s druge strane na no­
ge. Tu se nalazio u mrtvom uglu pa ga sa druge strane ulice niko
nije mogao videti. „Vinčesterka“ mu je stajala uz sama vrata. Po­
digao je oružje i odlučnim pokretima napunio magacin.
- On vreba tamo preko u starim šupama, zar ne?
- Verovatno. Ja to ne znam pouzdano.
- On je tamo preko - kazao je Šejn odlučno. - Kojim putem
može da napusti šupe?
- Samo kroz kapiju ili mora da iskoči kroz otvor - odgovorila
je barska lepotica. Na njoj se videlo jasno da joj je laknulo što ne
mora da ispuni nalog koji joj je Meksikanac dao. Trebalo je da za
200 dolara bude saučesnik u ubistvu. Kako se samo mogla upustiti
u nešto takvo, prekorevala je sebe. Možda i zbog toga što joj je ro­
šavi tip saterao strah u kosti. Bojala ga se.
Šejn dva puta duboko udahnu vazduh, a onda cmokosoj de-
vojci dao znak da se lagano udalji od prozora. Upravo je skovao
plan.
Postojao je i jednostavniji put niz stepenice napolje iz ove ku­
će a onda preko do šupa kompanije. Međutim, na taj način bi strel­
cu iz zasede pružio izvesnu šansu. A ako je neko dobar strelac ko­
risti svaku pa i majušnu šansu. Šejn je računao s tim da je Merce­
des Paloma ovakav zadatak poverila nekom od svojih najboljih
ljudi.
- Kreći se polako i nemoj gledati prema prozoru. Mara.
Crnokosa devojka ga je poslušala. Ukočenog lica, na kojem se

9. ogledao strah, izmakla se korak u levo i tako oslobodila prozor.
Šejn se sagnuo. Pritisnuo je „Vinčesterku“ na grudi i pritrčao za­
tvorenom prozoru.
Meksikanac, ako je preko u šupi zauzeo busiju, mogao je samo
za delić sekunde da vidi njegovu senku koja se kretala munjevito.
Trebalo je imati izuzetnu sreću i pogoditi takvu metu.
Do prozora je bilo tri koraka. Posle drugog koraka Šejn se us­
pravi sa isturenim desnim ramenom i tako prolete kroz zatvoreni
prozor. Padao je na krov, nastrešnicu koja se nalazila tri metra ni­
že kada se sa druge strane ulice oglasi „vinčesterka“ .
Rošavi Meksikanac je video senku i vraški brzo reagovao što
je potvrdilo da je izuzetno opasan čovek. Međutim, pucao je delić
sekunde prekasno. Metak je prozviždao pored Šejna. Zario se u
drvenu fasadu kuće u kojoj se nalazilo Marino ljubavno gnezdo.
Čovek iz Sedme brigade tresnu o drveni krov nad pločnikom.
Čvrsto drvo je izdržalo taj udarac. Šejnu bi, istina, bilo draže da
nije, jer bi se tada našao na pločniku i bio van linije metka Meksi­
kanca. Ovako se morao kotrljati preko krova da bi došao do ivice i
spustio na pločnik glavne ulice.
Dva zrna koja su dolazila iz gornjeg otvora za utovar stare na­
puštene šupe kompanije za prevoz sledila su Šejna. Jedan se zario
u krov a drugi mu je okrznuo mišicu leve ruke.
Tek tada je čovek iz Sedme brigade uspeo da se spusti na glav­
nu ulicu uskovitlavši pri tome prašinu. Iako je pao uspeo je u mag-
novenju da se podigne na noge. Na tri koraka od njega nalazio se
veliki valov sa vodom iza kojeg je mogao da nađe zaklon. Osim to­
ga iz te pozicije je mogao da motri na otvor iza kojeg se nalazio
strelac.
Povijen, potrčao je prema buretu a Meksikanac je još jednom
pokušao da iskoristi šansu. Pucao je ali ni ovog puta nije pogodio.
Meci su praštali podižući male stubove prašine kojom je bila po­
krivena glavna ulica. Nekoliko konja je uplašeno zarzalo. Osobe
koje su se zatekle na pločniku pohitaše da nađu zaklon.
Šejn je najzad stigao do valova sa vodom. Udario je ramenom
o njega i zaustavio dah. Munjevito se uspravi s leve strane pojila i
ispalio brzo dva metka iz „vinčesterke“ u pravcu šupe „Vels Far­
go“ kompanije.
Tako je naterao Meksikanca da se povuče u zaklon.
Čovek iz Sedme brigade ponovo skoči na noge i potrča. Još u
trku pucao je na otvor za utovar. Prešao je ulicu i teško dišući se
formalno prilepio uz zid šupe.
- Šta se dešava?
Šejn pogleda levo odakle se čulo pitanje. Dva čoveka su iz tog
pravca hitala prema njemu. Bio je to visoki Tom Korner i njegov
znatno manji dežmekasti pomoćnik Hari Langer. Obojici su grudi
krasile oznake čuvara zakona. Držali su u rukama revolvere na
gotovs^ Međutim, nisu se još opredelili da li je Šejn prijatelj ili ne­
prijatelj.
Situacija je bila zapaljiva.
Šejn oprezno i polako podiže cev „vinčesterke“ pokazujući na
otvor stare šupe.

10. - Tamo gore vreba jedan Meksikanac iz bande Mercedes Palo­
ma, - kazao je mirno. - Kneginja desperadosa ga je ostavila tu u
gradu da vreba na mene i da me ubije. Ne voli baš da za sobom ima
senku.
Uzano lice mesnog šerifa kao da je postalo još uglastije. U dva
brza koraka stvorio se kraj Šejna. Pokretom glave pokazao je na
drugu stranu ulice, na razbijeni prozor kroz koji je Šejn iskočio.
- Ima li crnokosa Mara nešto s tim?
Šejn brzo i odlučno odmahnu glavom. - Ona je tog tipa otkrila
u poslednjem trenutku i upozorila me!
Korner je klimnuo potvrdno glavom, iako nije delovao baš
ubedeno. Onda se obratio svom pomoćniku - Drži na oku zadnju
stranu šupe. Možda će pokušati da provali trošne daske i tim pu­
tem uspeti da umakne.
Hari Langer uzvrati samo kratko: - O kej Tome!
- Bilo bi dobro kada bismo ga mogli dočepati živog - kazao je
Šejn. - Pre nego što napustim Feniks rado bih čuo nešto od tog
momka. Naravno o Mercedes Paloma i njenoj bandi!
Šerif Tom Korner se isceri.
- Čuo si ga, - kazao je svom pomoćniku. - Pucaj na njega sa­
mo ako to ne možeš izbeći.
Hari Langer prihvati i trenutak kasnije iščeze.
- Hej Meksikance! - vikao je Šejn u pravcu otvora za utovar. -
Imaš dve mogućnosti. Ili ćeš iskočiti na ulicu i u najgorem slučaju
slomiti nogu, ili ću te ja skinuti dole. Tada bi tvoji izgledi da stig­
neš u pakao bili ogromni!
Prolazile su sekunde. Onda Meksikanac opsova žestoko, a za­
tim poče da puca kao pomahnitao kroz otvor na ulicu. Srećom, ta­
mo nije mogao da naškodi nikome. Prolaznici su potražili zaklon u
ulazima radnji. Tamo Meksikanac nije baš lako mogao da nađe sa-
putnika za pakao, koji mu ni u kom slučaju nije ginuo. Ili će okon­
čati život u borbi ili će kao član bande Mercedes Paloma okončati
na konopcu. Uprkos tome, Šejn nije očekivao da će se tip predati.
Meksikanac je ponovo počeo da puca, ovog puta u pravcu rad­
nji na drugoj strani ulice. Pogodio je okno berbemice i ono se ras-
prslo u hiljade komada. Odjeknu jeziv krik. Metak je pogodio jed­
nu ženu koja se nalazila u berbernici gde je potražila zaklon.
Korner poblede. Pogledom je potražio Sejna.
- To je moj čovek! - kazao je Sejn odlučno. - Pripazite na uli­
cu, šerife!
Pre nego što je čuvar zakona uspeo bilo šta da odgovori, čovek
iz Sedme brigade se naglim pokretom našao u starom magacinu
kompanije „Vels Fargo“ u kojem se tokom vremena, kako se čini­
lo, sakupio sav otpad Feniksa.
Dotrajala kola s amjevima stajala su kraj kočija, a između po­
lomljeni sanduci, oštećene bale pamuka i ostali krš.
Sejnove oči su se prvo morale-Bri^ići na ograničenu svetlost pa
mu je trebalo nekoliko trenutaka da se orijeHnseTSajsviHUfimaj.iJnu
nalazile su se zavojite, strme stepenice bez gelendera koje su
vodile na gornji sprat. Bila je to jedina mogućnost za odlazak tamo
gde se Meksikanac nalazio još uvek. On je upravo u tom trenutku
10

11. ponovo divlje pucao na ulicu. Čula se glasna psovka šerifa Kor­
nera.
Pognut potrčao je prema stepenicama i zastao na prvoj kao
ukopan. Napregnuto je osluškivao. Ubrzo su iznenadno nastalu ti­
šinu prekinuli koraci.
Meksikanac nije trčao prema stepenicama nego prema suprot­
noj strani zgrade. Znači, šerif je učinio dobro što je tamo postavio
svog pomoćnika.
Udarcima nekog teškog predmeta Meksikanac je pokušao da
probije trošan zadnji zid šupe. Sudeći po zvucima koji su dopirali
odande to mu je i uspevalo.
Odjeknuše tri pucnja^ Pucao je pomoćnik šerifa da bi oterao
Meksikanca nazad u unutrašnjost, sprečio ga da izađe i pobegne.
Pucnjavu su propratili povici bandita a onda tresak. Pomoćnik še­
rifa naravno nije mogao da nišani nego je upravio oružje na probi­
jeni otvor, rupu koja je načinjena na zidu šupe. Najmanje jedan
metak je pogodio Meksikanca.
Šejn nije oklevao, nije se više uopšte trudio da priđe polako i
tiho, nego je grabio preko trošnih stepenica. Poslednja je čak pu­
kla pod njegovom težinom. Da se ne bi sunovratio nazad čovek iz
Sedme brigade se baci napred kao da skače u vodu. To je bila
reakcija koja mu je najverovatnije spasla život. Pao je na prašnjavi
pod baš kada je Meksikanac povukao obarač. Vatra iz cevi osvetli-
la je rošavo, izobličeno lice. Metak je prozviždao tik uz Šejnovo
uho tako da je osetio vreo dah smrti.
Dva metka koja je ispalio pomoćnik šerifa Langer pogodila su
Meksikanca u grudi i odbacila ga u rupe koju je probio. Huan Al­
berto je ležao na boku. Ispod njegovog tela se obrazovala velika
krvava mrlja. Držao je revolver grčevito, obema rukama. Mržnja,
bes i bol izobličili su mu lice. Gledao je Šejna razrogačenim očima.
- Gringo! - promrsio je gotovo nerazumljivo.
Šejn je mogao da puca. Verovatno je i morao to da učini jer je
opasnost bila velika i nepredvidiva. No hteo je Meksikanca živog.
Njegov zadatak je glasio da onemogući Mercedes Palomu i njene
desperadose u daljim nedelima i razbojništvima, a ovaj tip je ne­
sumnjivo pripadao toj bandi.
Šejn je hitao na desnu stranu. Huan Alberto je povukao oba­
rač ali je cev njegovog revolvera toliko poigravala da bi sigiu’no
promašio i kapiju ambara. Usred pucnjave odjeknuo je drugi jezi­
vi krik Meksikanca. Pogodak je izbio oružje iz ruke. Odleteo je u
širokom luku daleko od njegovog domašaja.
Šejn se uspravi i spusti svoj revolver.
- Hej, stranče! - Bio je to prodoran glas šerifa Kornera. - Da li
je metak zakačio tebe ili onog pasjeg sina?
- Sve je u redu, šerife! —glasio je Šejnov odgovor. Prišao je
Huanu Albertu i kleknuo uz samrtnika. Nekoliko sekundi ga je
posmatrao prodorno a onda odlučno odmahnuo glavom.
- Krajnja stanica! Odavde put vodi neposredno u pakao!
Huan Alberto nije pokazivao strah, što, uostalom, Šejn nije ni
očekivao. Lice izobličeno od bola postupno se smirivalo.
- Mercedes te nije baš naročito marila, amigo! - kazao je čo-
11

