zoran

3. VI
NIŠRO FORUM-OOUR MÂRKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
S E J N
Broj: 79
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Urednik:
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jack Slade
THE RASCALS AND THE BLUE WITCH
Recenzija:
MUoš SIMIC
Prevod i adaptacija:
Miloš SIMIC
Lektor:
Olivera SIJACKI
Tehnički urednik:
Valerija SREDER
Naslovna strana:
Ferenc BAHAT
Korektori:
Margit HORVAT-HARANGOZO
Iren GALAMBOS
Štampa: 4. X II 1985.
Tržišta: 16. X II 1»85.
Izdaje i štampa NISRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TOMIC.
Urednik: Zork;, ClRlC. Naslov originala: Jack Slade — THE
RASCALS AND THE BLUE WITCH. Copyright: 1976. by Towe
Publications INC, prema ugovoru sa GPA iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine broj
413-12/79 od 28. II 1979. godine.

5. Sejn ie osuo žestoku paljbu iz svoje „vinčesterke” . Od
snažnih eksplozija zujalo mu ie u uširna. Barut se dkTiio is­
pred mjega i ometao mu da slobodno diše u kolibi.
Napolju je sijalo sunce. Napadači su se spremali za od­
lučujući napad. B ili su dosta oprezni, jer im je Zapadnjak
kiiloiB olova dao na znanje da neće tako lako da izađu na
kraj s njim.
Međutim, napadači nisu odustali. Bili su, izgleda, čvrsto
rešeni da tog visoko« Amerikanca što pre pošalju đavolu U
pakao.
„Vinčesterka” škljocnu. Bila je prazna.
M arija je čučala u uglu prostorije pored jednog malog or­
mara i .gledala ga svojim krupnim crnim očima.
— Šejne, ti se moraš predati — šaputala je ona. — Mnogo
ih je protiv tebe, dragi. TJpucaće nas ako ne dignemo ruke
uvis.
Zapaidnjak odmahnu rukom. Zgraibio ie drugu „vlnCester-
ku” koja se nalazila ispred Marije.
Međutim, puška je bila prazna.
Oki-anu.o se i zgrabio patrone. Ubrzo ie stao ponovo po­
red prozora i đavolski opasno zaprašio prostor ispi-ed trojice
Meksikanaca koji su hieli da iskoriste priliku i da se približe
kolibi.
Jedna olovna kugla zviznu pored Zapadnjaka i zari se
negde u suprotnom zidu kolibe.
M arija je počela da plače.
Zapadnjak se ljuti to isceri prema njoj.
— Ne, Mari.ia, neću se predati — viknu on. — Oni će ma
svakako ubiii i zato mi je svejedno kako ću umreti.
On doduše nije poznavao lično te momke napolju, ali je
zato dosta čuo o bandoierosima. Njihov vođa zvao Tv, B ra v«
Himenez. Od tih nitkova niko ne može očekivati milost.
Pucnji iznenada prestadoše.
Zapadnjak samo jednim okom brzo pogleda napolje.
Ni.gde nije bilo nijednog sombrera.
Nekoliko trenutaka vladala je grobna tišina. A zatim je
zsgrmeo preteći glas.
— Ehej, Gringo! Opali sebi metak u glavu! Biće ti lakše!
— Nikako! — doviknu Zapadnjak, — Bar ne pre neg®
što jednu kuglu zabijem u tvoju lobanju, Himeneze.
Meksikanac se pakosno .smejao. Izgleda da .se lepo za­
bavljao. Je;', on je :;voju glavu sigurno čiivao negde u zak­
lonu, a pustio svoje ljude da oni obave opasan posao.

6. — Zapaličemc te, gringo! K rov te buvare srušiće se na
tvoi’j glavu i ti ćeš se pretvoriti u pepeo!
— Ako ]oš ima nekog od tvojih olašliivih kojota da nije
napunio gaće, onda neka se pokaže s bakljom! Proći će kao
bos po trnj’.ii
Bravo Kimenez opsova besno. Verovatno ie u početku mi­
slio da će kao od Sale savladati visokog Amerikanca, koji se
nalazi u kolibi.
Napolju nastade tišina.
Zapadnjak okrete glavu nazad i po.gleda devojku koja je
drhtala kao prut.
Pre dva dana kad je sreo u San Antoniju, ona nije bila
tako plašljiva. Uspela je da ga zavede. Ali, Sejn se i nije
mnogo otimao. Tvleđutim, njoj ni na krai pameti nije palo to
da on zna ko je ona. Njeno ime je saznao od posrednika
Sedme bri.gade u San Antoniju.
Devojka se zvala M arija Soto. Njen otac Silao 3oto bio
je ranije guverner provincije Nuevo Leone. Njega su ubili ne­
poznati banditi i sada je tamo guverner bio neki čovek po
imenu Huan Panuko za koga su svi tvrdili da je on samo neka
marioneta u rukama čoveka koji je stvarno vladao pokraji-
ruom. Ali, čije su to rake? To niko nije znao.
K ružili su glasovi da je to neka tajanstvena žena koja
vuče konce iz guvernerskog dvorca u Mointereju,
M arija Soto je u- San Antoniju bila tako odlučna da os­
veti smrt svoga oca. Od te odlučnosti sada više liije bilo ništa
ostalo. Od onog momenta kada su prešli granicu!
Ona je Zapadnjaka dovela u ovu kolibu koja se nalazila
oko dvadeset m ilja severno od Montereja u blizini Sijenaga de
Flores na jednom stenovitom obronku. Ovde su hteli da pre­
noće pre nego što idućeg dana poteraju konje dalje z.a Monte­
rej.
Međutim, u sam osvit zore kolibu su opkolili banditi
Himeneza.
Oni su potrošili gomilu olova i polom ili sve orozore m
kolibi da bi zaplašili Zapadnjaka.
— Dođi ovamo. M arija — reče Sejn blagim glasom.
Ona odmahnu glavom. .
—• N e boj se, devojko — tesio je ie jn — sada se Bravo
Himenez dogovara sa svojim ljudima šta da urade. Njemu je
jasno da ćemo mu mi umaći čim padne noć. Preko dana ne
može da nas izvuče iz ove jazbine.
— Ne poznaješ ti tog đavolskog Himeneza, Sejne.
— Pa šta onda. I Himenez ne poznaje mene i sigunao
mu nije jasno s kian irna posla!
n
Banditi su pokušali još dvaput. Drugi put su upotrebili
i vatru. Međutim, to su bili lukovi koje su sami na brzinu
napravili i nijedna vatrena strela nije stigla bliže od deset
jai'di do kolibe.
5iapadnjaJi se smejao.

7. Visaki čovek je već mislio da vj.';e nema opasnosti. Jer,
napolju se spustio mrak i banditi su još samo povremeno pu­
cali nasumco.
Međutim, ne lezi vraže! Zapadnja.k odjednom oseti neko
blago talasanje vazduha iza svojiii leđa.
Oicrenuo se brzo nazad.
Pomislio je da je 'neko od bandita ipak uspeo da se popne
už strme slene i prišunjao se sa zadnje strane kolibe.
N ije bilo niko«a. Ali, vrata kolibe bila su otvorena. Sta
to sada može da znaci?
Ivlarija je nestala!
Z a p a d n j a l ; tiiio o p s o va .
Od svih nevolja, sanio mu ie, još to nedostajalo’
Šta ie ta devojka smislila u svojoj «lavi? Da će je Bravo
Himenez po.itedeti ako se preda?
Šejn prođe kroz prostoriju i pogleda oprezno Icroz pi-O“
zor
Od Marije više nije bilo ni traga ni glasa.
Zatvorio je vrata i stavio poprečnu gredu iza njih. Za­
tim je ponovo pii.šao prozorima na v)ređnjoi strani kolibe.
Već je bio pao mrak.
Zapadnjak je video neke senke i ispalio nekoliko metaka.
Ali, u ovakvim uslox'ima bilo je jako leško pogotiiti neki od~
rađeni cilj.
Visoki ćovek ponovo napuni svoje ,,vhrČ8Sterke” .
Pomislio je na dva konja koji su oobegli »a m.esta gde
su bili vezani kad je počela pucnjava ujutru rano. VerovatiM»
su ih banditi već uhvatili.
Prišao jo zadnjim vratima.
Slegao je ramenima. Bio ie siguran da u mraku ima
veće šanse da umskne nego iIeksikarict da njega uiivate.
Mora da su negde ostavili svoje konje, pomisli on. Naći će
ih, svakako.
Polako je otvorio vrata i ponovo ih zatvorio za sobom.
Oprezno je prišao visokom zidu stena. Tu ie za trenutak
zast?.'o i osiusnuo.
Cuo se šum. Znači, neki banditi nalaze se tamo gore na
vrhu.
Sejn se nije iznenadio kad je ugledao kako je nešto sev-
nulo. Vatreria lopta je prošla kroz vazduh i zaustavila se a »
krovu kolibe.
Visoki čovek napravi« je levak od svojih šaka i doviknuo
koliko ga grlo nosi. |
— T i prokleto kopile, Himeneze!
Meksikanac se smejao.
-— Sada si J'iaš. Sejne! — odvratio on. — Izađi napolje da
progutaš koju olovnu kuglu. To ti je ipak bolje nego da 7XV
izgoriš tamo u buvari!
Taj pasji sin je znao njegovo ime. Znači. M arija je stigla
kod njega.
Zapadnjak je stegao zube. Nečujno je klizio pored stena.
Him enezovi ljudi počeše ponovo da pucaju. Jedna kugla
đavolski opasno pogodi raesto gde je Zapadaijak samo trenu­
tak ranije stajao.

8. Visoki čovek se probijao gipko kao nuraa kroz mrak. Pri
tom je koristio svaki zaklon. Vatra iz pužčaniti eevi bandita
povremeno mu ¡e osvetijavala put.
■iedriiog trenutka se okrenuo nazad. Vatra ie već bila zah­
vatila krov kclipe. Znači, uspeo ie na vrenie da urnakne. Da
je sada tamo loše bi se proveo.
Prvi Mek.sikanac koga le ugledao upravo ie punio svoju
pušku. Uz ođ.¥]ai vatre jjz cevi nekog drugoa; bandita Koji je
pucao Zapadnjak ie jasno video njegove konture.
Sejn se stvorio pored njega pre nego ,što je ćovek uspeo
da siivati šta se dogodilo. Već sledećea trenutka Meksikanac je
bio uspavan inunjevititn udarcem visokog čoveka.
Uzeo je sombrero bandita i stavio ga sebi na glavu. Sada
je imao i više municije.
— Hej, Sejne! —viknu Bravo Himenez. — Imaš oosled-
n ji pozdrav od M arijeSotoi Ona se odlučila za život! Zaživot
pored mene, gringo! Hajde, mačkice, kaži rnu zbogom!
Marija Soto ciknu piskavim glasom. A zatiiii je počela
da jeca.
Zapadnjak je čuo rzanje konja neifđe na drugoj sirani
od mesta gde se on nalazio.
Nadao se da je Bravo Himenez rekao istinu i da će poš-
tedeti život M ariji Soto. Osloboditi je sada iz njegovih kandži
nije bilo moguće. ZavJadnjak bi se upusti:o u borbu protiv
de.setak njegovih bandita, ali pedesetak meksikan=;kih glavo-
seea le ipak za njega bilo jako mnogo.
Konji su se ;nalaziii u jednoj uvali. Čuvala su ih dva stra-
ža.a. Nisu bili baš jako oprezni. Ali, to ira je spasio život.
Jer, Šejn je bez po muke uspeo da im se približi i onesvesti
ih udarcima otpozadi.
Njegov rnrkov je još bio osedlan. Ba.nditi dosad nisu
im ali vremenf. da njuškaju po njegovim bisagama.
Zapadnjak guniu „vinčesterku” u bisage. Odvezao je &i-
votiniu.
Skoro pola m ilje vodio je on polako m.rkova za sobom,
s zatim se vinuo u sedlo i krenuo prema sieveru.
Jahati za Monterej bez M arije Soto bilo bi pravo samo-
■ubistvo. Osim toga. Bravo Himenez je sada znao njegovo ime
i M arija mu je sigurno rekla da Šejn traži ubice od č.ijih ru­
ku je nastradao Silao Soto.
S v « slabije je čuo pucnjavu iza svojih leđa.
Zapadnjak se iscerio kad je po-mislio kako će izgledati
Himenezovo lice kad rte bude našao njegov leš u spaljenoj ks-
libi.
Ali, visoki jahač se brzo uozbiljio.
Shvatio je da ga je M arija Soto jako lako nagovorila da
učini tako veliku glupost. N ije bilo pametno da se uputi u
Monterej bez priprema i potrebnih obaveStenja. Protivnik je
bio jak i bilo je ja.sno da jedan jedini ćovek ne sme lako da
se upu,sti u jednu tako đavolslci opasnu avanturu.
Marija Soto neće umret.. Zapadnjak je bio siguran u to.
Jedino Sto nije mogao da spreči da je Himenea na silu ne od­
vede u ."svoj krsvet.
s

9. Međutim, on se nadao da ie M ariia Soto u stanju da se
odupre banditu dok se Zapadnjak ne vrati i spase ie iz kaa-
dži tog okoreioa lupeža.
III
Sive, sjajne oči gledale su ga preko ivice naočara sa de­
belim staklima. Čovek ie bio ljut kao ris.
Zapadnjak se zavali u fotelji koia se nalazila iza pisaćeg
stoia i preki'sti ruke na svojim grudima. On ie znao da ie
Ellot Kami Ijui na niega. Uoslalom, Zapadnjak nije doSao
na zaiiazani sastanak sa advokatom pre tri dana, jer se viso­
kom ćoveku učinile da mu je M ariia Soto bila važnija. A osim
toga, on ie mislio da ga ie Sedma brigada poslala ovamo da
bi otkrio ko je ubio guvernera pokrajine, oca M arije Soto.
— V i niste plaćeni da razmišljate, mistcr Sejne — reče
advokat i narnrSti se. — Prepustite v i to nama. V i se držite
onoga što vam je naređeno da radite. Jeste li razumeli?
Zapadnjak se kiselo osmehnu. Takvi tipovi kao što j «
Keni već odavno nisu mogli da izvedu Se>jna iz takta.
— Ponekad mi pade na um pitanje, zašto vi lično niste
to sami sredili. Keni — odvrati on. — Da v i možda niste ta­
kav čovek koji odmah mapuni gaće čim ugleda cev revolvera
koja ie uperena u njega?
Eliot Keni je najpre prebledeo, a zatim pocrveneo. Na­
kašljao se i promucao.
— M i .. . he ... Im ali smo zakazan sastanak, S-ejne! A . . .
— M ister Sejne! — prekide ga Zapadnjak.
— Onda i v i meni nemojte govoriti samo KerJ.! — frknu
advokat.
Zapadnjak se isceri jo.š jače.
— Ja sam samo jedan običan revolverás, Keni. V i ste
obrazovan čovek i znate kako treba da .se ponašate.
Eliot Keni udari pesnicom o sto.
— Dosta sa glupostima, mister Šejne! — huknu on. ■— Mi
•se nismo sastali da jedan drugog hvatamo za gušu, nego da
se dogovorimo kako da izvršimo zadatak koji smo dobili!
Zapadnjak podiže obrve. Pomislio je na to kako bi bil®
kad bi on svojom snažnom desnicom ¿grabio tog žgoljavog,
malog advokata! Sigurno bi ispustio dušu pre nego što Sfeju
uspe da ga dobro stegne.
— Onda kažite ono što imate, Keni. A nemojte zabora’jfti,
ja ne počinjem ako obaveštenja nisu sasvim tačna. Valjda
ste to shvatili.
Ž ile na slepoočnicama Eliota Kenija nabrekoše. A li, m
I lije rekao ništa. Preturao je neke papire, a zatim ie opet
pogledao preko gornje ivice svojih naočara.
— To što je ubijen Silao Soto nas se uop.šte ne tiče —
reče on. — To/je bilo samo jedno prethodno obaveštenje za
vas da biste shvatili onaj glavni zadatak. Niko vama nije na­
redio da krenete s M arijom Soto preko P«io Grande i da se
upuštate u neku privatnu osvetu.
Zapadnjak zapali cigarilo i pusti oblak dima Í2snad stola.
Kemi se zakašlja.

