zoran

1. VESTERN Krađa konja Je najteže krivično
delOy Jer čovek pešak nije čovek
BilBERKHART
CRNI
[A^L
'i

3. Bil Berkhart
CRNI MARŠAL
Forum - Marketprint

4. BESTSELER broj 7; Glavni i odgovorni urednik: Slavko
D R A G IN Č IĆ ; Urednik: Zorka ĆIRIĆ.
Naslov originala: Bili Burchardt - BLACK MARSHAL; Copy­
right © 198L b}' Bili Burchardt, objavljeno prema ugovoru sa
G PA Minhen.
Recenzija: Rade OBREN O V IĆ; Prevod: Stanko ŠAJTINAC;
Lektor; Zorka ĆIRIĆ; Tehnički urednik: Laslo TOT; Naslov­
na strana: Svetozar TOM IĆ; Korektori; Julijana PAP, Irena
CIM BAL-HAŠOVIĆ;
Štampa: septembar Tržište: 1987. godine.
Izdaje i štampa NIŠRO FO RU M - O O U R M A RK ETPRIN T,
Novi Sad, Vojvode Mišića broj 1.
Sva prava se zadržavaju, uključujući prava na reprodukovanje ove knjige u celini, ili
delim ično, ili na bilo koji drugi način.
O slobođeno osnovnog poreza na prom et m išljenjem Pokrajinskog kom iteta za
obrazovanje i kulturu, broj 413-210/87. od 30. m arta 1987. godine.

5. Sudija za vešanje Parker gledao je odozgo viso­
ko iza pulta za kojim je predsedavao. Gar Rader­
ford je tvrdoglavo uzvraćao pogled. Njemu je ču­
veni sudija suda u Fort Smitu izgledao kao neopi­
sivo umoran i mlohav, debeli starac.
- Znaš koga ćeš tamo dovoditi u red. Indijance,
- reče sudija.
- Da, gospod’ne.
Kroz širom otvorene prozore na zadnjem delu
sudnice dopirao je škripavi zvuk teških točkova
pivarskih kola, koja su se valjala niz Garnizonsku
ulicu. Iz sporednog dvorišta sudnice dopirao je
mnogo zloslutniji zvuk. Dželat Džordž Meledon
isprobavao je vešala. Bilo je to radno letnje jutro
u Fort Smitu.
- Da, gospod’ne-ponoviGar.-VolimIndijance..
- A neće ni oni tebe mrzeti - obeća mu sudija. -
U svakom slučaju, manje nego moje bele maršale.
- Da, gospod’ne. Beh čovek je lagao Indijancima.
Suviše često ih varao. Mrze ga.
- Dovodićeš u red i bele ljude.
Gar je oklevao. - To neće biti lako. Sve što budem
mogao, učiniću.

6. Crni maršal
- A i Crnce, tvoju rasu. - Ajsak Parker je gle­
dao dole u Gara. Sudijino je lice bilo prošarano
crvenim pegama i belim mrljama bolesnog izgle­
da, poput mrtvog tkiva. Delovao je gotovo apo-
plektično. Možda je želeo da održi lekciju crnom
čoveku koji je stajao pred njim, da bi proverio da
li ovaj zna gde mu je mesto, ali mu je baš tada bio
jako potreban. Lekcija može i kasnije.
- Podigni desnu ruku - reče sudija.
Gar se zagledao u svoju dvostruku sliku na dve
senke lampi s obe strane visokog sudijinog stola.
Video je u njima sebe sa desnom rukom podig­
nutom dvaput. „Dva Crna; koji sam stvarno ja,
a koji onaj prividni, što se drugima čini pra­
vi?“
Gar je gledao u svoga sina, posmatrajući ga sa
nekoliko koraka udaljenosti, naočitog mladića fi­
nih crta koje je nasledio od majke, i indijanske bo­
je kože.
- Zaklinješ li se ...
Kada se Gar složio i zakletva bila okončana, su­
dija mu je pružio svitak papira. Noseći ga, Gar je
u pratnji sina napustio sudnicu. Setio se kako je
ushićen bio kada je prvi put video sina. Iznenađen
što dečak uopšte postoji, to mu je delovalo kao
najveći blagoslov. Petnaestgodišnji sin sa lepom i
privlačnom majkom. Dečak je tada išao u školu i
dao se na knjige. Rešio da postane nešto!
Bilo je to pre pet godina. Momak je sada imao
dvadeset i Gar se čudio. Znao je da mu se sin stidi
što mu otac govori poput kočijaša i da ga je sramo­
tilo što njegov veliki otac čita i piše poput seoske
neznalice.

7. Crni maršal
Stajali su ispred sudnice. Dželat, Meledon, i da­
lje je ispitivao vešala. Bila su sagrađena za vešanje
šestorice ljudi istovremeno. Gar je mogao da vidi
koščato dželatovo telo kako stoji ispod vešala, po­
gleda uperenog u opruge koje je aktivirao i u šest
vreća sa peskom, koje su propale korz pod vešala.
Ponovo su podignute potezanjem za konopac, na
kojem su visile nepomično. Vazduh je bio miran.
Nije bilo vetra tog spranog, vrućeg jutra.
- Prošetajmo malo - predloži novoproizvedeni
maršal Gar Raderford.
Široki, poput žrvnjeva, točkovi pivarskih kola
skrenuli su ka vojnoj prodavnici na ivici brda iza
sudnice. Novi maršal je predvodio, a sin ga je pra­
tio, pomalo mrzovoljno, činilo se Garu. Popeli su
se na uzvišicu, odakle se brdo spuštalo prema reci
Arkanzas. Laki povetarac remetio je mirnu povr­
šinu široke reke pod njima, ublažavajući vlažnu
sparinu dana.
Parobrod je pristajao u podnožju Garnizonske
ulice, komešajući blatnjavu rečnu vodu lopatica­
ma džinovskog točka na krmi. Gar je posmatrao
kako se s boka broda izbacuju teški sidreni ko-
nopci.
Most se izbacio napred, zaklatio se malo nad
molom i spustio u ležište. Putnici počeše da se is­
krcavaju. Među njima, sasvim neuobičajeno, bio
je i jedan crni putnik. Nije bio ni član posade ni
pristanišni^radnik, to je Gar odmah zaključio, jer,
bio je dobro odeven i nosio torbu u jednoj i veliki
kofer u drugoj ruci.
Gar pruži sinu svitak papira, što mu ga je dao
sudija.

8. Crni maršal
- Šta kažu papiri? - upita.
Momak ih je gledao, na preskok čitao a zatim
ponovio. - Ovaj prvi je naređenje gvožđari u Fort
Smitu. Kaže da ti se omogući da dobiješ oružje.
Evo, ovde ti je sudija napisao; „Predlažem ti da
kupiš revolver kalibra ili 44 ili 45, zatim jednu puš­
ku i jednu sačmaru. To će ići na račun federalnog
suda, a ovaj će se naplatiti od tvoje plate i provi­
zije.“
- A šta je sa ovi drugi?
- Šta je sa ovim drugima - ispravi ga sin. - Pa,
to su nalozi, tata. Evo jednog za nekog Indijanca,
koji se zove Vkee.
- Čitaj mi dok šetamo - reče Gar. - Moram da
ih popamtim.
Kada su skrenuli u Garnizonsku uHcu, beli dim
od sagorelog drveta, pokuljao je iz brodskih dim­
njaka, dok se velika poluga sa čekrkom zanjihala
pred početak istovara tereta sa krniene palube.
Pramen pare koji je izbio iz brodske sirene, bio je
još samo bezoblični oblačić, dok je prodorni pisak
dopro do vrha brda, obaveštavajući trgovce iz
Fort Smita da je roba stigla, i da se može podići na
pristaništu.
Kuka sa čekrka poče da raspoređuje bačve, bale
i grube drvene sanduke. Crni putnik, hukćući i
dahćući s teškim prtljagom, približavao im se
uzbrdicom.
- Oprostite, gospodo - reč tamnoputi namer-
nik, spuštajući torbu i kofer na zemlju. - Zovem
se Ros Stivens. Tražim posao.
Gar je znao da ne liči na poslodavca. Znao je ta-
kođe da ako se ovaj garavi putnik bude raspitivao

9. Crni maršal
kod ovdašnjih belaca da će ga otpremiti do Spuno-
ve radnje za čišćenje cipela, jer bi gazdi možda bio
potreban još jedan momak, čistač.
- Kakav pos’o umeš? - reče, primećujući isto­
vremeno kako mu sin prevrće očima od muke, slu­
šajući njegov govor.
- Bio sam policajac u Sent Luisu - ponudi Sti­
vens.
- Patrolirao po crnačkom kvartu - dodade Gar.
Stivens klimnu glavom. - Mogao sam samo to
da radim i ništa više. Tako sam poslušao savet i
pošao na Zapad.
Gar je stajao zamišljeno. Nasuprot njegovoj te­
žini, Stivens je bio sitan čovek. Malo pomodarski
odeven, ali skladno građen i mišićav. - Onda,
znaš da 'vataš zločince?
- Hvatao sam neke.
- Pa, šta onda ne odeš tamo - Gar mu pokaza
glavom prema sudnici - i razgovaraš sa sudijom.
Mene je baš sad najmio.
Pridošlica podiže prtljag. Gar se uputi prema
varoši, a sin za njim.
- A sad potvrde - podseti ga Gar.
- Da, tata. Ova prva je, kao što rekoh, za nekog
momka po imenu Vkee. Kaže da je punokrvni Či­
roki. Optužen od neke žene da joj je ubio muža.
„Optuženi je na dan četvrtog juna, zločinački na­
pao i nezakonito lišio života..
- U redu - reče Gar. - To je dovoljno. Imaš još.
- Dva naloga na ime Džon Dou. Izgleda da im
sud zna samo prezime. Opis kaže da su to „crne
osobe, od dvadeset do dvadeset pet godina starosti
i žive kod majke nedaleko od naselja Bokoši.“

10. Susedi su ih prijavili za „sitnu krađu“ . Pogledao je
oca. - To znači da su krali, recimo, kokoške - ob­
jasnio je.
- ’A jd’ dalje - izusti Gar. - Šta još imaš?
- Jedan za belca. Zove se Frenk Ids. Nečitko je.
Izgleda je neko prevukao rukavom dok se još ma­
stilo nije osušilo. Ovde dole je sudski pisar ili sudi­
ja dodao, „uhapsiti ovog čoveka i privesti ga na
saslušanje.“
- Je li onaj znak tamo za gvožđaru?
- Jeste, tata. Ona zgrada tamo, preko ulice.
Gar se uputi preko prašnjavog raskršća, probi­
jajući se kroz promet. Sin je morao da potrči da bi
ga stigao. Popeli su se na platformu od dasaka, ko­
ja je služila za pešake umesto pločnika, zaustaviU
se pred uzanim izlogom, uprljanim od muva, i ušli
u radnju. Tezge su bile pretrpane raznom gvožđu­
rijom, po kojoj je popadao debeo sloj prašine sa
Garnizonske ulice. Uzevši sudski nalog iz sinovlje­
ve ruke, Gar ga pruži mršavom trgovcu, koji je,
namrgođen, sedeo u pletenoj stoUci, odmah kraj
ulaza, odakle je mogao da posmatra pešake i ko­
čije na ulici.
Trgovac je dugo posmatrao Gara i sina, spu­
stio pogled na papir i počeo da čita. Kada je
završio, počeo je da dobuje prstima po cedu­
lji. Napipao je jezikom u ustima parče duvana
za žvakanje i ispljunuo ga u zarđalu pljuvaonicu
kraj noge.
- Da naoružavam Crnce! - reče gnevno. - Da se
nije Ajsak Parker oprostio od pameti?
Gar je već bio iza njega i gledao kroz prljavo
staklo vitrine iza tezge. - Da uzmem ovaj polovni
Crni maršal____________________________________________ W

11. Crni maršal
,.kolt“ ovde - reče. - Izgleda nije loš. I onu ,,vin-
česterku“ iznad njega. I ovu novu „sačmaru“ koja
je još VI kutiji.
Nabusiti trgovac je i dalje sedeo. - Porazgova-
raču ja o ovome sa sudijom Parkerom - reče osor­
no.
Gar flegmatično izvuče iz papirnog smotuljka
potvrdu o postavljenju za maršala SAD i bez reči
je pruži gvožđaru, ali se žustro umešao njegov sin.
- Vi poznajete sudiju Parkera, zar ne? Prepo­
znajete njegov rukopis? Moj otac ima četiri naloga
od sudije, koje mora da izvrši što pre, „u skladu
sa zakonom“. Evo vam ovde državni dokument o
naimenovanju i ako nečete da g a ...
- Budi miran, momče - prekide ga Gar. - Čekaj
me napolju.
Sin izjuri napolje, zalupivši vrata za sobom.
Trgovac je sedeo i proučavao papire. Nije pokazi­
vao nameru da ustane i Gar poče sam da uzima
oružje koje je odabrao, zajedno sa municijom u
kutijama na polici. - Moraču da zadržim ovu sud­
sku naredbu - reče gvoždar grubo. On spusti na
pod Garovo naimenovanje, kraj pljuvaonice.
Pošto je kutije s minicijom potrpao u džepove,
izuzev patrona sa sačmom, koje je nosio u naruč­
ju, zajedno s oružjem, Gar se sagnuo da podigne s'
ispljuvanog poda svoju potrvdu.
- Da mi napraviš račun? - upita trgovca.
Ovaj je posegnuo za beležnicom i ispisao jedan
list. Gar je studirao tekst, rešio da mu poveruje,
stavio znak X pri dnu lista i s mukom ispisao svoje
inicijale G. R. a potom porebarke izašao kroz vra­
ta, gde ga je čekao nadureni sin.