12. vek iz Sedme brigade brišući nadlanicom oznojano čelo. - Htela je
da te se oslobodi, vrag će znati iz kojih razloga. Zbog toga te je i
ostavila u Feniksu.
- Trebalo je da te ubije, gringo!
Šejn ozbiljno odmahnu glavom, igrajući pred Meksikancem
dobro smišljenu ulogu ne bi li ga podstakao da govori. - Ja imam
sedam života kao mačka. Mercedes to zna. Dakle, znala je da ćeš ti
ovde okončati.
Huan Alberto je kašljao. Krv mu je tekla iz ugla usana niz vrat
i natapala prljavu odeću. - Ko si ti, proklet bio da imaš sedam ži­
vota?
Sam đavo! - uzvrati Šejn odlučnim glasom.
- Mercedes me očekuje! - jeknu Meksikanac.
- Pogrešno, amigo. Ona očekuje mene. Ja znam njen cilj. Znaš
li ga ti?
Čovek iz Sedme brigade je govorio polako i razborito. Bila je
to još jedina mogućnost da još nešto izvuče iz Meksikanca koji je
očigledno umirao. Pomoćnik šerifa ga je dobro pogodio. Možda su­
više dobro.
Huan Alberto prevrnu očima.
-Poznaješ li ti cilj riđokose kneginje? - ponovio je Šejn pi­
tanje.
- U dolini Mrtvog anđela - uzvratio je Meksikanac slabim
glasom. - To je... u stvari njen cilj... ali ona me čeka uz put, grin­
go. Do doline Mrtvog anđela je put... vraški dug. Ja ću ...
Upravo u trenutku kada je šerif Tom Korner krenuo uz strme
trošne stepenice ispustio je Huan Alberto svoju crnu dušu. Samo je
još jednom pogledao Šejna očima punim mržnje a onda mu se po­
gled ukočio i ostao tako upravljen u drvenu tavanicu.
Šejn je ustao i iz klečećeg položaja okrenuo se prema čuvaru
zakona i slegnuo ramenima. - Vaš pomoćnik puca suviše dobro, -
kazao je.
Šerif nezainteresovano na kratko pogleda mrtvog Meksikan­
ca.
- Langer je imao sreće, - kazao je. - Obično je veoma loš stre­
lac i nije u stanju da pogodi metu. Da li je tip kazao ono što ste hte-
11da saznate?
Čovek iz Sedme brigade odmahnu glavom. - Umro je prebrzo.
- Zatim je sledio šerifa do glavne ulice gde se već bila sakupila
grupa ljudi. Kroz otvor na prednjoj strani šupe je Meksikanac po­
godio jednu ženu, teško je,ranio i ubio jednog čoveka koji je neo­
prezno izašao iz zaklona. Grupa ljudi je čekala Meksikanca. Mo­
žda je taj bandit imao sreće što je ovog puta pomoćnik Langer pu­
cao izuzetno dobro jer bi šerifu Korneru sigurno bilo veoma teško
da prevede Meksikanca živog do zatvora preko glavne ulice.
- Nestanite! - vikao je visoki Korner. - Meksikanac je mrtav.
Predstava linča otpada!
Šejn je pošao za šerifom u njegovu kancelariju.
- 1Mara te je doista upozorila na tog pasjeg sina? - raspitivao
se još jednom podozrivi čuvar zakona.
Šejn potvrdi. Smatrao je da se pojedinosti vezane za njegov
12

13. boravak kod lepe Mare nisu se ticale čuvara zakona. Mercedes i
njeni desperadosi odjahali su dalje u dolinu Mrtvog anđela. Bila je
to pusta oblast kamenita, duboko na jugu blizu meksičke granice.
Čovek iz Sedme brigade nije mogao ni da pretpostavi da bi le­
pa, crvenokosa kneginja desperadosa namerila u tu dolinu zbog
toga što joj se tamo izuzetno dopada. Smatrao je da je odabrala to
područje kao bazu za svoja dalja razbojništva koja je već unapred
planirala. Ali pre nego što stigne u tu udaljenu dolinu negde će uz
put sačekati Meksikanca koji je poginuo u šupi „Vels Fargo“ kom­
panije ne izvršivši svoj zločinački zadatak.
- Ti mi još nisi rekao svoje ime, stranče!
- Šejn, - odgovorio je čovek iz Sedme brigade.
- 1žestoko si se okomio na Mercedes Palomu?
- Pa tako nekako bi se to moglo nazvati, uzvratio je sipajući iz
lonca kafu u limeño lonče. Otpio je gutljaj i razvukao lice. Ukus
kafeje bio očajan.
Šerif Korner se nasmeja. - Ja sam ti već kazao da Langer ne
zna da puca. Međutim, zaboravio sam da ti kažem da ne zna ni ka­
fu da kuva.
Šejn otpi još jedan gutljaj, a ostatak prosu kroz otvoren pro­
zor na glavnu ulicu. '
- Imaš li ti Šejn slučajno zvezdu?
Čovek iz Sedme brigade odmahnu glavom.
- Ja sam čuo da dva savezna maršala tragaju za Mercedes Pa-
lomom. - kazao je šerif iz Feniksa. - Čudno je, međutim, da se ni
jedan od njih nije pojavio ovde. Možda ti znaš nešto više o tome.
- Možda - uzvratio je Šejn. Neki od Mercedesinih razbojnika
bili su u Feniksu. Imaš li pojma šta su ovde tražili?
- Ja čak ni ne znam da su bili ovde. Feniks je veliki grad. Ovde
se muva više šljama nego što možeš zamisliti. Nemam pojma šta su
mogli tražiti ovde. Nijedna banka nije napadnuta, a Meksikanac je
prvi stránac koji je u poslednjih pet dana ubijen. To bi se za ovaj
grad moglo smatrati svojevrsnim rekordom.
- O kej - Šejn klimnu glavom visokom čuvaru zakona. - Mi­
slim da ti više nisam potreban, zar ne?
Korner se osmehnu kiselo. - Nikada mi i nisi bio potreban,
Šejn. Sa podivljalim Meksikancem smo moj pomoćnik i ja u stanju
da izađemo na kraj.
- Svakako!
- Ti si siguran da nemaš maršalsku zvezdu, Šejn? - pitao je
Korner još jednom kada je čovek iz Sedme brigade već bio na vra­
tima.
- Gotovo sigiiran, šerife, - uzvratio je Šejn izvrdavajući nepo­
sredan odgovor.
Stupio je na pločnik i nestao među brojnim prolaznicima. U
berbernici se lekar brinuo o ranjenoj ženi. Na ulici su se mrtvozor-
nik i njegova dva pomoćnika bavila mrtvim Meksikancem. Na
(Jrugoj strani ulice tamo gde se nalazilo ljubavno gnezdo lepe Mare
prozor prema ulici je bio otvoren a na njemu crnokosa lepotica
mahala je Šejnu njegovim „stetsonom“ .
Šejn joj klimnu glavom i upravo htede da pređe ulicu da bi
13

14. iizeo svo] zaboravljeni šešir, kada jedan .visok izuzetno krupan čo­
vek priđe i pusti mu svojii tešku ruku na rame.
- Imate li trenutak vremena, mister?
Šejn potvrdi.
- Moje ime je Din Ferguson. Vlasnik sam železničke komoani-
je.
- Sejn! - predstavi se čovek iz Sedme brigade.
Ferguson kao da je oklevao. Teškim pokretom prešao je preko
svoje guste prosede čekinjaste kose koja na pojedinim mestima go­
tovo prkosno nije htela da prilegne uz glavu.
- Meksikanac koji je ustreljen pripadao je bandi Mercedes Pa­
lom^ zar ne?
Šejn potvrdi. Ferguson ponovo nesigurnim pokretom protrlja
kosu. Očigledno mu je bilo teško da govori o stvarima koje je želeo
dasaopšti.
- Da li ste vi maršal ili neko u službi zakona? - pitao je Din
Ferguson.
- U izvesnom smislu ste u pravu, mister Ferguson. - Ponovo
nije dao precizan, određeniji odgovor, ali je ipak kazao istinu.
Sedma brigada je bila tajna organizacija koja je okupljala ljude
kakav je Šejn da bi pobedili zločinstva tamo gde su druge instance
zakazale. - Znate li vi nešto što bi mi pomoglo da uđem toj bandi u
trag, mister Feirguson?
Ferguson je oklevao a onda posle nekoliko minuta konačno
prelomio u sebi želju da se poveri ovom neznancu.
- Desperadosi Mercedes Palome su juče bili u gradu! - kazao
je. - Posetili su me. Radi se o Železničkoj pruzi. Hteli su da saznaju
kada će moja kompanija preuzeti sledeći transport za vojsku. Uze­
li su moju kćerku Meri kao taoca, iako sam im objasnio da doista
ne znam ništa. Ponekad armija koristi moju kompaniju za prevoz
a ponekad i drugu.
Iako Šejnu još ništa nije bilo jasno klimnuo je glavom.
- Šta prevozite za armiju mister Ferguson?
- Oružje i novac. Ponekad i zlato - uzvratio je krupni čovek uz
zabrinut izraz lica. - To se transportuje već godinama. Nikakva
naročita stvar. Takve transporte po pravilu prati i obezbeđuje voj­
ska. Još nikada se dosada nije dogodilo ništa.
- Možda do sada nije nikome bilo poznato o kakvoj se vrednoj
pošiljci radi.
Ferguson zamišljeno klimnu glavom.
- Moguće je! - uzvratio je gotovo šapatom što nikako nije od­
govaralo njegovoj snažnoj pojavi. - Što se tiče moje kompanije
„Vestern“ ja to nikada nisam objavljivao na velika zvona.
- Onda obaveštenja verovatno potiču iz drugih izvora.
Ferguson je ćutao i gledao nekoliko trenutaka u zemlju a onda
upitao: - Mislite od nekog čoveka iz druge kompanije?
- Poznajete li vodeće ljude i službenike?
- Sve ih poznajem.
- A znate li možda nekoga kojem bi se mogla pripisati takva
izdaja, mister Ferguson?
-Džeriko Zarado, - uzvrati vlasnik kompanije spremno. -
14

15. Zarado je melez i ima odličnu poziciju u konkurentnoj kompaniji.
Međutim bilo je netačnosti, neredovnih prevoza, nestajala je roba,
nedostajao novac a on je jurio za svakom suknjom koja mu je bila
na vidiku. Čak i za suprugom predsednika „Pacifik“ kompanije.
Čak se šuška da je između to dvoje i bilo nečega. No mnogo se pri­
ča i spletkari. U svakom slučaju Džeriko Zarado je otpušten bezu-
slovno pre mesec dana.
Šejn je neko vreme ćutao a onda upitao:
- Kuda prolaze trase dveju železnica?
- Prilično daleko jedna od druge, - odgovori Ferguson. - Me­
đutim na nekim mestima vode bezmalo paralelno jedna uz drugu.
U blizini Doline Mrtvog anđela. Tamo smo morali da premostimo
jedan kanjon pa smo to učinili izgradnjom zajedničkog mosta. Od­
mah dalje se trase ponovo odvajaju jedna od druge.
- Znate li šta to može da znači?
- Znam, svakako, - uzvratio je Ferguson muklo. - Ali mi vi re­
cite još jednom tako da inogu da nastupam sigurno.
- Zarado zna da će prevoz ovog puta obaviti vaša kompanija,
mister Ferguson. Zbog toga su i odveli vašu kćerku Meri da bi bili
sigurni da ćete o svemu ćutati kao grob!
- To je sasvim tačno, - potvrdio je ovaj div od čoveka.
- Treba li da razbojnicima prosledim vest onda kada budete
sigurni da će vaša kompanija prevoziti za vojsku?
- Ne!
- To samo potkrepljuje našu teoriju da Mercedes Paloma već
zna pouzdano da ste vi prevoznik. Šta će biti s vašom kćerkom?
-Naravno da će biti puštena na slobodu ako budem ćutao.
Onda kada se budu dokopali plena! Međutim, ja u to ne verujem.
Vi ste toj bandi za petama, Šejn. Molio bih vas da mislite na moju
kćer Meri. Dovedite mi je živu nazad i ja ću vam isplatiti nagradu
od 10 hiljada dolara.
Šejn se jedva primetno osmehnu. Bila je to neverovatno visoka
suma za koju bi pravi lovci na nagrade sigurno samog đavola po­
vukli za rep.
- Učiniću sve što mogu ne tražeći nagradu mister Ferguson.
Međutim ima jedan uslov.
- Sve što hoćete!
- Nemojte ni sa kim govoriti o tome. Znajte da 10.000 dolara
može da namami mnoge pohlepnike. Ako Mercedes Paloma prime-
ti da su joj za petama ljudi koji hoće da oslobode vašu kćerku Meri
neće imati šansi da preživi. Shvatate li?
Ferguson se složio: - Ne mogu sebi dozvoliti, zbog Meri narav­
no, da upozorim vojsku.
-O n i će već bdeti nad tovarom, - kazao je Šejn, umirujući
vlasnika kompanije. - Oni će se sigurno pripremiti na to da uvek
sve ne teče glatko. Dakle, nikom ni reći! U ovom trenutku ne mo­
žete više učiniti za svoju kćer. Nećemo se više videti. U to baš ne
verujem, ali nije isključeno da je Mercedes Paloma ostavila u Fe­
niksu nekog razbojnika da motri na vas. Ako bi vas neko pitao o
čemu smo razgovarali recite jednostavno da ste hteli da saznate
15

