zoran

2. PRVI DEO TRILOGIJE GOSPODARICA PESKA
Prevod s engleskog:
Staša Mijić
Milan Jovanović
Miroslav Bašić Palković
Naslov originala:
Rebel of the Sands, Alwyn Hamilton
Beograd, 2016.

3. 3
1. poglavlje
Kaţu da je u Strelovu, kad padne mrak, mesto samo onima od kojih ne
oĉekuješ ništa dobro. Nisam ja neko od koga ne oĉekuješ ništa dobro. S druge
strane, nisam baš ni neko od koga se nadaš najboljem.
Skliznula sam iz sedla i privezala Plavojku za stub iza neke krĉme po imenu
Suva usta. Klinac koji je sedeo kraj ograde sumnjiĉavao me je odmeravao. Ili mi se
samo tako ĉinilo zbog njegovih tamnih oĉiju. Ĉim sam izašla iz dvorišta natukla
sam širok obod šešira na oĉi. Šešir sam ukrala od teĉe, baš kao i konja. Dobro,
bolje reći pozajmila. Ionako sve što posedujem po zakonu pripada mom teĉi, sa sve
košuljom na mojim leĊima.
Vrata krĉme su se otvorila uz tresak i propustila bujicu svetlosti i galame za
debelim pijancem koji je obgrlio lepuškastu devojku. Instinktivno sam posegla
rukom prema marami, da proverim da li i dalje ĉvrsto stoji i skriva najveći deo
mog lica. Bila sam umotana do oĉiju, i mada je sunce odavno zašlo, znojila sam se
kao grešnik u ispovedaonici. Shvatila sam da više liĉim na zalutalog nomada nego
na ovejanog strelca, ali vaţno mi je bilo samo da ne izgledam kao devojĉica. Htela
sam da se izvuĉem veĉeras odavde makar ţiva i zdrava. Još bolje bi bilo da se
izvuĉem i s nešto para u dţepu.
Nije bilo teško pronaći strelište na drugom kraju Strelova. Bilo je to
najbuĉnije mesto u gradu, mada to u ovom gradu i ne znaĉi bogzna šta. Velika
razrušena staja na kraju prašnjave ulice, jarko osvetljena i puna kao oko,
naslonjena na gotovo urušenu bogomolju, vrata zamandaljenih daskama. Moţe biti
da je ta staja nekoć pripadala kakvom ĉasnom trgovcu konjima, ali beše to davno
sudeći po sadašnjem izgledu.
Kako sam se pribliţavala, guţva je postajala sve veća. Kao kad se lešinari
sjate na svezu lešinu.
Ĉoveka okrvavljenog nosa druga dvojica su drţala prikucanog uza zid, dok ga
je treći udarao pesnicom u lice, ne nameravajući da prestane. S prozora je neka
devojka dobacivala reĉi koje bi i iskusnog mornara naterale da pocrveni od stida.
Grupa fabriĉkih radnika, još u svojim radnim odelima, naĉiĉkala se oko nomada
koji je usred raštrkanog karavana uzvikivao kako na prodaju nudi krv dţina, koja
dobrim ljudima ostvaruje šta god im duša ište. Njegov širok osmeh delovao je
oĉajniĉki pod svetlošću uljanica, ali to ne treba da ĉudi. Godine su prošle otkad je
iko iz ovih krajeva video ma koje od istinskih Prvih Bića, a kamoli jednog dţina.
Sem toga, krajnje je neupućen ako ne zna da svaki stanovnik pustinje veruje da
dţin krvari samo ĉistom vatrom – kao i da niko u Strelovu ne veruje da je dobar

4. 4
ĉovek. Svako u Poslednjem Okrugu ko je ikad otišao na molitvu zna da nijedna od
te dve stvari ne drţi vodu.
Pokušala sam da gledam samo pravo ispred sebe i da ostavim utisak kao da
sam sve to već videla.
Ako bih se uspentrala uz zgradu, mogla bih preko peska i ĉistine pogledom da
dobacim sve do kuće i Prašnjavog Druma, premda tamo nema niĉega sem mraĉnih
kuća. Prašnjavi Drum ustaje i leţe sa suncem. Pristojnost i doliĉno ponašanje ne
idu uz sitne noćne sate. Kad bi se od dosade umiralo, od Prašnjavog Druma ostali
bi samo leševi u pesku.
Ali Strelovo je bilo ţivo, pulsirajuće mesto.
Niko nije obratio posebnu paţnju na mene kad sam se provukla u staju.
Gomila se već okupila na strelištu. Niz uljanih lampi visio je sa strehe, dajući
radoznalim licima mastan sjaj. Suvonjava deĉurlija postavljala je mete i
pokušavala da izbegne udarce rmpalije koji se drao na njih da poţure. Bila su to
siroĉad, sudeći po izgledu. Verovatno deca ĉiji su oĉevi rintali u fabrikama za
proizvodnju lošeg oruţja, sve dok ih dotrajale mašine ne bi raznele. Ili do dana kad
bi na posao pošli dovoljno pijani da zarade smrtonosne opekotine. Raditi s barutom
nije baš najbezbednije.
Toliko sam se zanela zureći okolo, da sam gotovo naletela na gorostasa koji je
stajao na vratima. „Napred ili pozadi?“, upitao je, nehajno drţeći ruke na dimiskiji,
koja mu je visila s levog boka, i pištolju, na desnom.
„Šta?“, u zadnji ĉas sam se setila da produbim glas. Ĉitave nedelje sam
veţbala da zvuĉim kao moj drug Tamid, ali i dalje sam zvuĉala kao deĉak umesto
kao muškarac. Izgleda da to mišićavog najamnika na vratima nije ni zanimalo.
„Tri fuza za stajanje pozadi, pet za napred. Opklade poĉinju u deset.“
„Koliko košta da stojim u sredini?“ Dodavola. Nisam ţelela to da izustim.
Tetka Fara je godinama bezuspešno pokušavala ćuškama da zauzda moje
pametovanje. Ĉini mi se da bi više bolelo da je ovaj ĉovek pokušao isto.
Ali samo se namrštio, pretpostavljajući da nisam baš bistrog uma. „Napred ili
pozadi. Nema sredine, deĉaĉe.“
„Nisam ovde da gledam“, poţurila sam da izgovorim pre nego što me izda
hrabrost. „Ovde sam da pucam.“
„Zašto mi onda traćiš vreme?! Tebi treba Hasan.“ Uputio me je ka golemom
ĉoveku u vrećastim, jarkocrvenim pantalonama, obraza pokrivenih tamnom
bradom, koji je stajao iza niskog stola zatrpanog novĉićima što su zveckali u ritmu
u kom je on dobovao prstima.
Udahula sam duboko kroz maramu, pokušavajući da ne delujem kao da mi je
srce sišlo u pete. „Koliko za ulaz?“
Oţiljak na Hasanovoj usni kao da se prezrivo povio. „Pedeset fuza.“