12. - D a prošetamo dole do šumarka - reče sinu.
U šumarku kraj reke, čekali su konji, pasući u
debeloj hladovini granatih hikorija. Uzjahah su i
zagazih u tromu reku Arkanzas. Gar se prisećao
svađe sa ženom kada je prvi put saznao koje je
ime dala sinu.
„Fenando Sterling!“ - izgovorila je svečano, si-
jajući od ponosa.
„Kako“ izbečio se Gar.
Ona je ponovila ime.
„A kako ja da ga zovem?“ sećao se da je tupo
upitao.
„Fenando, ili Sterhng“ rekla je agresivno.
„A, a,“ odmahnuo je glavom.
,,A šta hoćeš? Hoćeš neko obično ime koje sva­
ko može da ima? Kao Sem? Ili možda Rufus ili
Rastus? Ovo dete će postati nešto. Mora imati ime
koje odzvanja da se vidi da je neko i nešto!“
Voda Arkanzasa klokotala je konjima oko glež­
njeva.
- Čitaj mi opet naloge - naredio je sinu.
Voda je sada zapljuskivala konjima kolena.
- Dobro, tata - odgovorio je Fenando prihvata-
jući papire koje mu je otac pružao. - Ovaj prvi je
za punokrvnog Indijanca tamo kod Čirokija, oko
Oktahe - podsetio ga je. - Neka gospođa Indijan­
ka ga optužuje da joj je ubio muža.
Gar je naglas ponovio ime i optužbu, zarezujući
podatke u mozak.
Fenando stavi nalog za Indijanca ispod ostalih.
- Ovaj je za Frenka Idsa, nekog belca, koji živi u
Porumu. Ne mogu da pročitam ovu brljotinu, ali
mi izgleda da bi te dve reči mogle biti „teška krađa.“
Crni maršal_____________________________________________ 12

13. Gar je ponovo podstakao pamćenje.
- Ova dva poslednja su za Džona D oua o koji­
ma sam ti već pričao, ali mislim da nisam rekao da
mu se majka zove Gertruda Kebot.
Smotao je naloge i pružio ih natrag garu, koji je
još micao usnama, ponavljajući u sebi. Gar je po­
novo zažalio što ga njegov nekadašnji gospodar ni­
je naučio da čita. Bilo je dobro što je imao odlično
pamćenje i upravo mu je sada nešto došlo u glavu.
Gertruda Kebot. Nešto u vezi imena te žene, ali
nije znao šta.
Voda se sada vrtložila oko konjskih trbuha. Fe­
nando je nestrpljivo mamuznuo konja, nateravši
ga da poskoči napred i Gar je pomislio: Evo ga
opet, ide u duboku vodu ne znajući tačno kuda;
ničemu da ga naučim.
Razmišljao je koliko malo poznaje sopstvenog
sin a ... kako je malo prilike imao da ga upozna.
Bio je otprilike sinovljevih godina kada je sa svo­
jim mladim gospodarom pošao na dugi put od
plantaže Teksarkane do Kanzas Sitija, u prvu ku­
povinu za plantažu.
Nasred indijanske zemlje, svratih su u brvnaru
kod poglavice plemena Krika po imenu Opotleja-
hola. Brvnara je bila poput dvorca po tadašnjim
merilima, jer Opotlejahola je bio imućan poglavi­
ca, bio je čak robovlasnik, gajio pšenicu, svinje
i krave. Bio je dobar prijatelj s ocem mladoga go­
spodara Bedforda.
Poglavica im je ponudio da prenoće i tada je
Gar prvi put video buduću majku svoga sina. Mla­
di gospodar Brjus Alan Bedford spavao je u velikoj
brvnari, a Gar, pošto je bio rob, spavao je odvojeno.
13 Crni maršal

14. Devojka, koju je tada sreo, nije bila ropkinja. Bila
je delom Indijanka, prava lepotica i živela kao u iz­
gnanstvu, van sveta. Nasledila je sve najlepše od
majke Krik Indijanke i oca Crnca, slobodnjaka.
Zvala se Bernis Heruze. Lepota joj je bila čuvena, a
njen živahan duh obezbedio joj je veliku omiljenost,
pa je živela poput kraljice u maloj naseobini, koja je
predstavljala sediste Opotlejaholinog delovanja.
Naučila je da bude u središtu pažnje. Među rad­
njama i sporednim zgradama, koje su okruživale
Opotlejaholinu prostranu i velelepnu dvospratnu
brvnaru, neposredno uz kovača, bio je i sarač.
Kod njega ju je prvi put sreo.
Pošao je tamo da odnese na popravku pređicu
kajasa lakih kočija, kojima su doputovali on i
njegov mladi gospodar. Bernis Heruze je ujahala
ravno u saračku radnju, sedeći porebarke na kobi-
h, koja je pripadala belcu. Zakivak na kolanu se
odkovao, pa se sedlo olabavilo. Popravljajući pre­
đicu, on joj je uzput doveo u red i kolan. Ponašala
se vragolasto prema njemu.
„Ti si nov ovde“ izazivala ga je.
Mladi Gar Raderford, širokih ramena i jak kao
bik, pričvrstio joj je sedlo i s lakoćom je posadio u
njega. Bio je radoznao, ali kako nije video potrebe
da joj pričako jeiodkale je, držao je jezik za zubima.
„Govor“ insistirala je. „Ti si novajlija?“
G ar je odmeri. „Reklo bi se.“
Zamišljeno ga je posmatrala i odsutno proko-
mentarisala. -H m m . Zabacivši suknju zavodljivo,
za trenutak je otkrila jedrinu butina dok se nameš-
tala u sedlu, lakim pokretom podigla uzde i cok-
ćući jezikom, odjahala.
Crni maršal_____________________________________________14

15. Do večere su se još jednom sreli i do tada je, ka­
ko je Gar ubrzo shvatio, već dosta saznala o nje­
mu. Nije mu još saznala ime, ali je čula da nije no­
vi rob kod Opotlejahole, nego da je pripadao mla­
dom gospodaru, koji je iz Teksasa putovao na se­
ver i zadržao se uz put.
Sedeo je na panju ispred kuhinje, koja je bila u
posebnoj zgradi i čekao da mu kuvar donese veče­
ru, kada je Bernis Heruze skrenula u njegovom
pravcu. Prešla je svojim smeđim sjajnim očima
preko njega kao da nije ni postojao i ušla u kuhi­
nju. Čuo je kako se kod kuvara raspituje za njego­
vo ime. Posle prilično dugog vremena ispunjenog
nestrpljivim zveketom posuđa, žurno je izašla,
noseći pletenu korpu.
„Ej, novajlijo“ obratila mu se. „Nosim ti veče­
ru. D ođi.“
Pošao je za njom.
Šetnja se pretvorila u pravo otkriće. Mesto koje
je odabrala za piknik, kraj potoka čije su obale bi­
le obrasle mahovinom i čipkastom paprati, bilo je
idilično. Bilo je izdvojeno i tiho i jedino se čuo
žubor i klokotanje vođe potoka, koji se iz m a­
log jezerca spuštao preko kaskađnih stena. Izva­
dila je iz korpe bocu Opotlejaholinog vina od
maslačka, začikivajući ga da popije, a da potom
pođe s njom da se kupa. Njene sjajne oči ispu­
nile su se toplinom kada mu je rekla. „Ovo či­
nim prvi p u t.“
Proveli su tamo čitavu noć i G ar je ujutro tek
stigao pred glavnu zgradu, imajući tek toliko vre­
m ena da upregne konje u kočije i spremi sve za
svoj odlazak sa gospodarem. Kada su navratili na
15______________________________________________ Crni maršal

16. povratku, tri nedeije kasnije, pokušao je da na­
govori Bernis Heruze da pođe s njim u Teksas.
Odbila je. I Gar je razumeo. Čim bi prešla gra­
nicu Teksasa, svaki tamošnji robovlasnik je, na
osnovu njenog polucrnačkog porekla, imao pravo
da je uzme za ropkinju. U najboljem slučaju, kao
Garova žena, bila bi tretirana kao još jedan rob
kod njegovog gospodara. U najgorem slučaju,
mogla bi biti oteta i Gar je više nikada ne bi video.
S druge strane, budući da je bio privatno vla­
sništvo, poput konja ili psa, Gar nije mogao da
ostane na indijanskoj teritoriji. Tako su se, obuze­
ti tugom, on i Bernis Heruze rastali.
i: *
Posmatrao je sina koji je već daleko izmakao
napred u reku Arkanzas, čija mu je voda dopirala
do ramena. Bio je naočit mladić, držao se u sedlu
uspravno i lako, dok mu je konj pod njim brzo pli­
vao, a zatim, uhvativši dno pod nogama, počeo da
se penje uz zapadnu obalu. Bio je Garove visine,
ali nije imao njegovu telesnu snagu, a očigledno ni
onu tmurnu, strpljivu istrajnost, koja je Garu
omogućila da izdrži i preživi godine robovanja, a
zatim i kao odbegli otpadnik u građanskom ratu.
Sinovljev konj je izašao na obalu, stresajući se,
a Gar je doviknuo - Fenando budi tamo! Čekaj
me!
Garov riđan je prosto izleteo na obalu oslobo­
đen otpora vode. Sinovljev čilaš, sada već suv i
sjajan, poskakivao je nestrpljiv da pojuri.
Gar je progunđao. - Mogli bismo se ovde rasta­
Crni maršal 16

17. ti. Ti se vrati kroz Jaholu. Mama če se brinuti gde
si. Kaži joj da ču se vratiti čim obavim ove naloge i
odvedem zatvorenike u Fort Smit.
- Dobro, tata. - Bez oklevanja, Fenando obode
konja i odjaha. G ar ga je gledao kako odlazi već
osećajući usamljenost, neobičnu mešavinu tuge
što gleda sina kako se udaljava sam i olakšanja što
će biti oslobođen sinovljevog prekornog pogleda,
kritičkih opaski i nepredvidljive plahovitosti.
Gar je pošao na zapad. U brda i planine indijan­
ske teritorije. Čitavo dugo poslepodne prisećao se
svojih godina slugovanja. Godina teškog rada od
jutra do mraka, ali i godina bliženja slobode, ona­
ko kako je zamišljao svaki rob. Još od malih nogu,
on i „gospo’n Brjus“ igrali su se zajedno kao da su
ravni jedan drugom. Bili su istog uzrasta i uvek se
dobro slagali. U zadovoljavanju radoznalosti o
životu, u igri i nestašluku, nikada nisu podsećali na
roba i gospodara. Više su ličili na dva druga, koji
rastu skupa. Kada su sasvim odrasli i postali mla­
dići, pomalo su se udaljili ali je „gospo’n Brjus“
ipak, malo pomalo, prepustio Garu gotovo celu
upravu nad plantažom Teksarkana. Tek kad se
počeo bližiti Rat država, prepreka među njima
postala je nerazrušiva. Iako je živeo životom goto­
vo slobodnog dečaka i mladića, upravljajući uz­
gajanjem pamuka i stoke na ogromnoj plantaži
Teksarkana, G ar je znao da nije slobodan čovek i
ta misao ga je mučila.
Kada je Brjus Alan Bedford napunio trideset
godina i postao više odan alkoholu i samozado­
voljstvu, Gar je počeo da pomišlja da bi mogao doći
dan kada bi ga, iz zahvalnosti i priznanja za vernu
17 Crni maršal

18. službu i valjanost, njegov prijatelj i gospodar mo­
gao načiniti slobodnim čovekom. Ubrzo međutim,
posle napada na Fort Samter, „gospo’n Brjus“ je
preuzeo kapetanski čin i oformio četu u armiji
Konfederacije. Gar je bio uveren da je čitav smi­
sao rata bio u nastojanju da se produži robovla­
sništvo i spreči njegovo rušenje.
Kada je Brjus Alan Bedford obukao uniformu
Konfederacije, Gar je znao da ako Jug pobedi, on
nikada neče steći punu slobodu. Tako je u pomet­
nji tih burnih vremena, jednostavno odložio alat i
nestao na indijanskoj teritoriji.
Tamo je sve vreme rata živeo kao odmetnik, od­
begli rob. Zapravo je poznavao sve puteve begu-
naca, koje je sada gonio, jer je i sam nekada to
bio.
Poslepodne je poodmaklo i Gar je zašao u Kuk-
sonove planine. Kada ga je obavila noć, ugledao
je plamen signalne vatre nad Plavom planinom.
Gorela je kratko, a zatim se pojavila titrajući na
zaobljenom vrhu planine Tenkiler, ravno ispred
njega.
Gar ništa manje nije ni očekivao. Skrenuo je sa
staze u duboko prostranstvo šumovite doline iz­
među dva vrha i, ne paleći vatru, vezao konja na
dugu uzdu, da bi mogao slobodno da pase, a on se
ispružio na ćebe.
Ležao je čekajući da dođe san, prepuštajući mi-
shma da odlutaju u vreme njegove potrage za
Berins Heruze, posle bekstva sa plantaže Teksar­
kana. Sa plantaže se uputio ravno ka njihovom du­
gogodišnjem svratištu, do boravišta Indijanca
Opotlejahole, nedaleko od Talahasija. Iako je još
Crni maršal 18

19. gajio uzbudljiva sećanja na idilu sa lepom poluin-
dijankom, nije se previše nadao, mada je i posle
gotovo šesnaest godina, njena zavodljiva vizija
bila još jasna i neizbrisana u njegovom,sećanju.
I njeno sećanje na Gara Raderforda bilo je pod­
jednako jasno, jer je imala i poseban razlog za to.
Garova radost što je pronašao, pretvorila su u pra­
vo ushićenje kada je otkrio da je otac već pood-
raslog sina. Njegovi dolasci i odlasci za sve vreme
rata, podrazumevali su skrivanje negde blizu
Opotlejaholine naseobine da bi mogao da viđa si­
na i bude sa Bernis, planirajući s njom budući za­
jednički život ako se rat ikada završi, a on bude
mogao računati na slobodu.
Bile su to i godine gubljenja iluzija, jer Gar je
počeo da primećuje posledice načina, na koji je
Bernis uzdizala sina. Dala ga je u školu. Znao je
da čita i piše. Postao je obrazovan. S obrazova-
nošću je došlo i osećanje nadmoći. Uvek u sre­
dištu pažnje svoje majke, dečak je postao samo-
Ijubiv, čak sebičan.
Pred kraj rata, trupa Konfederacije prinudile su
Opotlejaholu da pobegne u Kanzas, a neselje Ja-
hola ostalo je samo neobavezna usputna stanica na
pruzi Teksas-Pacifik. Gar i Bernis su se venčali ka­
da se rat konačno okončao i preselili na sever u
malo crnačko naselje zvano Plezant Hil.
Tamo su zasnovali dom, koji je često postajao
neveselo mesto nesuglasica u stalnom Garovom
nastojanju, prilično zakasnelom, da uobliči de­
čaka Fenandu Sterlinga, koga je cinično nazivao
F. S. shodno svojim shvatanjima odraslosti i nači­
na ponašanja.
19_____________________________________________ Crni maršal

20. Bio je to težak hod uzbrdicom za Gara. Svaki nje­
gov napor naizlazio je na tvrdoglavo, odlučno pro­
tivljenje Bernis, sada njegove zakonite žene. Gar se
prepuštao zaludnosti tih misli sve dok nije počeo da
ga hvata san, umotao se zatim u ćebe i pokušao da za­
spi, ah ga je i u polusnu proganjala pomisao kako ga
traže u Fort Smitu na osnovu stare prijave njegovog
bekstva sa plantaže Teksarkana.
Ne znajući šta ga očekuje, Gar je poveo sa so­
bom u Fort Smit i Fenanda i u sanjivom polusnu se
prisećao koliko mu je smetalo sinovljevo glasno
čitanje svakog natpisa, svakog znaka, i to sa ta­
kvom oholom uobraženošću koja je u Garu rađala
osećanje prigušene nemoći i gneva. Mladi Fenan­
do, sada već dvadesetogodišnjak, nije primećivao
koliko se kod oca gomila bes.
Umesto toga, visoki, četvrtasti Fenando nadm e­
no gospodstvenog držanja, uživao je u zančaju če­
stog objašnjavanja Garu da poziv sudije Parkera
ne može biti mnogo važan, jer je proisticao iz jed­
ne stare prijave, po kojoj je već popadala prašina.
Kada mu je pročitana optužba, sudija za vešanje
ga je upitao: „Da li bi se začudio, budući da si pozvan
u sud zbog jedne stare tužbe tvog bivšeg gospodara,
ako bih ti ponudio mesto zamenika maršala?“
„Ne bi’ gospod’ne“ odgovorio mu je Gar sprem­
no. „Znam da nisam kriv i da sam pošten čovek.“
Parkerovo crveno lice posmatralo ga je odozgo
sa pulta. „Bilo je mnogo ljudi preda mnom i nau­
čio sam da im procenjujem sposobnosti. Maršal
Den Vels, koji je razgovarao s tobom, kaže da si
dobar čovek. Ja imam poverenja u preporuku
maršala Velsa.“
Crni maršal 20