10. — Pređite najzad na stvar, Keni — reče Šejn.
— Silao Sotc ie bio jedan namćor — odvrati Keni, —
N jegova smrt je u početi-iu izgledala kao nešto dosta povoljno
za Vašington Međutim, došao je taj Huan Panuko za guver­
nera. a za njega niko živi ne zna čije interese tai čovek zas­
tupa.
Sejn umalo nije zviznuo kroz zube.
Kenijeve reci au ga .skoro ošamutile. Znači, opet politik.a!
Zapadnjak je iz dna duše mrzeo talive zadatke, jer nigde
nije bilo toliko prljavog veša kao kad je u pitaniu ubistvo.
— Ja sam čuo pre nekoliko nedelja da u Nuavo Leoni ima
neukih nialiir grtipa pobunjenika koji su naoružani najmoder­
nijim oružjem — mrmljao je Zapadnjalv. — Ima li to neke
veze sa ovoni pričom o ubistvu guvernera?
Ken ga je pogledao poprel;o.
■— V i opet razrniš-ljate, mister Šejne! —■ frkí.<;’j on. — Zar
vam nije jasno da vi treba da otkrijete ko stoji iza tog pajaca
Huaria Panuka koji izigrava guvernera u Montereju? Vašing-
ton želi da sazna to! 1 nilta više.
— A, zašto Vašington jednostavno ne pošalje nekog dip-
Icmatu koji će pitati tog čoveka šta se tu dešava?
Keni nije odgovorio.
— V i ćete se vratiti natrag u Laredo — reče on. — Tamo
éete se povezati sa mister Harperom DSeksonora. On je prip­
remio sve za jednu ekspediciju za Monterej. V i čete učestvo­
vati kao revolverás. On, u stvari, i ne zna Sta ie njegov stvar­
ni zadatak. Vas su preporučili kao pou?:danog čoveka i ctn će
vam za vaše usluge platiti dvadeset hiljada dolara. Naravno,
ako se vratite živi iz Montereja.
Šejn ovlaži svoje usne. Misli su se rojile u njegovoj gla­
vi.
Ime Harper Džek.s-o-n mu nije V>iio nepoznato. I mala deca
s oiie strane reke Rio Grande čula su za ,Jiidalgo” Džekso-
na. On ie bio vlasnik više rudnika srebra na obroncima Si-
jera Madre koje mu le Silao Soto oduzeo. Koliko ie Zapad­
n jak u 'b ilo poznato, ni Panuko se dosad nije usudio da te
rudnike vrati ,,Hidalgo” Džeksonu.
Pričalo se da je Džekson i.sporučivao oružje pobunjeni­
cima, a i danas se pronose glasovi da je on naredio da se
ubije Silao Soto.
ZnavA. s tim čovckom će jahati!
Zapadnjak ustade.
Bilo mu ie jasno da ni?tiia nikakvog smisla da dalje raz­
govara sa Kenijem.
— Trebalo je da mi odmah naspete čisto vino, Keni —•
reče on ljutilo.
Pomislio ie na Mariju Soto koju s?ada sigumo zlostavlja
okoreli bandit Himenez,
— Ja se držim uputstava koje sam dobio — odvrati Eliot
Keni i namršti se.
— To mi liči na pokijšai da se izmisli neki izgovor —
reče Zat>adr.iak.
Visoki čovok ie zalupio vr.ata za sobom. Udahnuo ie du­
boko vazduh. Osetio je olakšanje kad je izišao iz te zagušljive
c-rostorij-e.
m

11. Sejn se provukao između kola i konia u velikom dvoriš­
tu, Niske aaoba-kuće biie su obasj-ane sunčevim zracima. Od­
nekud je do ušiju visokog čoveka dopro pisak lokomotive. Lju ­
di su galamili.
Zapadnjak je odmali uočio da ie ..Hidalgo” Džekson posle
.gubitka svLijik rudnika srebra na obroncima Sijera Madre
iTiorac jalvo brzo da steltue neki drugi bogat izvor prilioda.
Jer, on je bio apsolutni gospodar svih linija za prevoz vode­
nim putevima južno oa Teksasa. Sve svoje konkurente u lo­
me io doveo do propasli.
Zapadnjak je stisnuo usne. N ije mu bilo prvi put -da čuje
jednu takvu priču. To je i on osetio nekada davno na svojoj
koži. Njega i njegovog partnera je tada pregazila moćna fir­
ma koja se zvaia , Veis Fargo” . I to na sasvim ra.konit način.
N jegov partner je oduzeo sebi život, a Zanadnmk ie krenuo
u beiikrajnu borbu protiv nemilosrdne kompanije koja mu
je zagorčala život.
Visoki čovek odmahnu glavom. N ije više hteo da muči
svoje srce tim davnim uspomenama.
Osvrnuo se na sve strane. Tu riegde u niskim kućama
mora da se nalazi i Džeksonova kancelarija!
Zapadnjakovo oštro oko videlo je sve Prim etio ie neko­
liko momaka grubih crta lica i mračnog izgleda.
Iscerio SS za trenutak. Jer. jedan od tih tipova kao da nije
ni za trenutak ispuštao Zapadnjaka iz.vida.
Sejn potera svoga rarkova prema jednoj kući od čijih su
se prozora oabijali jarki sunčevi zraci.
Nekoliko osedianih konja bilo ie privezano za poprečnu
¡»redu. a nešto dalje, u senci nadstrešnice iedne zgrade stajala
je kočija.
Zapadnjak sjaha iz sedla kad je zaustavio mrkova is­
pred kuće.
Tek tada je pročitao natpis ..kancelarija’’.
Sada se još jednom osvrnuo. Odmah je uočio revolveraša
koji ga stalno prati. Covek mu se približavao zaobilaznim pu­
tem.
Zapadnjak je krišorn motrio to,g mom.ka.
Odmah je priraetio da njegov revolver nije bio sasvim
uvučen u futrolu. Koštana drška gvožđurije štrcala je nešto
malo u stranu,
Sejn je često imao priliku da vidi momke koji tako nose
jjištolje. Mrzeo je to i .govorio je da mu ti nadmeni momci
liče na majmune. Međutim, znao je dobro da baš oni jako
spretno rukuju oružjem.
Na glavi revolveraša nalazio se ulubljeni sombrero. Bio
je izvezen i presijavao se kad bi mahnuo glavom. Nc.S3o ie iz-
bledelu košulju i otrcane pantalone. Jedino je crni kožni po­
jas za revolvere bio nov.
Opasan čovek, pomisli Zapadnjak.
Sejn je bio si,guran da je već čuo njegovo ime. mada sa
đofiad nikada nije sreo.
l i
IV

12. Zapadnjak nije sačekao da mu se momak približi već je
brzo {trenuo uz stepenice.
Tog trenutka otvorila su se vrata kancelarije i neki mali,
dežmekast ćovek izašao je napolje.
Izgleda da nije primetio Zapadnjaka. Huknuo ie Ijutito
i uputio se prema kočijama.
Visoki čovek ude u kancelariju. Čuo ie zvonki ženslti glas.
— Trebalo je da mu platiš više tu kočiju, tata.
— Zašto da mu platim više za nešto što mi uopSiie i)ije
potrebno — oglasio .se neki muškarac.
Šejnove oči se još uvek nisu bile navikle na polurarak u
prostoriji. Ugledao ie samo konture nekog džinovskog čoveka,
koji je bio' viši čak i od njega. Glas tog diva od čoveka zvu­
čao je grubo i hladno.
Žena ise okrenula prema Šejnu.
Oskudni sunčevi zraci koji su prodirali kroz uzani prozor
osvetlili su njeno lice.
Nebesa, da li je to moguće! Kakav raj za oči! Pa takvu,
lepotu odavno nije sreo!
Sa maznog iica posmatrale .su ga krupne kestenjaste oči,
a tek crna kosa! Još kad je zagledao rumene usne i blago
povijene obr'e, Šejnu se učinilo da mu klecaju koiena. Po­
mislio ie da možda on to sanja.
Međutim, njegov pogled je kliznuo naniže.
Ispod bolero-jaknice video je haljinu. Ramena su bila
obnažena, a duboki razrez u obliku srca spuštao se daleko,
daleko dole niz razdeljali iameđu čvrstih grudi.
Sada se prema Zapadnjaku okrenuo i taj .snažni džin od
čoveka.
— Tako drsko me niko dosad nije gledao — reće mlada
žena baršunastim gltisom od koga se Sejnu zavrtelo u glavi.
Jedva je uspeo da se pribere.
— Volim lepotu, madam — odvrati Zapadnjak.
Samom sebi se čudio kako je uspeo to da kaže mirim.
— Izbaci ga napolje, Durango! — fiknu džin koji ie sta­
jao pored mlade žene. Ona je mogla imati samo malo više od
dvadeset godina.
Zapadnjak oseti hlada-ti vetar na svom vratti. ZnaSi, vrata
kasicelarije su se otvorila.
Još pre nego što je džin viknuo, Zapadnjak je znao ko
je ušao u kancelariju
Durango!
To ime je jako dobro bilo poznato Zapadnjaku. Dodniše,
taj čovek je bio Teksašanin. ali je veći deo srvoga živ'ota p ro ­
veo u Meksiku. On je bolje govorio šoanski nego erigleski.
Šejn, podiže svoju desnu ruku i udalji ie od'tela da bi po­
kazao revolverašu da nema neke zle namete. A li je ipak stao
u stranu kako bi mogao da motri i na džinovskog čoveka i na
revolveraša.
Durajn.go nije izvadio svoj revolver iz futrole. Međutim,
njegova ruka ie bila iako blizu drške tog opasnog gvožđa.
— Cuo si šta je kazao mister Džekson, strance — reče re
irolveraš pretećim glasom. — Ispari odmah odavde! Inače ćeš
izići iz kancelarije s nogama napred.
12

13. Zapadnjak ie krajičkom oka video podrugljiv pogled mla­
de žene. Očigledno ie biia radoznala šta će šejn uraditi.
Sejn pugleda džinu u oči. Znači, to je taj ..Hidalgo”
Džekson? Covek koji uzima sve što mu se dopadne, a da ori
toro ne pita da li je to šio želi za sebe slobodno. On ie plaćao
za sve što je uzimao, ali niie dozvoljavao da ma se nelîo su­
protstavlja. Oni koji su odbili da mu ispune želju, većinom ni­
su živeli dugo.
Zapadnjak je mrzeo ljude koii svoj put u životu krče
grubošću 1 varaju i.iude olio sebe. Pomislio ie na malu iMariju
Soto čijeg su oca ubili.
Da li ,]e to ubi::tvo naručio ,.Hidalgo” Džekson? Da li ie
naredio da Soto krene na onai svet kako bi ponovo dobio
svoie rudnike srebra?
— Ja sam došao ovamo da razgovaram s vama. mister
Džeksone — reče on.
— Cuo si šta sam rekao — obrati se džin revolverašu.
Okrenuo se na drugu stranu.
Zapadnjak je reagovao munjevito. Njegova desna iiika se
odjednom ispruži napred.
Revolverás je bio već dopola izvukao svoje avcžđe iz fut­
role kad ga ,ie pogodila šejnova pesnica. Durango pade preko
pisaćeg stoia.
Zapadnjak se već sledećeg trenutka stvorio pored njega
i iziiio mu revolver iz ruke.
Za vrem e kratke borbe Šein niie ispuštao iz vida snaž­
nog d.žina. ïîio je već jako mnogo čuo o D.ieksonu i nikako
nije smeo da potceni tog opasnog čoveka,
Dželvson ie nosio revolver u futroli isDod leve ruke. On
je bio nevero'atno vešt da potegne opasnu gvožduriiu. ali
iznenađenje što njegov revolverás niie uspeo da sredi Šei>na
ko,štalo ga je skupo. Izgubio ie dragocene sek’,mde. Njegova
ruka s opasnom pucaljkom niie stigla ni na pola puta, a cev
Zapadnjakovog „remingtona” ie već bila uperena u njegove
grudi.
Okrenuo se pj-ema Sejnu i vratio svoj top u i'utrolu.
— Ne diraj tu stvarčicu, Durango! — viknu Sejn kada ie
revolvei’aš pokušao da se sagne i uzm.e svoi pištolj.
Zapadnjak vrati .“svoj revolver u futrolu.
— Nisam došao ovamo da me progutate kao neki lak za­
logaj, 'ili da me upuca jedan revolvera.? druge klase — nastavi
Zapadnjak mirno. — Mene šalje Keni iz San Anfconija.
Oči džina se suziše.
— Sejn? — upita on. '
ZapadniaÀî klimnu glavom.
— Da, taj sam!
— Sto mu gromova, pa zašto niste to odmah rekli? —
upita Džekson 'Ijutito. — Kako ste stigli ovamo? Cuo sam da
ste onamo preko u Nuevo Leoni imali nekih neprilika.
Scin naîtra čelo. Rado bi pitao odakle to Džekson zna,
ali se uzdržao.
— Bio .sam kod Kenija — odgovori on, ne obazirući se na
primedbu Džeksona. — On mi je rekao da imate neki posao
za mene koji ée biti dobro plaćen.
13

14. Džekson pogleda Duranga.
— Ostavi nas same, Durango — reče on sirubim glasom.
•— I ti, Keti. Imam nešto da ra.z{jovaram sa Šajnom.
Durango je odmaii napustio prostoriju. K eti Džekson je
malo oklevala. Očifjledno da je nasladila nešto od tvrdogia-
vosti svoga oca. Prkosno je stegla svoje rumena usne. Ali,
oštar pogled njenog oca slomio je otpor mlade lepotice. Za­
bacila je glavu unazad i izišla napolje.
— Sadite, Sejne! — promrmlja D.žekson i uputi se pre­
ma fotelji koja se naiazila iza pisaćeg stola. — Meni se dopalo
kako ste se vi obračunali sa Durangom.
Zapadnjak sede.
■— Nemojte mi laskati, Džeksone — reče o-n. — Kažite mi
šta zahtevate od mene. Ako mi se posao dopadne, O'iida ćemo
Se lako dogovoriti. Ako ne, onda ja već danas jašem dalje.
Ovde u Laredu ima jako mnogo prašine.
- - Keni vam je već rekao da plaćam dvadeset hiljada,
zar ne? — upita Džekson.
Zapadnjak jiotvrdno klimnu glavom.
— Jeste. Ali, nije mi rekao kakvu uslu,Eru tražite za te
teške dolare, Džek,sone.
,,Hidaigo” Džek,son se nagnuo napred,
— Za jednog takvog čoveka kao što ste vi. tojedečja
igra što očekujem od vas — reče on. — Nameravam da odem
u Monterej. Na žalost, Meksikanci nisu jako raspoloženi da
pregovaraju sa mnom pošto misle da sam ja godinama isko-
rišćavao njihov narod,
— V i ste imali nekoliko rudnika srebra u planini Sijera
Madre, zar ne?
— Još uvek ih imam — odvrati Džekson oštro.— Uzeli
RU mi ih samo na kratko' vreme, toje sigurno. Imam papir
koji je lično potpisao Benito Huarez!
~ Huarez je već davno mrtav.
, — Ja to znam. do đavola! Ali, pravo mora ostati pravo.
Osim toga, morate malo da vidite Sijera Madre. Ljudi kukaju
kao smje kukavice. Kad su radili za mene, bilo im ie mnogo
bolje nego sada.
Zaoadnjak nije odgovorio. N ije znao šta se dešava u Si­
jera Madre, A da posto'je još neke vrednosti u živoHi osim
novca i bogatstva, to jedan takav čovek kakav je bio Džek-
pon, svakako ne bi m'ogao da shvati.
— Kažite vi meni šta ja treba da radim da bih zasltižio
tih dvadeset hiljada dolara? — upita on.
— Ništa drugo — reče Džekson — sem da me |>ratite
na putovanju u Monterej i da se brinete o tome da me neki
drumski razbojnik ne upuca iz zasede. Eto, to je sve.
Zapadnjak je podozrivo gledao džina.
— Durango nije loš — reče on tiho. ~ Osim toga,, cm s®
« Meksiku snalazi mnogo bolje nego ja. Zato mi i nije jasno
zašto ste hteli da vas još i ja pratim?
Džekson odmahnu rukom.
— Koliko je Durango dobar, to ste vi meni pofcaaali i>re
mekoiifco m,i.nu.ta, Sejne. Ja neću da putujem u Meksiko sa
jednim ili dva revolveraša, već sa čitavom armijom. Taj Huan,
14