16. šta se to odigravalo u staroj šupi „Vels Fargo“ kompanije. Ni ma­
nje ni više. Radoznalost je za većinu sasvim razumljiva.
Šejn je mahnuo krupnom sedokosom čoveku u znak pozdrava.
Video je da su se na licu ovog snažnog čoveka usekle duboke bore.
Zatim se okrenuo, prešao na drugu stranu glavne ulice i najzad
ušao u kuću u kojoj je stanovala Mara.
Eepotica je stajala na otvorenim vratima i čekala ga. Nije se još
obi:^a aosmeh koji joj je krasio lice ovog puta je bio opušten. Podigla
je qbe ruke i prošla njima kroz slapove svoje duge puštene kose, crne
kao greh. Njene čvrste grudi su se pri ovom pokretu podigle.
—MisHla sam da posle toga što si me upozorio da ne počinim
glu^st ne mogu dozvoliti da bez šešira odeš iz grada!- kazala je
glasom koji je, već prema izboru, podsećao na med i mleko ili na
yisM-t düvänski dimriSiajbliže stvarnosti bi bilo na obe varijante.
Povukla se nazad u svoje ljubavno gnezdo. Šejn je pratio u polu­
mraku jer je navukla na prozore teške plišane zavese i tako uklo­
nila tragove klopke u koju je nameravala da uvuče svog posetioca.
To se dogodilo pre nešto više od pola sata. Šešir je ležao na srco-
likoj postelji pored koje su se u posudi hladile dve boce.
Mara klonu na postelju. Polusklopljenim očima iz kojih se
ipak mogao pročitati poziv.
- Srećna sam što si živ i što si kod mene zaboravio svoj „ste
son“.
Šejn je potpeticom čizme zatvorio vrata bacivši pre toga kra­
tak pogled na ulaz u kuću. Sada su doista bili sami. Prišao je po­
stelji uveren da je posle svih uzbudljivih događaja tog dana zaslu­
žio i malo uživanja i opuštanja.
II
Mercedes Paloma zaustavi svog vranca čim su izašli iz polja
kaktusa. Na nekim mestima su ti zeleni bodljikavi divovi bili tako
blizu jedan drugome da su se konji s mukom provlačili između
njih.
Iza tog zelenog bodljikavog zida pukao je slobodan, čist pro­
stor od nekih stotinak metara. Iza te čistine zaklonjena šibljem i
trnovitim žbunjem nalazila se udoljica na čijim su se dvema stra­
nama kao zaklon dizala dva brežuljka.
Kao i uvek, kneginja desperadosa jahala je na čelu bande koju
su činila dvanaestorica smelih osoba. Među njima je bio i Džeriko
Zarado, melez i plavokosa Meri Ferguson, oteta u Feniksu i bila
talac.
Mercedes se na kratko okrete i odmeri Zarada podozrivim po­
gledom. Po njenoj oceni se taj prokleti melez suviše brinuo o mla­
doj plavuši. I njeni desperadosi su čekali na to da im plavuša za­
padne kao plen. Trenutak za to još nije došao ali su ljudi znali šta
će se dogoditi, pa ih je Mercedes mogla obuzdati. Momcima je bilo
dovoljno saznanje da će dobiti ono što su želeli.
Inače, Mercedes Paloma je izgledala kao anđeo, ali je u stvari
bila opasnija od otrovnice. Od kada je preuzela bandu svoga oca,
16

17. trojica njenih članova su umrli od njene ruke. Bili su to ljudi koji
odjednom nisu više u njoj videli vođu, nego samo ženu. Istina, sva­
ko od njih je imao šansu i to realnu, da se brani. Dvojicu je sredila
revolverom a jednog nožem.
Poslednji slučaj se dogodio nekoliko nedelja ranije. Od tada je
Mercedes samoj s^bi izgledala pastir veoma mirnog i poslušnog
stada ovaca. Uspela je te divlje momke da okreće oko prsta. Gonila
je svog vranca preko prašnjavog tla u pravcu udoljice između bre­
žuljaka. Iako su bili blizu, udoljica se nije mogla još nazreti. Samo
se čuo tihi žubor potoka. Blagi povetarac pirkao je kroz nisko šib­
lje, i lelujao riđu kosu lepe Mercedes samo delimično pokrivenu
crnim „stetsonom“ .
Banda, melez Zarado i zarobljenica, nesrećna Meri Ferguson,
jahali su za njom.
Iza prirodne barijere od niskog šiblja i bodljikavog žbunja
kroz koje su prošli, brzo pred njima se ukazao raj na zemlji. Usred
udoljice nalazilo se bezmalo okruglo jezerce koje je potok napajao
vodom. Velike kamene gromade koje su se beskrajno davno obru­
šile u jezero u bistroj vodi su delovale kao mala prirodna ostrvca.
Mercedes Paloma je poterala vranca sve do obale jezera. Kliznula
je iz sedla a konj je odmah počeo da pije.
Džeriko Zarado je jahao sa plavom Meri Ferguson do knegi­
nje. Nesrećna devojka je delovala iscrpljeno, pa su se tragovi na­
pornog puta jasno ogledali na njenom licu. Zarado je bio visok,
snažan čovek oštrih crta lica, markantnog nosa i punih usana. One
bi se, kada je bio uzbuđen, pretvarale u uzanu crtu. Tip muškarca
koji privlači žene kao sveća mušice. Međutim, to za Mercedes nije
predstavljalo ništa.
Kneginja desperadosa ga je prezirala jer je po njenim shvata-
njima bio izdajica. Umesto da se s oružjem u ruci obračuna i osveti
svom šefu koji ga je otpustio jer je imao ljubavnu aferu s njegovom
ženom, potražio je nju i njene desperadose i obavestio ih o vozu i
njegovom tovaru. Tovaru koji su činili novac, zlato i oružje. Na­
ravno, Mercedes je ovog meleza odmah primila u bandu ali mu nije
dala neki visoki, vodeći položaj kakav je on očekivao. Sada joj se
Zarado zadovoljno smešio. Tamo gde mu je nekada nož ostavio na
licu veliki trag sada je bio beli ožiljak na tamnoj puti. Kneginja je
podigla pogled do Meri Ferguson. Ta devojka je mogla imati 18 go­
dina i delovala izmučeno i uplašeno. Njene svetloplave oči su bile
vlažne. Očigledno je plakala. U Mercedes Paloma, međutim nije
bilo ni trunke sažaljenja za mladu plavušu. Ona je kneginji despe­
radosa bila samo jemstvo da njen otac neće odati ništa o planira­
nom prepadu na voz. Sve dok taj sedokosi čovek bude imao i jedm^
jedinu iskru nade da će svoju kćer ponovo videti živu neće proslo-
viti ni reč.
Misleći na to Mercedes se smešila. Sedi čovek se nada uzalud.
Plavuša nikada više neće videti Feniks.
Zarado je kliznuo iz sedla, na trenutak pogledao Meri, a onda
je grubo povukao s konja. Devojka pade na kamenitu obalu. Osta­
la je nekoliko trenutaka da leži ošamućena padom.
Mercedes, promrsi tiho kroz zube. - Momci te neće prihvatiti
17

18. ako vide da uništavaš ono što pripada njima - upozorila je riđo-
kosa.
~ Ne dajem ni pare na to da me ti prljavi, smrdljivi psi vole, le­
di! - uzvratio je Zarado odsečnim glasom. - Ja hoću tačno ono što
je dogovoreno. Hoću tebe i malu plavušu uz to. To je cena da te
odvedem do voza i pokažem ti kako se lako možeš dočepati tran­
sporta.
Očima koje su sevale, gledala je Paloma Mercedes meleza pra­
vo u oči. Visoki melez je izdržao taj pogled ne sluteći do koje mere
je ova žena opasna i šta se krije sve iza te lepe fasade. Da je to mo­
gao naslutiti znao bi već u tom trenutku da od plena i lepe Meri
Ferguson nema ništa i da ih neće dobiti.
Izdajica je, istini za volju mogao biti koristan i upotrebljiv ali
takvom čoveku niko nije bio obavezan ni na šta. Ukratko htela je
da ga, čim joj više ne bude potreban, ostavi da umre kao izdajnik.
Uostalom to je još bilo načelo Mercedesinog oca.
- Naravno da ćemo srediti voz - kazala je. - Konačno znamo
gde ga možemo očekivati i kada dolazi.
Zarado pogleda oko sebe u krug, prešao je pogledom preko
bandita koji su sedeli na zemlji.
- Sa ovim ljudima i nekoliko pušaka? - upitao je podrugljivo.
- To su hrabri ljudi! - tvrdila je Mercedes oštro.
- U vozu sede vojnici koji obezbeđuju tovar sa bar jednim
„gatlir^“ topom, Mercedes.
- Čuli smo i mi za taj top koji se kreće ukrug, nismo baš tolike
neznalice. Zarado.
Meri Ferguson se u tom trenutku uspravi i prkosno obrisa su­
ze s lica. Posmatrala je kneginju desperadosa i meleza. Već u tom
trenutku je spoznala da je svaki otpor besmislen. Razbojnici će se
dočepati onoga što žele. Niko ih u tome neće sprečiti.
- Kopile! - dreknu mlada plavuša i pijunu u Zaradinom prav­
cu. - Svako od onih ljudi koji sede na zemlji draži su mi kao mogu­
ći ljubavnici nego prokleti izdajnik!
Zarado skoči prema Meri da bi je udario. Međutim i Meri je is­
to tako reagovala brzo. Na prvi pogled izgledala je kao pažena i
zaštićena jedinica kći iz bogate, dobre kuće. Međutim, to nije od­
govaralo pravom stanju stvari. Na protiv! Meri je znala za nasilje,
krv i smrt. I ona je preživela sa svim ostalim teška vremena izgrad­
nje pruge. Umela je, i te kako, da brani svoju kožu i da rukuje oru­
žjem.
Zaradov udarac završio je u prazno. Kada je hteo da ga raz-
gnevljen ponovi, Meri se jednostavno bacila u bistru, hladnu vodu
jezera. Ronila je nekoliko metara, a onda na drugom mestu izašla
na površinu. Otresala je svoju dugu plavu kosu i kročila nazad na
obalu. Od Mercedes i Zarada delilo je najviše deset koraka. Ostali
razbojnici koji su sve to posmatrali gledali su devojku pohlepno.
Ispod mokre odeće ocrtavale su se njene divne obline. Sto se tiče
fizičke privlačnosti i ženstvenosti mogla je da se ponese i sa riđo-
kosom kneginjom desperadosa. Bila je bar toliko poželjna.
- Naučiću ja tu plavu kurvu kako treba da se ponaša! - povika
Džeriko Zavado. Hteo je ponovo da se ustremi na Meri ali ga za-
18

19. drža oštar glas Mercedes Paloma. Zastao je i pogledao crvenokosu
predvodnicu razbojnika ne mogavši da shvati.
Nećeš valjda dozvoliti da ta kurva mene...
- Sklanjaj prste s nje i priđi ostalima!
Nekoliko trenutaka je izgledalo kao da će se Zarado mašiti re­
volvera. No u poslednjem trenutku je promenio odluku spoznavši
da ne bi mogao da preživi potezanje oružja. Možda bi mogao da
pogodi Mercedes, što je još bio veliki znak pitanja, ali bi ga ostali
momci rastrgli mecima!
Zabacio je šešir na potiljak i obrisao vlažno čelo. - Nemoj za­
boraviti, - upozorio je sikćući. - Ja sam ti potreban! Ne možeš taj
voz jednostavno zaustaviti, a onda se sa svojim ljudima ustremiti
na njega. Tvoji razbojnici ne znaju ništa o vozovima i konstrukciji
mostova. Osim toga nemate ni dinamit. Čak i da ga imate niko ne
zna kako ga treba koristiti!
Dvojica ljudi se izdvojila iz grupe razbojnika i odjednom se
stvorila uz svoju kneginju. Jedan od njih, plećati Meksikanac gru­
bih crta po imenu Huanito Balesto pogleda svoju kneginju upitno.
Jedva primetnim namigivanjem Mercedes mu je stavila do
znanja da ima odrešene ruke.
Tek posle jedne sekunde pošto mu je tanak kožni remen oši-
nuo lice Džeriko Zarado je primetio bič u Balestovoj desnici.
Inače, Balesto je bio jedan od malobrojnih koji je služio Mer­
cedesinog oca. Jedan od malobrojnih koji je tada uspeo da umakne
i onih kojima je u početku padalo veoma teško da im vođa bude že­
na. Ipak u međuvremenu postao je njen najverniji podanik i zame-
nik u isto vreme. Značajnu ulogu u ovome svakako su odigrale i
vrele noći koje je Balesto proveo sa Mercedes. Ona ga je učinila
svojim prvim oficirom ako se tako može reći, i pri tome načinila iz­
vanredan izbor. Ljudi su slušali Balesta poštujući ga i strahujući
od njega u isto vreme.
Zarado pade na kolena. Obema rukama je dodirivao obraz a
onda ih sklonio okrvavljene. S nevericom je posmatrao krv na ru­
kama.
- Ti kopile!? - siktao je i potegao revolver, okrećući se na stra­
nu. ,
U tom trenutku ga je razum napustio. Nije više video smrtnu
opasnost, koju je nepromišljenost mogla da mu donese. Mislio je
samo na to da ga je taj prokleti Meksikanac ošinuo bičem i da to ne
sme ostaviti tako.
Melezova desnica je već ležala na drški revolvera čak ga je do
pola izvukao iz futrole a onda je reagovala kneginja.
U poslednjem trenutku, bezmalo prekasno i skočila između
Zarada i Balesta. Brzo kao strela ruka joj je poletela prema oružju.
Pucala je još pre nego što je Zarado i mogao da nanišani. Metak
prosto odbaci meleza u nazad. Oružje mu izlete iz ruke, a onda
klonu na zemlju. U početku je samo osetio žestok udarac u rame, a
sada kako su trenuci prolazili osvajao je bol i to žestok. Ječeći
okrenuo se na stranu. Tamo gde mu je metak ušao u rame, košulja
mu je bila iskidana i natopljena krvlju. Zabacio je glavu na poti-
19