21. „Nikada ništa nisam ukrao“ reče Gar čvrsto.
„Pobegao si od gospodara, pa si kriv za krađu
odeće koju si imao na sebi. Srećom, nastupio je
rat. Sada si slobodan čovek i ta optužba za krađu
je postala bespredmetna.“
Fenandu, koji je stajao sa strane, teško je pada­
la ova optužba, ali se Garu činilo da mu još teže
pada očevo tupo, neznalačko i nerazgovetno negi­
ranje. Sudija ga je optuživao, aii ga je sin progla­
šavao krivim zbog neznanja.
Mučni prizor je izbledeo i konačno nestao iz
Garove glave i on utonu u san.
^
Probudio ga je šum nekakvog provlačenja kroz
šiblje. U prvom trenutku kada se trgao iz sna,
učinilo mu se da je bio mnogo glasniji, ali kada je
oslušnuo pažljivije, više ga je podsetio na prikra-
danje. Ne, procenio je konačno, nikakvo prikra-
danje već normalan hod nekoga ko ne zazire ili
bar ne zna kako da bude tiši.
Gar pogleda okolo, tražeći svog riđana. Nije ga
bilo na vidiku, ali po popasenoj travi i konjskoj
balezi, zaključio je da je odmakao u šumarak. Ot-
puzao je do mesta odakle je jasno mogao da vidi
stazu, skriven iza glogovog grma i čekao.
Čovek, kojeg je ubrzo ugledao, bio je isti onaj
namernik koji je prišao njemu i sinu na pristani­
štu u Fort Smitu. Kako reče da se zove? Gar se
prisećao. Ros Stivens. I dalje je hodao i još nosio
torbu i kofer. Preznojavao se u vlažnom prohlad­
nom jutru, ali se uporno gegao stazom.
21 Crni maršal

22. Sa svojim prtljagom, bio je širok koliko i staza,
pa je čas koferom, čas torbom zapinjao po granju,
koje se nadnosilo nad stazom. Gari je sačekao dok
Stivens nije stigao naspram njega, na nepunih de­
setak metara.
Tada je rekao prijateljskim glasom. - Ej, na-
merniče. Ovamo.
Stivens se zaustavio i okrenuo. Ramena su mu
bila malo pognuta, ne od nedostatka odlučnosti
več od umora.
- Čoveče, jesi h ti lud? - upita Gar.
Stivens ga je sada video. Gar se bio podigao i
stao na stazu.
- Nisam - reče Stivens. - Mislio sam da ću naići
na tebe.
- Pešice?
- Policajčio sam po pristaništu u Sent Luisu pe­
šice i po trideset milja prelazio za dvanaest sati
smene.
- S ovolikim prtljagom?
- Nisam imao gde da ga ostavim - saopšti mu
Stivens.
- Baš sam sporo išao - reče Gar. - Šta bi bilo da
sam žurio.
- Pa, znao sam da se negde moraš zaustaviti.
- Pratio si me?
- Ne, samo sam sledio tragove stopala.
- Stopala! - procedio je Gar. - Po stazi su samo
tragovi konjskih kopita.
Ros Stivens sleže ramenima.
- Zašto me pratiš? - upita ga Gar.
Stivens spusti prtljag. - Imam dozvolu da radim.
Ti si jedini koji možeš da mi kažeš šta da radim.
Crni maršal 22

23. - Sudija te najmio?
Stivens klimnu glavom. - Doneo sam mu prepo­
ruku šefa policije u Sent Luisu.
- Koga treba da juriš?
- Pa, prvo tebe, a onda nekog Indijanca, koji se
zove Kroford Goldsbi.
Gar zviznu. - Čiroki Bil! Namerio te je na glav­
nog razbojnika. Taj je ubica!
-- Gde da ga tražim?
- Pešice? S tim prtljagom? Imaš revolver?
- Imam još službeni. Ovde u koferu.
- Mnogo će ti tako koristiti. - Gar nije mogao
da sakrije sarkazam. Stajao je zamišljeno. - D o­
bro, daj mi tu torbu. Imamo da razgovaramo.
Poveo je ga je do mesta gde je konačio. Poku­
pio je sedlo i pokrivač i po konjskom tragu se upu­
tio u šumarak. Naišli su na riđana kako pase na
jednoj čistini, na milju udaljenoj od staze. G ar se
osvrnuo.
- Ovde će biti u redu - reče. - D a napravimo lo­
gor.
Gar iz bisaga izvadi sekiricu i veliki, ručno nap­
ravljeni, nož. Dok je odabrao mesto kraj potoči­
ća, ispod proplanka i pokazao došljaku kako da
seče i rasprostire travu, Stivens je skinuo žaket,
kravatu, košulju i potkošulju. Veom a se znojio.
- Koliko misliš da ostaneš ovde? - upita Sti­
vens.
- Malo - odgovori Gar.
Pokazivao je došljaku kako da odabere, odseče
i izdelje vrbove grane, a zatim ih je pozabadao u
zemlju i ukrstio pri vrhu da bi napravio indijanski
vigvam. Kada je bio gotov, Stivens upita
23 _________________________________________Crni maršal

24. - Nameravaš da zimuješ ovde?
G ar odmahnu glavom. - Kada sam sinoć dola­
zio, video sam kako se pale vatre po vrhovima
brda. D o sada već svaki vrabac odavde pa do ten-
kilerske skele zna da je Ajsak Parker poslao ova­
mo zamenika maršala. Jedino što ne znaju to je,
koga je poslao i koga treba da uhvati. Zavući ću se
ovde i mirovati neko vreme da zaborave na mene
ili bar da zametnem trag,
- A ja?
- Ti još treba dosta da naučiš. Objasni ću ti ka­
ko da dođeš do Rentisviia. To je crnačko mesto,
gde imam prijatelje. Imaš novca da kupiš konja?
Stivens khmnu glavom.
- Dobro. Potražićeš starca Batlera. Kod njega
kupi konja. Neće te odrati. Kaži mu da te šalje
Gar Raderford i da mi treba futrola za ovaj „kolt“ .
Traži i nekohko redenika i dve futrole pri sedlu.
Jednu za ovu pušku, a drugu za „sačmaru“ . Kada
se vratiš, odlučićemo kuda da pođemo.
^
Stivens se vratio tek iza podneva sledećeg dana.
G ar se još baktao oko logora. Pokazao je Rosu
kako da žilave vlati visoke trave, koje je okolo bilo u
izobilju, uplete u čvrst konopac. Svojim veštim pr­
stima, došljak je od Gara brzo naučio kako da sebi
isplete viseći krevet između dva hrastova stabla.
Gar se potrudio da mu pokaže kako da omču na­
baci na kameni šiljak s druge strane dubokog po­
toka, zatim da veže uže sa svoje strane i držeći se
njega, pređe na drugu stranu, a potom ga ponovo
Crni maršal ______ 24

25. namota. - Nemoj da ti žurba ili hrabrost budu
brži od dobrog rasuđivanja - upozoravao ga je. -
Kad je čovek sam, uvek je u opasnosti. Možeš da
upadneš u neku od ovih jaruga, polomiš se i osta­
neš tamo dok ne lipšeš. Možeš da upadneš u ovaj
brzak i potoneš pre nego što shvatiš šta se desilo.
A sada, nastavi da prekrivaš travom ovaj vigvam,
tamo gde si juče stao. Dobro nabijaj travu da ne
prokišnjava. Nemaš pojma kako su ledene kiše u
ovim planinama u ovo doba godine. Sada odoh u
lov. Brzo sam natrag.
Vratio se pre zalaska sunca s malim jelenom ,
kojem je već izvadio utrobu. Stivens ga je gledao
kako mu dere kožu. - Kako ćemo sačuvati sve to
meso? - pitao ga je.
- Osušićemo ga - reče Gar. - Od ostatka ću ti
napraviti bogovski paprikaš.
Gar je iskopao rupu, obložio je kožom jelena, po­
redao meso, zalio vodom, dodao soh, divlji luk,
krtolu i neke travke kao začin. Užario je okruglo ka­
menje navatri, koju je potpaho kraj druge je tinjala i
dimila preostalo meso, a zatim ga spustio u rupu.
Meso i povrće je ubrzo počelo da se kuva.
Vadeći kamenje iz tog specijalnog zemljanog lon­
ca, da bi u njega stavio užareno novo, podučavao je
Stivensa; - Nemoj nikada koristiti kamenje iz ovog.
potoka. Vrlo je čisto i zaobljeno ali će eksplodirati
ako ga staviš u vatru. Kad se kamen razleti, to ti je
opasnije nego da te neko gađa iz „sačmare“.
Ostatak mesa, počeo je da odvaja od kosti i seče
u duge, tanke komade i obesio ih iznad dima. Mu-
ve i insekti bi se zaletali na meso, oprljili se na top­
lom dimu i odletali pre nego što bi stigli do mesa.
25 Crni maršal

26. Ros ga je posmatrao, a onda mu radoznalost
nije izdržala. - Gde si sve to naučio? - upitao je.
- Ti si varošanin - reče Gar. - Ja sam uglavnom
proboravio po divljini otkada sam pobegao od
gospodara tamo u Teksasu.
- Zašto si to uradio? - upita Stivens. - Stari gos­
po’n Batler kaže da si ti bio gazdin miljenik. Kao
domača životinja. Zar ti to nije bilo bolje nego da
se stalno kriješ po ovim šumama?
- Pa, isprva sam bio ponosan što je mene od­
redio da mu vodim plantažu - poče Oar. - Bio je
to dobar posao biti gazda. Ali, kada je došao rat i
on obukao oficirsku uniformu, video sam da me
neće nikada pustiti. On je i ratovao da sačuva
robovlasništvo. Mogao sam i dalje da gazdujem
umesto njega i živim kao kućni Crnac. Hteo sam
da budem sam svoj gazda.
Jelo se kuvalo. Meso se sušilo dok je blagi dim
hikorije rasterivao insekte, a kada je počelo da se
smrkava, Gar je napravio svetiljku od smolastog
borovog čvora, jelenskog loja i jedne pamučne
krpe. Sedeli su i razgovarali kraj njene titrave sve­
tlosti, raspredajući o minulim, dogadajima dok
večera nije bila gotova. Najeli su se, zatim polegali
u viseće mreže.
G ar je ujutru pomeo logor metlom od šiblja.
Oprali su odeću u potoku i obesili je o razapeti ko­
nopac da se suši. Gar je pokazao Stivensu kako da
na tlu nacrta sunčani sat.
- Kada ćemo da krenemo na posao? - upita Sti­
vens, odajući već rastuće nestrpljenje.
- Nije žurba - reče Gar. - Neka ta žgadija po­
misli da nećemo preduzeti ništa. A sada da ti po­
Crni maršal 26

27. kažem kako da napraviš udicu od zelenog ružinog
trna. Otkineš ga, staviš na vatru da očvrsne...
Posle dve sedmice boravka, Ros Stivens je znao
i kako da postavi smrtonosnu zamku za životinju
ili čoveka, ukoliko ne želi da se čuje pucanj. N a­
učio je i kako da napravi zamku za lovinu, kako da
pravi mamce od raznog zrnevlja, larvi i crva i na­
mami veče životinje komadima mesa.
Petnaestog dana boravka, Gar reče. - A sada,
da bolje pogledamo tog konja kojeg si kupio.
Stivensov konj bio je prljavokestenjaste boje s
nekom divljom crtom u sebi. Stajao je mirno dok
mu je Gar Raderford podizao svako kopito, otva­
rao mu usta, pipao ga po grudima i trbuhu. O d­
micao se da mu pogleda sapi i figuru, proveravao
svaku potkovicu, a zatim izrekao sud.
- Stari Batler te nije odrao. Pažljivo je uškopljen.
Ako sada pođeš jedno stotinak milja na severozapad
odavde, naići ćeš na malo selo Čiroki Indijanaca, ko­
je se zove Lenapa. Odmah kraj njega, pored potoka
Going Snejk, živi jedna devojka po imenu Megi
Vejl. Pola je Čiroki a pola naša crna sestra i svetla je
tačka u životu Čiroki Bila. Možda ćeš moći da je na­
govoriš da ti kaže gde joj je dragi.
- A ti?
- Ja ću prema Oktahi da vidim mogu li da uhva­
tim onoga prikana Vkeea.
Pomogao je Rosu da se spakuje, osedla konja i
odjaše, dok ga je on pratio pogledom.
- Biće tvrdo uskoro - doviknu mu Gar. - Pazi
da ti barut bude suv.
U neko doba noći se spakovao i napustio logor.
Tako im je logor opusteo, a Gar je nestao bez traga.
27_____________________________________________ Crni maršal

29. II
u vodenici, sat jahanja od Oktahe, Gar htede
da se raspita kako da dođe do žene, koja je op­
tužila Vkeea da joj je ubio muža.
Suvonjavi vodeničar, ispijen od rada, posma­
trao je Gara kao da je šugav ah izgleda da je za­
ključio da je najbolji način da se otarasi dosadnog
uljeza da što brže odgovori na pitanja. Okretanje
vodeničnog točka i pljuskanje vode iz vedrica na
njemu, a unutra neprekidna buka od trenja vode-
ničnih kamenova, otežavali su razgovor, ali je
Gar shvatio da se žena zove Jupke Afkeko i da sa
bratom živi na njegovoj farmi, s druge strane O k­
tahe.
Gar potapša svog riđana po vratu i pojaha uzbrdo
ka Oktahi, selu, koje je još nosilo tragove bitke
kod Hani Srpingsa u građanskom ratu. Snage juž­
njačkog generala Blanta i severnjačkog generala
Kupera, naizmenično su zauzimale mesto i bilo je
većinom u garavim ruševinama i zgarištima, na ko­
jima su samo dimnjaci stajali uspravno. Kovač-
nica i bakalnica su bile obnovljene i udaranje po
nakovnju prigušeno je odzvanjalo u podnevnoj
vrućini.