15. Panuko mora osetiti što to znači kad sa priklješti Džekson ko­
me ie stao Fxa nožni palac.
— A, da li ste to pokazali i Sotonu? —■ upita Sejn.
Usta snažnog ćo^^eka su ostala atvorena. Za trenutak ie
ukočenim pogledom buljio u Sejina, a zatim se njegovo lica
i’azvedrilo. Počeo je da se smeje.
— Je li ta mala divlja mačka pokušala da vas namagarči?
— upita on kad je uspeo da se smiri. — Da li ste vi zato ia-
hali u Monterej da biste sa Panukom sklopili savez protiv
mene?
Zapadnjak je znao da mora biti đavolski oi^rezan. Ako
Džekson pretpostavlja da je nešto tako moguće, zašto mu
nudi posao?
— Marija Soto je simpatična devojka — odvrati on.
— Poznajem tu vrstu devojaka. Jako dugo sam bio tamo
preko. Te male mačke izgieda imaju vatru u kr^i. Niie ru.
čudo što ste podlegli njenim čai'ima. Ali, zašto ,ie niste do­
veli natrag sa sobom?
Zapadnjak sleže ramenima.
— Bravo Kimenez me je bio gadno priklještio — mrm­
ljao je Zapadnjak sebi u bradu. — Imao sam muke da spa-
sem. svoj goli život. M ariju su uhvatili. Ali, la ću le osloboditi
čim budem završio posao kod vas.
Zapadnjaku nije promaklo kako su se Džeksonove trepa­
vice pomerile kad je pomenuo ime Bravo Himenez. Možda
džip i nije bio obavešten baš o svemu što se dešava.
— Dobro, Sejne — reče Džekson i ustade. — Ako vam je
neš-to potrebno obratite se mom, snabdevaču. Sutra u osvit
zore polazimo. Molim vas da budete tačni. Onda ću vas upoz­
nati s ostalim ljudima.
Zapadnjak klimnu glavom. Uzeo je svoj sombrero i izišao
iz kancelarije.
Na stepeništu je sl^ao i osvrnuo se na sve stra,'ne. Većina
zaprega sa mazgama bila je već napustila dvorište. N ije bilo
gužve kao kad je dolazio.
Pored njegovog mrkova stajao je neki .mah Meksikanac.
Dečak nije mogao imati više od dvanaest godina. Sejn ie hteo
da ga opomene da se čuva. pošto mrkov zna da bude opasan
i da ujede onoga ko mu se suviše približi. Međutim, izgleda
da su se dečak i životinja već sprijateljili.
M ali Meksikanac pogleda Šejna kad mu je visoki čovek
prišao.
— Da li ste vi mister Sejn? — upita on.
' Zapadnjak potvrdno klimnu glavom. Da li je moguće da
se već pročulo da se on nalazi u gradu?
Dečak mu pruži neki ključ i zatvoren koverat.
— Ovo je za vas — reče.
Zapadnjak je iznenađeno srledao ključ koji ie visio na
maloj mesinganoi tiločici. Zagledao je bolje. Na pločici je
bila urezana brojka ..17” i ime „Boi'der” hotel.
Izvadio je dolar iz džepa svojih panta,lona i pružio ,s;a
dečaku.
Mladi Meksikanac se osmehnu i uze dolar.
15

16. da
os­
Kada ie Sejn izvadio i drugi dolar dečakove oči su se ra­
širile kao da hoće da izađu iz očnih duplji.
— Ovo možeš zaraditi ako ouvedeš mrkova u štalu ,,Bor-
der” hotela. Izgleda da ste se već zbližili, zar-ne?
“ Da li smem da ga jašem? — upita dečak.
Šejn klimnu glavom i dobaci mu doiar.
— Evo, uzmi i ključ. Kaži tamo da bisage i „vinčesterku”
odnesu u moju sobu. Je li jasno, momče?
— Si, senjor! — o.'smehnu se dečak.
Već sledećeg trenutka mali Meksikanac se našao u sedlu
mrkova koji je bio m irniji nego ikad. Dečali je izgleda stvarno
umeo da bude umiljat prema životinjama.
Zapadnjak ga je otpratio pogledom, a zatim je otvorio
koverat.
Unutra se nalazio jedan papirić.
,,Do večeras” , stajalo je na njemu. Kao potpis stajalo je
samo slovo ,,K” . To može biti samo K eti Džekson. pomisli'
Sejn.
Visoki čovek se isceri. Kako izgleda on je đavolski jalco
zapeo za oko Džeksonovima. Ocu je bio potreban njegov brzi
revolver, a kakve namere s njitn ima njegova kćerka, to je
već bilo jasno kao dao. X
Zapadnjaku ni na kraj pameti niie palo da oelo veče seđi
H sobi i čeka K eti Džekson. Hteo je da joj pokaže da on nije
čovek koji se upeca na prvu udicu na koju naiđe.
On je »edeo u zadnjoj sobi prepunog „Rio Grande" saluna
i kockao se. Već je bio dobio vivše od dve hiljade dolara na
pokeru. Bila je to zabavna igra. jer kockar koji je sedeo za
stolom izgleda da je bio pošten momak i nimalo nije zavideo
Zapadnjaku šio dobija. A oni koji su gubili bili su poslovni
ljudi i .rančeri iz okoline kojima nije bilo toliko ni važno što
novac menja vlasnika, jer su želeli da učestvuju u jednoj
tako oštroj igri i zato su s osmehom plaćali.
Napred u sali saluna je vrilo. Zapadnjakje s-eđeo tateo
je mogao da pogleda kroz vrata kad je neko odlazio da do­
nese nešto za piće i kad se vraćao.
Kad su se jednom vrata otvorila Zapadnjak se trže. U g­
ledao je jednog Meksikanca koji mu se učinio đavolski poz­
natim. Zamislio se i ,s:etio se gde je video tog momka.
Sada je bio siguran. Video ie to lice ispred kolibe u .ko­
joj je Bravo Himenez iznenadio njega i Mariju Soto. Moimak
je pripadao Himenezovim bandoierosima.
Zapadnjak se izvinio i ispao iz igre.
— Mene napolju neko čeka. džentlmaai— reče on i
mehnu se. Sav svoj novac je stavio u džep. jer nije bio sigu­
ran da će imati priliku da ponovo sedne za ovaj sto.
Kockar je izgleda bio zadovoljan što ie Sejn- ispao iz ig­
re. Verovatno je pretpostavljao da će sada vrlo lako polrupiti
novac ostalim učesnicima u igri.
Zapadnjak je već sledećeg trenutka prestao da misE na
U

17. igru. On je oprezno otvorio vrata i neprimetno šmugnuo iz
prostorije. Meksikanac rnu je bio okrenut leđiraa.
Visoki ćovek se polako probijao kroz gomilu ljudi koji
su saiarnili i smejali se. Bio je odlučio da izađe iz sabma.
Jer, ovde u gužvi .svakako nije bilo dobro da ae obračuna s
tim Meksikancem. Lako bi moglo doći do toga da stradaju
nevini ljudi.
Napolju na steponiStu Šejn se osvrnuo unaokolo. Na sup­
rotnoj strani ulice video je nekoliko momaka. Držali su svoje
konje za uzde. N jihovi pogledi bili su upereni u vrata saluna.
Izgledalo je tako kao da nekog čekaju.
Zapadnjak se skloni malo u stranu. Zapalio je cigarilo
ikrajičkom oka po.i;matrao momke. Izgleda da oni nisu ob­
ratili pažnju na njega.
l ’ošto j-e povukao nekoliko dimova Šejn je nastavio da
korača dalje. Uskoro je nestao u mračnoj senci jednog uskog
prolaza između dve kuće. Odatle ie roogao dobro da vidi sa-
lun. Nikako nije mogao da se oslobodi osećanja da postoji
neka veza između onog Meksikanca u salunu i momaka koji su
stajali pored svojih konja, a koji su takođe bili Meksikanci.
N ije prošlo ni pet minuta, a pokazalo se da ie njegova
pretpostavka tačna.
Meksikanac iziđe iz saluna. Zapadnjak ga ie poznao d o
njegovim dugim brkovima, čiji su krajevištrcali čak ispod
brade. Covek je prešao preko ulice i stao pored momaka koji
su držali konje za uzde. Nešto su se dogovarali, a zatim za­
jedno krenuli niz glavnu ulicu. Potom su skrenuli u sporednu
ulicu. Tamo se nalazila Džeksonova kancelarija! Šta to treba
da znači?
Zapadnjak je oprezno krenuo za njima.
I, izgleda da je đavolski bio u pravu. Meksikanci su ušli
u dvorište pošto im je prethodno uspelo da bez ikakvog suma
otvore kapiju. Jedan od njih je ostao da čuva stražu,
Sejn pređe na drugu stranu ulice i iz.gubi se u senci kuće
ispred koje je stajao stražar. Kretao se polako napred prema
mestu gde ie stajao Meksikanac. On nije verovao da banditi
id'a da nešto ukradu. Pretpostavljao je da oni žele da bace u
vazduh sve Džeksonove zgrade zajedno sa kancelarijom ili
da sve to zapale.
Pitao se kakva li to veza postoji između „H idalgo” Džek­
sona i Bravoa Hijneneza!
U svakom slučaju. Zapadnjak niie hteo da sedi skrštenih
ruku. Nešto mora da preduzme. A osim toga. hteo ie da oita
brkatog Meksikanca šta ie Himenez uradio s Mariiom Soto.
Sada je već bio udaljen samo oet koraka od stražara
koji je gledao u dvorište.
Meksikanac je izgleda osetio neki čudan treptaj va'iduha.
Ali, sada je već bilo kasno za odbranu. Cev Zapadniakovog
revolvera spustila se već sledećeg trenutka na njegovu glavu
i on se sruši na zemlju. P ri tom ie samt,’ tiho uzdahnuo.
Zapadnjak ga je odvukao u jednu senku. Nadao se da se
neće tako brzo probuditi iz nesvesfcice da može da opomene
ostale.
Visoki čovek uđe ti dvorište. Približavao se polalco ko­
17

18. njima t o ji su stajali malo po strani od službene zgrade. Go­
m ile sanduka i buradi štitile su ga od pogleda iz dvorišta.
Stao je. Izneinadio se. Bio ie siguran da su baridili bacili
oko na Džtksonovo sklonište, ali tamo se ništa niie micalo.
Uspravio se. ali se brzo sagnuo. Njegovo oštro oko pri-
raetilo je neku senliu pored bočne strane zgrade. Ubrzo su se
pojavile još tri. Znači, tu su Meksikanci. Zapadnjak se prise-
tio da se tamo nalazi jedai.ii prozor.
Već sledećeg trenutka oni su se našli ispred vrata. .Jedan
od njih je prišao bravi i samo za nekoliko sel-atndi uspeo ie
da je otvori. Gurnuli su polako vrata i njih trojica uđoše
uuuiva.
Covek koji je ostao napolju pogledao ie prema kapiji.
Kao da mu ie nešto bilo sumnjivo, ier tamo ie stajao samo
konj. a stražara nije mogao da vidi. Krenuo je oprezno r>rema
kapiji. Pri tom se stalno osvrtao na sve strane. Ali. morao
je da prođe pored Šejna i tu ie bio kraj. Zapadnjaku niie bilo
tešiio da ga onesvesti udarcem revolvera. Meksikanac ie pao
kao vreća.
Samo nekoliko sekundi kasnile Sejn se našao pored vrata
kancelarije. U velikoj prijemnioi prostoriji ugledao je senke.
Međutim, sada su se otvorila jedna vrata na zadnjoi sti-ani
sobe. Po veličini senke koja se pojavila u noćnoj košulji Za­
padnjak je prepoznao da to može biti samo ..Hidalgo” Džek­
son.
— Progutaj ovo! — riknu jedan od Meksikam'aca.
Još pre nego što je uspeo da povuče obarač svoga re­
volvera oglasio se Šejnov ..remington” .
Kugla pogodi brkatog Meksikanca u ruku. Ali, bandit je
ipak uspeo da povuče obarač i metak fijuknu prema vratima
gde ie stajao Džekson.
Zapadnjak je pucao još jednom. Ce^^r je bila uperena pre­
ma senci koja se pojavila na prozoru.
Kroz noćnu tmini.i prolomi se krik.
Sada se već bio pribrao i čovek džinovskog rasta. K rik ­
nuo je besno i bacio se na dvojicu Meksikanaca koji su ska-
inanjeni stajal; pored nrozora. Uhvatio ih ie za ruke i tresnuo
ih o zid. Jedino je brljati nitkov uspeo da izbegne napad snaž­
nog čoveka On se sagnuo i Džeksonova pesnica prohuja i?,-
nad njegove glave. Međutim, uspeo ie da stigne .sam« do vra­
ta. Tamo ie stajao Sejn,
Brkati Meksikanac je naleteo na Zapadnjakovu desnicu i tn
je bio kraj. Bandit ie pao i više se niie micao.
..Hidalgo” Džekson upali lampu. Osvrnuo se Uin,ao'k»lo i
opsovao kad je primetio da su svi napadači Meksikanci,
Iz dvorišta su se čuli glasovi.
Ljudi su trčali sa svih strana. Dovukli su i O'nesvešćem;
M&k.Nlkance,
Durango se pojavio na vratima. Od.gurn.uo ie Seina u stra­
nu i ušao unutra.
— Da li ie sve u redu, mister Džeksone? — upita 0<n gru­
bim glasom.
— Jeste, ali ne tvojim zaslugom! — frknu Džekson. — Da
18