20. Ijak i piljio u Mercedes Palomu koja je nemarno vratila svoj revol­
ver u futrolu i hladno mu uzvratila pogled.
- Smatraš se suviše značajnim, izdajico! - siktala je. - To neće
biti prvi voz koji napadamo. Nekoliko vojnika čak i naoružani
„gatlingom“ ne mogu nas zaustaviti.
Zarado se uspravi ječeći i pogleda oko sebe. Pogled mu se zau­
stavio na Meri Ferguson na koju je još uvek pretendovao. Video je
njen omalovažavajući, podrugljiv izraz lica. Video je da se prišu-
njala kao mačka do visokog, plećatog Meksikanca i priljubila uz
njega. Vrhovi njenih grudi koji su se jasno ocrtavali kroz mokru
bluzu dodirivali su Balestova ramena.
- Hvala! - kazala je tiho. - Da sam ja muškarac...
- Odvedi je i drži je daleko od ljudi, Huanito! - naredi Merce­
des Paloma, a zatim se obrati Džeriku Zaradu.
- Je li to hvala za to što sam ti odao kako se može brzo prigra­
biti mnogo novca? - upitao je melez ječeći.
Kneginja desperadosa se nasmeja resko.
- Pa upravo si kazao da to moji ljudi neće uspeti da izvedu bez
tvoje pomoći. Na čemu onda treba da zahvaljujem?
Huanito Balesto se upravo vratio. Smestio je Meri na jedno
mesto na obali, znatno dalje od razbojnika.
- Pet milja odavde ima još rudnika iz kojih kopači grebu zlato
- kazao je Balesto tiho. - Zajedno sa tvojim ocem sam često bora­
vio u tom kraju.
Mercedes se nasmeja zadovoljno i poče da se umiljava.
- Sa dovoljno dinamita nije nam potrebno da se baš mnogo
razumemo u mostove i u vozove. Koliko ti je ljudi potrebno Huani­
to? Nazvala ga je imenom da bi mu se ulagivala.
- Četvorica, ne više!
- Kad nameravaš da kreneš?
Balesto baci pogled prema nebu. - Za šest časova otprilike, -
uzvratio je.
- Ima li još nečeg spornog? - raspitivala se Mercedes. Pozna­
vala je Balesta prilično dugo. Kada bi tako imao razvučeno lice
znala je da mu se nešto isprečilo, da ga uznemirava.
- Šejn, gringo s tim imenom! - kazao je Balesto. - Da je Alber­
to u Feniksu uspešno obavio posao morao nas je već odavno stići.
Šejn!
Mercedes Paloma, posle zadatka koji je dala svom čoveku nije
više ni jednu misao utrošila na tog neprijatnog stranca. Smatrala
je stvar likvidiranom. Najzad, taj zadatak je dobio Alberto, njen
najbolji strelac iz zasede.
Balesto je bio u pravu. Da je sve proteklo dobro, morao ih je
stići već odavno!
Ranjeni Zarado se kiselo smešio. Uspravio se u čučeći položaj.
- Možda vam je moja pomoć ipak potrebna, - kazao je. - Možda
malobrojni kopači koji sejoš muvajuovuda nemaju dovoljno dinami­
ta. A možda će vam taj Šejn još preprećiti put. Što se tiče potrebnog
dinamita, znam za jedan vojni depo koji nije naročito dobro čuvan.
Balesto ispruži desnu nogu i zamahnu njome. Melez je bio od­
bačen unazad na kamenje. Vičući okrenuo se na stranu da bi izbe-
20

21. ,
gao sledeći udarac Balesta. Nepotrebno, jer ovaj nije više obraćao
pažnju na ranjenika, nego se obrati Mercedes.
- Ako Alberto doista nije uspeo da izbaci tog gringa iz igre a
nešto mi već ukazuje na takav ishod, taj će nam Sejn opet biti za
petama. Možda je on maršal, a možda i lovac na nagrade, bednik!
Mi ćemo mu ovde postaviti zamku. Ovog puta nam neće umaći.
Mercedes je svog prvog čoveka gledala upitno.
- Čim budem krenuo na put ostavićemo izdajicu i devojku kao
mamce - objašnjavao je Balesto razmišljajući na glas. - Tu će osta­
ti još dva naša čoveka. Postaviće se tako da im Sejn bude izložen
unakrsnoj vatri. Naravno ako se uopšte pojavi ovde. To je moj
predlog Mercedes. Odluka je na tebi! ,
Kneginja desperadosa se opet priljubila uz visokog Meksikan­
ca umiljavajući se.
- Odlično! - uzvratila je. - Ti ćeš se sa nekolicinom ljudi po­
brinuti da nam obezbediš dinamit. Mi ćemo ovde postaviti gringu
zamku, a ja ću sa ostalima jahati dalje. Ti si od mog oca naučio
mnogo, Huanito. Možda i ja mogu nešto da naučim od tebe. Daj
ljudima potrebna uputstva.
Kratkim pokretom ruke pokazala je na drugu obalu. - Kada
budeš sve sredio, možeš poći za mnom. Imamo još dovoljno vreme­
na za nas!
Zarado je pokušao da se uspravi, no zbog slabosti je brzo klo­
nuo nazad. Pogled mu se zaustavio na teškoj rani na ramenu. Vi­
deo je kako krv izlazi i natapa košulju. Krvarenje neće prestati sa­
mo od sebe, a bio je siguran da razbojnici neće obraćati pažnju na
njega.
Nije mu promaklo ni da je Mercedes skinula opasač i skinula
bluzu. Ispod nje nije imala ništa. Zarado pogleda u pravcu ostalih
razbojnika kojima je Balesto upravo objašnjavao nešto. Niko od
njih nije Mercedes gledao s požudom. Za njih je bilo potpuno pri­
rodno da se njihova kneginja svlači pred njima. Ona je mimo ski­
dala sa sebe i ostatak odeće. Melez nije mogao a da ne proklinje sa­
mog sebe. Tu lepu, poželjnu ženu je mogao imati da se nije pona­
šao tako glupo.
Prezriv osmeh kneginje desperadosa pogodi ga kao drugi
udarac biča. Trgao se i za trenutak zaboravio bolove koji su ga
mučili.
- On će vas ščepati! - procedio je kroz zube. - Sve će vas likvi­
dirati!
Mercedes Paloma se okrete prema njemu pokazujući mu dva
reda svojih blistavih belih zuba. Možda - uzvratila je tiho. - Jed­
nom svako^ d nas mora snaći takva sudbina. No ti ćeš sasvim si­
gurno pre pas stići u pakao. Sačuvaj mi jedno toplo mesto kraj va­
tre u čistilišiu.
Rekavši to bacila se u bistru, hladnu vodu jezera i zaplivala ne
osvrćući se više. Uskoro će joj se pridužiti i Balesto. Zaslužio je da
bude nagrađen a i Mercedes je čeznula za snažnim muškim zagr­
ljajem. Na pola puta do druge obale ponovo je počela da misli na
čoveka koji je već neko vreme jahao po njenom tragu, bio joj za pe­
tama.
21

22. Mercedes se zagnjuri na kratko a onda ispliva na površinu.
Na neki način uzbuđivala je pomisao da se Šejna dočepa živog
da mu dozvoli da još jednom oseti sve radosti života, a onda ga lič­
no, svojom rukom pošalje u paikao.
Šejn!
Prokletstvo, htela je da ga ima i dobiče ga! Na drugoj obali je
isplivala iz vode i pogledala nazad.
Balesto je izabrao dvojitu ljudi koji će ovde sa Zaradom i Meri
Ferguson čekati Šejna.
Dvojice bandita je dokopala Meri Ferguson i grubo je odvuče­
na u šiblje, dovoljno gusto da se kroz njega nije moglo videti. Bilo
je to veoma bodljikavo šiblje. Do Mercedes su dopirali sasvim sla­
bi krici nesrećne devojke koja se otimala. To je se nije doticalo. Le­
gla je na toplo kamenje i posmatrala kako dva čoveka vezuju me­
leza. Nešto kasnije je Balesto kompletno odeven skočio u vodu i
doplivao do Mercedes.
Kneginja desperadosa se ponovo za trenutak vratila u mislima
Šejnu. Onda je zatvorila oči i nestrpljivo očekivala svog prvog čo­
veka. Sve je više bivala svesna činjenice da pogodnijeg čoveka za
svog zamenika nije mogla odabrati.
III
Šejn se orijentisao prema svetlosti zvezda koja se nazirala iz­
među stena. Negde ispred njega nalazio se logor kopača na udalje­
nosti od dve milje.
To je, zapravo, bilo pribežište ljudi bez nade koji su uvek i
svuda u životu bili nasukani i upravo su ovde očekivali veliku sre­
ću, upravo tamo gde su drugi pre njih uzalud tragali za žutim me­
talom. Ako su, međutim, drugi tražili, a nisu našli ništa, to još iz
daleka ne znači da tu nema zlata. Možda je velika žila o kojoj su
svi kopači sanjali bila dublje u brdu a prethodnici nisu bili dovolj­
no strpljivi i uporni.
Dorat je išao mimo kroz kamenu pustinju. Samo je tu i tamo
Šejn morao da usmerava životinju lakim povlačenjem uzda. Nepo­
grešivo, vođen instinktom, tražio je najbolji put.
Šejn je gledao ispred sebe. Na kamenitom tlu nije mogao da
otkrije tragove Mercedes Palome ni njenih desperadosa. Možda je
u međuvremenu prošlo mnogo, a možda je banda krenula drugim
putem. Nije mogao a da ne misli na Meri Ferguson, koju su razboj­
nici odveli sa sobom kao taoca. Mlada kćerka vlasnika železničke
kompanije „Vestern“ nije imala nikakvih šansi, bio je uveren, da
se živa vrati u grad ukoliko se ne dogodi čudo.
Ferguson se nadao da će Šejn učiniti to čudo, a i sam Šejn se
nadao tome. Morao je, pre svega, da ponovo otkrije tragove despe­
radosa koji su navodno krenuli u dolinu Mrtvog anđela. Ukoliko
hoće da spase Meri mora je naći veoma brzo, što pre.
I dva savezna maršala su, pričalo se, bili u potrazi za tom ban­
dom desperadosa ali od kada je Šejn krenuo po nalogu Sedme bri-
22

23. gade još nije sreo ni jednog maršala. To znači da su čuvari zakona
na pogrešnom mestu tražili kneginju bandita i njene ljude.
Svetlost između stena je sada bila mnogo bliža. Sada ]e put
vodio uzbrdicom, veoma stimo i vijugajući između stena vodio do
kamene zaravni kroz uzani klanac.
Kraj klanca se nije mogao videti, a svetlosti koliba je Šejn u
međuvremenu izgubio iz vida. No bio je siguran da će se opet poja­
viti pred njim čim bude izašao iz klanca.
Topot kopita se u ovoj tišini mogao čuti veoma daleko. Kopači
u ovom trenutku već sigurno znaju da će imati posetu. Možda su
ga već odavno otkrili i motre na njega. Podozrenje prema stranci­
ma je bilo veliko. Kopači zlata su strahovali da se može pojaviti
neko da im otme ono malo zlata koje su do sada uspeli da išče­
prkaju iz stena.
Sejn je usporio konja. Držao je uzde ná kratko i položio desni­
cu na vrh sedla. Ako motre na njega po tome bi mogli zaključiti da
dolazi sa miroljubivim namerama.
Nervi su mu bili krajnje napeti. Dorat je nemirno okretao gla­
vu levo desno tako da su uzde i oglavak škripali. Mogao se potpu­
no osloniti na instinkt svog konja. Nemir ove životinje ukazivao je
jasno na to da se neko nalazi u blizini. Po senkama je mogao da
utvrdi da se nalazi pred poslednjim zavojem klanca i da se iza nje­
ga nalazi mala dolina u kojoj su boravili kopači.
Usporio je doratov hod još više i žmirkajući osmatrao stene
koje su okružavale završetak klanca. Nije video ništa.
- Hej, stranče!
Glas je,odjeknuo iza njega. Čovek se negde između stena pri­
krio a Šejn*projahao pored njega.
- Mi ovde ne volimo pósete, čoveče! Bilo bi zdravije za tebe
kada bi lagano podigao ruke i stavio ih na potiljak. Razumeš li?
Šta bi ovde uopšte moglo da se ne razume? Učinio je tačno ono
što je još uvek nevidljivi čovek zahtevao.
- Sada mi reci tačno šta tražiš ovde. Ako mi se to ne dopadne
imaćeš vremena koliko za poslednju molitvu.
Bio je to pozdrav kakav je Šejn i mogao očekivati.
- Na tragu sam nekim pasjim sinovima i potrebna mi je po­
moć! - objasnio je Šejn tiho i sve vreme umirivao svog dorata.
Kopač koji se nalazio negde iza njega promrsi nezadovoljno:
- Imaju li ti pasji sinovi možda i neko ime? - upitao je.
- Mercedes Paloma i njeni desperadosi.
Nekoliko trenutaka je iza čoveka iz Sedme brigade vladala ti­
šina. Zatim su se čuli koraci. Momak je napustio skrovište između
stena i prilazio mu s leđa.
- Imaš li zvezdu, stranče?
Šejn odmahnu glavom.
-O ndasiznačilovacna nagrade!
Šejn ponovo odmahnu glavom. - Tražim tu bandu jer na save-
sti ima moje prijatelje - kazao je. - Osim toga su iz Feniksa oteli
jednu devojku i vode je kao taoca.
Ponovo je čuo nezadovoljno mrmljanje iza sebe abnda prodo­
ran zvižduk na koji se neko odmah odazvao na isti načini
23