5. 5
Pedeset? To je bilo gotovo sve što sam imala. Sve što sam uštedela da
pobegnem u Izman, prestonicu Miradija. Da odem odavde.
Mada mi je lice bilo prekriveno, Hasan je sigurno osetio oklevanje. Već je
prestao da obraća paţnju na mene, kao da je procenio da ću odustati.
To je presudilo. Bacila sam na sto zveckavu gomilu luzija i poluluzija, koje
sam štedela, jedan po jedan, prethodne tri godine. Tetka Fara mi je uvek govorila
da oĉito nisam marila ni da ispadnem glupa, samo da bih dokazala kako neko drugi
greši. Moţda je tetka Fara bila u pravu.
Hasan je nepoverljivo odmerio novac, ali kad je pohlepno prebrojao kovanice,
nije mogao da ospori da ih je dovoljno na broju. Nakratko sam osetila zadovoljstvo
i olakšanje.
Pruţio mi je komad drveta okaĉen poput priveska o kanap. Na njemu je
crnom bojom bio ispisan broj dvadeset sedam. „Puno si veţbao s pištoljem, je li,
dvadeset sedmice?“, pitao je Hasan dok sam stavljala kanap oko vrata. Dašĉica je
odskoĉila od slojeve odeće, pa sam je pritisnula ĉvrsto uz grudi.
„Pomalo“, odgovorila sam. U Prašnjavom Drumu, zapravo u ĉitavom
Poslednjem Okrugu, bili smo ţeljni svega.
Hrane. Vode. Odeće. Samo dve stvari smo imali u izobilju: peska i pištolja.
Hasan je frknuo. „Onda znaš dovoljno da ti se ruka ne bi tresla.“
Stisla sam ruke ĉvrsto uz telo da ih umirim, baš kao što sam uĉinila dok sam
ulazila u staju. Ne budem li mogla mirno da drţim pištolj, ništa neće vredeti što
sam prvo nauĉila da nišanim pa onda da ĉitam. Stala sam u vrstu do ĉoveka koji je
izgledao kao kostur u štrokavom radnom odelu. S druge strane je do mene stao
drugi ĉovek, s brojem dvadeset osam oko vrata.
Sve oko nas bilo je dupke puno. Kladioniĉar je na sav glas uzvikivao kvote i
brojeve. Kladila bih se da mi nisu davane nikakve šanse. Ko bi, pri zdravoj pameti,
uloţio novac na ţgoljavog deĉaka koji nema hrabrosti ni da skine maramu i pokaţe
lice. Moţda bi jedino neki ludi pijanac pokušao da se obogati dokazajući da i
razloţni ponekad greše.
„Dobro veĉe, gospodo!“, Hasanov glas je nadjaĉao i potom utišao ţamor.
Tuce dece nam je pritrĉalo donoseći nam pištolje. Bosonoga devojĉica s
pletenicama pruţila mi je moj. Gotovo u ĉasu sam na dlanu odmerila njegovu
teţinu. Trzajem sam otvorila burence i prebrajala šest metaka u nizu. „Svi dobro
znate pravila. Zato vam je bolje da ih poštujete, ili ću vam liĉno razbiti
prevarantske njuške.“ Iz publike se zaorio smeh i nekoliko povika. Boce su već
bile rasporeĊene i ljudi su nas odmeravali, baš kao što to ĉini moj teĉa kad trguje
konjima. „Imate po šest metaka za šest flaša. Ako neka boca ostane ĉitava,
ispadate. Neka se poredaju prva desetorica.“

6. 6
Mi ostali smo mirno stajali, dok su se brojevi od jedan do deset nameštali,
postavljajući noţne prste na belu liniju povuĉenu u prašini. Procenila sam da su
boce udaljene oko dvanaest stopa od njih. Deĉja igra.
Dvojica su ipak uspela da omaše već prvim mecima. Na kraju je samo
polovina njih uspela da sruši sve svoje mete.
Medu njima i jedan dvostruko krupniji od ostalih takmiĉara. Nosi nešto nalik
vojniĉkoj uniformi, ali toliko pohabano da je teško reći je li ta odeća nekada bila
blistave zlatne boje, ili je tako delovalo zbog pustinjske prašine. Nosio je broj
jedan istaknut na drvenoj tablici na grudima. Za njega su najglasnije navijali. Ĉuli
su se povici: „Damad! Damad! Šampion!“, kad se on okrenuo zgrabivši neko
detence koje je uţurbano pokušavalo da skupi slomljeno staklo. Damad mu je
nešto rekao, suviše tiho da bih ga mogla ĉuti, a potom ga odgurnuo. Klinac se
vratio sa flašom ţestine. Damad je poĉeo halapljivo da guta, naslonivši se na šipke
koje su pozornicu razdvajale od gledališta. Sumnjala sam da moţe dugo ostati
šampion ako nastavi tako da se naliva.
Sledeća grupa bila je još kilavija. Samo jedan strelac je pogodio sve mete.
Kad su se gubitnici razišli, mogla sam jasno da odmerim pobednika. Šta god da
sam oĉekivala, taj deĉak to nije bio. Prvo što sam primetila je da, bez sumnje, nije
odavde. Svi ostali ovde bili su odavde. Jer niko pri zdravoj pameti ne bi inaĉe
odabrao Poslednji Okrug.
Bio je mlad, moţda koju godinu stariji od mene, i obuĉen kao da je jedan od
nas, s neobaveznom zelenom maramom oko vrata, sav raspojasan u svom
pustinjskom odelu, pa je bilo zaista teško proceniti je li stranac. Kosa mu je bila
tamna kao u bilo kog drugog deĉaka iz Miradija, a ĉak mu je i koţa bila dovoljno
tamna da bi mogao proći kao jedan od nas. Ali nije to bio. Imao je neobiĉne, oštre
crte lica kakve ranije nisam srela, visoke jagodice, oštru ĉetvrtastu bradu i obrve
poput dve tamne linije nad najĉudnijim oĉima koje sam ikada videla. Uopšte nije
izgledao loše. Neki od ljudi koje je potukao pljunulo mu je pod noge. Usta mladog
stranca blago se iskriviše, kao da se suzdrţava da ne prasne u smeh. Onda sam
osetila njegov pogled na sebi, i brzo skrenula svoj.
Ostalo je nas jedanaest, i laktali smo se za prostor duţ linije, iako sam ja bila
upola sitnija od bilo koga tu.
„Miĉi se, dvadeset sedmice!“, jedan lakat me je odgurnuo. Trgla sam glavu s
odgovorom navrh jezika. Ali odgovor je zamro u ĉasu kada sam pokraj sebe
prepoznala Fazima al Motema.
Suspregla sam poriv da opsujem. Baš me je Fazim nauĉio svim psovkama
koje znam, još kad sam imala šest, a on osam godina. Kada su nas ĉuli, on je
krivicu svalio na mene, a meni su usta izribali peskom. Prašnjavi Drum je mali
grad. Fazima poznajem ceo ţivot, a mrzim ga otkad znam za sebe. U to vreme je
većinu vremena provodio u kući mog teĉe, gde sam i ja silom prilika ţivela,

7. 7
pokušavajući da uvuĉe ruke pod odeću moje roĊake Sire. Svako malo je pipkao i
mene, ĉim Sira ne bi gledala.
Šta će on, zaboga, ovde? Zapravo, s tim pištoljem u ruci, bilo je oĉito.
DoĊavola s njim.
Jedno je ako bi ovde primetili da sam devojĉica. Sasvim drugo ako bi me
Fazim prepoznao. Mnogo puta sam bila u nevolji nakon tog dogaĊaja s psovanjem,
ali samo tada sam isprebijana na mrtvo ime. To je bilo neposredno nakon što mi je
majka umrla, pokušala sam da pozajmim jednog teĉinog konja i pobegnem iz
Prašnjavog Druma. Stigla sam na pola puta do Klekovgrada kad su me uhvatili.
Mesec dana nisam mogla da sedim na konju nakon što je tetka Fara završila sa
mnom. Ukoliko bi tetka Fara saznala da sam se smucala po Strelovu, kockajući se
ukradenim novcem, prebila bi me na mrtvo ime.
Najpametnija stvar bila bi okrenuti se i nestati odavde. Osim što bi to znaĉilo
da sam siromašnija za pedeset fuza. A novca je bilo manje nego pameti.
Shvatila sam da stojim kao devojĉica i brzo se ispravila prema postavljenim
metama. Deĉica su i dalje jurcala okolo, redajući nove flaše. Fazim je svojim
pištoljem pratio njihovo kretanje i uzvikivao: „Beng, beng, beng!“, cerekajući se
svaki put kada bi se neko dete trglo. Poţelela sam da pištolj opali unazad i raznese
mu taj osmeh s lica.
Deca su brzo završila i ostali smo samo mi, strelci, i naše boce. Oko mene su
već zagrmeli pištolji. Koncentrisala sam se na šest flaša pred sobom. Mogla bi da
ih poskidam vezanih oĉiju. Ipak, morala sam da budem oprezna. Odmerila sam
udaljenost, podigla pištolj i paţljvo nanišanila. Kad sam bila sigurna, povukla sam
obaraĉ. Boca s desne strane je eksplodirala, a moje rame se malo opustilo. Brzo za
njom srušile su se i sledeće tri flaše.
Spremala sam se da pucam po peti put. Jedan povik mi naruši koncentraciju.
Bilo je to jedino upozorenje pre nego što je neko naleteo na mene.
Pucanj je otišao daleko u stranu.
Fazim je krenuo da pada, povukavši sa sobom strelca koji ga je gurnuo. Zaĉuo
se huk iz publike dok se Fazim u pesku tukao s tim ĉovekom. Rmpalija sa ulaza
ubrzo je prekinuo okršaj. Fazima je odvukao u stranu drţeći ga za okovratnik.
Hasan je, dosaĊujući se, ispratio njihov odlazak, a potom se okrenuo prema
publici. „Pobednici iz ove runde su…“
„Hej!“, viknula sam. „Hoću drugi metak.“ Smeh se zaori oko mene. Toliko o
tome da neću privlaĉiti paţnju. Vrat mi je goreo pod svim tim pogledima uprtim u
mene. Ali ovo je bilo vaţno. Isuviše vaţno da ne pokušam. Prezir se ocrtao na
Hasanovom licu, a ja sam osetila pomešane poniţenje i bes kako rastu dok je
odgovarao. „Takva su pravila, dvadeset sedmice. Šest metaka, šest flaša. Nema
druge šanse.“