30. Našao je brvnaru ženinog brata nedaleko od
Hani Springsa. Žena je bila govorljiva. Rekla je
da je Vkee hteo nju i da joj je ubio muža da bi je
se domogao. Ubio ga je vradžbinama. Gar je
razmišljao. Pitao se koliko bi uverljiva bila optuž­
ba za vradžbinu kod sudije za vešanje Ajsake Par­
kera u Fort Smitu.
Zaključivši da nije na njemu da o tome odluču­
je, Gar sasluša uputstva kako da stigne do Indijan-
čeve kolibe, na još tri četvrt sata jahanja daleko.
Nepomično je sedeo u sedlu na maloj uzvišici i
posmatrao kolibu na maloj čistini. Bila je to stara
čirokijevska kohba, okrugla, od blata i pruća, u
hladu od visokog šiblja kraj koje je bila još jedna
manja, nalik na peć, u kojoj se Vkee verovatno
pročišćavao pre nego što bi izricao sudbinu.
Glineni vrh kohbe bio je načičkan raznim leka-
rijama. S njega je visila koža dva metra duga vo­
dene zmije i bele lobanje raznih malih životinja.
Vučje krzno visilo je kraj ulaza, nad grubim sto­
lom, na kojem je bilo mnoštvo razhčitih glinenih
posuda ispunjenih verovatno, sasušenim crevima
sovu ljage, očima lasice, korenom despika i crvo-
točinom, zajedno s priborom za ritualno mešanje.
Vkee je bio dobro opremljen vidar. Sa stabljika
šiblja visili su životinjski zubi, kandže, koske, ro­
govi, oklopi kornjače i totemi od klipova kukuru­
za sa zadenutim perjem, koji su se lagano klatih na
toplom letnjem povetarcu. Gar je sve to posma­
trao s lakom jezom uprkos vreline dana.
Nije morao dugo da lupa glavu gde bi Vkee m o­
gao biti, jer je vrač počeo puzeći da izlazi iz manje
kolibe sa čupavom, rogatom maskom na glavi,
Crni maršal 30

31. pevajući neku ritualnu pesmicu od jednosložnih
reči. Gar se setio šta mu je Jupke afkeko rekla na
rastanku; „Vkee sada čini vradžbine da mi umre
brat. Neće se smiriti dok mi ne uništi celu porodi­
cu, samo da me dobije.“
Gar je bio na brežuljku, dobro skriven među
drvećem. Suviše je zaokupljen vradžbinom da bi
osetio da sam ovde, nadao se u sebi. Izvukao je
pušku iz futrole na sedlu, koju mu je Ros Stivens
doneo iz Rentisviia. Brzo je nanišanio i opalio.
Metak je presekao granu o koju je bio okačen
crni, gvozdeni kotlić a ovaj se srušio, razbacujući
žar svuda okolo. Tekućina iz kotlića se izlila preko
vatre, koja je šištala.
- Lezi tamo! - viknuo mu je Gar. - Ispruži se
potrbuške!
Vidar je oklevao. Gar je ponovo opalio. Metak je
otkotrljao kotlić i fijuknuo nekuda u šumu. Vkee je
legao i ispružio se potrbuške, glave okrenute prema
vatri, koja je pištala. Gar pojaha nizbrdo.
Vidar je bio mlad. Gar mu ne bi dao više od,
možda, trideset godina. Bio je zgodan momak,
mrke kože, visok i mišićav, samo sa jelenskom
kožom oko pasa. Kada se uspravio i skinuo
masku, ukazalo mu se hce u kojem je bilo neke
prikrivene mističnosti dok je gledao Gara, ni­
malo iznenađen njegovim prisustvom.
Gar izvadi nalog i obrati mu se na jeziku Masko­
gi Indijanaca;
- Imam „nakoku“ da te uhapsim. Za ubistvo.
Hoćeš da se obuče pa da krenemo u Forst Smit?
- Ne bi trebalo to da radiš - reče mu Vkee na
engleskom.
31_____________________________________________Crni maršal

32. - Nemoj da čekam - zapovedi mu Gar. - Moraću
ponovo da te nateram da legneš, ali kada te mlat-
nem puškom po glavi.
Vkee se zakratko dvoumio, a zatim ušao u koli­
bu dok je Gar škiljeći virio unutra, posmatrajući
ga kako kupi odeću. izašao je i stao pored G aro­
vog konja kao da očekuje poziv da mu uzjaše
za leđa.
- Ovaj konj nije ništa zgrešio da nas nosi oboji­
cu. Ti ćeš pešice do Poruma. Daj, poneću ti stvari.
Vkee je išao ispred, a G ar na konju za njim.
Osećao je laku ošamućenost od jakog sunca ili od
uzbuđenja prilikom hapšenja. Vkee je imao na se­
bi samo jelensku kožu oko pasa i mokasine na no­
gama. Indijančeve pantalone i košulju, uvezane u
smotuljak, G ar je nosio na sedlu. Osećajući vrtog­
lavicu, naredio je da stanu, sjahao je i ispod oka
motrio na Indijanca dok su obojica pih vodu iz po­
toka, kojeg su se držali u pravcu Kanadske reke.
Voda nije pomagala. Oslonio se rukama o ko­
nja, pokušavajući da se pribere. Uzjahao je i poš-
H su dalje. Osećam se kao da imam malo groznice,
razmišljao je u sebi. Vid mu se pomalo zamaglio.
Teren se postepeno spuštao. Trulo lišće se kidalo i
šuštalo pod konjskim kopitama ali ne i pod moka-
sinama Vkeea, koji je po lišću hodao nečujno po­
put zmije, što je bila deo njegove vradžbine.
Gai" je prepustio Indijancu da vodi, upozorivši
ga: - Ne pokušavaj da me pređeš. Poznajem ovaj
predeo kao svoj džep.
Odvajali bi se od potoka tamo gde je pravio ve­
lika krivudanja. Znao je da se spuštaju polako niz­
brdo, mada se njemu činilo da se penju i, kako su
Crni maršal______________________________________________^

33. sati prolazili, osećao se sve lošije. Pre sumraka
osećao je već bolove u svakoj kosti i zglobu i znao
da ga je uhvatio nazeb.
Šta da radim, počeo je da se pita. Do mraka ću
već biti toliko bolestan da ću teško moći da držim
korak s indijanskim ubieom. Groznica mu je rasla.
Šuma pred njim poprimala je žućkastu, grozniča­
vu nijansu. Bolovi u kostima i zglobovima sada su
postali jaki. Osećao je kako mu se telo zanosi u
sedlu, iznemoglo, a put pred njim kida i ugiba.
Kada je sunce zašlo za horizont, obuzeli su ga
bolovi u stomaku. Mučnina mu se povećala i on se
nagnuo konju preko vrata i počeo da povraća.
Pomislio je da će mu posle toga biti bolje, ali nije.
Lice i celo telo, gorelo mu je u groznici i kada su
ponovo izbili na potok, morao je da sc drži za
sedlo i spreda i od pozadi, da se ne bi srušio, pa je
naredio. - Stoj. M oram da se napijem vode.
Vkee je stajao i pitomo ga posmatrao. G ar je iz­
vukao revolver i uperio ga nesigurnom rukom u
Indijanca dok, je klečeći, drugom rukom grabio
vodu iz potoka i pljuskao po licu, a zatim legao i
počeo da pije. Hladna voda na licu i u stomaku,
pretvorila je groznicu u drhtavicu i ležao je tresući
se, pokušavajući da usredsredi pažnju na zaroblje­
nika.
- A ko to sada leži potrbuške, ha, čoveče od za­
kona? - upita Vkee prijazno.
Stajao je posmatrajući G ara kao da mu je sve to
zabavno a zatim je legao na leda i strpljivo gledao
u večernje nebo. G ar se i dalje borio sa sobom,
obuzet drhtavicom, ali i dalje motreči. Počela je
da mu se rađa misao da nema načina ni da se ota­
33 Crni maršal

34. Crni maršal 34
rasi ovog Indijanca niti da ga privede. Pre nego što
sasvim bude izgubio svest, moraće da ga ubije ako
uopšte bude mogao da drži revolver.
Plašio se da ako padne u nesvest kraj budnog
Čirokija, neće se živ probuditi. Indijančevo opru-
ženo telo, gubilo mu se pred očima. Od mokasina,
bliže njemu, Garov pogled je lagano prelazio pre­
ko tamnog tela, tražeći vitalnu tačku. Oči su mu se
zaustavile na kožnom remenu, koji je Vkeeu virio
ispod jelenske kože;
Indijanac je i dalje neobično strpljivo piljio u
nebo. Gar ispruži ruku i dohvati kaiš. Odmah je
shvatio šta ga je to mučilo i kada je povukao, u
njegovoj crnoj šaci se našla kesa sa vradžbinama.
Iznemogao, osetio je želju da je otvori i vidi kak­
ve lekarije sadrži.
Vkee se naglo uspravio i počeo da puzi na kole-
nima. Odupirući se.iskušenju, Gar baci kesu u po­
tok. Matica je zahvatila. Vkee je menjao pravac,
nastojeći da se izmigolji Garu i dohvati kesu. Gar
je uspeo da ga uhvati za nogu, sprečavajući Indi­
janca da pođe za kesom, koju je zahvatila struja i
ponela, da bi kesa konačno nestala u vrtlogu.
Kada se izgubila iz vida, Vkee je zastao i seo.
Lice mu je bilo bledo. Progovorio je istovremeno i
Ijutito i uplašeno - U krao si mi moć, čoveče.
I G ar je seo. Ako je dosad mogao i da sumnja
da je Vkee bio u stanju vradžbinama da izazove
smrt muža one žene, sada više nije. Osećao se već
malo bolje. K ako je drhtavica popuštala, osećao
se slabim i umornim, ali ipak bolje. Čitavo telo mu
je oblio znoj. Groznica ga je napuštala. Sada je
mnogo lakše držao revolver uperen u Indijanca.

35. - Ako me pustiš da zaronim u vodu i potražim
moj melem, učiniću sve što želiš.
Gar odmahnu glavom. - Jedino što si uspeo, ča-
robnjače, je da sebi vradžbinama oteraš večeru - re­
če. - Stomak mi je suviše slab i za kuvanje i za jelo.
Ustao je i nesigurnim korakom se uputio da done­
se konopac sa sedla. Vezao je Indijancu ruke za noge
iza leda i rekao mu. - Neće ti biti baš ugodno noće­
nje, ali mislim da ćeš bar biti tu kada se probudim.
Zbacio je sedlo s konja i samouvereno se oslo­
nio o njega. Sud u Fort Smitu sada će moći da sudi
ovom Indijancu kako mu se bude htelo. Gar R a­
derford je zaključio da Vkee ubija vradžbinama i
da ni on ne bi živ stigao u Fort Smit da Indijanče-
va moć nije, skupa s kesom, otplovila niz potok
Narednog jutra, Gar se osećao izvrsno. Nastavi­
li su do Foruma i oko podneva prošli glavnom uli­
com ovog sela na granici, dok ga je odjek nakov­
nja sa suprotnog kraja ulice podsećao na posao
koji je obavio u Oktahi. Poterao je Indijanca pra­
vo kod kovača i s olakšanjem ustanovio da je on
bio brat, neki Met Vigins, krupan i crn, kao i Gar.
- Najmio bi’ pomoćnika, nekog ko ima kola da
prevezem zatvorenika - obrati mu se Gar. - Još
bolje ako zna i da kuva. Znaš nekog? Šta misliš
’oče r mi bakalin ovde dati malo slanine i pasulja
na račun suda u Fort Smitu?
Znojavi kovač je stajao i hladio u vodi gvozdeni
obruč, kojeg je upravo bio zavario. - Bio je tu
neki belac juče, ne, prekjuče. Kaže da traži posao.
Im ’o je i kola. Teško se živi danas. Bakalin će ti
dati na potvrdu, mislim. Bolje i da tako proda
nešto nego ništa.
35 Crni maršal

36. - A kud’ je otiš’o onaj belac?
- Spav’o je noćas tu negde oko sela. Mora da i
on sada traži veresiju kod bakalina - nasmejao se
kovač.
Gar ga je ostavio da mu napravi lisice i okove za
noge, a zatim poterao Vkeea u potragu za bespo­
slenom skitnicom. Našao ga je kako poj i konje na
pojilu i rekao šta mu treba.
Pohabani belac zamišljeno je pumpao vodu iz
bunara. Počeo je da okohši. - Pošao sam na za­
pad. Svrnuo sam ovamo iz Brajartauna da nađem
neki manji pos’o pa da se čistim - reče nemarno.
Par mula, koje su pile vodu iz korita obraslog
zelenom mahovinom, delovale su izandalo kao i
vlasnik.
- Znaš da kuvaš? - upita ga Gar.
- Sigurno da znam - izjavi ovaj. - Onaj ko putu­
je sam kao ja, mora znati da kuva. - Ispirao sam
zlato dosad, pa sam krenuo u Vičita planine. Ljudi
ovde kažu da tamo nema zlata, ali Meksikanci ka­
žu da ima. - Ispijeni belac se naslonio na ručicu
pumpe, podmuklo se smešeći.
- Imam jednog zatvorenika - reče Gar. - Federal­
ni sud će ti platiti za uslugi i za izgubljeno vreme.
- Dobro izgleda ovaj crvenokožac - priznade
belac. - Misliš još da ih n a’vataš?
- Božja volja - reče Gar. Nije govorio ništa o
Indijančevim vradžbinama. Neke stvari beh ljudi
ionako teško shvataju. Izvadio je svoju potvrdu o
imenovanju, odmotao je i pokazao zapuštenoj
skitnici. Na njoj su se još videle mrlje od duvana,
koje je papir upio kada ga je gvoždar bacio na
pod.
Crni maršal 36

37. - Zamenik maršala Gar Raderford - čitao je be­
lac. - Ne sumnjam u tvoja dokumenta iako, izgle­
da, ne paziš kuda pljuješ. - Nasmejao se svojoj
domišljatosti. - Zovem se Džek Hes. Pošto je moj
poslodavac federalna vlada a ne ti, onda ću prihva­
titi. Ionako mi treba da skupim nešto para, pa da
se dam na ispiranja zlata.
U bakalnici, Gar je potpisao račun za pazar, na­
tovario ga na kola, pripremajući se da pođe nat­
rag do kovača. Konja je vezao za zadnji deo kola i
prepustio Indijancu da odluči, hoće li kolima ili
pešice. Čiroki se odlučio za pešačenje.
Kada su stigli, Gar naredi zatvoreniku da se
popne u kola, a parom novih lisica vezao je Indi­
jance vu levu ruku za podupirač sedišta. Obratio se
kovaču. - Poznaješ nekog Frenka Idsa, farmera
odavde?
Kovač stavi poslednji beočug du^og lanca u
ognjišta i poče da pritiska mehove. - Zivi dole kraj
reke. Imaš posla s njim?
Gar izvuče sva tri naloga iz džepa i pruži ih ko­
vaču.
Kovačevo široko, znojem orošeno lice razvuklo
se u osmeh. - Ne znam da čitam - priznade - ali
ovo liči na državne papire. Dođi ovamo đa od
ovog gvožđa izabereš koliko debele hoćeš okove
za noge.
U korovu iza kovačnice, skupa su odvajali od­
govarajuće komade gvožđa.
- Nisam mislio da bi taj Ids mogao imati posla
sa zakonom - progunda kovač. - Hm-hm!
- Ovde piše jedino „da bude priveden radi saslu­
šanja.“ Gar ponovi frazu, koju je čuo od Fenanda.
37 Crni maršal

38. - Moraće da mu postave prava pitanja!
- Na primer?
- Dobar je pos’o napravio, kako mi ljudi priča­
ju. Krade konje kaubojima u Teksasu pa ih proda­
je farmerima u Kanzasu. Onda ih krade farmeri­
ma pa ih prodaje na jugu na plantažama. Ovde
uvek pazi šta radi. Ne zabada nos nikuda.
- Ovde misle da je pošten?
- Beli ljudi, svakako! Ovde je đakon u metodi-
stičkoj crkvi. Široke je ruke, kažu. Onda opljačka
poštu ili piljarnicu tamo u Skajatuku ili otera čo­
por svinja iz Honabija. Siluje ženu u Arkanzasu
kad mu pripadne želja. Sve vrste nepodopština, ali
daleko od kuće. Ovde se samo moh u crkvi i deli
osmehe na sve strane.
- Možeš to da dokažeš?
- Još ima one svinje iz Honabija na svojoj far­
mi. Jede i ono što je ukrao u Skajatuku. Mislim da
mi prijatelj zna i ime one žene u Arkanzasu, Ona
je naša sestra i sigurno je upamtila njegovu crve­
nu, kozju njušku. Mora da i farmeri u Kanzasu i
rančeri u Teksasu pamte šta im je uradio.
- Hoćeš to da kažeš i Parkerovom sudu? To što
znaš?
- Odgovoriću sve što me matori sudija za veša­
nje bude pitao. On je jedini između nas i sveg tog
ološa odavde.
Gar pruži Metu Viginsu gvožđe koje je oda­
brao, dok su tiho razgovarali. Bilo jc ukupno
osam komada, približno iste dužine, svako oko tri
santimetra široko.
Met ih je spojio. - Ima četiri para, dovoljno ja­
kih da drže, a ne suviše teških da smetaju.
Crni maršal 38