24. - Jaši polako napred ali pazi-da ti ruke ne zalutaju u blizinu
oružja. Neko će te odvesti kod Maria Paskvala.
Da li je to čovek koji kod vas vodi komandu?
- U to budi siguran, stranče kazao je momak iza Šejna koji
mu još do sada nije video licer Momak se smejao grohotom. - A ti
ćeš ga prepoznati na prvi pogled!
Šejn je lagano jahao dalje. Izlazeći iz klanca video je jahača
koji mu je išao u susret. Visok, mlad momak upadljivo bledog lica.
- Možda ćeš imati sreće da Paskvale ima danas dobar dan, -
kazao je bledi momak pošto je upadljivo i uporno odmerio Šejna.
- Kada to Paskvale ima svoj dobar dan?
- Onda kada je pio dovoljno!
Dugonja je jahao iza čoveka iz Sedme brigade. Nalazili su se
tačno u dolini kakvom je Šejn još u klancu zamišljao. Tu se nalazi­
lo nekoliko poluoronulih koliba u kojima su stanovali kopači a
preuzete su najverovatnije od prethodnika koje nije pratila sreća u
potrazi za zlatom. Za prečku je bilo vezano nekoliko konja koji su
stajali oborene glave.
- Koliba u sredini -, rekao je bledi momak koji je sada jahao
uz Šejna.
Samo što je momak to izgovorio a vrata koja su nahereno visi-
la na šarkama poleteše i s treskom udariše o bočni zid.
Čovek koji je izašao napolje bio je džinovskog stasa. Imao je
snažnu, uglastu glavu a bujna riđa brada mu je pokrivala bezmalo
celo lice. Bio je to Mario Paskvale, vođa tragača za srećom.
- Ko je to? - urlao je Paskvale. Krenuo je napred lako se zano-
seći. Za Šejna je to bio dobar znak. Očigledno se riđobradi dovolj­
no nalio pa je mogao biti i ljubazan.
- Neko ko je zalutao i sada traži toplo gnezdo! - kazao je ble-
dunjavi momak s poštovanjem.
Šejn kliznu iz sedla. Lagano je prilazio riđobradom. Dva čo­
veka su se neko vreme odmeravala pogledima u kojima je gotovo
istovremeno sevnula vamica.
- Pre četiri godine u Ostinu u Teksasu si se još zvao Džoni Me-
kentajr -, kazao je čovek iz Sedme brigade i nasmejao se.
Možda'je to bilo pre četiri godine a možda i ranije. Ali onda
kada je Šejn sreo ovog gorostasa prvi put, brada mu još nije bila
tako gusta ni kosa tako dugačka. Osim toga, nosio je na grudima
zvezdu pomoćnika šerifa.
, - Zašto se sada zoveš Mario Paskvale?
Riđobradi priđe još bliže. Isturio je glavu napred i zapahnuo
svojim dahom punim viskija čoveka iz Sedme brigade.
- Uz posao, mesto i život čovek ponekad menja i ime —, odgo­
vorio je Mario Paskvale. - Da li se ti možda još uvek zoveš Šejn,
pasji sine?
Dobio je potvrdan odgovor.
- A tvoj posao i tvoj život takođe nisi još promenio, zar ne? Još
uvek neumorni lovac?
- U pravu si. Još uvek sam to potvrdio je Šejn. Bio je zado­
voljan što je ovde naišao na čoveka sa kojim je već jednom u životu
ukrstio puteve i to u dobrom smislu te reči.
24 •

25. Paskvale se smejao glasno. - Nisi valjda u poteri za mnom,
Šejn?
- Da nisi proteklih godina možda počinio neko razbojništvo?
Paskvale sleže ramenima. - Nemam pojma. Ločem previše a
alkohol izjeda moje ćelije. Možda bi ti mogao da mi to
kažeš. Uostalom ti dolžzisovamo!
- Nemam ni ja pojma! - uzvrati Šejn. - Ja tragam za Mercedes
Paloma i njenim desperadosima.
- Zar ovde u ovom vašljivom logoru, bogu iza leđa gde živi ne­
koliko zabludelih duša? - pitao je Mario Paskvale iznenađeno.
- Svakako ne tu u logoru! - odmahivao je Šejn glavom. - Ali je
možda neko od tvojih ljudi nešto video ili čuo što bi mi moglo po­
moći.
- Možda, nije isključeno - riđobradi je zamišljeno odmahivao
"glavom. - Sutra ćupitati ljude. Ulazi konačno u kolibu, ti pasji sine!
Paskvale se obrati bledolikom kopaču: - A ti se vrati nazad na
svoje mesto. Ovde ima previše šljama koji se muva. Mogao bi neko
doći na pomisao da nam otme nešto što smo sopstvenim rukama
izgrebali iz kamena.
Kopač istog časa okrete konja i izgubi se u mraku.
Šejn je sledio čoveka kojeg je u Ostinu upoznao kao pomoćni­
ka šerifa. U kolibi se nalazio jedan krevet, jedan sto, dve stolice i
stari orman bez vrata. Paskvale zastade usred zapuštene prostori­
je. Neko vreme je posmatrao Šejna ispitivački.
- Možda misliš da nisam baš daleko dogurao? - kazao je mu­
klo.
- Ne vidim zbog čega bi se neko morao stideti - uzvratio je čo­
vek iz Sedme brigade. - Nije toliko značajno dokle je neko u životu
dogurao, nego mnogo više o tome da li je zadovoljan svojim živo­
tom, zar ne?
- To je vraški tačno. - Riđobradi je klimao glavom pokazujući
da se slaže s mišljenjem. - Radi se i o tome da se ne odustaje, da se
nada ne napušta, Šejn. Iz ovih prokletih planina po kojima su već
mnogi pre nas kopali, iscedićemo baš mi više zlata nego što jedan
čovek može tokom celog života da potroši.
Šejn sede na stolicu i uze flašu viskija koja je stajala na grubo
istesanom stolu. Otpio je gutljaj iz nje, jer nigde nije bilo čaše.
- Jeste li šta otkrili?
Paskvale potvrdi:Ima nas još dvanaestorica. Radili smo ov­
de više od dve godine. U početku je bilo mnogo ljudi ali ih je tokom
vremena bivalo sve manje jer nisu mogli da podnesu ovaj bedni ži­
vot ovde. Sada smo otkrili žilu. Izvući ćemo to zlato iz ove proklete
planine a onda konačno, svako na svoj način, postaviti svet nagla­
vačke! U to budi uveren.
- To ćete sigurno uraditi! - složio se čovek iz Sedme brigade i
otpi još jedan gutljaj viskija.
- Da možda ne sumnjaš u to?
- Ne kada ti to tvrdiš, Paskvale!
- Zbog čega onda, proklet bio, gledaš tako sumnjičavo i zami­
šljeno?
- Rekao sam ti da gonim Mercedes i njene desperadose!
25

26. - Da rekao si to, Šejn. I neka sam proklet, krajnje je vreme da
taj ženski izrod stigne na vešala. Stari Paloma, njen otac predvo­
dio je zločinačku regimentu a njegova kći je proizvod pakla, pravi
izrod. Ja sam tu ženu video dva puta. Ona, istina, izgleda kao an­
đeo, ali nema srca u grudima. U najboljem slučaju se tamo nalazi
kamen. Treba li mi ovde da imamo neka posla sa tom crvenom ve-
šticom, Šejn?
- To bi moglo biti vraški tačno, Paskvale!
Riđobradi se maši flaše i otpi bučno dobar deo tekućine, a za­
tim s treskom spusti flašu na sto.
- To ne volim da čujem, čoveče! Vraški dobro znaš da se ja sa
takvim šljamom ne bih upuštao ni u šta!
Šejn se naže preko stola i spusti Paskvalu ruku na rame.
- Ja to znam, Mario. No možda desperadosi hoće da se poza­
bave vama.
Riđobradi poskoči sa stolice. - Zbog čega bi oni to hteli? Niko
nema pojma da smo nešto iščačkali u brdima, da smo naišli na de­
belu žilu. Jedini si koji ne pripada ovoj družini očajnika a saznao
je za naše otkriće. Zbog čega bi desperadosi, prokleti bili, hteli da
se pozabave baš nama?
- Oni nameravaju da napadnu voz, Paskvale. To je sigurno.
Možda pretpostavljaju da kod vas ima nečega što im je potrebno i
to će potražiti. Hitno im je, verovatno!
- Ne razumem ni reč, a nisam toliko pijan. Šta bi to moglo bi­
ti?
- Dinamit! - uzvrati čovek iz Sedme brigade tiho. - Radi se o
vozu koji ima skupocen tovar namenjen vojsci. Prevozi zlato, no­
vac i oružje. Taj voz je najverovatnije pod jakom vojnom prat­
njom, dobro čuvan, pa ga ne mogu tek tako napasti...
Paskvale odmahnu rukom. Ponovo se mašio flaše. Ovoga puta
je iskapio sve.
- Prokletstvo! - zapežao je. - Onda u Ostinu si mi pomogaoj
Šejn. Da tebe nije bilo možda ne bih više bio živ. A sada se ponovo
pojavljuješ ovde kao moj anđeo zaštitnik. Neka sam proklet ali ni
u snu ne bih pomislio da će nekome naš dinamit biti interesantan.
- Ja i he tvrdim da je to tako, ali bi bilo moguće. Krenuli su
prema dolini Mrtvog anđela. Gde bi na tom putu mogli da se doče­
paju dinamita ako ga nemaju kod sebe?
-Im a nekoliko spoljnih depoa, mislim vojnih -, promrmlja
Paskvale zamišljeno. - Ali ti si u pravu Šejn! Depoi su dobro čuva­
ni. Tamo bi ona veštica Mercedes imala posla sa obučenim vojnici­
ma koji svi do jednog odlično barataju oružjem. Banditi su kuka­
vice i izbegavaju svaki rizik. Ukoliko nemaju dinamita a potreban
im je, pokušaće da ga se dočepaju na najjednostavniji i najmanje
opasan način. Koliko su ti desperadosi ispred tebe?
- Jedan, najviše dva dana. U stvari, trebalo je da prođu već
odavno kroz ovaj kraj ali nekako ne verujem u to. Ostavili su u Fe­
niksu jednog svog čoveka koji je trebalo mene da ustreli iz zasede
a onda im se kasnije pridruži. To znači da će ga oni negde sačekati
i prema tome se možda još uvek nalaze u ovom kraju. Koliko dina­
mita imate?
26

27. Mario Paskvale se isceri. - Dovoljno da sve okolne planine
pretvorimo u zaravni, Šejn. Sve koje okružuju ovu dolinu.
- Šta je sa tvojim ljudima? Kako tu stoje stvari?
- Oni su u redu. Neće dozvoliti da im se bilo šta otme, pre će
umreti. Ali se baš ne razumeju u oružje, nisu vešti u rukovanju nji­
me. Na to si mislio, zar ne?
Čovek iz Sedme brigade potvrdno klimnu glavom. Pogledao je
napolje jer je Mario ostavio vrata otvorena. Mlečna svetlost mese-
čine prevukla je vrhove planina hladnim odbleskom.
Paskvale je sledio Sejnov pogled. Kao da mu je čitao misli
klimnu je glavom i kazao: - U pravu si. Ukoliko budu dolazili, to
će učiniti kasnije, sačekaće da se mesec podigne visoko iznad pla­
nina. Oni ovaj kraj sigurno ne poznaju pa im je potrebna svetlost
da se orijentišu.
- Gde je taj eksploziv?
- Sediš na njemu, hombre. U stvari, ispod ove kolibe je po­
drum i u njemu je blizu 100 kilograma dinamita. Ako bi došlo do
eksplozije i sve poletelo u vazduh dok ti ovde mirno ispijaš viski,
onda bi se probudio sa flašom u ruci u sred pakla. Nikada niko ne
bi pronašao bilo šta što podseća na tebe. Veoma privlačan način da
se okonča život, zar ne?
Šejn odmahnu glavom. - Smatram da bi trebalo da uputiš
svoje ljude i da ih postaviš tako da im se dogodi najmanje nevolja
što je uopšte moguće.
Paskvale je češao zamršenu bradu. - Ova prokleta dolina se ne
može baš tako lako obezbediti. Pristup je moguć i preko planina a
i kroz tri okolna kanjona. Nemam dovoljno ljudi da bih mogao da
obezbedim sve te strategijski važne tačke.
- U tom slučaju se moraju postaviti na stražu u kolibe i izme­
đu njih -, kazao je čovek iz Sedme brigade posle kraćeg razmišlja­
nja. - Nelcoliko njih bi trebalo da se sakrije i između stena.
Paskvale ga je gledao iznenađeno.
- Ti misliš da bi ih trebalo pustiti ovamo u naselje i tako osta­
viti utisak da ni o čemu nemamo pojma?
- Pada li tebi nešto drugo, bolje na pamet?
- Možda bi mi i palo kada budem ispio još jednu flašu viskija
- uzvrati Paskvale. Ali tada bi moglo već biti prekasno. Izađi i ti
napolje da te ljudi upoznaju da kasnije u žustrini ili u strahu ne
pucaju na pogrešnog čoveka.
IV
Huanito Balesto je taj kraj doista izvanredno dobro poznavao.
Znao je i sve prilaze naselju kopača zlata u maloj dolini. Odlučio
se, međutim, za najsigurniji put preko planine. Zbog toga će na­
ravno putovati nekoliko sati duže ali vreme nije igralo nikakvu
ulogu. Je.dino je bilo važno iznenaditi kopače i oduzeti im dinamit.
Kada je stigao do grebena kojim se moglo spustiti u dolinu, mogao
je i da osmotri situaciju, da vidi naselje. Delovalo je mirno i kao
napušteno pri bledoj svetlosti mesečine. Kolibe su se nazirale sa­
mo kao tamne senke.
27