8. 8
„Ali to nije fer! On me je gurnuo“, pokazala sam ka Fazimu, koji je pored
zida opipavao vilicu.
„Ovo nije školsko dvorište, deĉaĉiću. Nigde ne piše da moramo da budemo
fer. A sad, ili iskoristi svoj poslednji metak ili se gubi odavde.“
Samo još meni je preostao jedan metak. Zaţarila sam se od besa kad je gomila
poĉela podrugljivo da dobacuje da se sklonim odatle.
Podigla sam pištolj, stojeći sama na liniji. Mogla sam da osetim teţinu tog
jedinog preostalog metka u burencetu. Duboko sam izdahnula, a marama mi je
spala gotovo do usana.
Jedan metak. Dve flaše.
Pomerila sam se dva koraka udesno, a zatim pola koraka unazad. Nagla sam
se i pokušala da napravim projekciju u svom umu. Po sredini, i druga flaša se neće
ni mrdnuti. Previše u stranu, i nijedna se neće razbiti.
Pedeset fuza.
Iskljuĉila sam povike i dobacivanja. Zanemarila ĉinjenicu da su sve oĉi uprte
u mene i da mi je propao plan da ostanem neprimećena. Strah se ušunjao na svoje
mesto. Isti strah koji mi se uvukao u stomak još pre tri dana. One noći kada sam
puzeći po kući mog teĉe, krenuvši prema Tamidovim nakon što se smrklo, zaĉula
tetka Faru kako izgovara moje ime. „… Amani?“
Nisam ĉula šta govori dok nije stigla do mog imena, ali to je bilo dovoljno da
zastanem.
„Potreban joj je muţ.“ Teĉa Asid je govorio glasnije od svoje prve ţene.
„Treba joj ĉovek koji će je najzad malo dovesti u red. Za manje od mesec dana
biće godišnjica Zahijine smrti, nakon toga biće proĉišćena i slobodna za udaju.“
Otkad je moja majka obešena, ljudi su izbegavali i ime da joj izgovore, kao da je
ukleto. Sada je moj teĉa govorio o njenoj smrti kao o nekakvoj poslovnoj stvari.
„Biće dovoljno teško naći muţeve za tvoje sopstvene ćerke“, odbrusila je
tetka Fara razdraţeno. „Sada oĉekuješ od mene da ga traţim i za derište moje
sestre?“ Tetka Fara nikada nije izgovarala ime moje majke. Ne otkad je obešena.
„Onda ću je ja uzeti za ţenu.“ Teĉa Asid je to izgovorio kao da priĉa o
kupovini konja. Ruke su mi skoro potonule u pesak.
Tetka Fara je nadmeno zakreštala iz grla: „Ona je premlada.“ U glasu joj se
osetila netrpeljivost koja bi obiĉno oznaĉila kraj razgovora.
„Nije mlada nego što je Nida bila. Ionako ţivi pod mojim krovom. Jede moju
hranu.“ Tetka Fara je vladala kućom kao prva ţena, ali svako malo bi njen muţ
pokazao samovolju, i u tom ĉasu je delovalo da se teĉa Asid zagrejao za svoju
ideju neprijatno brzo. „Moţe ili da ostane u kući kao moja ţena, ili da je napusti
kao tuda. Odluĉio sam da ostane.“

9. 9
Ja nisam odluĉila da ostanem. Odluĉila sam da pobegnem ili umrem
pokušavajući. I tek tako, sve se razbistrilo preda mnom. Moja meta i ja. Sve osim
cilja bilo je nebitno.
Povukla sam obaraĉ.
Prva boca je odmah pukla. Druga se na tren teturala po ivici daske. Mogla
sam da vidim naprsline u staklu. Zaustavila sam dah dok se boca ljuljala napred-
nazad.
Pedeset fuza koje moţda više neću videti.
Pedeset fuza koje predstavljaju moj jedini izlaz.
Boca je pala na zemlju i rasprsla se.
Publika je bila oduševljena. Duboko sam uzdahnula.
Kad sam se okrenula, Hasan je zurio u mene kao u zmiju koja je izbegla
zamku. Iza njega je stajao stranac i gledao me podignutih obrva. Nisam mogla da
prestanem da se smejuljim pod maramom: „Kakav sam bio?“
Hasanova usta se skupiše. „Naredajte se za drugu rundu!“

10. 10
2. poglavlje
Izgubila sam predstavu o tome koliko dugo pucamo.
Dovoljno dugo da mi leda budu mokra od znoja. Dovoljno dugo da Damad
izmeĊu rundi slisti ĉitave tri flaše pića. I dovoljno dugo da skoro svi takmiĉari
ispadnu jedan po jedan. Ali ja sam i dalje drţala pištolj.
Mete su stajale na drugoj strani, flaše su se pomerale na sporoj traci koju je
neki klinac pokretao obrćući ruĉicu. Šest puta sam okinula prstom. Galama u
publici nadjaĉavala je zvuk lomljenja flaša.
Jedna ruka mi se sruĉila na rame. „Ovo su veĉerašnji finalisti!“, prodrao se
Hasan kraj mog uveta. „Naš šampion, Damad!“ Covek koji je posrtao od pića
visoko je podigao ruke. „Naš stari izazivaĉ, Istoĉna Zmija!“ Stranac se pravio da
ne ĉuje podsmehe i zviţduke, samo je nakrivio usne ne diţući glavu. „Ove divne
noći imamo i jednog novajliju!“ Podigao mi je ruku visoko i publika je podivljala,
urlajući i lupajući nogama o pod, tako da se cela staja tresla. „Plavooki Bandit!“
Zadobijeni nadimak izduvao je moje uzbuĊenje, a uhvatila me panika.
Pogledom sam potraţila Fazima. Cak i da uspem da se provuĉem kao deĉak, oĉi
nisam mogla da sakrijem. Sve drugo na meni bilo je tamno, kao kod bilo koje
pustinjske devojke, ali svetle oĉi ĉinile su me upadljivom.
Ĉak i glupan poput Fazima mogao je da sabere dva i dva. Ali i dalje sam se
smejuljila pod maramom, puštajući da me klicanje ponese. Hasan je ispustio moju
ruku. „Još deset minuta za poslednje opklade, narode. Poĉinja završna runda.“
Oko mesta za klaĊenje napravila se guţva. Dok smo ĉekali, skliznula sam
dole u pesak, u praznom ćošku, oslonivši se na ogradu. Noge su mi i dalje bile
nestabilne zbog nervoze, znojava majica mi se slepila uz stomak, a lice mi se
zajapurilo pod maramom.
Uprkos svemu, bila sam na putu ka pobedi.
Zaţmurila sam. Moţda uspem da osvojim novĉanu nagradu.
Bujica misli motala mi se po glavi. Nagrada iznosi preko hiljadu fuza. Trebao
mi mi ĉitav ţivot da ukradem i uštedim hiljadu fuza. Posebno nakon što su se
rudnici u Saziju urušili pre nekoliko nedelja. Nesrećnim sluĉajem. Zbog loše
postavljenog eksploziva. Tako su govorile glasine. Dešavalo se i ranije, doduše ne
toliko gadno. Ali naĉula sam i šaputanja da je reĉ o sabotaţi. Da je neko
podmetnuo bombu. Ili sulude tvrdnje da je reĉ o Prvom Biću. Dţin se okomio na
grešni Sazi.