19. nije bilo Sejna ti prokleti banditi bi me upucali kao prerijs-
kog zeca.
Durango pogleda Zapadnjaka i namršti se.
Sejn sleže ramenima. Uostalom, nije o;i bio kriv što je
prepoznao brkatoii Meksikanca salunu i što je sasvim slu­
čajno naišao na tog bandita.
— Ovo.!? čoveka ćete prepustiti meni, mister Džeksone —^
reče i podiže obrve.
Džinovslii čovek ga iznenađeno pogleda.
— Da Ii vi njega, možda, poznajete'? — upita.
Zapadinja:k klimnu glavom.
—- Om je iz bande Bravoa Himeneza — objasni Sejn. —
Verovatno mi može reći šta su uradili s Marijom Soto.
Brkati Meksikanac se naslonio na ruku i pok.ušao da se
podigne. Uspelo rau je. Međutim, u njegovoj desnoj ruci sev-
nula je oštrica noža i on je munjevito kreinuo napred.
Zapadnjakova noga se ispružila.
Međutim, ne le;ii vraže. Tog trenutka pade pucanj. Serau
vatra iz cevi Durangovog i'evolvera.
Kugla se zaustavi u grudima Meksikanca. Brkati čovek
zatvoii oči i pade na pod. Zatim je još jednom prodrmao glavu
i okrenuo se na leđa.
Šejn opsova gadno. Odmah je video da je Meksikanac mr­
tav čovek.
— Zašto se mešaš u ono što te se ne tiče, Durango? —
upita Zapadnjak ljutite.
Durango je već bio ponovo napunio revolver i vratio ga
u futrolu. On, se ponašao kao da nije čuo šta je Zapadnjali
kazao.
— To je Pedro Gomez, pacov koji na svojoj duši ima više
od .“totinu ljudi. Već dugo čekam priliku da mu zabijem olovo
u teio.
Džekson je zgrabio jednog od dvojice nitkova koji su, le­
žali na podu i podigao ,ga na noge.
— T i sigurno znaš ko sam ia, bastardo! — ciknu on.
Meksikanac potvrdno klimnu glavom. U njegovim tana­
nim očima ogledalo se strah.
— Onda ti je sigurno poznato što će se desiti s tobom zato
što si me naljutio — nastavio je Džekson. — K o vas ie poslao
ovamo?
Meksikanac je shvatio da Džekson nema nameru da svoje
pitanje postavi još jednom. Zato je i požurio da odmah od­
govori.
Poslao ih je Bravo Himenez. AJi, iz koijih razloga, to nje­
mu mije bilo poznato.
Međutim, Džekson je sigurno to znao.
Lju di su ulazili unutra.
— Šta ćete ovde! — frknu Džekson, — Gubite Se odisiahl
Jer, ujuti'u rano morate svi biti na nogama.
Zapadnjak se okrete p’rema vratima.
— V i ne, Se-jne! — huknu Džekson.
Zapadnjak se isceri, stao je i sačekao da Durango prođe
pored njega i izađe iz kancelarije. Ostali ljudi izvukli su M ek-
isikance ^napolje.
— Sta još ima, mistea: Džeksone? — upita Seja*
i Sej« 79 1#

20. — otkud ste v i znali da se ti nitkovi nalaze u građu,
Sejne? I kako to da ste se pojavili ovde?
— Sve je bilo slučajno, rnister Džeksone. Ja sam prime­
tio Pedra Gonaeza u salunu „Rio Grande'’. On je bio jedan od
bandita ko;;i su pucali na mene tamo a'ore,,u kolibi kada ie
Plirnenez hteo živog da me zapali. Žeiao sam da ga pitam za
M ariju Soto. Zatim su oni lirenuli u pojetu vašoi kući.
Džekson klimnu glavom. Njegovo četvrtasto lice ie pocr-
venelo kad je ugledao osmeh na Zapadniakovom licu.
— N e bi trebalo da se muvate po krčmama tako kasno
■— režao je on. — Znate i sami da rano ujutru treba da kre­
nemo.
— Ja spavam dok jašem — uverav8.-o ga ie Zapadnjak.
Dodirnuo je rukom obod svoga sombrera i ii^iSao napolje.
Bila ga je već prošla volja za lioel:an;ie:^. Mogao ie ioš
same. da popije jedan viski u „Border” hotelu.
Pomislio je na to da ga je K eti Džekson možda čekala.
Ali, uzalud! Međutim, šta je tu je. I njemu treba malo od­
mora i sna. jer se bo,iao da put u Monterej neće biti samo
obična šetnja.
VI
Kad je polako zatvorio vrata za sobom. Zapadnjaku je
odmah bilo jasno da se neko nalazi u njegovoj sobi.
Miris parfema! Pa to može biti samo onai koji je osetio
danas popodne u kancelariji „H idalgo” Džeksona. Znači, tu je
K eti Džekson!
Kako li je samo ušla u njegovu sobu kad se ključ nalazio
kod noćnog portira, a vrata su bila zaključana?
A zatim mu je sve bilo jasno, Primetio ie vrata u zidu
levc od sebe. Tamo se ulazi u susednu nrostoriju. Eto rešenja
zagonetke.
Samo, kad bi to znao tvoj otac, devojčice!
Zapadnjak priđe stolu u nameri da kresne šibicom i upa­
li lampu.
N^in-i baršuTiasti glas ga je presekao.
— Zar ne možeš da se skineš u mraku, Sejne. N ije baš
neophodno da svi saznaju kada si se vratio u svoju sobu, zar
ne?
— Hm, hm! — progunđa Zapadnjak. Ipak mu nije bilo
pravo. Hteo je makar malo da pogleda lepoticu koja se na­
lazila u njegovom krevetu.
— Ćuli su se pucnji, da li to ima neke veze s tobom? —
upita ona.
— Ne, nego s tvojim ocem — od.govori Sejn dok je ski­
dao pojas sa revolverima.
— Moj otac! Sta je sa .
— Nemoj da se uzbuđuješ, devojko, Ništa'se nije dogodilo
s njim. Bravo Himenez je poslao nek^'iika ubica da srede
Džeksona. Međutim, to im nije uspelo. Da li ti, u stvari, znaš
šta Him^enez ima protiv tvog oca, ili pak Džekson protiv
njega?
N ije odgovorila ništa. ;

21. Zapadni akove oči su se već bile navikle na mrak. Ugledao
je senku njenog gornjeg dela teia koje se jasno uzdizalo ispod
lantinog caiáava.
Skinuo je ćiznie i pantalone. Kada je ostao nag kao od
majke rođen, uzeo je svoj revolver, slavio ga- preko na^iona
jedne stolice i privui-cao stolicu do mesta gde se nalaa.o jas­
tuk.
— Da li se mome ocu stvarno nije ništa deiiilo? — upita
K eti ozbiljnim gia.som.
— IMije čaii ni ogreban —- reče Zapadnjak i priđe pro­
zoru.
Povukao je tamnu zavesu u siranu.
Bledi mesečevi zraci prodrli su u sobu.
Zapadn.iak se okrete nazad.
K eti Džekson se bila uspravila u krevetu. Video je kako
drži čaršav ispred .,;ebe. iNjene krupne čvrste grudi se nisu
videle. N ije rnu prornaicao neobičan sjaj u njenim očima.
Očigk-Hino je želela da izigi'ava jednu isku.'jnu ženu.
Zapadaják se pitao zašto mu se oiia tako lajko nudi. Si­
gurno je to da on privlači žen;,;lii pol, ali uvek ie morao da se
bar malo potrudi pre nego što osvoji jednu lepu ženu. A ova
je bila nešto posebno što se tiče lepóte. Kako to da mu se
predaje bez ikakvog otpora? Ali, ne treba praviti od gotovog
veresiju. Ono Sto se nalazi ispred njega ne sme se odbiti, ma­
kar i po cenu života.
Prišao ]e krevetu i seo pored nje.
Još pre nego što je dodirnuo osetio je da ona drhti.
— Ti si najlepša žena lioju sam ikad video, K eti — reče
on tiho. — Ne preterujem. Skoro da ne mogu. da poverujem
da .^i kćerka ..Hidalgo” Džeksona.
Njene ruke ispustiše čaršav koji je držala na grudima.
— M oja majka je bila Meksikanka — ■ reče ona. — . Bila
je toliko lepa da je car Maksimilijam naredio da je na.'ilikaju.
Mogla je da postane njegova rnetresa, ali ona se ipalc odlu­
čila za mog oca.
Z3.padnjak dodirnu. vrhove njenih čvrstih grudi. Polako
i nežno.
Ona je uzdahnula. N ije se usudila ni da se pokrene.
Zapadnjak je. odmah shvatio da K eti imà ]ako malo is­
kustva sa m.uškarcima. Sigurno i nije bila svesna kakva ose-
ćanja-m-ože da izazove kod muškarca.
Zatvorila je oči i zabacila glavu unazad. Crna ko&.~ pala
je na njena ramena. Sočne usne su se nešto malo otvorile.
Disala je sve brže.
Šejnovo srce je počelo ubrzano da kuca.
Pokazao joj je da je njeno telo stvoreno za to da prih­
vati milovanje. A kada je on nežno skinuo čaršav sa njenih
grudi, ona je obavila ruke oko njegovog vrata i uzdahnula.
Zapadnjak je uzeo nežno u svoje naručje, jer ie osetio da
devojka nije toliko jaka koli.ko se pravila da jeste. Pomislio
je na to da ova noć može biti odlučujuća. Da li će devojka
prihvatiti ljubav, ili će ie pak omrznuti!
.Zapadnjak je izgubio osećaj za vreme. N ije uopSte hte®
da razmišlja o tome koliko je sati kad je lepu glavu mlade
devojke naslonio na svoje .grudi.
n

22. Ljvibila ga ie. Njene diVne grudi koje su ga pritiskale
izazvale su ponovo vatru u njemu.
K eti Džekson više nije bila ponosna kćerka jednog moć­
nog čoveka, nego devojka koja se topi u nežnom zagrljaju
snažnog čoveka.
Vreme je prolazilo brzo. Sejn više nije bio umoran. Ose-
ćao je toplo telo lepe devojke i pitao se da li ss, možda, nije
zaljubio u nju. Ipak, pomislio je i na Mariju Soto, malu mek-
sikansku divlju mačku. S njom je bilo neSto sasvim drugo.
Zadovoljili su svoje teies<ne potrebe. Ali, dalje od toga nisu
otišli.
Zapadnjak je sam sebe opomenuo. Ipak ne bi smeo da se
zaljubi. Ljubav čini čoveka .slepim i pomuti'mu razum. A nje-
K-.-a su i OCI 1 raziuii i te kako bili potrebni kad kroz nekoliko
časova sa ..Hidalgo” Džeksonom stigne u lavlju jazbinu u
Montereju.
— Nisam mislio da jedan tako snažan čovek može biti
toliko neža,n kao što si ti, Sejne — reče K eti Džekson.
Zapadnjak se osmehnu,
—■ A zašto .si ti inače došla ovde kod mene. Keti?
Osetio je kako su se njeni prsti ukrutili. Izgleda da se
uvredila što je to pitao.
On stavi svoju ruku na njena usta.
— Nisam tako misiio. draga — reče on. — .Još od prvog
trenutka kada samte ugledao znao sam da te želim. Učinilo
mi se da smo kao stvoreni jed.no za dru,4io.
Udaljio je ruku s njenih usana. Cútala je vzvesno vreme
a zatim su se njene usne otvorile.
— Ne, Sejne, Ima tu još i nečeg drugog. Znala sam da si
ti bio u Meksiku sa Ivlarijom Soto. Ona mis.U da- je moj otac
ubio njenog oca. Hoću da te potplatim svojim teloni da pre­
đeš na našu strarau. Tako je učinila i Marija Soto. Zelela sam
da ii na putu za Monterej dobro paziš na mog oca i da ga
štitiš .
.7.apji.dnj3k se osr^ehnu.
— Sejne — uzdahnu ona. — Ja sam sama upala u zam­
ku koju .sam tebipostavila. J a ... t i . . . Zaljubila sam se u
tebe, Sejne.
t-n Je poi]ubi ne?,no, Devojka ga zagrli.
— Sejne — prošaputa ona, — Moraš mi verovati da tata
nema nikakve veze s ubistvom oca M arije Soto!
— A, da li znaš da m.i kažeš šta to Bravo Himenez ima
protiv tvoga oca?
Uspravila se. Njena duga crna kosa skoro sasvim pokri
bujne grudi.
— Himenez se boji osvete moga oca — odgovori ona zab­
rinutim glasom.
— Dalje — mrmljao je Zapadnjak. — Zeleo bih da ču­
jem celu DTiču. A.ko hoćeš da ti verujem. onda nemoi ništa da
prećutiš. Mogu pomoći tvom ocu samo ako znam da nije kriv.
Ona je oklevala. U njenim crnim očima pojavio Se strah.
K ao da se koleb-i^la .da knže istinu visokom Soveku koji joj je
pokazao koliko lepa m.ože đa bude ljubav. Bojala se da je
Sejn ne voli nego da je iskoristio da bi od nje saznao nešto.

23. — Voiim te, Sejne — šaputala :ie ona. — Ako prinietim
da si me iskoristio da bi naneo neko zlo laonie ocu, onda ću
te ja libiti!
G ovorila je polako. Ali, Zapadinjak je osetio da je to mis­
lila sasvim ozbiljno.
— Dok se ne dokaže krivica tvoga c-ca, ne treba da se
bojite mene, Keti — odvrati Sejn. — Tvoj otac me plaća. Da­
kle, ja sam na nje.£;0V0j strani. Kako to da ti misliš da ja
mogu da se okrenem protiv njega?
Nakrivila je glavu u stranu.
■— Ne znam, Sejaie — m.i’niljala je ona. — Ima nešto u
tebi što ja ne mogu da razumem. Već oeida kada si uhvatio
Duranga za gušu imala sam osećgjj da radiš za zakon.
Zapadnjak se tiho osmehnu. To mu se odavno nije dogo­
dilo. Većina ljudi je mislila sasvim suprotno. Njegova proš­
lost, sukob sa Vels Fargom, pratila ga je skoro na svakom
koraku.
— Zar se ti bojiš zakona? — upita on tiho.
— Ne, Sejne. A li ja se bojim tvoje snage. Videla sam
kako si se obračunao s mojim ocem i Duraragom u kancelariji.
Moj otac voli jake muškarce, ali samo ako nisu jači od njega.
— Sigui-no je im^ao retko priliku da naiđe na nekog tak­
vo.? čoveka, zar ne? — upita Zapadnjak i isceri se.
— Nikad ranije nije naišao .na talivog čoveka dok se nisi
ti pojavio — odgovori ona. — Molim te da misliš na to, aka
dođe do svađe između vas dvojice, Sejne.
— Možda bi bilo dobro da o tome razgovaraš i sa svojim
ocem pre nego što krenemo na put. Ako mi ne stane na žulj
i ako ne postupa sa mnom kao sa ostalim njegovim ljudima,
onda će sve biti u redu.
Klim nuia je glavom.
— Reći ću mu to, Šejne.
— Nisi još odgovorila na moje pitanje, Keti.
Stegla je usne. Očigledno je pomislila đa Sejn više n¡e
želi to da sazna.
— Misliš na Himeneza? — upita ona.
— Što više saznam, vitoliko ću više moći da pomo.gnem
tvome ocu.
— Dobro, Šejne — reče ona tiho. — To što ie ranije
moj- otac imao sa Himenezom nije bilo po zakoinu. M oj otac
je slao ortižje HimenezU i njegovim banditima koji su sebe
proglasili pobunjenicima. Br3.vo Himenez ie hteo da se smak­
ne SUao Soto i da on postane .giiveTiier. U tom slučaju on bi
mome ocu vratio rudnike srebra u brdima Silera Madre. M oj
otee je i-sporučic Himenezu on,ižje u vrednosti od sto hiljada
dolara. A li, odjednom ie sve krenulo naopačke. Silao Soto je
ubijen. To niie uradio Kimenez koii is igrao i>rilično dvoličnu
ulogu. Neki čovek oo ime'nti. Huan Panuko koga niko dotad
nije poznavao, postao ie guverner Nuevo Leone. Odmah ie
svima bilo iasno da ie on iedan običan pajac, a da neko vuče
konce iz pozadine. Ali, niko niie znao ko ie siva eminencija.
M oj otac ie dosIsjo svog sekretara u Monterei. 'T'sii se 6ovek
nikada v iše 'n iie vratio. Verovatno su ga ubili. Doušnici mo­
ga oca obavestili su ga da ie Panuko totsina pijanica. Ne može
samostalno da donese nijednu odluku.
23