28. Prvi čovek kneginje desperadosa je čekao. Krupni Meksika­
nac je sedeo nepomično na svom sivcu. Budnim okom je motrio na
dolinu. Tamo se ništa nije kretalo.
-Pošten posao umara - kazao je Balesto cereći se čoveku sa
svoje leve strane. —Monici spavaju čvrsto. Pošli su rano na počinak
da bi sutradan imali dovoljno snage da nastave svoj jalovi, bezna-
dežni posao. No pošto mi budemo posetili naselje neće biti sutra ni
jednog koji će raditi. Lakše je nego što sam i pomišljao. Podeliće-
mo se, dvojica levo, a dvojica desno. Ja ću direktno sići u dolinu,
pravim putem. Ako su postavili stražu, videće me. No ja u to ne ve­
rujem. Vi stižete iza mene.
Desperadosi su samo klimnuli glavama bez primedbi. Na Ba-
lestov znak su se podelili i krenuli.
Meksikanac je sačekao da mu momci nestanu s vidika a onda
je blago poterao svog sivca napred. Put je vodio nizbrdo i bio veo­
ma strm. Povremeno su stene zaklanjale mesečinu na putu kojim
je jahao. Tada je bilo mračno kao u kotlu. No konj je nepogrešivo
nalazio put. Pola sata kasnije je Balesto već bio na domak doline u
kojoj je bilo naselje. Zaustavio je konja i pogledao pažljivo oko se­
be. Posmatrao je kolibe. Nigde nije bilo svetla. Nad dolinOm je vla­
dala miroljubiva tišina.
Iako je bilo hladno, Balesto se znojio. Sve je ovo po njemu bilo
suviše mimo. Jedna jedina senka između koliba bi ga na čudan na­
čin umirila i odagnala neko osećanje da se kreće po groblju. Senke,
međutim, nije bilo. Oklevao je još nekoliko trenutaka a onda na­
stavio put. Jahao je lagano prema kolibi koja se nalazila na sredi­
ni. Bez obzira na oronulost, delovala je znatno bolje od ostalih. Na
dvadesetak metara je zaustavio konja kratko povukavšiuzde. Us­
pravio se u sedlu. Otkočena „vinčesterka“ ležala je repetirana uz
bedro. Stegao je omžje ne mogavši da odagna osećanje da je poči­
nio grešku.
Istina, ništa nije ukazivalo na to da mu preti opasnost ali ga to
neprijatno osećanje nije napuštalo. Bez obzira na to nije se mogao
više povući. Bilo bi suviše upadljivo jer je računao s tim da su vi­
deli njegov dolazak. U tom slučaju, da se povuče, kopači bi sigurno
pucali za njim i najverovatnije ga pogodili. Ako bi lagano jahao
napred mogao bi, ako ništa drugo da kaže da je skrenuo sa puta.
Na trenutak je bacio pogled u nazad preko desnog ramena. Od
njegovih ljudi još nije bilo ni traga.
- Hombre!
Glas je dolazio s desne strane, iz pravca u kojem se nalazila
najbliža koliba. Oprezno se okrenuo u tom pravcu. Stavio je ka­
žiprst desne mke na okidač „vinčesterke” . Lagano, neupadljivo je
podigao cev. Nervi su mu bili napeti do pucanja.
-H ej, hombre!
Balesto pokuša da žmirkajući otkrije čoveka koji ga je oslovio.
Piljio je u pravcu iz kojeg je dopirao glas. Posle nekoliko trenutaka
otkrio je senku visokog čoveka koji se odvojio od zida kolibe i stu­
pio jedan korak napred.
Meksikanac pucnu jezikom i sivac odmah lagano pođe na-
28

29. pred, nekoliko koraka prema senci, a onda posle ponovo zateže uz­
de i zaustavi životinju.
Sada je rastojanje do čoveka u senci iznosilo nekih desetak
metara.
- Ja vas neću uznemiravati kazao je Balesto. - Ako je bila
greška doći u ovo naselje onda mi reci. U tom slučaju bih odmah
otišao odavde.
Senka koja se odvojila od kolibe bila je Šejnova. Čovek iz Sed­
me brigade se nasmejao, jer je Meksikanac bio vraški loš glumac.
On je već podigao cev „vinčesterke“ u njegovom pravcu i najvero­
vatnije već drži kažiprst na obaraču, a govori da je ovamo došao
slučajno i sa miroljubivim namerama.
- Uopšte ne smetaš, hombre - kazao je Šejn. Na tom odstojanju i
pri oskudnoj svetlosti nije mogao videti mnogo. Samo toliko da je
Meksikanac visok i temeljan čovek i da ima široko lice. - Zašto bi mo­
rao odmah otići kada si već potegao na tako dug i težak put ovamo?
Čovek iz Sedme brigade pođe još dva koraka napred. Njegov
pogled je odlutao mimo Meksikanca prema stenovitim obroncima
koji su okruživali ovu dolinu. Bio je uveren da ovaj noćni posetilac
nije došao sam. Međutim nikoga nije primetio.
Balesto se naže napred u sedlu a onda pođe dva koraka napred
blago potežući uzde. Istovremeno je podigao pušku tako da je ci­
ljao direktno na Šejna.
- Zbog čega bi trebalo da odeš pre nego što uzmeš ono zbog
čega si i došao ovamo? - pitao je Meksikanca. —Mercedes će biti
veoma ljuta ako se vratiš praznih ruku. - Šejnu nije promaklo da
se Meksikanac naglo uspravio u sedlu. - Imaš li pojma koliko je u
ovom trenutku oružja upereno u tebe? —pitao ga je dalje. —Ako
učiniš nagli pokret možeš se nadati i brzoj smrti!
Čovek iz Sedme brigade je morao da primeni taktiku odugo­
vlačenja. Sve dok ona, a i ostali ne budu znali gde se nalazi ostali
deo bande, sa koje strane će biti napadnuti i naravno o koliko se
desperadosa radi, ne sme sebi dozvoliti ni jedan preuranjeni potez.
Pre nego što dođe do borbe Paskvalovi ljudi moraju imati lako ras­
poznatljive, sigurne mete da bi mogli uspešno pucati.
Istini za volju kopači su bili loši strelci nisu baš vešto rukovali
oružjem, ali su s druge strane bili spremni da ovu dolinu i svoja
nalazišta brane životima. Niko od njih neće pobeći niti se sakriti. '
Balesto je samo glasno promrmljao. On je lovca koji mu je
odavno bio na tragu video samo dva puta do sada i to iz velike da­
ljine. Sada je ya k bio bezmalo siguran da čovek koji stoji pred
njim nosi ima Šejn! Meksikanac se znojio. Nikada do sada se nije
osećap; tako neprijatno. Učinio je jednu veliku, neoprostivu gre­
šku. Poptuno je zaboravio na čoveka koji ih već odavno sledi, a što
je još gore zaboravio je da taj čovek ume i te kako da koristi svoj
razum.
- Ja doista ne znam o čemu ti to govoriš? - kazao je otegnuto.
U istom deliću sekunde je Meksikanac učinio dve stvari: po­
vukao je obarač na „vinčesterki“ i prevrnuo se na desnu stranu iz
sedla tako da mu je sivac sada služio kao prirodni zaklon prema
Šejnu.
29

30. Istina, čovek iz Sedme brigade je računao sa prvom reakcijom.
Napad nije došao iznenada. Već po načinu na koji se obratio mo­
gao je da pretpostavi šta će se dogoditi. Zbog toga još dok je Bale­
sto govorio Šejn se bacio na tle. Revolver mu kao izbačen oprugom
polete uvis. Međutim, pošto se Meksikanac zaklonio konjskim te-
lom Šejn nije više imao metu. Balestov metak ga je promašio i to
za više od jednog metra. Negde iza njega udario je u stenu i odbio
se o nju.
Sivac se prope na zadnje noge i poskoči u stranu. Sada je vidik
ponovo bio slobodan ali Meksikanac nije bio na meti, nestao je.
Šejn se otkotrlja iza jedne kamene gromade udaljene jedva 50 me­
tara od mesta na kome su trenutak ranije bili. Odatle je blesnula
vatra iz puščane cevi. Eksplozija se vraćala kao eho odbijajući se o
kamen.
Iz kolibe koja se nalazila u sredini izleteo je Mario Paskvale.
Išao je pognut, ali je zbog svog krupnog tela bio i velika meta.
Držao je „vinčesterku“ na gotovs i uprkos svoje težine, kretao se
prilično lako i gipko.
Sa mesta sa kojeg je Meksikanac nestao kao da ga je zemlja
progutala, blesnu puščana cev kroz noć. Ovoga puta Meksikanac
nije ciljao na čoveka iz Sedme brigade. Verovatno je izabrao lakšu
i vidljiviju metu, gorostasa koji je izašao iz središne kolibe.
Mario Paskvale je zastao kao pogođen nevidljivom pesnicom.
Ukopao se u mestu, a onda samo trenutak kasnije pao na stranu.
Više se nije mogao videti jer se stopio sa tamnom podlogom tla.
Iza Šejna odjeknuše povici pogođenih. Ispred njega se oglasio
Meksikanac muklim smehom. Bio se do te mere priljubio uz tle da
ga Šejn nije mogao primetiti ni posle pucanja na Paskvala. Morao
je sada da se okrene iza zaklona što je bilo veoraa opasno ali i nei-
zbežno. Dva jahača grabila su napred između stena. Nagnuti do
same konjske grive jurili su prema kolibama. Između njih je sev­
nula puščana paljba ali ni jedan od kopača koji je tamo bio u za­
klonu nije pogodio razbojnike. Oni su očigledno mnogo veštije ru­
kovali pijucima i lopatama nego oružjem.
Razbojnici su odgovorili vatrom. Između koliba je umirao je­
dan od kopača. To se moglo nedvosmisleno zaključiti po njegovim
prodornim kricima koji su naglo, odjednom utihnuli.
Šejn steže zube. Ako banditima uspe da se približe kolibama i
da se tamo uglave, šanse kopača bivaju sve manje. Moraju po sva­
ku cenu da odbiju prvi napad! Čovek iz Sedme brigade je prešao u
čučeći položaj i pucao iz revolvera. Tri puta je povukao obarač.
Uspeo je da obojicu jahača izbaci iz sedla, ali je samo jedan bio
smrtno pogođen. Drugog je video kako četvoronoške ide desno i
nestaje među stenama. Posle pucnja je Šejn ponovo legao na zem­
lju. Čekao je da se Meksikanac pokrene i tako oda svoje stanište.
Međutim, nije se dogodilo ništa. Ili je taj momak imao nerve od če­
lika, ili se povukao dalje nazad da izbegne metke. Ni Paskvale, ko­
ji je bio pogođen, nije se pokrenuo.
Ležeći priljubljen uz tle Šejn je napunio revolver. Držao ga je
u desnoj ruci a u levoj „vinčesterku“ takođe na gotovs. Bilo bi lu­
30

31. dost napuštati zaklon sada kada se nalazio između dvojice protiv­
nika, tako reći pod unakrsnom vatrom. Na jednoj strani je bio
krupni Meksikanac koji kao da je propao u zemlju, a na drugoj čo­
vek kojeg je izbacio iz sedla. Mogli bi ga videti i pucati na njega.
No, bez obzira što je to bila čista ludost, nije bilo drugog puta. Po­
novo se premestio u čučeći položaj i pogledom istraživao teren iz­
među koliba. Uzalud!
Da bi otkrio gde se nalazi visoki Meksikanac morao je da se po­
kaže i izloži se pucnjima. Možda, uostalom, Paskvale i nije tako te­
ško pogođen kako mu se u prvom trenutku učinilo. Možda je pogo­
đen i neko od kopača koji se nalazio između koliba?
Šanse da će uspeti da stigne do ranjenika bile su vraški male!
Čovek iz Sedme brigade iskoči iza zaklona. Trčao je tri koraka
u pravcu u kojem je smatrao da je Meksikanac iščezao. Usijano
olovo bandita kojeg je izbacio iz sedla ga je sledilo, ali ga nije po­
godilo. Momak nije pucao naročito dobro niti je dobro umeo da ni­
šani. Šejnova sreća! Neko ko je dobar strelac ne bi ga s tog rastoja-
nja mogao promašiti. Tada je ugledao Meksikanca koji je sve vre­
me bio pritajen kao mrtav. Uspravio se ispred njega, ustajući iz
jednog udubljenja u tlu. Podigao je cev „vinčesterke“ i pucao u
trenutku kada se Šejn ogromnim skokom bacio napred.
Balesto je, istina, računao s takvom reakcijom ali je cev „vin­
česterke“ podigao za nekoliko presudnih milimetara suviše viso­
ko.
U trenutku kada je padao na zemlju Šejn oseti vrelinu olova
uz leđa. Odmah je promenio položaj, i to u magno^enju. Čuo je
Meksikančevu glasnu psovku kada je ovaj shvatio da nije pogodio
protivnika. Video je takođe da se sada riđobradi div pokrenuo. U
desnoj ruci je Paskvale držao nešto. Trenutak kasnije kroz vazduh
prolete šipka dinamita. Fitilj koji je goreo i šištao ličio je na zve­
zdu repaticu. Na repaticu koja ubija!
Eksploziv je leteo preko Šejna dalje vijugajući i vrludajući da bi
se na kraju gotovo okomito obrušio dole, tačno iza stene iza koje je
potražio zaklon razbojnik kojeg je Šejn izbacio iz sedla.
Čovek iz Sedme brigade se formalno prilepio uz zemlju. I Pas­
kvale je nekuda iščezao, nije se mogao videti nigde u trenutku ka­
da je snažna eksplozija osvetlila noć.
- Đavoli treba kao đavoli i da putuju u pakao! - vikao je Pas­
kvale. Pri tom se pridigao sa tla kada je talas eksplozije minuo i
munje se ugasile. Sejn je hteo da pomoćnika šerifa iz Ostina opo­
mene ali je to već bilo prekasno.
Pošto je izgleda i poslednji Balestov čovek bio sređen sada se
usredsredio na džina koji je bacio šipku dinamita. Tog prokletog
dinamita koji je bio Mercedes i njemu potreban da dignu voz u va­
zduh. Gnevan ispalio je seriju metaka na Maria Paskvala. Već prvi
hitac bacio je diva na tle.
—Ovamo, hombre! - povika Šejn da bi skrenuo Meksikančevu
pažnju sa Paskvala i usmerio je u drugom pravcu.
Balesto se okrete naglo. Delilo ga je samo pet metara od lovca
koji ih je već dugo sledio i čekao šansu da ih dočepa. Tek tada je
čovek iz Sedme brigade primetio da Meksikanac u svakoj ruci drži
31