11. 11
Bez obzira na to šta se zaista desilo, ako iz rudnika ne dolazi metal, to znaĉi
da nema više oruţja, a to znaĉi da nema više novca. U poslednje vreme su svi
stezali kaiš. A ja nisam imala dovoljno ni za kaiš.
MeĊutim, sa hiljadu fuza mogla bih da uradim mnogo toga. Da pobegnem iz
ove pustinjske bestragije koja se davi u fabriĉkom dimu. Mogla bih da pobegnem
ĉak u Izman. Sve što treba je da se pridruţim sledećem karavanu za Klekovgrad.
Odatle idu vozovi za Izman.
Izman.
Svaki put kad pomislim na taj grad osetim se kao da slušam majĉin glas koji
šapuće molitvu ispunjenu nadom. O obećanom velikom svetu. O boljem ţivotu. U
kom ne skonĉaš prerano i iznenadno.
„Znaĉi, 'Plavooki Bandit'.“ Otvorila sam oĉi i videla stranca koji je seo do
mene, oslonivši ruke na kolena. Nije gledao u mene dok je govorio. „Pa bolje je
nego 'Istoĉna Zmija'.“ Drţao je ĉuturicu s vodom. Pogledom sam ispratila kako je
prinosi ustima i uzima veliki gutljaj, do tog trenutka nesvesna koliko sam ţedna.
„Ipak, ima neke opakosti u njemu.“ Pogledao me je iskosa. Bilo je neĉeg u
njegovom glasu što bi i najveću naivĉinu upozorilo da taj ĉovek donosi nevolju.
„Imaš li pravo ime?“
„Naravno. Moţeš me zvati Oman, ako već moraš da me oslovljavaš.“ Oĉi su
me svakako odavale, ali bilo je to bezopasnije nego da sam rekla da se zovem
Amani al Hiza.
Stranac frknu: „Zanimljivo, i ja se zovem Oman.“
„Smešno“, hladno sam odgovorila, a usne mi se istovremeno razvukoše u
osmeh. Raĉunam da se polovina muškaraca u Miradiju zove Oman, po našem
uzvišenom sultanu. Nisam sigurna da li su roditelji smatrali da će time zadobiti
naklonost sultana, kao da bi on mogao znati za njih, ili su mislili da bi bog
greškom mogao prema njima biti milostiviji. Ali bila sam sigurna da je strancu ime
Oman baš koliko i meni. Sve je na njemu delovalo strano, od oĉiju i crta lica do
naĉina na koji je nosio pustinjsku odeću, koja nije pristajala njegovoj pojavi. Ĉak
mu se u govoru mogao nazreti naglasak, premda je miradijski govorio pravilnije od
većine ovdašnjeg sveta.
„Odakle si?“, nisam mogla da ne pitam. Svaki put kad progovorim postajala
je opasnost da se razotkrije da sam devojĉica. Ipak, nisam se mogla da se uzdrţim.
Stranac je otpio gutljaj. „Niotkuda posebno. A ti?“
„Niotkuda gde je zanimljivo.“ I ja umem da igram tu igru.
„Ţedan?“ Ponudio mi je ĉuturicu, paţljivo me odmeravajući. Usta su mu bila
suva, ali ne bih se usudila da podignem maramu, ni za toliko. Osim toga, ovo je
pustinja. Nauĉite da budete ţedni.
„Ne“, trudila sam se da mi se u glasu ne oseti koliko su mi usta suva.

12. 12
„Kako god ţeliš.“ Otpio je veliki gutljaj. Sa zavišću sam gledala kako mu se
grlo podiţe i spušta. „Naš prijatelj izgleda jeste. Ţedan, mislim.“
Pratila sam njegov pogled prema Damadu. Crvenog lica iskapio je sledeću
bocu.
„Tako je bolje za tebe“, slegla sam ramenima. „Svejedno ću vas obojicu
pobediti. Ovako ćeš barem na kraju biti drugi.“
Stranac je prasnuo u smeh. Osećala sam glupo zadovoljstvo što sam to izvukla
iz njega. Jedan od ljudi koji su se gurali prema stolu za klaĊenje namršteno nas je
odmerio. Kao da kujemo zaveru. „SviĊaš mi se, dete“, progovorio je stranac. „A i
darovit si, zato ću ti dati jedan savet. Odustani od igre.“
„Stvarno misliš da će ti to upaliti?“, pokušala sam da zvuĉim hrabro,
ispravivši se koliko god sam mogla.
„Vidiš našeg prijatelja tamo?“, klimnuo je glavom prema Damadu. „On igra
za kuću. Hasan se obogatio na Damadovim pobedama. On ne voli kad ga stranci
pobede.“
„A odakle ti to sve znaš? Budući da nisi odavde.“
Stranac se zavereniĉki nagnuo prema meni: „Jer sam ga pobedio prošle
nedelje.“ Oboje smo gledali kako se Damad tetura, oslanjajući se na zid.
„To se ne ĉini tako teško.“
„I nije. Veći izazov su predstavljala dvojica koje je Hasan poslao da me
presretnu u mraĉnoj uliĉici i otmu mi izgubljen novac.“ Otvorio je i zatvorio šaku,
i mogla sam da vidim modrice na zglobovima. Uhvatio je moj pogled i namignuo:
„Bez brige, trebalo je da vidiš njih dvojicu“.
Brzo sam s lica sakrila sve što je mogao protumaĉiti kao zabrinutost: „Pa eto
te ponovo ovde, da im daš drugu priliku.“
Okrenuo se ozbiljno prema meni, ne šaleći se više: „Koliko ti je godina?
Trinaest?“ Bilo mi je šesnaest, skoro sedamnaest, ali sam kao deĉak izgledala
mlade. „Neko ko ume da puca kao ti moţe za koju godinu daleko dogurati, ukoliko
ne nastradaš veĉeras. Nije sramota odustati. Svi smo se uverili da znaš da pucaš.
Ne moraš da umreš dokazujući to.“
Zagledala sam se u njega: „Zašto si se ti vratio, ako je toliko opasno?“
„Zato što mi je nephodan novac“, potegao je još jedan gutljaj pre nego što je
ustao. „Ja se uvek izvuĉem ţiv iz nevolje. Bar dosad jesam.“ Razumela sam to.
Znala sam kako je to biti oĉajan. Ponudio mi je ruku da ustanem, ali nisam je
prihvatila.
„Ne moţe ti biti neophodan više nego meni“, rekla sam tiho. Na tren sam
osećala kao da se razumemo. Bili smo na istoj strani. Ipak, bili smo jedno protiv
drugog.