24. — I. sta tvoi otac želi đa uradi u Montereju? — upita
Zapadnjak kada je oi,a ućutala.
— On žali da se sve raščisti. Hoće da zna na čemu ie.
Ako bude potrebno on će na silu uči u guvernerovii oalatu,
Panuko mu mora kazati ko u stvari vlada u Nuevo Leoni, A
zatim će naplatiti sto hiijada dolara od Brava Himeneza. Na
kraju krajeva. Himenez ie dobio oružje, a za to nije ispunio
ono što je obećao.
-— Hro.1 — namršti se Zapadnjak. Niie rek^.o ništa na sve
to. Udubio se u misli. Zadatak koji ie dobio od Sedme brigade,
a. kon mu je preneo Keni. glasio le: Pi'onaći ko aloji iza Pa­
nuka' Dakle treba .samo da se drži Džeksona i da sluša kad
taj džin bude priklještio Panuka.
— Dobro je Sto si mi rekla istinu. Keti. Mada mi se ne
dopada to što tvoi otac želi da uradi, obećavam ti da ću ču­
vati njegova leđa kad budemo prešli cjranicu. Koliko je to u
mojoj moći ja ću sje vratiti tebi živog i 5:đraVog.
Osmehnuia se. A zatim, ie osetio ponovo njene ruke oko
svo,ga vrata. Poljiibila ga je.
Izgledalo je kao da se Zapadnjak nalazi pred nekim po­
norom Nikako nije želee da se odvoji cd tog rn.ladoi? lepog
tela, sočnih usana i te bujne crne kose. Ali, najzad je ipak
morao da dođe i rastanak.
— Moraćeš sada da odeš. srce. ako želiš da razgovaraš sa
svoi im ocem.
Osmehnuia se i ustala iz kreveta. Prote.gla se zadovolino,
kao mačka na suncu. Fo.gled na mesto gde se spaiaiu ni‘.ne
vitke butine ponovo ga je uzbudio i skoro da ie odh.ičio da je
zadrži makar još malo Ali. za to više niie bilo vremena.
Nasmeiala se tiho i obukla haljinu. Vratila se do kreveta
i poljubila ga još jednom.
- - Nemoj sc uspavati, dra,gi — prošaputa ona nežno. —
Za jedan sat svanuće' zora.
-Pre nego što je mogao da odgovori bilo šta ona je već
nestala iza .vrata kola su spajala njihovu scfbu.
Zapadnjak opsova tiho. Bilo mu je stvarno potrel^no da
maksr malo odspava. Ali, biće vremena i za spavanie, pomisli
on i osmehnu se. A. noći kao Sto ie ova bile su relke. Bila bi
prava šteta da je colo vreme hrkao ovde u krevetu. Kakva
iepotiea! Pa to . kao da je sanjao. N i u snu mu ne bi moglo
biti le-^ae.
V H
Se.j« se ponovo obukao. Cuo je kako K eti u susednoj sobi
zatvara vrata za sobom.
Uze«o je svoj ,,remington” i „vinčestei-kir’ i počeo da ih
čisti. Bio ie upalio lampu. Znao ie da to nije neophodno, ali
zlu ne trebalo, za čoveka kakav je on ispravno oružje može
značiti život.
Zatim je izišao iz hotela i uputio se prema štali da osedla
svoga mrkova.
Osmehnuo se kad je video da mladi Meksikanac Spava u
slami pored konja. Svakog drugog čoveka mrkov bi izgazio
24

25. no.iiama, možda i samo<a Šejna. Izgleda đa ie životinja sklopila
duboko pri;iatej.i.slvo s deCakom.
M rkov zarza kad ga je Zapadnjak izveo iz štale. XJhvatio
je zubima Sejnovu ruuu. A li, dobio je udarac između uSiju.
To je bio jedini način da se životinja urazumi, kad je nestašna.
Dečak se nije probudio.
Zapadnjak je osedlao mrkova. pričvrstio bisage i stavia
„vinčesterku' u sedlo. Zatim se vratio nairaa' u štalu. 'S:a-
vio je mladom Meksikancu pet dolara u džep pantalona. Kad
ili bude pronašao znaće da je visoki stranac bio zadovoljan
s njim.
INa istoku su se već bile pojavile prve sive pru.ije kada
se Zapadnjak vinuo u sedlo Lspred štale pošto je prethodno
ponovo zatvorio kapiju.
Noć još uvek nije bila podigla svoja tamna krila.
Do Zapadnjaka su doprli tihi ,£ilasavi. Znači, Džek"i.w,ovi
ljudi se spremaju za put u Meksiko.
Galama je p'restala kad je Zapadnjak ujahao u dvorište.
Zapadnjak je ugledao više od dvadeset muškaraca, od ko­
jih se nije znalo ko je ,gori!
Duran,£;o im je sigui-no ispričao ko je novi čovek koga
je Džekson iznajmio za čitavu .gomilu novca.
Neka lica su bila poznata Šejnu.
Prepoznao je Lakija Burdeta. Taj čovek iz Big Banda bio
je opasan pucaroš i govorilo se da ga progone rančeri iz
Teksasa zato što je ubio šerifa. Za Burdeta je ovaj posao di)-
šao u pravo vreme. Mogao je da pređe u Meksiko, a da pri tom
zaradi koju paru.
Jedan drugi je bio Slejd Rokdejl, visok, ćutljiv čovek ko­
ga je Zapadnjak sreo pre godinu dana u El Pazu. Rokdejl je
bio tipičan pucaroš koji za novac rešava probleme ljudi koji
žele đa pošalju nekog na onaj svet. Međutim, prilikom biranja
davalaca naloga bio je vrlo oprezan tako đa zakon nije ¡»nao
nikakvih dokaza protiv nie.ga.
Treći koga je Zapadnjak poznavao bio je I/i Barstou,
tak. mračan tip koii je baratao svojim revolverim a dosta dob­
ro, mada j-e na prvi pogled izgledao kao neko ko se samo pravi
važan. Barstou je bio kockar koji je često upotrebljavao otr­
cane trikove da bi pomogao svoioi sreći igri. Zapadnjak se
čudio kako Barstou dosad nije dobio kuglu u, glavu sa koc**
karsl-im stolovima.
Sein je poterao mrkova prem.a leanceiariji gdie su Tr»- pop­
rečnu gredu bila privezana dva osedlana konja. Međutim,
DuTsngO'mti svojim koniem prepreči put.
Pogledali su iedan dru.gom u oči.
Zapadnjaku je bilo jasno da je Durango nje.gov nerjriia-
telj. I to ne samo zbog toga što je doživeo poraz u prisustvu
Džek.'iona, Duran.go je morao znati šta se noćas dofrođilo u
,.Bo.rder” hotelu. Video je to Zapadnjak po sjajnim očima re-
■'•olveraša koii i sam sigurino gaji nade da će uloviti K eti
Džekson za sebe.
Zapadnjak mahnu glavom prema mestu gde su se nala­
zila dva privezana konia. Jed.no ie bin snaža^v vranac čiie .su
rrzde i sedlo bili raskošno okovani srebrom, a drugi riđa lepa
ždrebica,
23

26. — Koga to Džekson hoće da povede sa sobom, Durango?
— upita Šejn.
Sačekaj, pa ćež videti, Šejne! — odvrati Darahgo Ijutito.
— Dođi da te upoznam s tvojim diugarima^*
Zapadnjak odmahnu rukom.
— Ja sam njih već ranije dobro upoznao, Durango. Naj­
važnije je da oni poznaju mtne. Jesi li ins rekao da se mogu
jako loše provesti ako mi stanu na žulj?
opsova.
— Brastou je hteo da odustane kad je čuo tvoje ime. Re­
kao je da je bolje udružiti se sa đavolom, nego da s tobom
ja.šemo u Monterej.
— I, zaštc je JOŠ uvek ovde?
— Ja sam ga nagovorio, da ostane.
Zapadnjak se isceri. Durango nije loš čovek, to ie Šein
znao. To što ga je savladao pred Džeksonovim očima bilo je
delom zbog toga što je Zapadnjak iskoristio mom-enat iznena­
đenja. Drugi put neće biti tako lako da se Durangu izbije re­
volver iz ruke. To je Šejnu bilo jasno.
On okrete glavu kada su se otvorila vrata zgrade u ko­
joj se nalazi ■kcncclarija.
^Hidalgo’’ Džekson izađe napolje.
Šein nije verovao svojim očima kada ie iza džina ugledao
vitku figuru K eti Dželcson.
Nosila je crne Danta.lone za jalianje koje su bile tako uske
kao da joj je to druga koža. Oko poja.sa s« nalazio crni pojss
za revolvere, a u futr.oli revolver sa drškom o-d slonove kcsti.
Bolero jaknica je jedva uspevala da zadrži njene bujne grudi.
Na njenim leđima, privezan trakom, nalazio se crni šešir,
onakav kakve bogate Melisikanke nose za vreme fijeste.
Zapadnjak nije mogao oči d? odvoji od nje.
Neki momci su zviznuli kroz zube. A li ih je presekao
oštar pogled Duranga i oni su ućutali.
Kada je K eti stala pored riđe ždrebice Zapadnjaku je sve
bilo ^asn.0.
Ona je htela da prati svoga oca u Monterej!
?azdravlie!
Durangovo lice se smračilo kao nebo pred oluju kad je
'„Hidalgo” Džekson mahnuo rukom Seinu da dođe.
Zapadn.icik sleže ramenima i isceri sa prema Durangu. Na
kra;‘'i kraje^^a, šta on može kad Džekson zove njega, a ne Du­
ra,n,—i.
Tek kada je stigao do konja, Sejn je video da je Džekso-
novo lice bilo namršteno.
— Moja kćeriia će poći s nam/a, Šejne — ■ r>eče c»n .grubim
glasom. — V i ćete biti taj koji će se brinuti da joj ne nestane
ni dlaka s glave. Ako ioj se bilo ,šta dogodi, onda ćete vi .smesta
krenuti na put bez povratka. Kunem vam se da će biti tako.
— Samo trenutak, mister Džeksone — reče Sejn. — Ja ni­
sam molio vašu kćerku da krene s nama.
Džeksc'tn je koraknuo napred. Po očima mu se videlo da
je ljut.
— Ali, vi jaSete zbog nje! — frknu on. — Culi ste šta
sam rekao!
— Zašto joj ne naredite da ostane ovde, Džeksone?
2a

27. Džin nije odgovorio ništa. Okrenuo se prema konju i
uzjahao.
Sejn je pogledao K eti Džekson. Za trenutak nije video
ništa drugo sem njenog vitkog stasa. A, zatim se pribrao.
K akve li je bajke ta mlada devojka ispričala svom ocu?
Ili je rekla istinu?
Ako mu je ispričala sve, onda to može biti jako o?3asno
za Zapadnjaka. Jer, Džekson ie izgleda bio otac koji teško
može da se pomiri s tim i prizna da je njegova kćerka odrasla
i da-je neid muškarac može uzeti u svoje naručje.
K eti mu se osmehnuia, ali to nije smirilo Zapadnjaka.
Okrenuo je konja na drugu stranu. Instinktivno je ose-
ćao da će biti nevolje na ovom opasnom, putu.
Jedna tako lepa žena kao što je K eti Džekson nije za
ovakvo putovanje. Svakom muškarcu zavrtelo bi se u glavi
samo kad je vidi. A ovde, medu dvadeset i četiri revolveraša
svaki se potajno nadao da ee ona baš njemu da polcloni paž­
nju ako uperi u nju svoje volovske oči.
Džeksonov .grubi glas prolomi se kroz dvorište.
Durango je prenosio njegova naređenjai ljudi seporeda­
še po dva iza Džeksona, njegove kćerke ’ i Sejna.
í'osluSno kao u vojsci izašli su iz dvorišta.
Na'm ostu koji' je preko Kio Grande vodio u Meksiko nije
bilo nijednog čoveka u zelenom odelu. ..Hidalgo” Džekson je
još uvek bio u vezi sa meksikansliim vlastima.
Nuevo Laredo na drugoj strani- relíe još uvek je bio
utonuo u dubok san kada su jahači prošli kroz niega i upu­
tili se na jug prema Rio Saladu.
Osmeir lepe K eti ni.je ohrabrio mnogo Zapadnjaka. Izgle­
dala je tako sveža i privlačna, kao jutarnja rosa. Po njoj se
nijo m oglo videti da prošle noći nije spavala. Njeni obrazi
bili su rumeni i bez šminke.
.Zapadnjalc nije hteo pred ostalim ljudima da ioi kaže šta
misli o tome Sto je krenula s njima i da će to stvoriti grdne
teškoće i njemu i njenom ocu.
Međutim, šta je tu je! Iz ove se kože ne rnožs i mora se
sačekati da' se vidi šta nosi dan a šta noć. Nikad se ne zna. I,
mada mu je bila prirasla za srce, moraće da jojkaže to što
misli ako mu se bude ukai:ala prilika.
V III
Jahanje je bilo naporno. Išli su brzo.
Džekson nije hteo da rizikuje da Huan Panuko sazna da
su se oni uputili u Monterej.
Zapadnjali je osećao svaku koščicu u svom telu. Bio ie
neispavan, a Džekson je svojim ljudima davao samo kratke
pi'edahe. Najviše do iedan sat.
N i K eti Džekson se više nije smeškala. Izgleda da ie pre-
cenila svoje snage.
Po tome kako je krivo sedela na konju Zapadnjak je
uočio da je bila umorna.
Zapadnjak je bio siguran da je to primetio i Džekson, ali
džin nije obraćao pažnju na svoju kćerku, Verovatno ie mis­
27

28. lio da je. ovo jedaa dobra lekcija i da ubuduće mora da ga
sluša.
uveče drugog dana jahanja pred njuna ie bio Monierei.
Kula katedrale presijavala se na poslednjim sunčevim zracima.
„iiid a igo” Džekson pogleda za trenutaii bele ziaove koji­
ma je grad bio okružen, ispred njega nalazile su se Kolibe
i adobe-kuce. Grad je bio prenatrpan. Sa svih strana iz brda
došli su ljudi ovde. Nadali su se da će u gradu naći neki po­
sao i da će moći da vode pristojan život.
iluka „liid a lgo” Džeksona ispravila se napred. Bila je
uperena prema jednoj građevini sa kupolama koja se nalazila
nedaleko od katedrale.
— To je guvernerov dvorac — reče on Ijutito. — Još
kcliko večeras mi ćemo večerati u velikoj sali, Šejne.
i'ieka neobuzdana snaga zračila je iz tog čoveka. Zapad­
njak ga je ceniio. Međutim, nikada nije mogao da se zbliži s
takvim ljudima kđo Sto je bio Džekson. N ije mogao da razu­
me one kojima je moć bila važnija od svega drugog na svetu.
Džekson je pogledao svoju kćerku. Kao da se zabrinuo.
— Može li se jo.š, devojčice? — upita on nežno.
Ona potvrdno klimnu glavom i namršti se.
Sejn razvuče usne.
K eti je primetila njegov osmeh. Iz njenih očiju sevmilo
Je stotinu manja.
Za vreme celog putovanja Zapadnjak i lepa Džeksonova
kćerka jedva da su izmenjali koju reč. Ona, je verovatno za­
mišljala da će uz put provesti koju noć sa Zapadnjakom uz
rorriiintični sjaj mesečine.
Džekson je već bio okrenuo svoga konja i poterao ga pre­
ma TOiStu gde su se nalazili Durango i umorni revolveraši.
— Možež li još da čučiš na sedlu, lepotice — osmehnu se
Zapadnjak.
— Nemoj biti tako prost, Sejne! — ciknu K eti Ijutito. —
Znam šta si mislio.
— Nisam mislio ništa loše — reče Šejn i odmahnu ru­
kom, ;— Sada nam je najvažnije da sve bude tako jednostav­
no kako je tvoj otac zamislio. Ja molim bo.8;a da bude tako.
— Kako to misliš? — upita ona i nabra obrve.
Ja dobro poznajem Meksikance — odgovori visoki čo­
vek. — Takvi su. Kad već misliš da su priklješteni uza zid
i da ira više nema spasa, oni upotrebe neki novi trik i prosto
se izm igolje i? ruku onoga koji ih je tako čvrsto držao. Mis­
lim da ćemo mi u Montereju doživeti nekoliko đavolski nep­
rijatnih iznenađenja. Keti!
— Zašto nisi o tome razgovarao s mojim ocean?
— A, šta ti misliš, kaiko bi on reagovao da mu ja kažem
svoje mišljenje?
— Kako? Sasvim sam sigurna da bi te r.Qsr?ao kulcavi-
com.
— Tako i ja mislim.
Ućutala je. GledrJa je u pravcu gde se nalazio grad.
Kupola guv'ernerovog dvorca presijavala se sada kao da
je izgrađena od zlata.
— Sejne?
— Molim.
28