39. - Odlično - složi se Gar. - Odoh tamo do kloze­
ta dok ih ne napraviš.
Do njega je dopirao uporni, pompezni i nazalni
glas Džeka Hesa, koji je davao uputsva kovaču
kako da napravi okove. Bio je dosadan, ali je Met
Vigins ravnomerno udarao svojim čekićem, m ode­
lirajući usijano gvožđe. Brzo lupkanje čekićem i
snažni udarci, koji su se smenjivali, zaglušivah su
neprekidni Hesov govor, čineći ga nerazgovetnim.
G ar se vratio kovaču baš kada je vigins kleštima
uhvatio par plamenocrvenih nožnih okova i, uz
šištanje i dim, potopio ih u bure hladne vode.
Maršal se popeo na kola i seo kraj Hésa.
Vigins je doneo gvožđa, ostrugana metalnom
četkom do sjaja, i pružio ih Garu. - Ovo su po-
slednja.
Rukovaše se.
- Reci ljudima - reče G ar - da si upoznao novog
maršala. Trudiće se^ zajedno sa sudijom Parke­
rom, da bude uvek između vas i ološa.
- Ako budeš hteo da svedočim, doći ću - odgo­
vori Vigins.
Hes je coknuo jezikom mulama i vodeći ih una­
zad, poterao ih iz hladovitog ulaza na suncem oba­
sjani put.
- Maršale - promrmljao je Hes - zašto ne jašeš
da bolje vidiš zatvorenika. Moraš ga stalno držati
na oku.
G ar je razumeo. Njegov kuvar i prevoznik ne bi
baš voleo da ga meštani vide kako sedi sa crncem
na istom sedištu. Bez reči, Gar opkorači naslon se­
dišta i održavajući ravnotežu u kohm a u pokretu,
pođe prema spuštenim zadnjim vratima. Seo je le-
39 Crni maršal

40. dima okrenut Indijancu i noge prebacio kroz otvo­
rena vrata da bi se upustio u poluglasni razgovor
sa svojim riđanom, dok ne stignu do Hesovog lo­
gora i pokupe ostatak njegove oskudne imovine.
Blizu Brajartauna, G ar je u nekoj gustoj šumi
ostavio Hesa da čuva Indijanca vezanog lisicama
za točak od kola, a on se niz reku uputio farmi
Frenka Idsa. Delovala je odista upečatljivo. Plod­
na plavna zemlja, dvospratna zgrada od tesane
građe, obojena belo, prostran am bar sa senjakom,
obori i staje pod stubovima. U velikoj šupi pod
metalnim krovom bili su plug, zupčasta drljača,
sejačica, kultivator, kosačica i vezačica, sve još
sjajno obojeno, ukazujuči da nije bilo više od go­
dinu dana staro.
Frenk Ids, pegav i crven u licu, upravo je naba­
civao konjske amove na ogradu štale. Očigledno
se upravo bio vratio sa njive, jer konji su mu se
još valjali u prašini, oslobađajući se znoja i inseka-
ta.
G ar je pojahao pravo k njemu.
- G ospo’n Ids?
- Da.
G ar uperi pušku u njega. - Traže vas u Fort
Smitu.
Krupno Idsovo lice je buknulo. - Traže? A zbog
čega?
- Zbog saslušanja, piše u nalogu. - G ar izvadi
papir iz džepa i pruži mu ga. - Možete uzeti advo­
kata kada dođem o u Fort Smit a dotle, bolje bi
bilo da mirno pođete da vam ne bih izbušio trbuh
ovom „sačmarom“ . - Napravio je kratku pauzu. - Ja
sam zamenik maršala i moram da izvršim ovaj nalog.
Crni maršal 40

41. Ids je okretao papir u ruci, polako ga čitao,
očigledno pokušavajući da smisli šta da radi. N aj­
zad je progovorio. - Moram do kuće da porazgo­
varam sa ženom.
- Ne, m orate-reče G a r.-E n o je stoji na verandi i
gleda. Recite joj da ste u rukama zakona. Hajde. I
ako vidim neko oružje kod vas ili nje, ubiću vas. Ve­
rovatno vidite da sam veoma nervozan.
Žena siđe sa verande. Bila je koščata i nezgrap­
na, a kada je progovorila, glas joj je bio grub i
prodoran. - Sve sam čula, crnčino. Daj da vidim
taj papir. - Čitala ga je, ne žureći. - Nemoj da se
desi da si me slagao ili da učiniš nešto mome
mužu. Linčovaćemo te!
- Može biti - priznade Gar. - Ali, ako me sada
budete nagazili, muža ćete, sigurno, videti
mrtvog.
Ponovo je proučavala nalog, a onda upitala. -
D a pođem s tobom, Frenk?
- Ne znam - reče on neodlučno.
- Bolje da ostanem ovde - reče ona. - Osedlaću
ti konja. Kad stigneš tamo, idi prvo kod advokata
Poka. On će već srediti ovu crnčinu! - Pošla je u
ambar.
Na putu do kola, Frenk Ids je bio potpuno odsu­
tan. U sedlu se držao lako i uspravno, poput isku­
snog jahača, ne klateći se, pogrbljeno, kako to
obično rade farmeri. Kada su stigh do kola, Gar ga
je naterao da sjaše. Konja mu je okrenuo u pravcu
odakle su došli i pljensuo ga po sapima. - Nemam
dovoljno očiju da pazim na zatvorenika na konju,
drugog na kolima a trećeg, možda, na biciklu. -
Konj je odgalopirao kroz šumu.
41 Crni maršal

42. Sm rknuti Ids reče svadljivo - K ada se taj konj
vrati bez m ene, žena će mi se sigurno zabri­
nuti.
- B rinula je i dosad, ako je suditi po onim vašim
putovanjim a, za koja sam čuo - reče G ar. - M o­
raće i ovog puta.
K ada je i Idsa posadio kraj Indijanca i stavio m u
lisice, obratio se H esu - A sad pravo u Bokoši.
U K eoti, m alom stajalištu na pruzi Teksas-Paci-
fik, G a r se zaustavio da se raspita. Šef stanice je
rekao da zna za G ertru d u K ebot, koja je sa dva si­
na živela negde van B okošija, nedaleko od pruge.
A k o ćeš da sačekaš voz broj šest iz K anim e,
k o n d u k ter će ti reći nešto više. Č uo sam da joj on
iz voza p onekad baca svežnjeve starih novina i,
tako te stvari za čitanje. - Č udno je pogledao u
G ara. - Sigurno poznaješ staru gospođu K ebot?
- Nisam baš siguran - reče G ar. Nije se p red sta­
vio šefu stanice, niti m u je pokazao nalog. Šef sta­
nice je bio radoznao belac a u ovoj pustoši, uvek
je bilo p o trebe za razgovorom .
- Im am o dosta m uke s tim njenim sinovima
reče on oprezno. - V ešaju nam se o vozove. K oč­
ničari stalno m oraju da ih teraju. Misle, valjda, da
smo dužni da ih vozim o kud im padne na-pam et.
D ve obične skitnice. - O va tem a ga je, izgleda,
ražestila i natukao je još niže štitnik za oči. G ledao
je ispod njega u G ara i kao da je od jednom shva­
tio da bi m ogao biti na klizavom tlu. - N isam , n a ­
ravno, mislio na tvoju rasu. - Piljio je u G ara is­
pod svog zelenog, prozirnog štitnika za oči.
S ada bar znaš d a su stara T rudi i sinovi crni,
pom ish G ar. Palo m u je odm ah nešto na p am et u
Crni maršal 42

43. vezi sa njenim skraćenim imenom, ali to je već bila
prošlost. - Hvala mnogo, gospodine - reče mu
Gar. “ Odoh do Bokošija.
- Nećeš da sačekaš šesticu? Zaustaviću je ovde.
Prodaću ti i kartu. Ona ovde obično ne staje, ali
mi smo na usluzi ljudima.
Čak i Crncima, pomisli Gar. - Hvala - reče - ali
imam konja. - Klimnuo je glavom prema prozoru.
Riđan je stajao napolju, vezan za telegrafski stub.
Šef stanice potvrdi glavom. - Lep konj. - R ado­
znalim očima, ponovo je odmerio Gara Raderfor­
da od šešira pa do čizama, zatim ,,vinčesterku“ u
futroli na sedlu, revolver za Garovim pojasom i
ovaj mu je gotovo mogao pročitati pitanje u oči­
ma: Ko li je ovaj veliki Crnac sa dobro podmaza­
nim oružjem i lepim konjem?
Nije mu pružio odgovor. Izašao je, bacio se u
sedlo i odjahao prugom do crpke za vodu, gde je,
izvan pogleda šefa stanice, ostavio Džeka Hesa sa
kolima i zatvorenicima.
Kola su bila prazna, a zarobljenici stajali kraj
njih, potpuno mokri. Frenk Ids je besneo. Osuo je
bujicu psovki na Gara.
Džek Hes se grohotom smejao. - Zaudarali su
na znoj obojica. Pomislio sam da bi trebalo da se
okupaju, pa sam spustio crevo i potegao konopac.
I V^kee i Ids bili su mokri do gole kože.
Ids je i dalje vikao. - Dosad se nisam bunio što
me hapsi crnac i što sam u okovima s Indijancem,
ali još i da se kupam s njim, to je već suviše! Vla­
stima ću reći za ovo!
- Gde nam je hrana? - upita Gar.
- Gurnuo sam je ispod sedišta. Nije se pokvasi-
43 Crni maršal

44. la - reče Hes. - Izvadio sam i svoje stvari i stavio
ih na drugu stranu kola. - Postao je zao, podlo se
kezeći - Ništa nije stradalo pa ni on. Trebalo bi da
bude zahvalan. Možda on ne oseća kako Indijanac
zaudara, ah zato osećam ja. Neka se o ’ladi. Ovaj
crveni se sav ulepio na suncu.
Vkee je stajao očiju prikovanih za mokre daske
od kola. Gar ga je na maskogi jeziku upita kako
mu je. Vkee se nije ni pomerio.
- Do vraga - reče Hes, s nekim poštovanjem u
glasu - pa, ti govoriš taj medvedi jezik? - Pod­
muklo se iscerio. - Možda on ne govori.
- Ja govorim maskogi - reče Gar - ali on je Či­
roki i možda ne razume. - Prikupio je hrabrost i
obratio se vozaču. - Gospodine Hes, vi ste ovde
da kuvate i vozite ove zatvorenike. Ništa drugo.
M oramo sada da se razjasnimo. A ko i dalje name-
ravate ovako, onda ćemo odmah ovde istovariti
ove ljude. Vi ostanite u Keoti ako hoćete, a ju ću
već videti šta ću.
Hes je stajao, buljeći u njega besno.
G ar je uporno nastavljao. - Pa? D a čujem. Šta
nameravate?
- Nisam mislio ništa loše. - Hes okrete glavu
nabusito.
- Verujem - reče Gar. - Sud u Fort Smitu ovlastio
me je da nađem pomoćnika. Mogu da uredim da vas
plate zavisno od rastojanja koje smo prešli, broju za­
tvorenika i obroka. Nisam ovlašćen da plaćam za
nešto drugo. Pogotovu ne za ovo - reče on, pokazu­
jući glavom prema mokrim zatvorenicima.
- Oslobodi me i ubiću boga u njemu - oglasi se
Ids.
Crni maršal 44

45. Hes pogleda Idsa i ćutljivog Indijanca. Možda je
pomišljao šta će mu se desiti ako ih Gar oslobodi.
- O v aj... - poče kočijaš glasom koji je više pod­
sećao na cviljenje. - Pa, nisam ni naoružan. A, da,
imam jednu staru pušku „ostragušu“ tamo u prtlja­
gu, ali ne mogu da se borim protiv vas trojice.
G ar je znao da će svako na svoju stranu ako ih
bude oslobodio. Nije međutim hteo da olakša
kočijašu. Hes nevoljno pođe ka kolima i poče da
ih tovari.
- Hoćeš - upita - da krenemo odavde?
- Hoću da široko zaobiđeš staničnu zgradu i on­
da prugom do Bokošija. - Nije se baš osećao po-
bednički u okršaju sa Hesom, ali je znao da će se
odati ako šef stanice primetio okovane zatvoreni­
ke. Nije želeo da sazna čime se bavi.
Kada su odmakli od stanice, skrenuli su ponovo
prema pruzi da ne bi lutali. Teren se blago spuštao
s obe strane šina. Sve dokle je oko dopiralo, bila
je ravnica prošarana malim hum kama obraslim
dragunom i crnim rogačem kao i davno isušenim
bizonskim kaljugama.
Na nekoliko milja od Bokošija, G ar pokaza pr­
stom na potporni zid od koloseka. - D a skrenemo
tamo - predložio je. - Ima malo hlada.
Hes skrenu kolima s puta, i uđe pod nadvož­
njak. Dok je on isprezao mule da bi ih pustio da
pasu u jaruzi, G ar je iz svog vojničkog ruksaka is­
kopao prljavu, iznošenu košulju. Trampio je svoje
jahačke čizme s visokom potpedcom za Idsove far-
merske, na vezivanje spreda. Pre nego što je po­
novo zadenuo revolver za pojas, nevoljno je ski­
nuo šešir i opaHo u njega metak.
45 Crni maršal

46. Skinuo je zatim maramu s vrata, napravio od nje
bošču i, pored šake revolverskih metaka, stavio u
nju sve ono što bi, po njegovom mišljenju, mogao
nositi lutalica. Natakao je na štap, koji je prebacio
preko ramena i krenuo, smatrajući da ima dosta
da pešači dok ne stigne kuda je namerio. Smislio
je tako da postupi, jer je želeo da stvori utisak da
je već dugo pešačio dok nije stigao ovamo.
H odanje mu je prijalo posle nekoliko dana u
sedlu. Osećao je kako mu raspoloženje raste. Bilo
mu je drago što je imao dvojicu zatvorenika. Po­
čeo je da se oseća bolje što je izašao kao pobed-
nik iz okršaja s onom belom skitnicom.
Pratilo ga je crvkutanje poljskih ševa dok se
železnički nadvožnjak sve više gubio u daljini.
Prevalio je dobrih šest-sedam milja ne naišavši na
nekakav znak ljudskog prisustva.
Ugledao je, najzad, trošnu, neokrečenu kućicu
s leve strane, na oko tri četvrt milje od pruge. Pro­
menio je brzinu hoda u Idsovim grubim, iznoše-
nim čizmama. Krećući se sporije, sišao je s puta,
osmatrajući neokrečeni, bedni kućerak, koji je
postajao sve bhži.
Dok joj se približavao kroz visoku travu, iz koje
je, u talasima izbijala jara letnjeg dana, primitivna
koliba postajala je sve uočljivija. Sagrađena od
grubo tesanih dasaka spojenih drvenim klinovima,
primećivalo se da nikada nije videla boju. Znao je
da su klinovi drveni a ne gvozdeni, jer nije bilo
tragova rđe na daskama, koji bi ostali posle kiša.
Dve prostorije u kućerku bile su odvojene, uskim
zakrovljenim prolazom, kao što je to bio običaj u
ovim krajevima. Bila je okružena stabhma jabuka
Crni maršal_____________________________________________ 46