32. po revolver. Zbog toga je i mogao tako brzo, jedan ža drugim da is­
paljuje metke na Paskvala. Vatra iz revolverskih cevi blesnula je
istovremeno. Šejn je osetio da ga je jedan metak okrznuo po bedru.
Pao je na kolena. Već u tom trenutku bilo je jasno da Meksikanac
ni u kom slučaju neće odložiti oružje.
Šejn se bacio na desnu stranu i tako izbegao sledeća dva met­
ka koja je Meksikanac ispalio na njega. Tek tada je Šejn povukao
obarač.
Balesta kao da je nevidljiva ruka bacila u nazad. Pucao je, is­
tina i dalje ali nije imao snage da oba revolvera podigne dovoljno
visoko i tako ugrozi Šejna. Usijano olovo se žarilo u zemlju neda­
leko od Šejnovih čizama i udarilo o stenu o koju se odbilo prome-
nivši putanju. Balesta su izdala kolena, sručio se na tle a samo dva
koraka dalje se Mario Paskvale s mukom digao sa zemlje. Tetura­
jući se pošao je jedan korak napred a onda prasnuo u grohotan
smeh. Bio je to kao poklič Apača, Paskvale je samo trenutak ka­
snije pao na kolena.
& jn se okrenuo licem prema dolini.
- Da li je sve u redu, ljudi? —vikao je parajući iznenada nasta­
lu tišinu. Nekoliko sekundi vladao je tajac. Verovatno kopači nisu
još mogli da poveruju u to da su ne samo odbili prvi nalet razboj­
nika nego i pobedili desperadose Mercedes Palome.
- Sve je u redu ako ih ne bude došlo više! U planinama smo
dvojicu uspeli da sredimo.
- Brian je mrtav, a Džon ranjen - doviknuo je drugi kopač.
- Pobrinite se za ranjenika! - uzvratio je Šejn. - Neka dva čo­
veka dođu ovamo. Paskvala je takođe zakačilo!
Čovek iz Sedme briga,de je teškim koracima krenuo prema ne­
kadašnjem pomoćniku šerifa iz Ostina. Ovaj se u tom trenutku
okrenuo i odmahnuo svojom ogromnom glavom.
- Pobrinite se samo o Džonu - glas mu je opet bio čvrst i odlu­
čan. Okrenuo se prema Šejnu.
- Šta je sa onim meksičkim kopilanom?
Kratak pogledu u desno bio je dovoljan. Bilo je jasno da se Bale-
stu bliži kraj. Uzalud je pokušavao da se uspravi. Iz usta mu je te­
kla krv.
Paskvale pođe teturajući se napred i osloni na Šejna. Oči su
mu zasvetlele a usta razvukla kada je pogledao bolje Balesta. Po­
kazao je na Šejna.
- Ovaj čovek te je poslao u pakao a dočepaće i tvoju samozva­
nu kneginju! - grmeo je riđobradi. - Postoji samo jedna moguć­
nost da se Sejn zaustavi. Treba ga ubiti, a to je vraški teško!
- Šejn - jeknu umirući Meksikanac.
Čovek iz Sedme brigade mu priđe bliže.
- Šta je sa plavokosom devojkom iz Feniksa?
Balesto se isceri.
- Zar me nisi razumeo Meksikanče? - ponovio je pitanje. - Šta
je sa plavokosom devojkom iz Feniksa?
- Ona-je-gozbans^požuđne! - procedi Balesto iz čijih je usta
isticalo sve više krvi. Oči su mu bile poluzatvorene tako da se mo­
glo videti samo mali deo beonjača. Šejn kleče kraj Meksikanca.
32

33. Paskvale je istina i dalje posrtao ali je mogao da se održi na noga­
ma i da svojim ljudima daje uputstva.
- Gde je ona? - ispitivao je dalje Šejn. - Ona sa svim tim nema
ništa. Shvataš li, hombre?
- Naći ćeš je Šejn, bez bi;ige. Naći ćeš je i proklinjati taj trenutak.
-G de, hombre?
- Ne baš daleko odavde...
Smrt je poslednje reči skinula Balestu sa usana. Čovek iz Sed­
me brigade je nekoliko trenutaka gledao u ukočene oči Meksikan­
ca upravljene u nebo a onda se lagano pridigao.
- Čuo si ga Šejn. Naći ćeš je - kazao je Paskvale. - Ali sigurno
ne više u ovoj noći. Hajdemo u kolibu. Potreban mi je koji gutljaj
a i rane valja očistiti.
Pomogao je riđokosom da hoda i poveo ga prema kolibi u či­
jem se podrumu nalazio dinamit.
Dok je Paskvale iscrpljen klonuo na postelju Šejn upali lam­
pu. Sada je tek mogao da vidi kako je vođu kopača žestoko zaka­
čilo. Imao je tri metka u telu.
- Nije to dovoljna količina olova da ubije čoveka kakav si ti,
- uveravao ga je Šejn. - Dva metka u boku i jedan u butinu. Toliki
čovek kao ti vidi se i u tamnoj noći i odlična je meta, riđobradi!
- Umesto da pričaš tu neke mudrosti trebalo bi da ugreješ vo­
du i naoštriš svoj nož kako bi to prokleto olovo mogao da izvadiš.
U kolibu je došlo nekoliko kopača. Stajali su ćutke i gledali
ranjenog Paskvala.
- Sahranite mrtve, sakupite oružje i odvedite konje do pojila
a onda ležite na počinak. Sutra nas čeka naporan radni dan. Sigu­
ran sam da neće dolaziti još tih paklenih pasa. Shvatate li?
Ljudi su potvrdili.
- Da možda ti ne veruješ da ih je još krenulo ovamo? - pitao je
riđobradi.
Šejn odmahnu glavom. - Više od ove petorice najverovatnije
nije krenulo ovamo. Verovali su da će vas iznenaditi i da će sve to
za njih biti igrarija.
Mario Paskvale se zadovoljno nasmeja. - Bili su u zabludi,
prevarili su se i otputovali u pakao. - Pokazao je na sanduk pored
postelje. - Unutra je medicina, mislim lekovi, Šejn. Mislim da će
mi biti potrebno malo više nje pre nego što počneš da me seckaš.
Čovek iz Sedme brigade otvori sanduk. Unutra se nalazilo
dvadesetak flaša viskija. Iz dve je izvadio zapušač i iz prve i otpio
veliki gutljaj.
- Do đavola! —negodovao je Paskvale. - Ranjenik u ovoj zem­
lji ima pravo na prvi gutljaj. Koga je, prokletstvo, olovo zakačilo,
tebe ili mene?
Šejn sede na ivicu kreveta i pruži bocu Paškvaleu. Zatim je
pripalio vatru i stavio vodu da se greje. Mislio je na Meri Ferguson,
plavušu iz Feniksa ali i na riđokosu kneginju desperadosa, Merce­
des Paloina. Meksikanac mu je umirući rekao da će naći devojku i
verovatno proklinjati ta] trenutak. U ovom trenutku Šejn nije mo­
gao da pretpostavi šta ]e time hteo da kaže, na šta je ukazivao.
Jednostavno, nije znao šta to treba da znači.
33

34. Već veoma rano se sunce usijano i paleći podiglo iznad uzvišica i
obrušilo na kamenitu obalu jezera. Tamo suMercedesini desperadosi
žarili u zemlju drveno kolje. Četiri za Meri Ferguson a četiri za Zara­
da. Raširenih ruku i nogu su oboje bili vezani za to kolje.
Ležali su udaljeni jedno od drugog samo tri metra. Naravno,
niko nije obraćao pažnju na rane i povrede meleza. Meri Ferguson
je videla da trpi užasne bolove. Iako je imala mnogo razloga da
mrzi ovog zločinca, osećala je ipak sažaljenje. Nj-en položaj gotovo
da nije bio ni malo bolji, ali bar nije imala neke spoljne ozlede. Na­
ravno ako se izuzmu modrice i otekline koje je stekla kada je Za­
rado povukao s konja.
U prva tri sata je sve još bilo, koliko-toliko podnošljivo. No
sada kada se sunce podiglo i počelo da prži, svaki minut je pred­
stavljao dodatno mučenje.
Zarado je ječao. Na usne mu je izbila bela pena. Razrogačio je
oči i prevrnuo.
- Baš je zverski umreti ovako - kazao je i gledao Meri Fergu
son neko vreme. Lice mu se izobličilo od bola. - Nadam se da će
momak po imenu Šejn dočepati Meksikanca Balestu i obezbediti
za njega isto tako tešku smrt kakvu je on namenio nama. I neka
sam proklet, nadam se da će riđokosa veštica pasti u ruke bandi
meskalerosa.
Meri Ferguson je ćutala. Držala je oči zatvorene. Gotovo da
nije disala. Još nekoliko sati na ovoj pripeci u ovom položaju ne­
zaštićena od nemilosrdnog sunca i sigurno će poludeti. U glavi joj
je tutnjalo, a glavobolja postajala neizdržljiva čim bi otvorila oči
i sunce joj pržilo ženice.
-Bićemo hrana za sve koji se hrane lešinama. A takvih u
ovom delu Arizone ima mnogo i nisu baš lepe zveri. Ako budemo
imali sreće okomiće se na nas tek kada budemo ispustili dušu. Po­
nekad međutim ne mogu da sačekaju pa...
Bol je Zaradu prekinuo rečenicu. Meri je bila zadovoljna što je
ućutao. Lakše je podnosila muke bez njegove priče. Uostalom, nije
trebalo da joj bilo ko predočava kakva je sudbina čeka ako joj niko
ne pritekne u pomoć. U svoje vreme, kada je železnica stvarala pr­
ve ožiljke na indijanskoj zemlji, videla je ljude koji su okončali ži­
vot na takav isti način. Po izobličenim licima mrtvaca moglo se vi-
deti kakve su muke i patnje pretrpeli pre kraja.
Meri Ferguson je pokušavala da ne misli na to. Vođa despera­
dosa Mercedes Paloma poslala je ovamo iz jednog jedinog razloga
da posluži kao mamac čoveku po imenu Šejn, o kome ranije nije
čula ništa niti ga je ikada do sada videla.
Mislila je sada na tog nepoznatog čoveka koji bi mogao biti
njen spasilac. Pokušala je da ga zamisli. Tiho, povučena u sebe po­
čela je da se moli da Šejn doista stigne. Za to da ga prati sreća da
brzo i odlučno sredi dvojicu razbojnika, skrivenih među stenama
u zasedi da bi ga uhvatili živog. Baš živog jer to je bila izričita na­
redba crvenokose veštice. Zbog čega je htela tog čoveka živog?
Zaradovo bolno ječanje trglo je Meri iz razmišljanja. Okrenu­
V
34