29. — Da li si ponekad mislio na Mariju Soto?
Zapadnjak ie bio iznenađen. Za trenutak ie oklevao, a
zatim potvrdno lilimnuo glavom.
— Jesam, K eti — reče on tiho. — A li ne tako kalio ti
možda misliii. Himenez ie nju uzeo meni na silu. Dužan sam
da je oslobodim i? njegovih kandži.
Njene usne su se stegle. Bilo mu ie jasno da bi bilo bolje
da je čula neki drugi odgovor. Ali, nije hteo da je laže. Sklo­
nila je svoju ždrebicu u stranu kada se vratio njen otac.
--- Jahaćerao pravim putem koji vodi u grad. a zatim
ćemo se uputiti u guvernerovu palatu — reče džin oštro. —
Ako nam se neko na putu suprotstavi, smrvićemo ga.
Zapadnjak je i pretpostavljao da će Džeksonov plan biti
baš takav. Za čoveka njegovog kova postojao ie samo iedan
put, onaj koji se probija glavom kroz zid. Uostalom, njegova
tvrda lobainja može i to da postigne.
Ljudi koji ,su stajali između koliba i adobe-kuća razbe-
žaii su se na sve strane i posakrivali se u svoja skrovišta
kada u ugledali namrgođene Amerikance.
Ulica je odmah bila slobodna, jer su se iah'ači muinievito
povukli u stranu.
Zapadnjak je dobro znao da će se to izmeniti kad prođu
kroz gradsku kapiju. Dotle će se kao neki leteći požar, pro­
širiti vest da je u grad prodrla jedna teško naoružaina armija
Amerikanaca.
Izgleda da je to znao i Džekson.
Iskrivljena lica gledao je on zelene uniiorme kada su nje­
govi ljudi prošli kroz kapiju. Neki od vojnika su podigli ka­
rabine uvis. Ali. kada je „H idalgo” Džekson naredio svojim
ljudima da uzmu puške u ruke. vojnici su se povukli nazad
u zaklone. N iie bio njihov običai da stavljaju na kocku svoj
živoT, pre nego što saznaju zašto to čine.
Put u grad je bio slobodan.
Jahači su oboli konje i poterali ih u galop. Potkovice su
dobovale po kaldrmi.
Galama je bila sve veća dok su se približavali centru
grada.
U ovo doba dana kada vrućina polako popušta, ulice su
bile sve življe.
Durango, koji je sada jahao pored Džeksona ispred ■K eti
i Zapadnjaka izgleda da se odlično snalazio u ulicama Mon­
tereja.
Zapadnjak je odjedinom ugledao široki trg ispred sebe.
Dana5 je ovde pazarni dan i bilo je mnogo onih koji su po­
hrlili ovamo.
-Jahačima je postalo tesno. Ljudi su psĐvati.
Odnekud se oglasio i pucanj.
Sejn je video kako Durangov šešir leti prema njegoviin
leđima. Revolverás se okrenuo besno u sedlu. Iz njegovog
topa koji je držao u ruci suknuo je plamen.
Kugla je pogodila .jednog Meksikanca koji se spremao da
puca po drugi put na Amerikance.
Meksikanac posrte prema zidu jedne kuće. Puška mu je
ispala iz ruki,i i pala na pločnik.
Zatim su jahači prošli pored njega.
29

30. Durango potera svoga konija u jednu dru/^u široku ulicu.
Ostali su kreraili za njim.
Zapadnjak je ugledao zelene platane na kraju ulice. Iza
njih se uzdizala kupola guvernerovog dvorca.
..Hidalgo' Džekson potera konja u galop. Zapadnjak je
odmah shvatio zašto je snažni čovek to učinio. Jer, vrata
dvorca su počela da se zatvaraju. Verovatno su u dvorcu
shvatili da im u posetu dolaze opasni gosti.
Durango je izvukao svoju ,,vinčesterku” iz sedla. Svoga
konja je sada terao samo butinama, jer je uzde bio prebacio
preko roga sedla.
Bilo je dovoljno nekoliko metaka i zelene jakne na ulaz­
noj kapiji su dale petama vetar, kako bi sačuvali glavu.
Durango je prvi stigao do kapije. Nagnuo se u sedlu i od­
gurnuo vrata. A zatim je sa Džeksonom pojurio prema beloj
palati.
Na ogromnoj terasi jurili su ljudi i žene tamo-amo kao
poplaSene koko.4iie.
Iznad belih stubova koji su ukrašavali celu prednju stra­
nu zgrade nalazio se jedan veliki balkon.
Zapadnjak kriknu divlje kada je otkrio sjajnu cev jednog
„gatlinga” iza koga su sa pojavila dva Meicsikanca u unifor­
mi.
Jedan od njih okrenu cev prema jahačima.
■Zapadnjak je već držao svoju „vinčesterku” u rukania
i uputio nekolilvo hitaca prema baliionu.
Kugle se odbiše o zaštitnik cevi. Ali, jedan metak izbaci
vojnii-iu ručicu opasnog oružja iz rulce. Meksikanac posmu
iiazad i pade.
Drugi -s-ojnik priskoči oružju. Ali, i njega su Zapadnja-
kove kugle odbacile nazad.
Sada su jahači već bili ispad balkona gde ih kugle iz
opasnog ,,gatlinga” više nisu mogle da pogode.
..Hidalgo’' Džekson natera svoga vranca na široku ve­
randu.
Gvozdene potkovice zveckale su na popločanom tlu.
Vranac sruši jedan sto na kome se nalazilo posuđe koje
se s tresliom razbi u paramparčad na t-v^rdim pločama.
Već su bili stigli i ostali i sjahali iz sedla s”ojih konja.
T ri ili četiri revolveraša pobrinuli su se za konje. Ostali
su pojurili za ,,Hidalgo” Džeksonom koji ie terao svoga ner-
vozno,g vranca kroz visoki portal u salu dvorca.
Zapadnjak je sjahaio iz sedla svoga mrkova. On je po­
mogao K eti da sjaše, uhvatio je za ruku, pa su požurili za
Džeksanom.
Diu’ an.go je takođe već bio u sali. Revolver u njegovoj
desnoj ruci je bljunuo vatdu i ku.gle đavolski opasno zviznuše
iznad glava nekoliko ljudi.
Ljudi u uniformama podigoše ruke uvis i stadoše mirno.
— Ko bude pružio otpor, biće upucan! — riknu Džekson.
Njegova džinovska figura delovala ie zastrašujuće. M ek­
sikanci su ga uplašeno gledali, kao da je on đavo koji je do­
šao da paseti zemlju.
SO

31. Na iedan znak Duranga revolveraši su se razišli na sve
strane. Otvarali su sva vrata.
Džekson je sjahao nasred sale. Dao ie uzde svoga vranca
jednom revoiveragu koji je izveo konja napolje. Durango mu
je .naredio da kaže ljudima napolju da zatvore ulaznu kapiju
pošto prethodno uzmu pod svoje opasni „gatlinp;” na balkonu.
Sa svih strana su se čuli krici uplašenih ljudi i žena. Si-
.^urjio su verovali da će biti poubijani.
Laki Burdet dcvukao je nekog čo’eka u uniformi sa zlat­
nim širitima koji je ličio na nekog preživelog oñcira iz ge­
neralštaba cara Maksirnilija.'na.
— K o ,ie to? — upita Džekson grubo.
— N ije hteo da rni oda tu tajnu — odvrati Burdet i is­
ceri se. — Ali, iz.gleda da ie prokleto važna ličnost,
Burdet je gurnuo čoveka napred. On pade ispred Džek­
sona.
— Znaš li ti ko sam ja? — upita Dželison strogo.
Covek klimnu. glavom.
— Senjor Džekson. *
— Onda sigurno znaš i to zašto sam došao ovamo, zar ne?
Kazuj svoje ime ili ću ti zabiti kuglu u čelo!
— Zovem se M igel Paral — procedí čovek kroz zube. —■
Ja sam pi'ivatni sekretar guvernera.
— Gde je Huan Panuko? — viknu Džekson.
— On se ne oseća dobro, senj ore — odgovori sekretar
tihin. glasom.
Džekson je taman hteo da prasne kada se pojavio Du­
rango. Revolverás je držao za jaknu nekog slabašnog čove-
čuljka i vukao ga za sobom kao neku igračku. Bacio aa je
pred noge Džeksonu.
Zapadnjak steže pi'stima svoj nos. Osetio ie kako čovek
vižasno zaudara na alkoiiol. Bio je pijan kao zemlja.
Durango ga ostavi pored sekretara koji se u međuvre­
menu nije usudio da ustane.
— Ovo je taj čoveii, mister Džeksone — frknu Durango.
„H idalgo” Džekson razvuče lice s gađenjem.
— - Panuko? — upita on radoznalo. Kao da nije verovao
svojim očima.
— To je guverner — potvrdi Paral.
Džekson pijunu besno.
— Ova pijanica? — čudio se džin. — I on je naredio
da ubiju mog čoveka!
Panuko izgleda nije primećivao ništa oko sebe. Mrmljao
je nešto nerazumljivo.
—- Durango! — ciknu Džekson. Po.staraj se da ova svinja
kroz jedan sat ponovo bude trezna. Naterajte ga da popije
čitavu vedricu kafe.
Zatim se džin okrenuo prema čoveku sa zlatnim širitima
koji se nalazio ispred njegovih nogu.
— Ustani, Parale! — naredi on.
Covek jc poslušao. U njegovhn očima video se užasa»
strah.
— T i ćeš se postarati o tome da svi ljudi koji se naíai^.e
u guvernerovoj palati za četvrt sata dođu ovde u K o
bude imao oružje biće upucan bez milosti!
31

32. Paral se nakloni.
Zapadnjak s mučninom u stomaku ,otprati čoveka koji je
povijemih ramena tako ponizno nestao iza jednih vrata. Kao
neki išibani pas!
— Burdete. v i se pobrinite da se zatvore sva vrata, dok
ljudi ne budu došli ovde u salu. Niko ne sme promoliti živu
glavu iz kuće. Jeste li me razumeli?
Oštar ton kojim je Dželcson izdao naređenje iz.aleda da se
nije baš dopao Lakiju Burdetu. To je Zapadnjak odrnah pri­
metio. Ipak, revolvera!, se bez reči okrete na dru,£;u stranu
i nestade na verandi.
K eti priđe svom ocu.
— Sta nameravaš da uradiš, tata? — upita ona tiho.
On se samo isceri.
— Potpisaću ugovor sa Panukom, dete — reče on blagim
glasom. — U njemu će stajati da ova i sledeće vlade provin­
cije Nuevo Leone priznaju moja prava na rudnike srebra u
planini Sijera Madre. Panuko može biti pajac preko koga
vlada neko drugi, ali njegov potpis *je punovažan, jer po slo­
vu zakona ooi je guverner.
— M ože on kasnije da tvrdi da ie potpisao dokument na
silu, oče! — opomenula ga je devojka.
Dželosoin odmahnu rukom.
— On će morati da čuva svoju kožu. je r ja ću. mu obe­
ćati da ću mu ponovo doći u posetu, ako nešto ne bude u
redu. A u tom slučaju biće poslat u pakao pre nego što uspe
usta da otvG-ri.
Zapadnjak je sumnjao da će sve ići tako lako kako ie
Džekson zamislio.
On je posmatrao ljude koji su se polako okupljali u veli'-
koj sali dvorca. Odjednom je postao svestan toga da i on i
Džekson gledaju u istom pravcu.
K eti Džekson udahnu vazduh. N joi se, iz.gleda, nije do­
palo što je neka visoka, vitka žena tako snažno privuMa pog­
ledi dvojice muškaraca.
Zapadnjak je bio iznenađen. N ije mogao da odvoji pogled
od te žene. Sve je očekivao, ali, ne i to da će u ovom dvorcu
sresti ženu sa svetloplavom kosom i oeima boje vedrog proleć-
nog neba.
Na sebi je imala tesaiu haljinu koja se pripila uz njeno
telo i izazj.vački privlačila poglede muškaraca željnih da vide
obline ženskog tela. A ovde se zaista imalo šta i videti.
Vrh izreza njene haljine dopirao je čak do trake koja je
bila obavljena oko njenog vitkog struka. Svetla, baršunasta
boja njenih grudi još više je padala u oči pošto je haljina
bila svetle boje.
Imala je dugu kosu koja je sasvim .slobodno padala preko
njenih ramena, a lagani pokret .glave kad je zabacila una­
zad delovao je zavodnički i izazivački.
Zapadnjaku je odmah palo u oči kako pogled njenih pla­
vih očiju luta od njega d.o Džeksona. Izgledalo je kao da
procenjuje dv.'; sha,žna muškarca i upoređuje ili.
Džekson je bio opčinjen njenim izgledom. Svoje oči imao
je sada samo za nju.
On je jednostavno odbacio ruku svoje kćerke u str.anu
S2