13. 13
Stranac je spustio pruţenu ruku: „Kako god ţeliš, Banditu.“ Otpešaĉio je
odatle. Ja sam posedela još trenutak, uveravajući sebe kako je samo pokušavao da
me uplaši. Znala sam da smo oboje bolji od Damada. Ali stranac je dobro pucao.
Ja sam bila bolja. Morala sam da budem bolja.
Kladioniĉari su primali poslednje uloge, dok smo se nas troje ponovo poredali
na liniju. Ovoga puta mi je bosonoga devojĉica donela samo jedan metak. Drugom
rukom mi je pruţala crnu traku.
„Poslednja runda za veĉeras!“, proglasio je Hasan. „Slepĉev izazov.“
Posegnuh za trakom, ali me prenuše pucnji.
Sagnula sam se pre nego što sam shvatila da zvuk dolazi spolja. Neko je
vrištao. Polovina gledalaca bila je na nogama, pruţala se kako bi jedni drugima
preko ramena pogledali napolje o kakvoj se to novoj zabavi radi. Ja nisam mogla
da vidim, ali jasno sam razaznavala povike.
„U ime Princa Ahmeda Pobunjenika! Nova zora, nova pustinja!“
PodiĊoše me ţmarci.
„Prokletstvo.“ Stranac je protrljao zglobom bradu. „To nije bilo pametno.“
Nova zora. Nova pustinja. Svi su ĉuli za moto Princa Pobunjenika, ali uvek
šapatom. Morao bi da bude idiot onaj ko izvikuje podršku sultanovom buntovnom
sinu. Previše je bilo ljudi sa zastarelim idejama i novim pištoljima da bi se u
Poslednjem Okrugu išta zucnulo protiv sultana.
Naglo se podiţe larma. „Princ Pobunjenik je ubijen prošle nedelje u Simaru.“
„Ĉuo sam da se sa svojom demonskom sestrom skriva u Dervanskim
pećinama.“
„Trebalo bi ga odmah obesiti.“
„On upravo sada maršira na Izman!“
I ja sam ĉula neke od tih priĉa. I još mnogo drugih. Još od dana Sultimovog
izazova, kada se princ Ahmed nakon petnaest godina ponovo pojavio kako bi se
nadmetao za oĉev presto, priĉe o njemu vrludale su izmeĊu vesti i mitova.
Govorilo se da je pravedno pobedio na Sultimovom izazovu, a da je sultan pokušao
da ga ubije umesto da ga proglasi naslednikom, da je varao koristeći magiju, da je
izgubio… Jedino što je u svakoj priĉi bilo isto bilo je to da je, nakon neuspelog
pokušaja da osvoji presto u nadmetanju, išĉezao u pustinji kako bi podigao ustanak
i pokušao da se dokopa trona. Nova zora. Nova pustinja.
U meni se probudila iskra uzbuĊenja. Većina priĉa koje znam je o dogaĊajima
koji su se odavno odigrali, ljudima koji su odavno mrtvi. Priĉa o Princu
Pobunjeniku priĉa je u kojoj smo još uvek ţivi. Iako će on verovatno uskoro biti
ubijen.
Gušanje napolju potrajalo je kratko, a onda je balvan s vrata uvukao tog
klinca za kragnu unutra. Verovatno nije bio stariji nego što sam ja izgledala
prerušena. Pijani povici probijali su se kroz guţvu dok je prolazio.

14. 14
„Dobro, dobro!“, dreknuo je Hasan pokušavajući da ponovo privuĉe paţnju
gomile. Deĉak se ljuljao na nogama dok mu se krv slivala niz lice. Izgledao je kao
da je dobio nekoliko gadnih udaraca, ali ništa strašno. Još nije imao rupe od
metaka ili uboda. „Izgleda da imamo dobrovoljca!“
Balvan je dovukao deĉka ispred i postavio ga pred metu. Stavio je jednu bocu
klincu na glavu. Srce mi se kao kamen sjurilo u pete.
„Imaćemo malo drugaĉiju igru! Izdajnikov izazov!“, likovao je Hasan široko
raširenih ruku. Gomila je galamila odobravajući.
Ja sam mogla da izvedem taj pucanj a da ne povredim klinca. Mogao je i
stranac. Ali šampion se ljuljao na nogama, iskapljujući još jedno piće. Nisam bila
sigurna da je u stanju da pogodi tlo pod sobom, kamoli nešto drugo.
Klinac se zaljuljao, a boca je zveknula u pesak. Rulja je neprekidno
dobacivala. Izgledao je kao da mu se plaĉe dok mu je Hasanov balvan ispravljao
ramena sve dok ga nije uspravio, vrativši mu potom bocu na glavu.
„Mali je povreĊen i nije u stanju da stoji mirno, kamoli da mirno drţi bocu.“,
ĉula sam stranĉeve reĉi. Obratio se Hasanu: „Ne moţe se pucati u metu koja se
mrda.“
„Onda nemoj da pucaš“, odmahnuo je Hasan rukom. „Ako ste ti i Bandit
isuviše uplašeni, moţete slobodno da odustanete. Neka moj ĉovek pobedi.“
Podsmeh u njegovom glasu sve je govorio. To je bilo ono s ĉim je Hasan raĉunao.
Da ćemo stranac i ja kukaviĉki odustati i prepustiti pobedu Damadu. Samo da
bismo klincu saĉuvali ţivot.
Taj klinac je bio mlaĊi od mene, a ruke su mu već bile išarane oţiljcima od
fabriĉkih poslova.
Ne.
Bilo je ili on ili ja.
Mali ionako neće poţiveti u pustinji ustiju punih pobune. Bar polovina u
Poslednjem Okrugu rado bi ga iseckala na komadiće zbog izdaje. Zar je vaţno ako
ja budem pucala, a neko drugi ga ubije? Ne bi bila moja krivica ako umre.
„Ili ga upucaj u glavu, i raĉunaćemo da je to dovoljno blizu“, našalio se
Hasan. Ruka mi se zgrĉila. „Mene baš briga.“ I te kako ga je briga. Raĉunao je da
ćemo mi odustati. Oboje smo to znali.
„Zar ne misliš da će izgledati pomalo sumnjivo ako oboje odustanemo i
pustimo da tvoj ĉovek pobedi?“, pitala sam presecajući stranca koji je nešto
zaustio.
Hasan je vrteo metak izmeĊu prstiju: „Mislim da će tada moji dţepovi biti
puni zlata, za razliku od tvojih.“
„Naravno“, dobacila sam preko ramena ne skidajući pogled s jadnog
buntovnika koji je stajao leĊima naslonjen na metu. Nije zasluţio da bude ţrtva
pustinje, ništa više nego ja. „Ali imaćeš više nevolja nego zlata kada tvoje