47. i krušaka a iza nje, pružao se red drveća duž poto­
ka, koji je obezbedivao svežu vodu i odnosio
smeće.
Znojav i prašnjav, Gar je ušao u voćnjak i vik­
nuo. - Halo, ima li koga?
Izborana, pogrbljena ali još živahna starica,
izašla je iz jedne prostorije u uzani prolaz. Ten joj
je bio sivocrn, poput ustajale gareži.
G ar pođe napred nekoliko koraka.
- ’bro veče, majko - oslovi on staru Crnkinju. -
Hoćete li ponuditi umornom i gladnom putniku da
nešto prezalogaji?
Odgovorila je oporim, reskim glasom. - Hoćeš
to da odradiš?
G ar odgovori glasom u kojem se osećalo nego­
dovanje. - Dobro. A prilično sam i ožedneo. -
Ušao je u dvorište.
- Treba da mi se očisti štednjak od čađi - govo­
rila je, posmatrajući ga nepoverljivo. - Nemam ni
drva za potpalu. Te poslove rade moji sinovi, ali
sada nisu tu.
To je, dakle, pravo mesto, pomislio je. Pošao je
za staricom u kuću i skinuo šešir kada je ušao
unutra. - Prilična vrućina za putovanje - saopšti
on - a i ja više nisam mlad kao nekada.
- Kud si pošao? - upitala je.
- Jutros su me izbacili iz voza kao slepog putni­
ka na stanici u Keoti. Tamo nema nikakvog posla.
Namerio sam da se spustim do Bokošija đa vidim
ima li tamo.
- Ni tamo ga beš neće biti mnogo - reče ona. -
Evo ti sekira. Kutlača za vodu ti visi tamo, kraj
kante. Posluži se.
47_____________________________________________ Crni maršal

48. G ar se napio, a onda izašao u dvorište iza kuće,
prema potoku. Stajao je odmeravajući hrpu nasla­
ganih svibovih cepanica.
- Iscepaj ih sitnije da mogu da uđu u šporet -
doviknula mu je iz kuće. - Uzeću ovo malo drva
što imam da ti podgrejem tanjir repe sa svinjskim
crevcima. Biče gotovo kada završiš.
Svaki Garov snažni i tačni zamah sekirom, od-
valjivao je po jedno parče drveta, približno iste
vehčine. Nacepao je već pozamašnu hrpu kada se
otvorio kuhinjski prozor u prolazu, i on bio po­
zvan na obed.
Staričin glas bio je ozbiljan. - Čeka te jelo - po­
zvala ga je.
Temeljno se oprao iz krčaga nad koritom kraj
ulaza, obrisao kosu i očešljao se i ogledao se u
parčetu razbijenog, oguljenog ogledala koje je
stajalo kraj prljavog peškira. Procenio je da liči na
poštenog putnika namernika, ušao i seo za sto.
- Kada budeš gotov - reče njegova smežurana
domaćica pokazujući prstom - eno krpa za ugalj.
Očisti sulundar i iznesi pepeo. Istresi ga u potok.
Ima još žara u njemu.
Gar je jeo polako.
Na stolu je ležao raspečaćeni koverat od pisma.
Kada se starica okrenula da odnese prazno posuđe
sa stola, Gar je posegnuo za kovertom. Nije m o­
gao da pročita grubi rukopis adresiran na G ertru­
du Kebot, Bokoši, I. T. Ime je bilo duže od prezi­
mena. Nije više moglo biti sumnje. Gar nastavi da
jede.
- Majko - reče on - jelo je jako ukusno.
Nastavio je da jede.
Crni maršal 48

49. - Ako ’oćete - reče on - mogu da vam nacepam
još drva kada očistim pepeo. Pripremio sam vam
samo za dan ili dva.
Udubila se u struganje lonca nad sudoperom.
- Možda mi dozvolite - produži on - i da preno­
ćim u prolazu napolju, pa da ujutru krenem u
Bokoši, Sada mi već ove vlažne noći smetaju reu­
mi u zglobovima.
49___________________ Crni maršal

51. III
Prestala je za trenutak sa pranjem posuđa. N je­
ne čvornovate ruke nagoveštavaie su da je Gar
naišao na razumevanje kada je spomenuo reumu.
- Nacepao si dovoljno drva - reče ona. - Sinovi
bi već trebalo da se vrate.
- Da - odugovlačio je Gar - ali, možda nisu sti­
gli đa završe posao. Ja ne žurim. Uistinu, dobro
će mi doći da provedem jednu noć pod krovom.
Prijaće mi da još i doručkujem kod vas, pa da kre­
nem.
Bez reči je nastavila da pere suđe. Čulo se stru­
ganje lužine pomešane sa peskom po dnu lonca.
- Osim toga, možda me traže i vlasti - reče Gar.
- Evo, pogledajte, maršal mi je napravio rupu u
šeširu. - Provukao je prst kroz probušeni šešir.
- Ovakvog kao što sam ja, pre će tražiti negde u.
grmlju, a ne da spava mirno u nekoj pristojnoj,
domaćinskoj kući.
- I moji sinovi, izgleda, imaju stalno okapanje
sa vlastima - reče ona zamišljeno. - Možete da se
uortačite.
Gar klimnu glavom u znak odobravanja. Z a­
vršio je jelo, pokupio pepeo i čađ i izašao da ga

52. baci, a zatim ostao da nacepa još drva. Kada
se smrklo i hrpa iscepanih drva mu narasla go­
tovo do ramena, seo je pod nastrešnicu da se
odmori. Odnekud s potoka, začuo se drhtavi
glas kukavice. Starica je užurbano izašla, pre­
bacujući maramu preko glave. Požurila je pre­
ko čistine i izgubila se u pravcu odakle se čuo
zov.
Malo prerano za tu ptičicu, pomisli Gar. Nije se
još čestitio ni smrklo. Mirno je sedeo i osluškivao.
Čuo je neki udaljeni razgovor, nerazgovetan, pri­
gušen zelenilom, ali bili su to muški glasovi, po-
mešani sa kreštavim glasom starice. Ubrzo ih je
čuo kako dolaze kroz šumu.
Jedan od sinova je jašući obišao oko kuće. D ru­
gi je sa najbliže strane izbio na čistinu, a zatim su
obojica zastali na ivici šume i posmatrali ga. U po­
zadini, G ar je nazirao nejasnu figuru starice, njen
tamni obris među drvećem u sumraku, koji se zgu­
šnjavao.
- Evo, vidite - čuo je njen glas sumornog pri­
zvuka. - Samo jedna stara skitnica.
Sinovi su prišli, držeći ga sve vreme na oku dok
su silazih s konja.
- Ja sam Albert - reče onaj bliži.
- A ja sam Skvint - začuo se glas iza njega.
G ar se oprezno pomerio, tako da je mogao da ih
vidi obojicu. Albert je, izgleda, bio vođa. Bio je
skladno građen i ozbiljnog držanja. Skvint je bio
debeo, samoljubivog izgleda, sa nekom svađalač­
kom notom u glasu. D ok su raseđlali konje, vezali
ih i ostavili preko noći da pasu, već se bilo sasvim
smračilo. Ušh su u kuću. Starica je upalila kuhinj­
Crni maršal 52

53. sku lampu, čije je žućkasto svetio zatitralo po nji­
hovim znatiželjnim licima. Svi četvoro su sedeli
za kuhinjskim stolom, gledajući se.
G ar je govorio dugo i opširno, na licu mesta iz­
mišljajući dogodovštine o svojoj zloj sreći. Njih
dvojica su ga slušala bez reči. Nisu ni spomenuh
ništa o gomih drva koju je nacepao. - Vaša mama
kaže da imate petljavine sa vlastima - skrenu G ar
razgovor.
- Ovog puta, ništa nismo uradiH, mama - po-
žaho se Skvint. Skrenuo je zatim pažnju na Gara
- A, ko si ti? Nisi rekao.
- Kakve veze ima ime? - reče Gar. - M enja se
zavisno od toga gde sam. Zovi me kako hoćeš
samo ne budi bezobrazan.
- On je postariji čovek - umešao im se majka.
- Ume lepo da priča. Čuli ste ga. Možda biste mo-
gh da se uortačite.
- Kako? - upita Albert.
- Pa, recimo, ti izabereš radnju - reče starica.
- Onda on ude unutra i pita za neki pos’o. K ’o i
kod mene. Onda se nađe sa vama i ispriča vam ka­
ko radnja izgleda. Vi onda s pištoljima uđite unu­
tra.
- Jesi h se kad bavio time, matori? - upita A l­
bert.
- Eno mu šešir, tamo kod peći - reče ona. -
Vidiš onu rupu u njemu? Vlasti su pucale na njega
u Keoti, pre nego što je stigao ovamo.
- Jel’ to tačno, stari? - upita Albert.
Provukavši prst kroz rupu, Gar primaknu šešir.
Skvint ga uze i pažljivo poče da zagleda rupu. Omiri-
sao je i progunđao - Čini mi se da miriše barut.
53 Crni maršal

54. Albert ustade. - Umorio sam se, mama. Dugo
smo jahali. - Bacio je pogled na Gara. - Možeš
da spavaš tamo u prolazu. Nastavićemo priču uju­
tru.
- Jesu li vas pratili? -- upita Gar, upadljivo za­
brinuto.
- Moglo bi biti - reče Skvint kiselo.
- Onda smo se loše jasporedili - reče Gar. T re­
balo bi sva trojica zajedno da spavamo u sobi.
Ima prozore na sve četiri strane. Ume li mama da
puca?
- Dosta dobro - priznade Albert.
- Onda, ako nas je neko pratio, možemo da pu­
camo sa sva četiri prozora.
Mama Kebot je porazmislila. - Mislim da ima
pravo - odlučila je konačno.
Očigledno su svi troje i inače spavali zajedno.
Za mamu je bio poljski krevet a za sinove, krevet-
ski okvir od pocrnelog mesinga sa madracem pu­
njenim kukuruznom perušinom. Garu su prostrli
jorgan na pod. Svi su se pripremali da legnu i to
obučeni, što je opet, izgleda, bio običaj.
Gar je svoju bošču iskoristio kao uzglavlje. Sva
četiri prozora bila su otvorena. Ležao je na jor-
ganskoj prostirci, osluškujući noćne zvuke, suvi­
še napregnut da bi mogao da zaspi, ali dišući du­
boko i ravnomerno, pretvarajući se da je zaspao.
Gertruda Kebot, opterećena godinam i dnevnim
radom, zaspala je goiovo trenutno, hrćući jedva
čujno, što je smirivalo Garove zategnute živce.
Sinovi, premoreni od dugog jahanja, nemirno
su se okretali u snu tako da je kukuruzna pcrušina
glasno šuštala. Gertruda Kabot, prolazilo je to-
Crni maršal 54

55. ime Garu kroz glavu, pokušavajući da se seti oda­
kle mu je poznato. Momci su se polako smirivali,
m ada bi se poneko od njih, s vremena na vreme,
refleksno trzao, usled premorenosti. L.ežali su gla­
va okrenutih ka Garu, ruku iznad njih isturenih
kroz šipke mesinganog kreveta, poput tamnih ži­
votinjskih šapa, provučenih kroz rešetke od kaveza.
Privikavajući oči na trninu, posmatrao je te ruke
kraj sebe pri mutnoj svetlosti zvezda, nastojeći
da razazna, koja je kome pripadala, a zatim je
posegao u uzglavlje, izvadio lisice i Albertovu
desnu ruku vezao za Skvintovu levu. Reakcija je
usledila odmah.
Škljocanje lisica, probudilo im je majku. Tiho
hrkanje naglo joj se prekinulo i probudivši se,
ona reče. - Kakva je to buka.
Sinovi kao da su za trenutak bili nepokretni,
negde između sna i jave. Tada su odjednom , obo­
jica došli k sebi, skočili i pokušali da ispetljaju ru­
ke iz krevetskih šipki. Zveket lisice uverio ih je
da neće moći da se oslobode. Gar izvuče revolver
ispod košulje.
- Uhapšeni ste, momci - reče. - Ja sam maršal
G ar Raderford i izvršavam nalog federalnog su­
da za zapadni Arkanzas u Fort Smitu. - Kopao je
prstima po džepu od košulje da bi izvadio nalog,
sada već često presavijan i natopljen znojem.
Albert je procedio. - Upali lampu, mama.
Skvint je cvileo.
Upahla je lampu, držeći sumpornu šibicu sve
dok joj nije dogorela do nokata, a zatim je bacila
na Gara.
- Judin sine! - dobacio mu.
55______________________________________________Crni maršal

56. G ar uhvati pahdrvce i zdrobi mu užarenu glavu
između palca i kažiprsta.
Pri svetlu kerozinske lampe, pogrbljena starica
ličila je na vešticu, mačijih očiju, koje su se žuto
presijavale naspram svetiljke dok je preturala na­
log po rukama, čitajući ga. - I ti misliš da možeš
ovo da učiniš sinovima Trudi Kebot? - reče ona i
pijunu na pod.
Trudi Kebot! To „Trudi“ pomoglo mu je da se
konačno seti. Učinio je napor da se smiri pre nego
što je progovorio.
- Ti si „Krilata Trudi“ ! - reče on zapanjeno.
- Naravno da jeste - zacvileo je Skvint pun nade.
G ar se pomeri lagano prema izlazu. - Priča
se da su ti to na leđima savijena krila a ne grba -
čudio se. - Kažu đa živiš od krađe i da možeš da
uzletiš do vrha kuća. D a te deca i odrasli gađaju
kamenicama, ali đa ne mogu da te pogode. Svi te
mole da odeš, ah ti se smestiš gore na krov, sme-
ješ se i kvocaš kao kvoćka!
Zaista je bilo tako. Krilata Trudi poče da se
smeje i kovca. Gar je već očekivao da razvije i kri­
la i izleti iz sobe. Kako se to nije dogodilo, on je
prikupio hrabrost i nastavio. - Priča se da te bije
samo srebrni m etak i da ne umireš sve dok ti se ko­
lac ne zabije u srce. E, pa. Trudi Kebot, misliš
da sam budala? Pre nego što sam krenuo ovamo,
poručio sam srebrni metak. Ovde mi je u cevi.
A ko počneš nešto, pucaču. Danas sam zašiljio i
kolac da ti ga zabijem u srce. Prikovaću te njime
pre nego što se i pomeriš.
- Ne slušaj ga, mama - začuo se Skvint. - Z a­
čaraj ga!
Crni maršal 56