35. la je glavu na desnu stranu da joj sunce ne bi sijalo pravo u lice
morala je da gleda prema Zaradu. Melez je teško disao. Povremeno
bi mu drhtaj potresao telo a ponekad je ludo i besmisleno pokuša­
vao da pokida veze. Kao dete! Pri tom je sigurno morao znati da ih
se sopstvenim snagama ne može osloboditi. Čak i kada bi uspeo td
mu ne bi vredelo ništa jer skriveni između stena leže Mercedesini
ljudi i vrebaju. Ne bi oklevali ni trenutak da pucaju na Zarada.
Prema tome njegovi pokušaji su bili besmisleni i bez svrhe.
- Zar još uvek veruješ u to da će se ovde pojaviti veliki nezna­
nac i spasti te? - pitao je Zarado, dok mu je zamućen pogled prela­
zio preko nagog tela nesrećne devojke.
- Da, - potvrdila je Meri i klimnula glavom odlučno, onoliko
koliko joj je to položaj dozvoljavao.
Zaradov smeh je zazvučao avetinjski šuplje.. Zatim je melez
zabacio glavu i pogledao položaj sunca.
- Za dva sata će ovde biti toplije nego u paklu, - kazao je je­
dva razumljivo. - 1još nešto, mala ledi. Oni hoće tog Šejna. Mi im
nismo potrebni. Posle svega ne više. Dakle, kakve koristi od toga
da se taj Šejn i pojavi ovde?
Meri Ferguson nije odgovorila na to pitanje. Okrenula je glavu
prema gustom šiblju koje se nalazilo u drugom pravcu na rastoja-
njii od nekih 30 metara. Sklopila je oči i čvrsto verovala u to da će
se Šejn pojaviti čim ponovo bude otvorila oči. Drugu nadu nije
imala. Ne više!
VI
Mario Paskvale, riđobradi je Šejnu opisao put do jezera. Bio je
ubeđen u to da je Mercedes Paloma izabrala kao mesto za logoro­
vanje za sebe i za svoje desperadose baš to jezero. Samo je to mesto
u ovom području bilo prikladno za odmor i smeštaj.
Taj riđi div koji je nekada bio pomoćnik šerifa u Ostinu, opet
se osećao dobro. Ako je ikada imao sedam života, onda je to bio
Paskvale, Mekintair ili kako se već doista zvao.
Čovek iz Sedme brigade je prvo pustio da se nalije viskijem a
onda ga vezao za postelju i konačno izvadio metke iz tela. Paskva­
le je, mora biti, imao užasne bolove ali ni oni nisu uspeli da ga one-
sveste. Tek potpuno pijan uspeo je da zaspi.
Kopači su sahranili i bandite i svoje drugove. Pokazalo se da
rana jednog kopača i nije naročito teška. Metak mu je prosvirao
rame. Istina, narednih dana neće moći da uzme lopatu, niti zama-
huje pijukom ali će sigurno uskoro ozdraviti. Kao uostalom i riđo­
bradi.
Još u ranu zoru je Šejn krenuo na put. Osećao se odmornim,
punim snage i istovremeno punim besa na Mercedes Palomu i nje­
ne desperadose koji su se nalazili zajedno sa Meri Ferguson negde
ispred njega.
Šejn je mogao već dva puta da porazi kneginju desperadosa.
Dva mala poraza. Ovoga puta, međutim, odlučio je da njoj i njenoj
bandi smrsi konce. Hteo je i da oslobodi Meri Ferguson. Pod uslo-
vom da je još uvek živa.
3Šeinl46 35

36. stigao je do polja kaktusa kada se sunce skoro već nalazilo u
zenitu. Između zelenih bodljikavih kaktusa je prvi put pbsle dužeg
vremena otkrio ponovo tragove koji su ga upućivali na to da se na-
laži na pravom putu. Na jednom kaktusu visili su komadići tkani­
ne, zapravo neke crvene bluze.
Možda bluze Meri Ferguson?
Oprezno je usmerio svog konja kr.oz polje kaktusa. Stigavši do
njegovog kraja pogledao je žmirkajući na slobodnu čistinu ispred
šiblja i brežuljaka koji su se uzdizali oko ovog sumornog predela.
Sedeo je tako minutima ukočen u sedlu i posmatrao okolinu. Vru­
ćina i jara treperile su u vazduhu. Nije se moglo videti ništa. Ako
je Paskvalov opis bio tačan, jezero se nalazi u jednoj udoljici koja
počinje iza šiblja a završava se kod brežuljaka. Obrisao je znoj s li­
ca. Tragovi na koje je naišao bili su stari jedan dan. Smatrao je
malo verovatnim da se Mercedes Paloma sa svojim desperadosima
još uvek nalazi kraj jezera da bi sačekala Meksikanca i ostalu če­
tvoricu svojih ljudi, one koji su okončali svoje zločinačke živote u
naselju kopača. Računao je pre s tim da je samozvana knjeginja sa
svojim banditima nastavila dalje da bi se na ugovorenom mesto
sastala sa Meksikancem.
Poterao je konja ka slobodnom o^wenom prostoru koji se
prostirao ispred gustog šiblja. Prašin^eVskovitlala ispod konj­
skih kopita i ostala da lebdi u vazduhaJer iiije bilo ni daška vetra
dajerastera.
Sunce koje se nalazilo blizu zenita žaslepilo je čoveka iz Sed­
me brigade. Zbog toga je navukao „stetson“ dublje na čelo. Time
mu se vidno polje suzilo ali mu to nije sada bilo važno. Ako despe­
radosi ipak čekaju tu na jezeru svoje kompanjone ili ako je knegi­
nja ostavila samo nekoliko ljudi da ih tu sačekaju, sigurno su ga
već otkrili čim je izašao iz polja kaktusa na otvoreni prostor. Sada
kada se nalazio na njemu, znao je da ako do nečega dođe jedino mu
udubljenja u zemlji, ne naročito duboka mogu predstavljati za­
klon. Mogao bi da se baci dole i priljubi uz tle. To doista nije bilo
ugodno osećanje jahati prema gustom šipražju iza kojeg možda
vreba smrt. Od šiblja ga je delilo još oko 50 metara kada se tišinom
prolomi dug jeziv krik. Došao je tako iznenada, neočekivano, da se
Sejn trgnuo.
Misli su mu se rojile u glavi. Bilo je besmisleno zaustaviti ko­
nja, skakati iz sedla i potražiti zaklon u udubljenju na zemlji jer
možda nekoliko razbojnika iz šiblja vreba sa uperenim oružjem.
Dakle, odlučio je da jaše lagano dalje.
Poluzatvorenim očima posmatrao je tamne pruge šiblja. Još
uvek nije mogao da nazre nikakvu opasnost. Nije bilo još nika­
kvog znaka da neko posmatra njegOv dolazak. Ponovo se pod­
nevnom žegom prolomio ljudski krik, odbijao se o okolne bre­
žuljke stvarajući jezivi eho. Tada se naglo prekinuo. Zavladala
je smrtna tišina.
Šejn je stigao do šiblja. Osećao je kako napetost u njemu biva
sve veća. Znoj mu se slivao niz telo a odeća se lepila na kožu.
Zbog čega se ne događa ništa?!
36

37. Mercedes Paloma i njeni banditi su tačno znali da im je on na
tragu. Konačno, u Feniksu su ostavili jednog svog čoveka da ga
ubije iz zasede. Pošto se taj momak nije još uvek vratio, mogli su
na prste jedne ruke sračunati da je nešto krenulo naopako, da se u
Feniksu dogodilo nešto s čim nisu računali. Zbog čega ne odjekuju
pucnji? Zbog čega ne pokušaju da iz sigurnog zaMona dokrajče
ono što nije uspeo da obavi rošavi Meksikanac u Feniksu?
Čovek iz Sedme brigade je zaustavio konja. Pogled mu je i da­
lje kružio po šiblju. Tražio je protivnika sedeči bez pokreta u sed­
lu. Podigao je „vinčesterku“, a prst mu je bio na obaraču. Pošto se
ni posle nekoliko trenutaka nije dogodilo ništa, pažljivo je kliznuo
iz sedla i vezao konja za jedan žbun. Životinja je ostala da stoji tu
oborene glave.
Iz daljine je dopiralo lako žuborenje nekog potoka ili rečice.
Bio je to jedini zvuk koji se čuo. Nešto nije bilo u redu. Tokom go­
dine je Šejn stekao pouzdano osećanje, bolje rečeno predosećanje
preteče opasnosti. To predosećanje mu je sada govorilo da se mora
pripremiti na neko iznenađenje.
Šta je to kazao Meksikanac na umoru? Da će Šejn proklinjati
trenutak kada bude našao Meri Ferguson.
Kliznuo je na tle, priljubivši se uz njega okrenuo se na levu
stranu i zavukao dublje u šiblje. „Vinčesterkom“ je razmicao gra­
ne i napredovao polako, santimetar po santimetar. Trnje mu je ki­
dalo odeću i ostavljalo ogrebotine na koži. Nije obraćao pažnju na
to. Mora da savlada ovaj gustiš, ostavi ga iza sebe. Iza njega u udo­
ljici kraj jezera odigrava se nešto užasno. Napredovao je sporo.
Trajalo je naizgled čitavu večnost dok je stigao do kraja šiblja i
kroz poslednje guste grane mogao da baci pogled na udoljicu i na
jezero. Znoj rnu se slivao u oči i pekao ga. Nadlanicom ih je brisao
sve dok mu se pogled nije izbistrio.
Zastao mu je dah. Grčevito je stezao pušku, zaškrgutao zubi­
ma i osetio kako mu se koža zateže preko jagodica.
Meri Ferguson je ležala na nekih 50 metara udaljena od njega
vezana za četiri drvena koca na žarkom simcu, naga i bespomoćna.
Nekoliko metara dalje otkrio je meleza, koji je bio vezan na isti
način. Džeriko Zarado. Ko bi drugi mogao biti?
Šejn još jednom obrisa oči ali se prizor nije menjao. Bila je u
pitanju teško shvatljiva stvarnost. Belci, a ne Apači, uz to još vo­
đeni jednom ženom osudili su Meri i meleza na ovakvu užasnu la­
ganu smrt.
Uprkos užasnoj vrućini Šejn oseti jezu niz leđa. Morao je da
prinudi samog sebe da ostane miran. S mukom je ostao da leži ne­
pomično. Sada mu je bilo sasvim jasno da riđokosa kneginja de­
speradosa nije ostavila Meri Ferguson i meleza samo zbog toga da
na ovakav način ovde kraj jezera nađu smrt. To je dolazilo na dru-
ejn nađe, priskoči im u pomoć i tako uleti u ubistvenu zamku.§0 mesto po značaju. Ostavila ih je ovde kao mamce s tim da ih on,
Šejn je posmatrao plavušu kako se pokreće, to jest nemoćno
pomera glavu s jedne strane na drugu. Video je i kako joj se grudi
podižu i spuštaju; Dakle, nije stigao prekasno!
Šejnov pogled skrete prvo levo pa desno obalom jezera. Nije,
37

38. otkrio ništa ali je uprkos tome bio siguran da su se neki od Merce-
desinihi bandita tako vešto prikrili između stena i zauzeli poziciju
tako da ovog puta nije mogao da"izbegne njihove metke, ukoliko bi
slepo srljao napred da pomogne Meri i melezu.
Ostao je miran. Prvi šok je prošao, pa od sada mora ostati hla­
dan i delovati promišljeno. Samo jedan jedini pogrešan potez i sa
njim, Meri Ferguson i melezom je definitivno gotovo.
Šiblje je obrazovalo široku senku. Čovek iz Sedme brigade je
nekoliko trenutaka oklevao a onda se izvukao iz šiblja i puzao de­
snom stranom držeći se senke. Morao je da stigne do brežuljka koji
se nalazio na toj strani. Morao je da se popne na njega i dospe do
visine na kojoj, nadao se, stoji pritajen desperados. On bi mu, kako
je pretpostavljao, mogao odati gde se drugi nalaze.
Kretao se lagano i oprezno. S vremena na vreme bacao je po­
gled na nesrećnu devojku čije je nago telo bilo izloženo nemilosr­
dnom suncu. Već neko vreme se Meri nije više pokretala ali je još
bila živa. Podizanje i spuštanje grudi se jedva moglo da raz^iznaje.
Verovatno je izgubila svest. Puzao je dalje. Ovde u senci se mogao
osećati koliko-toliko sigurnim. Od senke u kojoj se nalazio do bre­
žuljka bilo je nekih 200 metara. Dakle, bilo ko da je u zasedi mo­
rao bi imati sokolovo oko da ga ovde otkrije. Proteklo je oko deset
minuta. Od,vrućine i unutrašnje napetosti Šejn nije više imao suvi
deo odece na sebi. Kupao se u znojiiroći su ga pekle. Disao je
teško.
Od ulaza u kameni prošek u kojem se nalazio bar jedan despe­
rados, kako je sumnjao, sada ga je delilo jedva 20 metara.
Melez vezan za kolje se naglo izvi telom. Ponovo odjeknu isti
jezivi krik odbijajući se o stene. Zarado je zabacivao glavu čas na
jednu čas na drugu stranu. To što mu je glava svaki piit tresnula o
tvrdo tle kao da nije ni primećivao. Možda je hteo da izazove ne-
svest iz koje se upravo probudio.
Još jednom je odjeknuo taj jezivi krik i tada se i Meri F'erguson
pokrenu. Okrenula je glavu na drugu stranu tako da je Šejn mogao
da vidi njen izmučeni izraz lica, istina iz profila. Zatvorila je oči i
otvorila usta kao da hoće da vrisne.
Zaradov krik se prolomio ponovo. U sledećem trenutku se
Šejn gotovo podsvesno povukao još dublje u senku i onda primetio
pokret između stena. Na trenutak se iza jedne kamene gromade
pojavila nečija prilika. Video je „stetson“ i široko neobrijano lice.
Posle toga je momak ponovo nestao.
Zaradovo telo se trže i konačno umiri. Šejn je podigao glavu
zaklonjenu laktom i usmerio pogled na pristup brežuljku i nasta­
vio da puže. Ovoga puta brže i ne više tako oprezno. Video je da
pozicija čoveka kojeg je na čas ugledao nije takva da može motriti
na šiblje nego na obalu jezera. Dakle razbojnik ga nije mogao vi­
deti. Dva minuta kasnije se već verao uz kamenitu padinu. Tu je
bilo znatno pogodnije jer je mogao da koristi više zaklona. Čim se
sklonio iza veće kamene gromade, znao je da ne može biti na vidi­
ku ni ostalih momaka u zasedi postavljenih na drugim pozicijama.
Koliko ih je, to nije mogao znati.
Ostao je da leži. Sačekao je da mu se ubrzano disanje normali-
38