15. 15
mušterije shvate da su prevarene.“ Hasanovo ćutanje govorilo je da o tome nije
razmišljao. Odmeravala sam gomilu, ponašajući se kao da se dosaĊujem, kao da
me sve ovo ne zanima. Kao da nisam pokušavala da ga izigram, isto kao što je on
pokušavao da izigra nas. „Imaš ovde gomilu pijanih ljudi koji su se opkladili u svoj
teško zaraĊen novac. A vremena su postala teška bez sirovog metala koji stiţe iz
Sazija. Ĉini mi se kao da su svi zbog toga malo razdraţljivi. Zar nisi i sam
primetio?“
Nisam morala da proveravam da li Hasan prati moj pogled. I slepac bi video
gomilu fabriĉkih radnika bez prebijene pare i neuhranjenih deĉaka i muškaraca
izranjavanih zglobova koji ţude za oduškom. Ĉak je i klinac koga su razbijene
njuške postavili kao metu bio jedan od tih nestrpljivih. Samo što je on bio opijen
prinĉevom pobunom, umesto jeftinim alkoholom. I te kako dobro sam poznavala
taj osećaj. Raĉunala sam da će mi pomoći da se dokopam Izmana.
„Ţivot pod našim suncem ne pomaţe da se usijane glave ohlade. Posebno ako
bi, primera radi, Istoĉna Zmija i Plavooki Bandit poĉeli da govorkaju naokolo.“
Krajiĉkom oka sam osmotrila Hasana, moleći se u sebi da me ne upuca odmah.
„Reći ću ti šta da radiš. Mogu ti pomoći.“
„Zar moţeš?“, rugao se Hasan, ali ipak spreman da sasluša.
„Naravno. Ja ću se povući i zauzeti deĉakovo mesto. Za hiljadu fuza.“
Stranac je progunĊao, na nekom nepoznatom jeziku, nešto što je zvuĉalo kao
psovka. „Jesi li lud, mali?“ Vratio se na miraĊijski. „Hoćeš da budeš upucan
umesto njega?“
„Ako budem imao sreće, promašiće me.“ Osećala sam kako mi se s kratkim
udasima i izdasima grudi nadimaju i spuštaju. Klinac se teturao po pesku u kome je
bez sumnje bilo stakla. Bio je bosonog, ali nije cvileo.
„Hoćemo da pucamo ili šta?“, zaurlao je Damad zafrljaĉivši svoju praznu
bocu na deĉaka, promašivši ga za dlaku.
I dalje sam posmatrala Hasana, trgovina još nije bila završena.
„Ako ne budem imao sreće, nećeš morati da me platiš, a tvoja gomila će
dobiti krv.“
Hasanova usna gnusno se iskriviše: „I svi idu kući srećni.“
„Osim mrtvog Bandita“, dodao je stranac, dovoljno tiho da sam samo ja
mogla da ĉujem. Potom je podigao glas: „Namestićemo igru“, stranac nije skidao
oĉi s mene iako se obraćao Hasanu. Zaustila sam da se raspravljam, ali nešto u
njegovom pogledu me je zaustavilo. Sada smo bili na istoj strani. „Ako je ovaj
Plavooki Bandit tako odluĉan da se popne i izigrava metu, onda ću ja pucati prvi.
Promašiću bocu, tako da ga ne upucam u glavu. Onda ćeš dopustiti Banditu da
puca. On će takoĊe promašiti.“ Ramena su mi se zgrĉila, kao da moje ruke ne
mogu da podnesu da promaše. Ali on mi je verovao. Zato sam klimnula glavom.

16. 16
„Tvoj šampion automatski ostaje pobednik. Svi ćemo se odavde izvući bez rupa od
metaka.“
„I sa novcem“, upala sam pre nego što nas je stranac oboje uĉinio ĉasnim i
siromašnim. „Otići ćemo sa po hiljadarkom od dobitaka kuće. Svako.“
„Daću vam po stotku“, rekao je Hasan.
„Osamsto“, odbrusila sam.
„Petsto i bićete mi zahvalni što neću poslati nekoga za vama, da vam polomi
prste i vrati mi moj novac.“
„Dogovoreno.“ Petsto nije isto što i hiljadu, ali svakako je bolje nego ništa. I
moţda bi mi bilo dovoljno da se dokopam Izmana.
Rulja je bila sve grublja. Iz mase je dopro povik: „Hoćete li vi, budale
kukaviĉke, poĉeti s pucanjem? Deĉko će se upisati od straha!“
Hasan se odvojio od nas. „Gospodo! Ko stvarno ţeli da gleda ovo
buntovniĉko derište upucano? On je još nedorastao.“ Hasan smakne bocu s
njegove glave. „Briši!“ Klinac je zurio u njega kao u dţelata koji je presekao
omĉu. „Beţi“, tiho sam mu dobacila. On teturajući se ode odatle.
Pritisak koji sam osećala u grudima se smanjio, iako se nezadovoljni ţamor u
publici pojaĉao. Hasan ih je utišao podignutom rukom: „Ne biste li radije gledali
kako ova tri ĉoveka izravnavaju raĉune nišaneći jedan u drugog?“ Urlanje mase
postalo je zaglušujuće, a udaranje nogama o pod toliko snaţno da se cela staja
tresla. „Istupi, Banditu!“
Sva najeţena, duboko uzdahnuh. Moţda je trebalo bolje da promislim o
ovome. Ili da se makar odluĉnije cenkam za hiljadarku. „Hajde, dete“, ĉula sam
glas pokraj uveta: „Veruješ mi, zar ne?“
Zagledala sam se u stranĉev samouvereni kez: „Cak te i ne poznajem.“
Posegao je rukom i skinuo mi šešir s glave. Srećom kosu sam zavukla pod
maramu koja mi je dosezala sve do obrva, ali ipak sam se bez šešira osetila
razgolićeno. „Razlog više da mi veruješ.“
Put do mete izgledao je predug.
Hasan se cerio dok mi je nameštao flašu na vrh glave. „Bolje zaradi svoj
novac, umesto što se treseš, dete. Ili će svi primetiti kako boca drhti kao devojĉica
tokom prve braĉne noći.“
Bes me je udrvenio. Boca se nije micala. Ĉak ni kad je stao na liniju. Ĉak ni
dok je stavljao svoj jedini metak u burence pištolja. Ĉak ni kada je podigao
revolver i naciljao pravo u moju glavu. Ali uopšte nisam mogla da dišem. Paţljivo
je ciljao, podešavajući cev. Polako se nameštao, a moji ţivci su svakog narednog
trena bili sve tanji.
„Samo opali, kukavice!“, povik je poleteo s mojih usana istovremeno kad je
pucanj odjeknuo.
Nisam stigla ni da mrdnem.

17. 17
Huk je dopirao iz mase. A ja sam još bila ţiva da ga ĉujem.
Nakrivila sam glavu, i neoštećena boca mi je skliznula u šake. Pogledala sam,
metak se zabio u zid, za dlaku ulevo od moje lobanje. Tek tada sam poĉela da se
tresem. Nisam bila sigurna da li su mi popustili nervi, ili je od uzbuĊenja. Stisla
sam šake oko boce, kako bih prikrila drhtanje.
Praćena uzvicima negodovanja, vratila sam se do linije. Na pola puta sam se
mimoišla sa strancem koji je krenuo ka meti. Zastao je za tren, nameštajući mi
šešir nazad na glavu. „Jesi li dobro?“, zapitao je.
„To je bilo preblizu“, natukla sam šešir.
„Šta je bilo, Banditu?“, ponašao se kao da se dobro zabavlja: „Osećaš se malo
manje besmrtno?“
Pokazala sam mu bocu: „Ne bih zadirkivala nekoga ko treba da mi uperi
pištolj u glavu.“
Nasmejao se i produţio dalje.
A onda sam ja bila ta koja je stajala na beloj liniji, a on umesto mete. Bez
problema sam mogla da pogodim bocu, ukoliko sam htela. Kolike su šanse da
Damad ozbiljnije povredi stranca? A ĉak i da se to dogodi, šta meni znaĉi taj
stranac? Svakako ne hiljadu fuza nagrade.
Opalila sam. Flaša je ostala u jednom komadu.
„Igra je završena!“, prodrao se Hasan glasnije od graje. „Damad zadrţava
titulu vašeg šampiona!“ Neki su razdragano navijali, ali to su verovatno bili oni
koji su u rukama drţali tikete s njegovim brojem.
Polako je iz publike poĉelo da dopire novo skandiranje: „Pucaj! Pucaj!
Pucaj!“
Šampion se nestabilno zanosio. „Tako je! I ja ţelim da pucam u Zmiju.“
Stranac je skinuo bocu s glave, ali šampion se već razmahao stojeći na liniji,
gestikulirajući mu da se vrati nazad.
„U pravu su!“, zakljuĉio je Hasan. „Ne moţemo proglasiti pobednika ukoliko
i Damad ne puca.“ Dobacio mi je oštar pogled. Jasno mi je bilo njegovo znaĉenje.
Bez pobednika nema ni dobitka za kuću. A to je znaĉilo da nema ni novca za nas.
„Šta kaţeš, Istoĉna Zmijo?“
Moj pogled se sreo sa stranĉevim i klimnula sam glavom. Gledao me je jedan
dug trenutak, svi nagoveštaji šale su išĉezli. Onda se vratio nazad i postavio bocu
na glavu.
Šampion je posrtao prema liniji. Jedva je stajao. Zaškiljio je prema strancu,
kao da pokušava da nazre gde se ovaj taĉno nalazi. Moj otac je bivao ovako pijan
većinu dana kad se vrati kući iz fabrike. Ponekad nije uspevao ni vrata da otvori, i
ujutru bismo ga zatekli kako spava napolju. Mislim da je moja majka uvek znala
kad je on ispred.