33. kad je pokušala da ga zadrži i uputio se prema plavoj lepo-
tici. Laganim, ali čvrstim koracima.
Skoro i»eprimetan osmeii prešao ie prelio lepog lica plave
žene. Sejn je odmah uočio da se ona ne boji Džeksona.
— K o je ta žena? — upita K eti tiho Zapadnjaka.
On sleže ramenima.
— Ne znam — reče on kratko. — Sačekaćemo da ie tvoi
otac to pita.
K eti ga munu laktom u rebra.
— Nemoj tako uporno da gledaš u nju, do đavola!
— A kuda da gledam? — upita Zapadnjak i isceri se. —
I ti sama si radoznala i želiš da saznaš ko ie ona. Osim toga,
izgleda da je više zainteresovana za tvog oca nego za mene.
— A ko je budeš samo pipnuo, iskopaću ti oči, Šejne! —
frknu ona.
Zapadnjak je čuo kako Dželison pita promuklim glasom.
— K o ste vi, madam?
— Zovem se Ana Čarka odvrati plavuša sa jakim engles­
kim naglaskom.
Šejn je odmah bio siguran da je njen maternji jezik
španski. Da mije, možda, ona svoju kosu ofarbala? Ipak. nije.
Jer, imala ie plave oči.
— I, šta vi ovde u dvorcu radite, mis Čarka? — pitao je
Džekson dalje.
— Ja sam dalja rođaka guvernera — odgovori ona i pre-
seče džina zavodničkim pogledom svojih plavih očiju. — A. o-d
nedavno sam pratilja njegove mlade supruge.
— Šta — upita Džekson iznenađeno. — Zar ie taj od­
vratni pijanac ože-njen? Kako je to moguće?
— Svadba je bila prekjuče, senjore. Tiho i bez galame.
„H idalgo” Džekson je već imao sledeće pitanje na jeziku,
ali ga n ije izgovori-o. Njegova usta su ostala otvorena, a oči
EU mu se raširile.
Ugledao je je^dnu mladu ženu koja ulazi u salu. Pratio ie
jedan od revolveraša. Sada je uhvatio za ruku i poveo ie pre­
ma Džeksonu.
šejn i K eti se trgoše. I njima su re č i' zastale u grlu. Kao
da im se jezik oduzeo.
Zapadjak se u samo nekoliko koraka stvorio pored Džek-
sotna i plave žene.
— M arija! — viknu on uzbuđenim glasom. — Otkud ti
ovde?
Prim etio je kako je njen po-gled Miznuo prema K eti
Džekson. Zatim su njene crne oči sevnule prema Sejnu.
Zapadnjak tiho opsova. Otkud ženama takav instinkt da
otkriju svoju rivalku?
— Otkud to da se ti interesuješ za mene? — upita ona
i odgurnu ruku revolveraša.
— Mogu li da vas upoznam? — upita plavuša s blagim
podsmehom u glasu. — Ovo je senjora PaniiKo, supruga gu­
vernera.
Sejna kao da je grom pogodio. On ie doduše čuo reči. ali
nije mogao da ih shvati. Gledao je Mariju Soto kao da pred
ttjim stoji neka strankinja koju nikad nije video.
33

34. A, zatim ie primetio prkos u njenim očima. Borila se sa
samom sobom da ne zaplače pred visokim .'merikancem.
M arija Soto se zatim odjednom okrenula prema Džekso­
nu.
— Kako je vama palo na pamet da na silu uđete u moju
kuću, senjore Džeksone?. — upita ona o,štrim glasom, — Zah-
tevam da se neodložno izgubite odavde! V i ste povredili pra­
va jedne strane zemlje. Dajem vam sat vremena da krenete
natrag u Meksiko. Inače ću narediti našim trupama da ubiju
vas i vaše ljude! .
Džekson se za trenutak zbunio.
A, zatijrn je počeo grohotom da se smeje. Tek pos.Ie .jed­
nog minuta je t'.speo da se smiri.
Plava žena je još uvek stajala ispred njega. Dže-'kson ioj
se obrati.
— Madam, ja ću vam biti zahvalan ako pripremite, nešto
za jelo za mane i moje ljude. Obećao sam im da će večerati
kraljevski u guvernerovoj palati u Montereju.
Plavuša se hladno osmehnuia.
— Biće mi čast, senjore Džeksone! — reče ona.
Ona se mirno okrenula prema M ariji Soto, uhvatila je pod
ruku i odvela je iz prostorije.
Zapadnjak je još uvek .stajao ukočen kao da ga je pogo­
dio grom iz vedra neba. Već i sama pojava plave žene ga je
iznenadila, ali da će ovde u dvorcu sresti Mariju Soto.i uz
to da je ona sada supruga Huana Panuka, to ni u snu nije
mogao da pretpostavi.
Džekson otprati pogledom žene i rasejano se pogladi po
usnama.
Tek kada je njegova kćei-ka prošla pored nje.ga i čvrsto
lihvatila Sejnovu ruku, on se povratio. '
— Opomonula sam te, Šejne — ciknu ona. ~ Ono što važi
7-S. plavušu, važi i za Mariju Soto! Ja nisam žena koju neko
može da prevari, a da osta.ne nekažnjen!
Zapadnjak je u čudu podigao obrve kad je ugledao da
se ..Hidalgo” Džekson iscerio. Želja da osvoji tu plavu ženu
probudila je u njemu nekakvo osećanje pravde i razume-
var.je za Šejna. Osim toga, očigledno je bio zadovoljan što se
nje.gova kćerka obesila o vrat njegovom rivalu i tim.e niu po­
mogla da lakše osvoji srce plavuše.
Šejn je bio ljut. Dok je smišljao kako da ohladi lepu
^lavu K eti Džekson otvorila su se jedna vrata i pojavio se
Durango. Pred sobom jc gurao Panuka koji se klatio nesi-
g'urno na svojim nogama.' Jedva je uspevao da održi ravno­
težu i ne opruzi se koliko je dug na patos.
N jegovo odelo bilo je puno fleka od kafe. Izgledao je
jadno. To se sada videlo još jasnije kada je -popustilo dejstvo
alkohola. ^
— Može li da .govori, Durango? — upita Dekson.
Durango se isceii.
— Potrudiće se. mister Džeksone — reče on. — Siguran
sam da će uspeti.
34

35. D i
Četvrtasto lice ,liid a lg o ” Džeksona bilo ie crveno od besa.
On je mislio da će sve ići iako.
Međutim, Panuko, koga je spopalo štucanje i koji je zau^.
đarao kao neoprana bačva, pokazao se kao tvrd orah. On ie,
doduše, cvilio kao isprebijano pseto, ali nije hteo da potoiša
dokumenat koji mu Džekson već ceo sat drži ispod nosa.
Džekson je pokušao i pretniom revolverom, ali ni to nije
uspelo. Panuko je kukao i molio se svim mogućim svecima,
ali pero nikako nije hteo da uzme u ruku.
Zapadnjaku je bilo jasno da se taj- slabašni čoveCuIjak
jo,š više boji nekog drugog nego Džaksc-na. Visoki čovek je
ceio vrem e razr/iisijao o tome .ko bi mogla biti ta tajanstvena
ličnost iza kulise!
Učinilo mu se da to zna kad je plava žena ušla u salu
i rekla Džeksonu da je sto postavljen i da ljudi mogu da dođu
na večeru.
Plavuša je samo kratko pogledala Panuka i on se trgao
kao da ga ie neko bičem oSinuo. Uvukao ie plašljivo glavu u
ramena i ugrizao za donju uSnu.
Džekson je uspeo da savlada svoj bes i klimnuo ie gla­
vom.
— Odmah ćemo doći, senjorita ■— reče on potišteno. —
Kažite neka iznesu jelo.
Okrenuo se prema Durangu i naredio mu da podeli ljude.
Samo jedna polovina njih mogla je da bude ža stolom, a dru­
ga će ih zameniti posle jedan sat.
— Ima li nešto novo napolju kod Burdeta? — upita
Džekson posle izvesne pauze. — Da li sie prinietili neke voj­
nike?
Durango odmahnu glavom.
— Ništa od toga —• reče on. — U gradu je sve mira.o.
Ijjudi su se zavukli u svoje jazbine i nigde iz gradu ne gori
svetio. N e verujem da ćs tako dugo biti mirno. Džeksone. M i
treba što pre da se izgubimo odavde, nar£an.o ai-co ste vi pos­
tigli vaš cijj. U slučaju da Meksikanci opkole dvorac, onda
smo mi obrali zelen bostan.
Džekson Ijutito odmahnu rukom.
— Obavesti ljude da dođu na večeru — procadi on kroz
zube. Zatim se okrenuo prema plavoj ženi. Pokazao ie rukom
prema Panuku.
— Znate li možda, na koji način da ga nateramo da pot­
piše papir? — osmehnu se džin.
Ona se namršti.
— Ja nisam sigurna da li on uopšte zna da se poto.iSe —”
reče ona.
Džekson je za trenutak gledao zbunjen, a zatim je počeo
da se smeje na sav glas. Jer. on je to shvatio kao vic.
Za Sejna to nije bilo nemoguće. Panuko ie bio samo pa­
jac čije konce je vukao neko drugi. Ali. ko i odakle? Verovat«
no ie to bilo mudro da se za guvernera uzme čovek koii nika­
da nije imao priliku da napiše svoje ime!
Zapadnjak nije ispuštao, plavušu iz oka. Skoro da ie i
3 Sejn 78 SS

36. s’0]'im telom osećao hladnoću ko.ia izbija iz te žene. Ona je
jako opasna. Zapadnjak ie skoto sasvim bio sit-uran u to.
Pomislio je na zadatak koji je dobio od Sedme brigade. U
ovom trenutku je verovao da je jako blizu rešenja zagonetke
ko vlada umesto to.g slabaSriog Panuka.
— Nemoj toliko uporno da je gledaš, Sejne — opomenu
ga K eti tiho. Sada je iz njenog glasa bila iSčezla oštrina. Bo­
jala se da će se viisoki čovek zaljubiti u plavu ženu. A, K eti
je bila zaljubljena u njega i obuzeo je strah da će ga izgubiti
ako on ode u naručje te opasne plavuše.
Zapadnjak stavi svoju veliku šaku preko njene ruke.
■— N e treba da misliš tako, K eti — reče on tiho. — Ana
Čarka je žena bez osećanja. Piladna kao ledeni breg. I3olje bi
bilo da kažeš svorn ocu da je se čuva.
K eti ga pogleda pravo u oči.
— On bi mene slavio preko koiena i dobro mi isprašio
tur kad bih se usudila da se mešarn u njegove stvari, Sejne.
Zapadnjak se isceri.
— Eto vidiš šta si ti našla kod mene — reče on blagim
glasom. — Zar ja nisam jedan ljubazan i podnošljiv čovek?
Naslonila se na njega i on oseti da joj ie sada lakše. '
— Nemoj me razočarati, Sejne ■— šaputala ie ona. — Ne
bih uspela da podnesem to.
■On se osmehnu i pruži joi ruku. Zajedno su krenuli a
prostoriju u kojoj je bio postavljen dugački sto sa skupoce-
nim posuđem i priborom za jelo.
Kada se Zapadnjak okrenuo nazad njegove oči su se srele
Ba pogledom Duranga iz koga ie sevalo stotinu munia.
Moraću da ga se čuvam kad se budemo vraćali u Laredo,
pomisli Zapadnj ak.
X
čudna stvar! Nešto u ovom dvorcu nije bilo u redu, a i il
gradu. Zapadnjalia nije zavarala veselost revolveraša koji su
mislili da nikad dosad nisu zaradili svoi novac tako lako.
Gde li su vojnici?
Možda su već opkolili guvernerova palatu i samo čeJsaj«
da se u dvorcu pogase svetla, kako bi otpočeli napad?
Sejn nije mogao da veruje Durangu koji ie poslao Slejda
Eokdejla i dva diuga čoveka da ispitaju šta se radi u gradu.
Trojica revolveraša su izišli kroz jednu sporednu kapiju
zida koji je okruživao park. Prema njihovom izveStaju u gra­
du osim nekoliko žandarma nema drugih lica ti uniformama.
Zapadnjak je pomislio na nemire u Montereju koji su u
poslednje vreme uzdrmali grad, Silao Soto je bio okupio oko
sebe jednu prilično veliku ličnu gardu zato .šio je znao da
ima mnoge 'neprijatelje koji su rnu radili o glavi. Njemu ništa
nije koristilo to što je imao narod iza sebe. A li .se moć niie na­
lazila u rukama naroda nego u rukam a. nekoliko bogatih hi-
dalga koji su se borili svim si-edstvima za to da se ne okm je
n.7iiiove privilegije.
Garda nije ništa pomogla Silao Sotu. Niega su ubili dvo-
Ijica ¡.ziiajmljeaih Amerikanaca u njegovoj spavaćoj sobi. Kako
3 «

37. a
su ta dvojica ubica m ogli da uđu u dvorac, ostače zauvek taj­
na.
Pošto se radilo o Amerikancima, pretpostavljalo se da iza
ubistva stoji „H idalgo’' Džekson. Međutim, mada ga je Keti
ubedivala, Šejn nije bio baš sasvim siguran da ie njen otac
nevin u tom mučkom ubistvu. Razmišljao ie o onome što se
desilo u Montereju.
Silao Soto je bio omiljen u narodu. To se za Huana Pa­
nuka nikako ne bi mogio reći. I, zato bi Panuka utoiilio više
trebalo da čuva neka jaiiia garda kako ne bi bio mučki ubijen.
A eto! Guvernerova paiata je bila skoro bez ikakve od­
brane! Ono nekoliko stražara koje je razjurila Džeksonova ar­
mija, bila je dovoljna samo toliko da uveče zatvori kapije
dvorca.
Sa „H idalgo” Džeksonom se više uopšte nije moglo raz­
govarati. Snažni džin je imao oči samo za Anu Čarku.
Plava žena trudila se da još više podstakne Džeksonovu
želju za njom.
Zapadnjak nije mogao da razume Džeksona. Zar on
stvarno nije primećivao kako ga žena ponekad gleda hladno,
pa čak i svirepo?
Sejn nije imao nameru da izigrava njegovog čuvara.
Džekson je bio dovoljno star da zna šta radi.
K eti Džekson nije ni primetila šta se događa s njenim
ocem. Ona je shvatila da plavuša ne može biti opasna za Šej-
na i zato je svu svoju pažnju usredsredila na IMariju Soto
koja je sedela ukočeno za stolom i gledala orema zidu. Njeno
lice bilo je bledo,
Zapadnjak je osetio kako ga hvata neki nemir. Skoro da
je poželeo da se tamo napolju pojavi neka četa vojnika. U
tom slučaju bar bi m ogli da vide neprijatelja. Čekati ovde i
stalno m islili na to da neka nevidljiva opasnost visi nad gla­
vama ljudi, io je Sejnu bilo gore nego bilo šta na ovom svetu.
Kada su „H idalgo” Džekson i Ana Čarka ustali, većina re­
volveraša sa prikriveno iscerila. Svako je znao šta to treba
da znači. Džekson će se sada prepustiti zadovoljstvu da ima
tu ženu u svom naručju, a to ie ono za čim ie cele, večeri
čeznuo..
Durango mu je prišao sa strane kada ga je Džekson poz­
vao sebi lakim pokretom ruke. Klim ao je glavom bez ijedne
reči dok mu je Džekson izdavao naredbe.
Snažni džin nije nijednom pogledao u pravcu gde se na­
laze njegova kćerka K eti i Sejn.
Zapadnjak bi najradije opsovao, i to glasno. Gledao i »
K eti Džekson koja je stisnutih usana zurila u tanjir ispred
sebe.
A zatim se Džekson udaljio sa plavom ženom.
Durango je kratko saopštio ljudima šta treba da rade i
odredio revolveraše koii će čuvati stražu.
— Lju di iz dvorca oreći će u biblioteku i tamo ih treb
zaključati — reče on na kraju. — Budite oprezni, mom.ci.
Ovaj m ir mi se ne dopada. Mora da se negde tu blizu nalaze
vojnici. Moram biti obave.šten na vreme ako se oni poiave.
Burdete, ti ćeš paziti na Mariju Soto, Ne smeš da je pustiš
iz njene sobe.
37!'