57. Gar uperi revolver u Skvinta. Ovaj se šćućurio
cvileći, a kada je okrenuo oružje prema Gertrudi
Kebot, ona nije skidala pogled sa usta cevi.
- Neću te začarati - obeća ona tihim glasom.
- Idemo napolje. - Gar otključa Hsicu sa Skvin-
tove ruke.
Prva je pošla Trudi sa lampom u ruci, a Gar za
njom potera sinove. - Sedlajte konje - zapovedi
im. - Držaču vam mamu ovde i bude li mi neko
smetao, ubiću najpre nju, a onda i vas dvojicu.
Kada su pošli po konje, „Krilata Trudi“ je čuč-
nula kraj lampe. Posegla je pod suknju i izvadila
kesu sa vradžbinama, a Gar je poželeo da stvarno
ima srebrni metak, kojim se razmetao.
- Neću te začarati, čuvaru zakona - obeća mu
ona ponovo. - Vračaću da sudija u Fort Smitu ne
otera moje sinove u zatvor.
To je već nadležnost Ajsaka Parkera, pomish
Gar. Dok su joj sinovi odvezivali i sedlali konje,
on je posmatrao kako odvezuje kesu od crvenog
flanela sa vradžbinama i rasprostire sadržaj po tlu.
Video je njemu nepoznate trave i korenje, zatim
jedan magnet, čelične strugotine, crvenu papriku
u prahu i barut.
- Ovo ovde je grobljanska prašina - mrmljala je,
praveći od nj e gomilicu.- Ovo je prij avština ispod no­
kata od mog učitelja vraćanja još iz vremena ropstva.
Sinovi dovedoše konje pred kuću.
- Penjite se - naredi im Gar - vas dvojica na
jednog konja a ja ću na drugog.
Posmatrajući ih kako uzjahuju, on se levom
rukom uhvatio za sedlo i popeo na žgoljavog ko­
nja. Skupa su odjahali u noć.
57 Crni maršal

58. - Radite šta vam on kaže - viknu „Krilata Tru­
di“ za sinovima. - Nećete tamo dugo ostati.
Kada su stigli do nadvožnjaka, Gar im je stavio
okove oko nogu, kao i ostaloj dvojici zatvorenika,
a konje pustio da se vrate. Zatim je legao da malo
odspava. U zoru, probudio jc Hesa da spremi do­
ručak za njega i zatvorenike.
Sa četvoricom zarobljenika u kolima, krenuli
su na put, kolskim drumom na severoistok do
Seliosa, a onda na istok ka Fort Smitu. Ulogorili
su se na zapadnoj obali Maldroua. Gar je ulovio i
očerupao par prerijskih kokošaka. Kada su seli da
večeraju, Hes je počeo najbolje komade da odva­
ja za Frenka Idsa, uprkos što mu je ovaj pretio
batinama ako ga Gar oslobodi.
- Gospo’n Hese - primetio je G ar-u lag u je te se
jendom zatvoreniku. Gospo’n Idsu odvajate naj­
bolje meso. To neće moći tako. Čovek sa crvenom
ili crnom kožom podjednako biva gladan kao i
onaj sa belom. Ako hoćete da budete pošteno
plaćeni za vaš posao, morate biti i vi pošteni pre­
ma svakome. - Otpasavši svoj „kolt“, Gar ga obuj mi
svojom velikom šakom i poče da vrati burence,
proveravajući da li je napunjen, gledajući kuvara
tupim, flegmatičnim pogledom.
Hes pogleda Gara u odlučno lice, a zatim poče
da šeta očima a najviše po revolveru, koji je
maršal ležerno držao u ruci. Lice mu je pocrvenelo
od gneva, ali je vratio meso u tiganj, podelio ko-
košije grudi, kao najukusnije, na šest ravnoprav­
nih delova u limene tanjire i raspodelio ih.
Dok je jeo, Gar je sve više postajao svestan
činjenice da će uskoro imati društvo. Cvrkut ptica
Crni maršal 58

59. U šumi se naglo utišao, ali ne zato što pada mrak.
Čuo je ubrzo topot konja po putu, koji vodi na is­
tok ka Fort Smitu. Prepoznavši vrstu hoda jednog
od para konja, nastavio je mirno da jede.
Iza blage okuke, pojavio se Ros Stivens. Kraj
njega, ruku vezanih za sedlo, jahao je jedan In­
dijanac.
Gar spusti tanjir i pođe im u susret. - Vidim da
si ga uhvatio.
Stivens je bio besprekorno odeven kao i kada je
silazio sa broda, ali sada je bio nešto bolje raspo­
ložen. - Maršale Raderforde - reče on, uzalud po­
kušavajući da sakrije ponos - želim da vam pred­
stavim gospodina Kroforda Goldsbija, zvanog
Čiroki Bil.
“ Poznao sam ga - reče Gar. - Kako si, Čiroki?
Indijanac je tupo blenuo i pljunuo na zemlju.
Stivens je sjahao i poveo Gara u stranu. Motre-
ći pažljivo na ostale, slušao ga je.
- Uradio sam onako, kako si mi rekao - poče
Stivens, očigledno raspoložen za priču. - Našao
sam onu damu, Megi Vejl, tamo na Going Snejk
Kriku i imao sam sreće. Zverka je već bila tamo u
poseti. Tražio sam da prenoćim i znao da ću mora­
ti đa spavam otvorenih očiju. Čini mi se da je
htela da ljubavnika napravi ljubomornim. Stalno
je pričala kako sam zgodan.
Ros Stivens zastade kao đa je očekivao neki
komentar. Gar je ćutao.
Stivens produži: - Do ujutro smo svi troje bih
u lošem raspoloženju. Dao sam joj novca da ode
u komšiluk i kupi jaja i slanine za doručak. Či­
roki Bil i ja smo ostah da čekamo. Nije me pozna­
59 Crni maršal

60. vao, pa je mislio da i ja njega ne znam. Sedeli smo
kraj ognjišta i gledali se a „Vinčesterke“ smo dr­
žali na krilu. Kada se vratila, napravio je grešku
i pogledao na vrata kada je ulazila. Uzeo sam
komad drveta i udario ga po glavi.
- Vidim da mu je čelo ogrebano - potvrdi Gar.
- Već sam pomislio da sam ga suviše jako uda­
rio i ubio - nastavi Ros. - Samo se stropoštao.
- Daj ga ovamo u logor - reče Gar. - Dodaće-
mo i njega na spisak. Hoću što pre da krenem za
Fort Smit. Hoću kući da vidim ženu i sina.
- Puno si mi učinio. Mogu ih ja sve odvesti -
predloži Ros. - Naplatiću tvoje troškove, isplatiti
kočijaša, a onda ti doneti novac i nove naloge od
sudije. Gde hoćeš da ti ih donesem?
Gar se nasmešio podrugljivo. - Misliš da jedan
policajčić iz Sent Luisa može sve to da obavi?
- Pa, nema ni petnaest milja od Fort Smita -
sleže Stivens ramenima. - Ako ne mogu pet zatvo­
renika da vodim petnaest milja, onda si pomogao
pogrešnom čoveku.
- Verujem ti - reče Gar - i dobro mi je došla
tvoja ponuda. - Pogledao je prema kohma. - Pazi
na onog kuvara. Još se nije odlučio na čijoj je stra­
ni.
Ros Stivens pogleda prema grupi ljudi pred
njim. - Maršale Raderforde - reče - verujem da
još jednu noć mogu prespavati otvorenih očiju.
- Onda ću i ja jahati cele noći otvorenih očiju
- reče Gar. - Živim nedaleko od Talahasija. M e­
sto se zove Plezant Hil, a čini mi se kao da već
dugo nisam tamo bio.
- Naći ću ga - uveravao ga je Stivens.
Crni maršal 60

61. Gar pođe prema kolima da uzme konja. Niko­
me nije rekao kuda ide, niti ko je Ros Stivens.
Rosova značka zamenika maršala bila mu je za­
kačena na urednoj prugastoj košulji, jasno uočlji­
va, i Gar je pomislio da je samo pitanje profesio­
nalne ljubaznosti đa Rosu Stivensu prepusti da vo­
di grupu, onako kako misli da je najbolje. Može
isto tako, i mislio je, ostaviti Hesa i ostale đa po­
misle kako ima samo neka mala posla i da će se
svakog trenutka vratiti.
* * *
Plezant Hil, naselje raštrkanih straćara od letvi i
dasaka, sa tek nekoliko čvršćih kuća i radnji, do­
čekalo je Gara tišinom kada je stigao posle noći i
dana jahanja. Stanovništvo su činili oslobođeni
bivši robovi, „vačinasi“ , Crnci pridošli posle gra­
đanskog rata i indijansko-crnački mešanci, potom­
ci nekohko generacija mešanja Indijanaca iz ple­
mena Krik i Crnaca.
Uputio se pravo kući, žutoj kućici sa četiri pro­
storije, koja je važila za bolju u ovom naselju. Po­
što je vezao konja u hladovini jednog kedra pred
kućom, popeo se na nisku verandu i ušao u dnev­
nu sobu. Sastojala se od jednostavnog kauča i sto­
lice od orahovine i kože, trščane stolice za ljulja­
nje, otrcane imitacije persijskog tepiha i harmoni-
juma.
U kući kao đa nije bilo nikoga. Vladala je ti­
šina. - Bernis - pozvao je i ušao u sledeću
sobu, kombinaciju trpezarije i spavaće sobe, pre­
trpanu okruglim stolom za ručavanje, stolicama.
61 Crni maršal

62. krevetom u kojem je spavao Fenando, kreden-
com za posuđe u uglu i ormarom za sinovljevu
odeću.
I dalje je bila tišina. Bernis se nije odazivala.
Gar uđe u kuhinju. I ona je bila pretrpana velikim
štednjakom, stolom, policama, ručno napravlje­
nom limenom sudoperom i slivnikom sa pumpom
za vodu. Bernis i dalje nije bilo. Gar pogleda u
spavaću sobu na bračni krevet, toaletni stočić, ši-
fonjer, police za veš sa zavesicama. Sve je bilo
uredno i na svom mestu, ali Bernis niotkuda.
Onda je ugledao. Bila je u dvorištu i vešala rub­
lje na konopac da se suši. Izašao je i on. Dvorište
je bilo prostrano i travnato, s podrumom pod
nadstrešnicom, baštom, malim ambarom u dnu i,
kraj njega, malom daščanom kućicom sa izrezom
za provetravanje na vratima, u obliku polumese-
ca. Cim se pojavio, prema njemu je iz dna dvorišta
pojurio njegov pas, crni ovčar, nakostrešene dlake
i uz promukli lavež.
Bes mu se pretvorio a uvijanje telom, mahanje
repom i cviljenjem u znak dobrodošlice gospoda­
ru. Skakutao je dižući se na zadnje noge. Gar uze
psa u naručje, zagrli ga kao da je ljudsko biće, a
zatim ga spusti da bi radosna životinja nastavila da
se valja, koprca i laje. Bernis pođe preko dvorišta
polako, s praznom korpom za rublje dok joj se lice
presijavalo toplinom.
Spustila je korpu na ogradu bunara ispod olista-
log venjaka i pošla da zagrli muža.
- Dragi - reče mu i poljubi ga.
Od topline njenih usana, podidoše ga žmarci.
Nije bila ništa manje zgodna i privlačna nego što
Crni maršal 62

63. je bila kada su se prvi put sreli i odmah začeh sina,
nepunih pet milja dalje od mesta gde su se sada
nalazili. Zrelost je, naprotiv, upotpunila obhne
njenog sočnog tela.
- Žurio sam upravo zbog ovoga - reče Gar.
Pripila se uz njega. - To će morati da pričeka
do uveče - reče mu. - Čeka me još rublje da ispe­
rem, koje je potopljeno, a drugo se iskuvava i
treba ga iscediti. - Izvukla mu se iz zagrljaja
i pošla da sa drvenom motkom promeša rublje ko­
je se iskuvavalo u vehkom crnom kotlu kraj dvo­
rišnih vrata.
- Kako to da pereš subotom? - seti se Gar.
- Jer sutra je nedelja a . ..
- U ponedeljak je Dan oslobođenja - dopuni je
Gar. - Potpuno sam zaboravio!
- Pa, nije te dugo bilo - podseti ga ona.
- To upravo i o sećam -reče on. - Nisam u toku.
- Brzo ćeš biti - obeća mu - ali ne pre nego što
operem ovo rublje.
- Sprema se veHko slavlje u gradu u ponedeljak?
- Kao i uvek.
- Izgleda da sam stigao na vreme.
U očima joj se pojavio nestašan sjaj. - Zar ti
ništa drugo ne pada na pamet? - upita ga s dozom
nestrpljenja.
- Misho sam da treba uvesti malo reda i poretka
,u to slavlje - objasni on. - Lepo je slaviti, ali pro­
šle godine se već pretvorilo u metež.
- A ti ćeš sve to da središ - rugala mu se Bernis
- ti sam samcit.
- Pa - poče on pomirljivim tonom, opustivši se.
- Možda je ipak bolje da budem ja nego n e k o ...
63 Crni maršal

64. - Glas mu je zamukao kao da je tražio oproštaj za
nepotrebnu uobraženost.
Okrenula se i počela da iskrzanom, izbeljenom
motkom vadi rublje iz ključale vode i gomile u ve­
liki lavor, zatim da iskuvano rublje pažljivo cedi
nad kotlom.
- Donesi mi korpu za rublje - reče rnu zapo-
vednički. Gar požuri da je posluša. Nastavila je da
cedi rublje i trpa ga u korpu.
- Gde je Fenando? - upitao je.
- Fenando Sterling - ispravi ga ona, izgovo­
rivši naglašeno puno ime sina - pomaže Eti La
Plas.
- A ko je - upita Gar - Eta La Plas?
- To je Vortenova nećaka.
Znao je da taj Bajron Vorton i njegova uštogo-
Ijena žena spadaju u viši sloj u Plezant Hilu.
- Nećaka im je ovde u gostima - reče Bernis. -
Takmičiće se za Kraljicu proslave i Fenando joj
pomaže u pridobijanju pristalica.
- Znači, neće skoro doći kući.
- Sin ti svaki trenutak provodi sa niis La Plas
otkada je stigla - reče Bernis. - Potpuno se posve­
tio toj slatkoj devojci. Više mi ništa ne pomaže.
Ova vatra se gasi, Gare. Donesi m a lo ..
- Nek’ se ugasi -- reče Gar zapovednički. - Zato
se moja nije ugasila. H ajd’mo malo u kuću - uzeo
je korpu od nje i vratio je pod venjak kraj bunara i
uzeo je za ruku.
- Gare! A šta ću s onim rubljem koje je potop­
ljeno u lužini?
Pustio je ušao u kuhinju, vratio se s limenim
koritom i prosuo vodu iz njega. Hitro je izvukao
Crni maršal ______________ M

65. dve kofe sveže vode iz bunara i sasuo ih u korito.
Vratio je konopac na mesto.
- Eto - reče. - Voda će isprati lužinu. A sa d a...
- Ponovo je uzeo za ruku i poveo u kuću. Oči su
joj i dalje sjajile nestašnim sjajem. Na usnama joj
je titrao smešak.
65 Crni maršal
Na nedeljnoj službi u crkvi, Gar je sedeo kraj
Bernis i napola dremao. Kroz otvorena crkvena
vrata dopiralo je zujanje letnjih insekata. Maršal
Raderford je sanjivo slušao propoved sveštenika
Hovorta, koji je bio u punom pogonu.
„/ onda se more otvorilo; razdvojilo sc sasvim; vi
ćete reći da nije?
Reći ćete, bili smo tamo i videli da se more nije otvo­
rilo, da nije pustilo decu izrailjsku da prođu; da se nije
sklopilo nad faraonovim kočijama i potopilo ih?
Ne! Neće! Niko to neće reći!
Jer, reč Gospodnji nam kaže da je istina! A ako
ni to nije dosta, nismo li i mi u naše vreme videli ka­
ko se more ropstva otvorilo? Razdvojilo se i pustilo
nas da prođem o?
Otvorilo se more ropstva u građanskom ratu kao
i Crveno more i svi mi ovde danas prošli smo nji­
me. / kada se sva vojska Juga dala u poteru za na­
ma, ono se ponovo sklopilo, a oni se podavili u
sopstvenoj krvi. Amin!
I biće tako, braćo i sestre. Kada vidite da se more
zla valja na vas, morate se moliti! Jer, Gospod Bog
Svemogući m ože razdvojiti more zla kao što je raz­
dvojio i Crveno more i more ropstva i vi ćete p ro ći... “