18. 18
Damad je podigao pištolj. S mog mesta se videlo da cilja pravo u stranĉeva
prsa.
Stranac ga je pobedio prethodni put. Damad je bio dovoljno pijan da pomisli
kako je osveta slaĊa od pobede. A ĉovek je dovoljno krupna meta, ĉak i za tako
pijanog strelca.
Dok je šampion pokušavao da povuĉe okidaĉ, sinule su mi Hasanove reĉi od
malopre. Nije bilo drugog metka u ovoj igri. Bez razmišljanja sam se bacila u
stranu i naletela na Damada.
Metak je završio tri stope ulevo. Pijani Damad je završio u pesku i vukao me
je za ruku dok sam pokušavala da odrţim ravnoteţu.
Rulja je eksplodirala kao bure baruta koje je nestrpljivo ĉekalo varnicu.
Znali su da su prevareni, ali niko nije razumeo kako. Neki su urlali kako smo
stranac i ja u ovome zajedno, drugi su se drali da ih je Hasan prevario. Za tren su
se stuštili prema kladioniĉarskim stolovima.
„Kurvin sine!“, zgrabio me je par ruku za prednji deo majice. Damad je ustao
na noge i podigao me uvis, tako da su mi se noţni prsti koprcali po pesku. Poĉela
sam da ga udaram, ali bacio me je o zid, izbivši mi vazduh iz pluća. A onda se u
njegovoj ruci stvorio noţ. Damad mi se uneo u lice, iskeţenih zuba i daha koji je
vonjao na ţestok alkohol. „Iseći ću te od pupka do nosa i ostaviti te da skupljaš
svoju utrobu po zemlji, deĉaĉe!“
Stranĉeva ruka stegla se oko šampionovog zgloba, toliko brzo da je nisam
primetila. Ali ĉula sam jezivo pucanje. Srušila sam se u pesak, dok je šampion pao
na drugu stranu, zavijajući od bola, a njegov noţ odleteo daleko. Videla sam kako
mu kost štrĉi iz ruke. Stranac je podigao njegov noţ sa zemlje. „Beţi!“, rekao je
odseĉno.
Celo mesto je otišlo dodavola.
Jedan pijanac je teturajući se razbio fenjer, koji je pao u pesak, a ulje je
buknulo u plamen. Okrenula sam se prema izlazu, ali tuĉa se već rasplamsala. Nije
bilo izlaza na tu stranu. Stranac i ja smo stajali leĊima uza zid. Svi su nas već
zaboravili – više se i nisu tukli zbog nas. Cela staja se ispunila dimom. Za koji tren
bismo se ugušili.
„Pretpostavljam da ne umeš da letiš?“, vikao je da nadjaĉa buku i bradom
pokazivao iznad nas. Tamo je bio prozor koji nam je bio izvan domašaja.
Nasmešila sam se, premda on to nije mogao da vidi: „Ne umem da letim, ali
nisam mnogo teţak.“
Savršeno me je razumeo. Ukrstio je prste i napravio uporište. Pištolj sam
gurnula za pojas. Nije mi padalo na pamet da ostavim ovde tako valjano oruţje.
Uhvatila sam zalet nekoliko koraka i zatrĉala se. U trećem koraku podigla
sam desnu ĉizmu na stranĉeve ukrštene šake i on me je odbacio naviše. Rukama
sam se uhvatila za prozorski okvir, uz udarac koji je morao da ostavi modrice. Dok

19. 19
sam se pela ka prozoru, on me je pridrţavao odozdo. Bilo je deĉja igra doskoĉiti
odatle na krov trošne bogomolje, i koji trenutak kasnije bila sam napolju na
noćnom vazduhu. Umirala sam od ţelje da pobegnem.
Umesto toga sam se okrenula, odupirući se stopalima o krov i vukući naviše,
sve dok nije prošao kroz prozor i odmah potom se našao kraj mene na krovu.
Skoĉili smo s krova bogomolje i skotrljali se u pesak pred njom. Metak se
zabio o drvo blizu moje glave. „U redu, Banditu“, prostenjao je. „Kuda?“
Kuda, pita on mene u gradu u kom nebo smrdi na dim, a vatrena stihija cveta
u mraku.
Morala sam da se vratim u teĉinu kuću. Morala sam da ga ostavim. Moja mala
roĊaka Našima dobila je jednom dobru ćušku jer je kući donela miša kog je našla u
školskom dvorištu. Mogla sam samo da zamislim šta bih ja dobila kad bih
zalutalog stranca dovela blizu kuće. I to sve ne raĉunajući šta bi stranac mogao da
uĉini ako otkrije da sam devojĉica. „Ma, biću ja dobro.“
Pogledao je preko ramena: „Treba negde da ideš?“
Već sam se povlaĉila unazad, traţeći pogledom stub za koji sam vezala
Plavojku, moleći boga da je konj još tamo. „Hvala na svemu“, nasmešila sam se
usiljeno, iako on to nije mogao da vidi. „Ali sada moram da naĊem stub i konja.“
I pre nego što je mogao bilo šta da kaţe, isparila sam.

20. 20
3. poglavlje
„Diţi svoje beskorisno dupe i trk u prodavnicu, ili se ne nadaj da ćeš danas
jesti.“ Ćebe mi je strgnuto ţestokim trzajem. Prostenjala sam i snaţno zaţmurila
braneći se od sunĉeve svetlosti i lica moje tetke. „Ne nadaj se da ćeš jesti ni sutra,
takode.“
Brojala sam njene glasne korake dok je odlazila. Deset koraka i stigla je pravo
u kuhinju. Proškiljila sam na jedno oko. Koliko sam dugo spavala? Nekoliko sati,
moţda. Više sam ţelela da spavam nego da jedem. Ali snaţno jutarnje svetlo
prodiralo je u sobu, a zaĉuli su se i pozivi na molitvu.
Otkotrljala sam se sa asure na drveni pod, navukavši ćebe preko glave dok
sam pokušavala da iskopam nešto odeće. Šestoro mojih roĊaka, s kojima sam
delila skuĉenu sobu, poĉelo je da se meškolji. Mala Našima se uspravila u sedeći
poloţaj, a potom se skljokala nazad, stavivši ćošak ćebeta u usta.
Drveni pod se jedva nazirao medu asurama. Soba nam je liĉila na bojno polje,
sa odećom razbacanom poput palih tela i domaćim zadacima, šivaćim iglama i
ĉudnim knjigama rasutim poput gelera. Jedino je pod u Olijinom uglu bio ĉist. Ona
je ĉak pokušala da okaĉi s tavanice konjski prekrivaĉ, i tako se odvoji od sestara.
Trebalo mi je vremena da se naviknem na ovu sobu.
U kući moga oca postojale su samo dve sobe. Jedna u kojoj su spavali on i
moja majka i druga i kojoj smo jeli i u kojoj sam ja spavala tokom skoro šesnaest
godina. Te sobe više nema, kao ni ostatka kuće u kojoj sam odrasla.
Nakon male potrage, našla sam svoj fini plavi halat1
smotan u loptu ispod
moje asure. Bio je zguţvan, pa sam se potrudila da rukama izravnam nabore pre
nego što ga obuĉem preko jednostavnih smeĊih šalvara.
Sira je uzdahnula u jastuk: „Moţeš li prestati da rušiš sve oko sebe kao koza
na samrti? Neki od nas pokušavaju da spavaju.“ U svom ćošku, Olija je ponovo
navukla ćebe preko glave.
Pronašla sam ĉizmu i ispustila je s najveće visine s koje sam mogla, pa je vrlo
glasno tresnula o pod. Sira se trgla. Od svih mojih roĊaka, jedino sam s njom bila u
krvnom srodstvu. Ostale su bile ćerke drugih teĉinih ţena. Tetka Fara je svom
muţu rodila tri deĉaka, a nakon njih Siru.
Izveštaĉeno mi se nasmešila kroz teške kapke: „Uţasno izgledaš, sekice. Nisi
se naspavala?“ Prsti su mi se uplitali u pojas koji sam vezivala oko struka. Sira je
zajedljivo nastavila: „Izgleda da si se dosta vrtela i prevrtala.“ Suzdrţala sam se da
1
Vrsta istoĉnjaĉkog ogrtaĉa. (Prim. prev.)