38. Durango se iscerio i okrenuo se prema Meksikanki.
— Ili ćete vi možda provesti noć u bračnom krevetu sa
vašim suprugom, senjora? upita on.
Zapadnjak pogleda Panuka koji je tos trenutka sipao u
svoje grlo neko crno vino kao da je tc voda za piće. Skoro
da je već počeo da hrče.
— M i spavamo u odvojenim sobama, mister Durango —
odvrati M arija tiho.
— Onda pođite sa mister Burdetom, senjora. Probudićemo
vas ako bude potrebno.
M arija Soto ustade bez reči.
Kratak pogled koji je samo letimično sevnuo prema nies-
tu gde se nalazi Zapadnjak i koji je mogao biti slučajan, raz­
ljutio je K en Džekson.
Skočila ,ie divlje kao prerijska mačka. Njeno lepo lice je
pocrvenelo od besa.
Pre nego sto ie nešto mogla da kaže. .Šejn je stavio brzo
S¥oju ruku preko njene. Bila ie skoro van sebe od besa.
Osetio je kake drhti.
Burdet nestade sa Marijom Soto.
Sejnu je bilo drago Sto je Durango od.redio tog momka
da čuva Mariju Soto. Jer, Burdet je bio džentlmen koji ni­
kad ne bi na silu primorao ženu da spava s njim. Kod Ostalih
revolveraša to nije bilo tako sigurno. Naprotiv, ti grubi mom­
ci verovatno ne bi bili nimalo nežni da se domognu toplog
ženskog tela.
Nekoliko revolveraša počelo je da tera poslugu u biblio-
teku._ Neki su izašli napolje da zamene svoie drugare u parku.
Šejn, K eti Eižekson i Durango su ostali sami.
Bevolvera.š je popreko gledao Zapadnjaka, ali nije rekao
ništa. Bilo mu je sasvim jasno da se K eti odlučila za njegovog
protivnika.
— Džekson mi je jako bezbrižan, Durango — reče Sejn
tiho. — Ta cela priča mi se ne dopada. Ne mogu nikako da
poverujem u to da bi ljudi u Montereju trpeli jednog takvog
č-oveka' kakav je Panuko da vlada u guvemerskoj palati više
od jednog dana, ako se iza toga ne nalazi neko drugi koga
se boje kao kuge.
Durango sleže ramenima.
Zapadnjaku nije bilo jasno da li j e .revolverás uopšte ra-
7,umeo njegove reči. Durango je sve vise gledao Keti Džek­
son. Sada se njegov pogled skoro nije odvajao od lepe de­
vojke.
— Mister Džekson sigurno zna šta radi, Sejne — reče on.
— T i gledaj .svoja posla.
Zapadnjak klimnu glavom. ,
— Možeš biti siguran da će biti tako, Durango — odvrati
on. — Postaraću .se o tome da izađem živ iz ovog dvorca.
Durangovii desna ruka' opasno se približila dršci revol­
vera. On je Šejnove reči shvatio kao px-etnju za samog sebe,
mada je to značilo nešto drugo.
Zapadnjak odmahnu rukom.
— Nemoj da se praviš lud. Durango — reče on mirno.
-— B olje bi bilo da misliš na to đa je ovde nešto trulo. Ako

39. ne otvorimo četvoro očiju i ne napregnemo svoie usi, onda
ćemo se ujutru probuditi s prerezanim grkljanima.
Iscerio se revolveraSu. A, zatim se okrenuo prema K eti
Džekson, uhvatio je za ruku i pošao s njom prema vratima
koja vode u dec dvorca gde se nalaze gostinske sobe.
— Zar ti nećeš da učestvuješ u straži? — upita Durango
strogim glasom.
•— Mogu — odvrati Sejn preko ramena. — Samo, kaži mi
kada je i'ed na tebe. Pravicu ti društvo.
X I
Osetio je nežnu kožu K eti Džekson. Devojka ie dahtala i
pripila se uz njega. Voleli su se i telesni. dodir vratio ie de-
vojci mir. Izgleda da je zaboravila Mariju Soto, Bar nijednom
više nije pomenula njeno ime otkad su zajedno ušli u sobu.
Zapadnjakove misli vrtele su se ioš uvek oko onoga što
se događa ovde u dvorcu.
Izgleda kao da su ga plave, hladne oči Ane Čarke pra~
tile. Ponekad je imao osećaj kao da ta žena stoji Dored niego-
vog ki-eveta i gleda u njega i K eti sa podrugljivim osmehom.
A onda ,ie ponovo pomislio na Mariju Soto. Bila le sasvim
drukčija nego što jo zadržao u sećanju kad su se voleli u
San Antoniju. Kao da ie opčinila neka taiaiistvena. natprirod­
na sila kojoj nije mogla da se odupre. Da li bi, možda, ona
mogla da mu kaže šta se to dešava u ovom dvorcu?
Kako to da se ona dobrovoljno udala za to? bednog čo­
veka koji se zove Panuko? Kakvu ie nameru imala? I, ima ij
uopšte neko ovde nekakve namere i ciljeve?
Zapadnjak je osetio ravnomei’no disanje K eti Džekson.
Znači, zaspala je. Mora da ie bila iako umorna. Jer, nije spa­
vala četrdeset osam sati. Uprkos tome tražila ie da se vole,
Verovatno ie htela da potisne svoju ljubomoru koja -ie mučila.
Šejn se polako odvojio od nje i pokrio ie.
Ona je tiho prostenjala. Nešto je mrmljala u snu.
Zapadnjak prekrsti ruke iza vrata. Gledao je u pokrivač.
I njega je savladao umor. A li, borio se protiv njega svirn si­
lama. Nekako je imao osećaj da će biti predat nekim tajan­
stvenim silama ako sada zatvori oči.
Očni kapci postajali su mu sve teži.
Okrenuo se na leda. Ne, nije hteo da spava. Jer, učinilo
mu se, ako sada zaspi nikad se više neće probuditi. San bi za
njega značio smrt.
K eti Džekson se nemirno prevrtala čas na jednu čas na
drugu stranu. Stenjala je. Međutim, nije se budila.
Zapadnjak je koračao kroz sobu tamo-amo.
Zatim je stao ispre-d stočića sa lavorom i osvežio svoje
Ik e vodom.
Potražio je svoje ođelo i obukao se. Opasao je i noj as sa
revolverom oko struka.
Zadubljen u misli izvadio je „remingtan” iz futrole i ok­
renuo doboš.
Bleda mesečina obasjavala je oznojeno lice mlade Keti.
39

40. Ona je rukom gužvala pokrivač i nemirno micala usnama.
N ije ništa govorila, ali videlo se da ima nemii’an san.
Zapadnjak ie već liteo da probudi devojku kad se ona
opustila. Okrenula se na drugu stranu i sada ie disala ravno-
nierno. Utonula-je u dubok san.
Visoki čovek je krenuo prema vratima. Bio ie umoran
i noge su mu bilo teške kao olovo, ali je i pored toga hteo da
malo bolje zagleda palatu. Isto tako ie nameravao da proveri
da li su pojedini stražari budni, a možda i da se uputi u arad
da sam lično vidi šta se tamo dešava.
Polako je otvorio vrata.
N jegova ruka se mašila „remingtona” kada ie u hodniku
ugledao neku senku.
Međutim, prepoznao je ko ie to. M arija Soto! Zar ie mo­
guće?
Gledala ga je ukočeno. Izgleda kao da ga nije primeći-
vala.
Brzo je kliznuo napolje, zatvorio za sobom i zaključao
ih. Ključ je stavio u džep svojih pantalona.
Njegove snažne ruke spustile su se na ramena Meksi­
kanke. Prodrmao je biago.
— M arija — reče on tiho. — Otkud ti O'Vde? Da li mene
tražiš i k a k o si m o g la da izađeš iz svoje s o b e ? Da te Burdet
nije ...
Prestao je da govori.
Devojka se odjednom trgla. Njene oči su se razbistrile.
— Šejne! — uzdahnu ona.
— Sto mu gromova, Marija, pa šta se to dešava ovde? —
Rpita Zapadnjak. —■ Kalio si ti dospela ovamo? Himenez je
rekao da će te zadržati za sebe!
— Šejne — šaputala je ona — o^'de ne možemo da raz­
govaramo. Dođi u moju sobu.
Njegove ruke su još uvek bile na njenim ramenima. Uči­
nilo mu se da ona želi ponovo da ga osvoji i zato ga zove u
svoju sobu. Međutim, on nije imao nameni da ove noći spava
s njorh. Prodrmao je još jednom.
— Do đavola, M arija! Sta se to dešava s tobom? .Tesi li 11
srećna kao supruga tog Panuka? Otvori najzad usta! T i si ov­
de jedina osoba koja može makar malo da baci svetlosti na
ovu tajanstvenu stvar. K o je Ana Čarka?
Osetio je kako se trgla.
— Pođi sa mnom — reče ona tiho. — Ispričaću ti sve.
Zapadnjak je primetio da ona nema neke zadnje namere.
Video je da M arija pati i kao da njene oči traže pomoć. Ali,
ko bi joj mogao pomoći ako ne kaže šta se dešava u ovom
tajanstvenom dvorcu!
— Dobro — pristade on. — ■Idemo a tTOja sobu. xMi. samo
da razgovaramo.
On je očekivao odgovor pim otrova. Pre nekoliko (Jana bi
ga sigurno i dobio. Međutim, sada ie ona samo klimnuia sla­
vom i krenula napred.
Išla je nekako kruto. Zapadnjak više nije obraćao pažnju
na to. Osvrnuo se da vidi nekog stražara, ali nije ugledao
nikoga.

41. Ucl.iednorr. mu je palo na parnet da ga Marija boto vodi
u jedan deo dvorca kcji düüad nije video.
Podigao je rujíu da le zaustavi, kad je ona iznenada stala
ispred neke velike siike.
Zapadnjak je povuKa.o svoju ruku.
M arija je pipala svojim prstima po zlatnom ramu slike.
Oći^iedno ie tražila jedno određeno mesto. I, izgleda da ga je
bez po muke našla.
Sejn nije verovao svojim očima iiad je skoro deset sto­
pa velika slika počela odjednom da se kreće oko neke svoje
osovine.
— Sta ie sada ovo? — huknu on.
— Ovai hodnik vodi u moju sobu — odgovori M ariia ti-
ho. — Ja bih ovim putem mogla doći u tvoju sobu pored Bur­
deta.
Zapadnjak oseti neodoljivu želju da se srneje. Qn ie čuo
dosta jezivih priča o starim zamkovima sa tajnim hodniciraa
i podzemnim skloništima u kojima ima duhova, ali ovde kao da
je to bilo stvarnost.
Namrštio se i krenuo za Marijom Soto u mračan hodnik.
Sto mu gram.ova, zar neko može verovati u jednu ovakvu bes­
mislicu?
Za svaki slučaj, iijegov vem i „remington” je bio spre­
man.
M arija Soto upali sveću. Slika se polako vratila na svoje
mesto.
M arija je koračala napred i posle pet minuta ie stala.
Zapadnjak nije video da je ona pokrenula neki mehani­
zam, ali jedna uska vrata su tiho škripnula i otvorila se.
Ušli su u neku nameštenu sobu sa širokim krevetom i le-
pim rokoko nam-eštajem. Kamena vrata su se sama zatvorila
kada je Zapadnjak- ušao u sobu. Zadnja vrata bila je. u stva­
ri, sakrivena iza ogledala sa pozlaćerum ramom.
M arija Soto upali jednu lampu na gas koja se nalazila
na stolu. Zatim se okrenula prema Zapadnjaku.
Njeno lice je bilo bledo, a oči koje su ga inače gledale ta­
ko zavodnički, sada su bile bezizrazne.
Prišla mu je polako, a zatim iznenada obavila svoje ruke
oko njegovog vrata pre nego .što je uspeo bilo šta da ioj
kaže. Pripila se uz njega. Zapadnjak oseti toplinu njenog vit­
kog tela.
— Sejne! — šaputala ie ona. — Uzmi ms! Potreban si mi,
Sejne!
Jedva je uspeo da odvoji njene ruke od svog vrata.
— Nem oj sada, M arija — reče Oin promuklim glasom. .Ni­
je hteo da je uvredi. — Hajde da porazgovaramo o onome
šta se dogodilo kad si ti uletela u naručje Himenezu.
Ona kao da nije razurnela njegove reči. Bacila se ponovo
n.a njega i zagrlila ga.
Zapadnjak je s nekoliko nežnih poljubaca pokušao da je
urazumi. Ali, vatrena Meksikanka je izgleda .htela vise.
— Šejne reče ona tiho. — Ja ...
— M arija! — prekide ie visoki čovek. — Hajde da najpre
porazgovaramo. M o r^ mi ispričati sve! Jer, ja osećam da
41

42. nama svima preti opasnost. Sta se to događa ovde u ovom
dvorcu? i'Lo je ta Ana Čarka? Kako to da te ie Himejiez do­
veo ovamo? Ili si mo/ua pobegla?
Podigla je obrve kao da prvi put čuie njegova pitanja.
— N e znam, Hejne — reče ona tiho. — Sećam .se samo
toga da je Bravo Himenez hteo na silu da me irna. Ali, onda
je odjednom pcpujtio. Njegovo telo nie viae nije pritisltalo ta­
ko jako. Izgleda da je odustao od svoie namere. A zatim mi
je rekao da će me odvesti u Monterej.
Da li je rekao zašto?
Ona odmahnu giavom.
— Ja to nisam pitala, jer bila sam zadovoljna Sto mi ništa
nije učinio. Jedva da znam kako sam došla u Monterej. Došla
sam sebi tek kad sara se našla u krevetu s tim Panukom. Šta
da ti kažem, skočila sam liao oparena i istrčala napolje. A]i,
napolju u liodniku je stajala Ana Čarka, isijene oči! Ja odjed­
nom više nisam, mogla da idem dalje. Noge su mi bile teške
kao olovo. U meni je sve proiajučalo kad mi ie rekla da sam
ja sada udata za Huana Pamuka, novog guvernera Nuevo Leo­
ne. Htela sam da joj izgreb^m lice svojim prstima. Ali, nisam
uspela ni da podi.gnem ruke.
Prestala je da govori. Zapadnjak ie primetio da ona drhti.
U njenini crnim očima video se strali. Kao kakva velika vatra!
— Sejne! — šapnu ona. — Ana Čarka je veštical Oma ima
moć nad svim ljudima lio:ii se nalaze ovde u dvorcu. Ona će
nas sve poubijati ili će na.s iskoristiti đa ostvari ono što ona
želi.
Zapadnjak se tiho osmehnu. Stavio je svoju ruku na nje­
no de.':no rame.
— Ne postoje veštice, M arija — reče on blagim glasom.
— K o zina šta su ti dali da popiješ da bi bila tako zbunjena!
Ona je videla da ioj Sejn ne veruie i oborila je glavu.
— Da li je Ana Čarka žena koja preko tog Panuka vlada?
Da li ona ima moć u svojim ruliama? A, gde je vojska koja je
kao garda štitila tvog oca?
— Svi su pobegli giavom bez obzira — odvrati ona tiho.
— Ja sam čula od jednog peona da se niko ne sme usuditi da
dođe u dvorac guvernera. .Boje se plave veštice. Ana Čarka je
jedna đavolova prijateljica. Zov.i ie ,,La serpiente de kaska-
bel’’, a to znači zvečarka, zmija otrovnica.
Ss.jn klimnu glavom.. Stvarno, ime ioj ie pristajalo. N je­
ne opasne hladne oči nisu se mnogo razlikovale od očiju zmije.
— A, da li ti znaš šta Ana Čarka naraerava da uradi s
tim cirliusorn? — upita on.
Pogledala ga je.
— U podrumima se gomila bl.ago, .Sejne. Ona prisiljava
narod da plaća veliki porez i da daje sve šio se od njega
trazi A oni dolaze i daju zlato i pezose, ier se boje osvete
plave v&štico
To je bilo nešto neverovatno. Međutim. Zapadnjak je
znao kako sc lako m.ože uticati na ljude južno od Rio Grande.
Oni odmah poveruju u neku natprirodnu snagu i pokoravaju
joj se.
42