66. Gar je slušao i mada je znao da nije od onih, ko­
ji aminuju, znao je isto tako, da mu je stalo do ove
male crkve. Crncima je crkva malo olakšala njihov
teret. Neki su ovde naučili da čitaju i pišu, okup­
ljali se ovde, mladi vsretali svoje buduće muževe i
žene, muškarci raspravljali politiku. Crkva je
predstavljala ugledno mesto za žene. U ovom pro­
stom i jednostavnom sastajalištu delili su se ljudska
tuga i radost. Garova vera sastojala se od druženja s
ljudima i na ovom mestu, s Bogom. Ulivalo mu je
ogromnu snagu kada ni hrabrost ni izdržljivost nisu
ništa nudili suočeni sa neljudskom silom.
Kada se služba okončala, ljudi su kroz središnji
prolaz počeli da izlaze na blistavo osunčani prostor
ispred crkve, rukuju se, razmene po nekoliko pri­
jateljskih reči i razilaze se. Kraj izlaza. Bernis
odjednom zgrabi Gara za ruku i prošaputa: - Eno
Fenanda Sterhnga i Ete. Zar nije lepa?
Gar ugleda sina kako se rukuje sa sveštenikom.
Eta, koja je stajala kraj njega, zaista je bila lepa.
Gotovo da ga je podsećala na Bernis kada ju je
pre dvadeset godina sreo na putu kroz Indijansku
teritoriju. Eta je bila još upadljivije lepa nego
mlada Bernis iz Opotlejaholine naseobine. Bilo je
međutim, nečega u držanju te devojke š t o . ..
Kada su se našh na izlaznim crkvenim vratima,
Bernis ih je predstavila jedno drugom. Eta pruži
ruku, držeći je visoko. Gar nije mogao od žagora
sveta, koji se razilazio, da čuje šta je rekla, ali jc
morao visoko da posegne da bi joj dodirnuo prste.
Spustio se ž’atim za jedan stepenik niže, razmišlja­
jući: Ova cura me nekako gleda s visine, ali se ipak
nasmešio, uzdržano.
Crni maršal 66

67. Bila je suviše nakinđurena za odlazak u crkvu,
a prilično se i utegla. Posmatrao je njene narukvi­
ce, perle i prstenje. Fenando se vrteo oko nje kao
poslušno psetance i Gar uhvati trenutak da mu
šapne; - Sinko, kada bi imao rep, tako bi ti se
vrteo da bi udarao okolo.
Sinovljevo lice se smrklo.
Bernis je govorila upadljivo glasno; - Deco, ne
zaboravite. Danas ste kod nas na nedeljnom ruč­
ku.
Ljudi su prestali da se tiskaju niz crkvene ste­
penice i Gar se obrati ženi; - Čini mi se da su ovde
vredniji amovi od konja.
Snažno ga je stegla za ruku i zašitala; - Pssst!
Kad se svet razišao, Bernis mu se okrete; - Gare
Raderforde, glas ti se čuje kao žablje kreketanje
u julskoj noći. Svi su čuli šta si rekao!
- Niko ne zna na šta sam misho - usprotivi joj
se on.
- Svi su mogli pogoditi, kada si se onako mrštio
- reče ona.
Pošli su kući, raspravljajući uz put.
- Priča se da joj otac lepo svira na gitari, dole u
Nju Orleansu - saopšti mu Bernis. - Odrastao je
na francuskoj plantaži, među kreolcima. Otuda
se i prezivaju La Plas.
- Tvojim prijateljicama se baš neće dopasti ne­
ko ko udara u tamburu.
Bernis pređe preko toga. - Otac joj po polube-
lac - reče - kao što sam je poluindijanka.
Gar nije popuštao. - Francuska crnčuga što lupa
u tamburu. A gde to? U nekoj krčmi u Nju O r­
leansu?
67 Crni maršal

68. - Ne - izustila je, a on je osetio kako ga je vr­
hom cipele udarila u članak.
- Bićeš učtiv prema toj devojci kada stignemo
kući! Ha? Fenando Sterling se, izgleda, zagrejao
za nju.
- Bolje će biti da malo porazmisli.
- Čula sam da je izabrana za Kraljicu na Dan
oslobođenja. Ako se ti budeš brinuo o redu i miru,
moraćeš sutra da joj se pobrineš za prolaz. Bolje
se pripremi za to!
Crni maršal_____________________________________________ ^
Gar se već probudio sa zebnjom. Predosećajući
neku nevolju, obukao se i izjahao na konju na ulaz
u grad s istočne strane i vezao ga tamo, tako da
ljudi misle da je tamo u patroli. Tada je prošao
pešice ulicama, sve do zapadne strane, u izvidnicu.
Neki su se već spremali da piju.
Bilo je rano, ali svi su već bili na nogama i na
ulici, vrzmajući se okolo, sastajući se i razilazeći
se, spremajući se za paradu i zauzimajući mesta za
piknikovanje pod drvećem, gde će se porodica i
prijatelji okupljati. Dok su belci u svojim zajedni­
cama proslavljali 4. jul kao Dan nezavisnosti, crni
su slavili 4. avgust kao Dan oslobođenja od rop­
stva.
Oko deset sati pre podne, opalio je top kraj jar­
bola sa zastavom. Krenuo je prema centru da pazi
na dolazak onih iz Jahole. Bili su to uglavnom in­
dijansko-crnački mešanci iz nekadašnjeg ženinog
rodnog mesta. Biće tu mnogo njenih rođaka i pri­

69. jatelja i tek kada se s njima bude videla, pozdravi­
la i popričala počeće da slavi.
Gar ponovo prođe gradom da odveže konja,
projaše ulicama, veže ga na zapadnoj strani i on­
da polako, pešice na istočnu stranu, u patrolu. Se­
tio se nedeljnog ručka od prethodnog dana, nape­
te atmosfere i beskrajno dugog poslepodneva koje
je usledilo.
Nastojao je da bude ljubazan sa Fenandovom
lepoticom. Ona to, međutim, nije htela. Eta La
Plas je bila lepotica, ohola, nenasmejana, očeku­
jući od drugih da joj posvećuju pažnju, ali ne nu­
deći ništa zauzvrat. Fenando se izgleda, zadovo­
ljavao time. Svaki put kada bi joj se zanjihali
njeni crni uvojci. Fenando bi samo zakolutao oči­
ma.
Gar ga je bio pozvao u kuhinju da mu skrene
pažnju: - Sinko, glavu si izgubio. - Fenandov od­
govor bio je zajedljiv, oštar pogled.
Posle ručka, dao se u nekakvu dugu, filozofsku
besedu da bi impresionirao devojku.
- Naš svet - govorio je - nikada se nije kretao
napred pravolinijski. On se kreće kružno, kao to­
čak. Bolje reći, kao data tačka na točku. Dok mi
mislimo da se krećemo napred, mi se zapravo kre­
ćemo gore, napred, dole i natrag. Kao neka mrlja
na točku. Tako nam je budućnost uvek prošlost.
Ženske suknje su sada duge, ali će opet postati
kratke kao u davna vremena. Muškarci nose krute
okovratnike ali će se vratiti mekim, kao što su naši
pradedovi nosili. Napredak možda leži u buduć­
nosti, ali najbolji učitelj života je iskustvo.
Gar je razmišljao o tome. Zvučalo je prilično
69 Crni maršal

70. razumno, mada je bio ubeđen da mu sin samo iz­
bacuje krupne reči, razmećući se pred Etom.
Bernis je skrenula razgovor na crkvu i religiju. -
Bog je na prvom mestu - govorila je - onda dođu
žive duše naših predaka, pa ljudi na zemlji i naj­
zad životinje i biljke. Sve je to potrebno za skla­
dan svet. Sve služi nečemu i svako služi nekome.
Život je zbir reakcija među stvarima, između du­
hovnog i materijalnog. Suprotnosti se privlače. -
Ona toplo pogleda svoga sina i njegovu lepu druž-
benicu. - Način na koji reagujemo jedni na druge,
određuje kvalitet našeg života.
Gar nije video u tome nikakvog razloga za ras­
pravu. Osećao je snažnu potrebu da kaže nešto u
svoje ime. - Važno je shvatiti - reče - da znanje
nije u knjigama. Znanje se stiče življenjem. Neke
važne stvari znamo već kada se rodimo. Druge
neke, naučimo vremenom. Onaj ko misli đa je pa­
metan zato što poznaje knjige, krupne reči i kako
treba učtivo govoriti, taj je učena budala. Iš'o je
u školu i pročit'o sve te knjige, ah ne zna ništa!
- Optužujuće je pogledao Fenanda ali momak nije
odgovorio.
Eta je ćutala. Samo se smejuljila s visine i trépa­
la svojim dugim trepavicama. Gar se pitao ima li
ona uopšte mozga u toj svojoj lepoj glavici.
Top je ponovo opalio i vratio Gara u realnost.
Krenuo je u grad da vidi ko to dolazi. Bili su to
Indijanci iz plemena Čoska, muškarci na lepim ko­
njima, a žene na šareno ukrašenim kolima i koči­
jama. Odeća, i muška i ženska, bila je od jelenske
kože u živopisnim indijanskim bojama, ukrašena
raznobojnim trakama. Nastavio je kao i ranije.
Crni maršal 70

71. držeći konja na jednoj strani grada, a zatim še-
tajući do druge. Reč od usta do usta da je m ar­
šal u gradu, bila je, izgleda dovoljna da spreči
opijanje. Savije je bilo sve bučnije ali, uglavnom,
mirno.
E ta je paradirala na konju kakvog G ar skoro ni­
je video. Doratasta kobila sa srebrom optočenim
sedlom i alkama, koje su zveckale. Eta La Plas
imala je krunu od blistave svile, ukrašenu niskama
bisera, u središtu pažnje svih varoških momaka a i
ponekog od oženjenih muškaraca. Fenando se isti­
cao u njenoj pratnji, ali smrknut i nezadovoljan
što ga niko ne primećuje.
Kasno prepodne, stigla je i grupa iz Talahasija,
poslednja od gostiju. Bili su to „vačinasi” , neka­
dašnji crni begunci na Indijansku teritoriju. Držali
su se malo podalje od Indijanaca, a među njima
G ar je za trenutak ugledao Dika Neša, koga je
već po čitavoj okolini bio glas kavgadžije i nasil­
nika. Ne zaboravljajući to, krenuo je da pronađe
Bernis i njene zemljake i spremi se za podnevni
piknik.
71 Crni maršal
Upravo je punio tanjir jelima poredanim na du ­
gačkom stolu, kada se pojavio Fenando sav snuž­
den i potišten. Kao Kraljica, Eta je stalno bila
okružena svetom i nije mogao đa joj priđe. Saose-
ćajući s njim, G ar ga je zaustavio i zapođenuo raz­
govor.
- Izgleda đa je sve više praznih pivskih flaša m e­
đu ovima iz Jahole - reče.

72. - Fata. pa ne može Dan oslobođenja proći, a đa
sc ne istoči malo piva - usprotivio se sin.
-- To domaće Č'ok pivo je ponekad jače od one
belaćke brli^e - primeti Gar.
- Pivo „Čokto“ - ispravi ga tiho Fenando - go­
tovo je isto tako jako kao i „ilegalno proizveden
viski“ .
- Sinko - upita Gar - jesi li ti razumeo šta sam
ja rekao?
- Svakako. Hteo sam da o b jasn im ...
- Pusti mene da objasnim - reče Gar blago. -
Kad kažem nešto što nije jasno, onda me pitaj.
Nemoj mi pričati kako to treba da kažem.
Umešala se Bernis. - Dečko hoće samo da ti po­
mogne - primeti ona jetko. - On ide u školu u Ta-
lahasiju. Trebalo bi da ceniš to što pokušava da
te nauči kako govore beli ljudi.
G ar postade ratoboran. - Zašto moram đa znam
kako govore beli ljudi?
- Ako želiš da budeš maršal, moraćeš da sara-
duješ s njima.
- Jedini beli ljudi s kojima sarađujem su oni,
koje treba da strpani u zatvor - tvrdio je Gar.
Okrenuo se. Kao da opet pri svetlu dve stone lam­
pe sudije Parkera vidi dva lika. Uvek su bila za­
pravo, dva lika. Jedan sudski službenik, koji na­
stoji da vrši svoju dužnost, zaslužujući izvesno
poštovanje, ijedan glupi crni dripac, koji zaslužu­
je prezir. Koji je od njih dvojice u stvari on? Či­
ni mi se da izazivam puno prezira, mislio je, počev
od onog belog gvožđara iz Fort Smita i kočijaša
Džeka Hesa pa do moje žene i sina.
Bernis je tešila Fenanda. - Eta je postala Kralji­
Crni maršal 72

73. ca, sine, kao što se i očekivalo. Možda joj je to
malo zavrtelo mozak. Ali, to je samo danas. Se-
ćaš se šta si govorio o točku? Sutra će se stvari pro-
meniti i biti kao što su bile.
Izgubivši apetit, G ar spusti tanjir i pođe na na­
gradnu aukciju kod Votermenove trgovine, gde je
parada trebalo da se formira. Stigao je prerano.
Okupilo sc tek nekoliko mladića. Očigledno su
mislili da im tako rano tu niko neće smetati. Fla­
ša im je išla od ruke do ruke. Gar je prišao grupi
dokono i stao kraj jednog momka, koji je upravo
uzimao gutljaj, i prihvatio flašu, kada'mu jc ponu­
đena.
M omak je stajao ukočen, očiju punih suza od
jačine pića koje je popio, suviše zauzet nastoja­
njem da proguta tečnost da bi se brinuo za flašu.
Bila je to polulitarska pljosnata boca od bezboj­
nog stakla, do tri četvrtine napunjena crvenkasto-
smeđom tečnošću. Momak koji ju je pružio Garu,
svestan onoga što je uradio, sada se nakašljao,
izvukao se iz grupe i nestao iza ugla trgovine.
G ar omirisa flašu. Imala je neki neobičan, sna­
žan i prodoran miris. Grupa je brzo počela da se
razilazi, jer su momci nestajali među mnogobroj­
nim kolima svuda okolo i zamicali iza trgovine
ili prljave krčme s druge strane čistine. Prineo je
tlašu ustima.
- Paprika! Ljuto! - uzviknu Gar dok su mu se
oči zasuzile.
Jedan mladić je još ostao. Oholo je posmatrao
Gara.
G ar je glasno ocenjivao sadržaj flaše. - Đumbir,
duvan, mlevena paprika i pšenični alkohol! - Boca
73_______________________________________________Crni maršal