21. 21
ne navuĉem rukav preko modrica na laktu. Naravno, Sira je znala da sam se
iskrala. Spavala je na samo dve stope od mene.
Ono što nije mogla znati je kuda sam se iskrala. Ali to je ne bi spreĉilo da me
oda ako bi pomislila da će time nešto dobiti. Makar samo zadovoljstvo da gleda
kako dobijam batine.
„Kako bih mogla da spavam?“, nastavila sam da vezujem pojas tromim
prstima. „Znaš li da hrĉeš dok spavaš?“
Olija frkne pod svojim prekrivaĉem: „Vidiš, rekla sam ti“, napala je svoju
polusestru. Nekad mi je moja mlada sestra od tetke bila draga. Vrlo lepo smo se
slagale pre nego što sam došla da ţivim pod krovom mog teĉe, i pre nego i što je
mrzeti mene postalo jedno od pravila tetka Farinog kućnog reda.
„Premda, sinoć to moţda ipak nisi bila ti“, bockala sam Siru. „Teško da hrpa
ćebadi moţe da hrĉe.“
I Sirin krevet je bio prazan kad sam se vratila popevši se kroz prozor, nakon
što sam upotrebila malo naše dragocene vode da sperem sa sebe smrad dima i
baruta. Sudeći po neprijatno slatkom mirisu ulja na njoj, išla je napolje da se vidi s
Fazimom. Sigurno joj je rekao da ide na strelište i da će se vratiti kao bogat ĉovek.
Trudila sam se da se ne nasmejem pri pomisli na to kako Fazima izbacuju s
takmiĉenja. Nisam ĉak bila sigurna ni da li se izvukao ţiv.
Bile smo u pat-poziciji. Ja ne bih tuţakala ako ne bi ni ona. Trenutak kasnije,
Sira se pruţila natrag u svoj krevet i poĉela da se ĉešlja, ignorišući me.
Dok sam išla prema kuhinji, provlaĉila sam prste kroz sopstveno gnezdo
tamne kose. Deĉaci su se već vrteli okolo spremajući se za posao, dovikujući se
tokom zvonjave molitvenih zvona. Niko ko radi u fabrici nema vremena za
molitve, osim tokom prazniĉnih dana. Provukla sam se oko roĊaka Hiraza, koji je
sedeo u uniformi napola obuĉenoj, a napola vezanoj oko pojasa, i ĉešao se oko
opekotine koja mu je zarastala na grudima. Zadobio ju je nekoliko meseci ranije od
jedne mašine koja je neoĉekivano suknula vatru na njega. Imao je sreće što je
izgubio samo mesec dana posla, a ne glavu.
Dohvatila sam limenu kutiju s kafom sa gornje police. Bila je veoma lagana.
Unutra je bilo i piljevine. Stomak mi se stegao. Sve krene nizbrdo kad je hrana
slaba. Zapravo, sve uvek ide nizbrdo. Tada se samo pogorša.
„Fara!“, teĉa Asid je ušao u kuhinju trljajući lice rukom. Nida, njegova
najmlaĊa ţena, išla je za njim oborena pogleda i s rukama na svom trudniĉkom
stomaku. Na vreme sam skrenula pogled, praveći se da ne primećujem da me teĉa
zagleda. „Je li kafa gotova?“
Ispunio me je oĉajniĉki nemir. Ne smem ostati ovde. Ma koliko lagan nakon
prošle noći bio novĉanik koji sam nosila privezan u unutrašnjosti odeće.

22. 22
„Daj mi to!“ Tetka Fara je jednom rukom zgrabila konzervu, a drugom me
oštro klepila po potiljku. Trgla sam se. „Rekla sam ti da ideš da otvoriš radnju,
ĉuješ li me?“
„Ko te ne bi ĉuo“, izmakla sam joj se van domašaja, kao da će me to spasti
kasnijih batina. Prijalo mi je da što pre izaĊem iz kuće i sklonim se od teĉinog
pogleda, ali nisam mogla da zauzdam svoj brzopleti jezik: „Samo malo glasnije, i
ceo grad bi ĉuo tvoje kreštanje.“ Pustila sam da se vrata za mnom zalupe i poletela
niz stepenice na ulicu, dok su pretnje tetka Fare kako će me istući šibom po leĊima
sa svakim korakom bile sve dalje.
Kuća i radnja mog teĉe nalazile su se na suprotnim krajevima Prašnjavog
Druma, što je predstavljalo ĉitavih dvesta pedeset koraka razdaljine. Duţ jedine
ulice u Prašnjavom Drumu bila je guţva kao i uvek, što zbog muškaraca koji su
ţurili u fabriku, što zbog ţena i starijih ljudi koji su hrlili u bogomolju pre nego što
sunce sprţi i poslednji traĉak noćne sveţine. Taj poznati prizor me je gadno tištio.
U poslednje vreme sam razmišljala kako bi neko trebalo da uništi ovaj grad iz ĉiste
samilosti. Ĉelik više nije dolazio s planina. Prošle su godine otkad je primećen
poslednji buraki. Ostalo je još nešto malo obiĉnih konja za prodaju, ali oni nisu
previše vredeli.
Samo sam jednu stvar u Prašnjavom Drumu oduvek volela, a to je bio prostor
izvan njega. Iza jednoliĉnih, bezliĉnih drvenih kuća mogli biste trĉati satima a da
ne naiĊete ni na šta osim peska i šipraţja. Sada mrzim što je tako daleko od bilo
ĉega, ali kad sam bila mlaĊa bilo mi je dovoljno samo da šmugnem što dalje.
Dovoljno daleko da ne ĉujem svog oca kako vreĊa moju majku govoreći joj da je
obiĉna istrošena stranaĉka kurva koja nije mogla da mu rodi sina. Dovoljno daleko
da niko ne moţe da me vidi, devojĉicu s ukradenim pištoljem, kako veţbam
pucanje sve dok mi prsti ne zabride i dok ne nauĉim da nišanim tako dobro da bih
pogodila i ĉašicu u drhtavim rukama pijanca.
Najdalje što sam ikada mogla da odem bilo je kad bi mi majka pred spavanje
pripovedala priĉe o Izmanu. Samo onda kada moj otac to nije mogao ĉuti. Grad
hiljadu zlatnih kupola, s tornjevima koji paraju plavetnilo neba, i onoliko priĉa
koliko je u njemu ljudi. Gde devojka moţe pripadati sama sebi i ceo grad je tako
bogat mogućnostima da biste se na ulici doslovno mogli saplesti o avanturu. Ĉitala
mi je priĉe o princezi Havi, koja pevaše zori u davno vreme kada su more noću
napadale Izman. O bezimenoj trgovĉevoj ćerki koja je, kada je njen otac izgubio
svoje bogatstvo, ukrala nakit od sultana. I ĉitala mi je pisma od svoje sestre Safije.
Safija je bila jedina osoba za koju sam ikada ĉula da je uspela da ode iz
Prašnjavog Druma. Pobegla je veĉe uoĉi svoje udaje i uspela da stigne ĉak u
Izman. Njena pisma iz prestonice stizala su veoma retko mojoj majci karavanom.
Govorila su o ĉudesima velikog grada, većeg sveta i boljeg ţivota. Tada bi mi moja

23. 23
majka uglavnom priĉala o Izmanu. Kako ćemo jednog dana otići i pridruţiti se
Safiji.
Prestala je da priĉa o tome najvrelijeg dana koji pustinja pamti. Ili je to samo
bio jedan od onih dana koje ljudi dugo pamte zbog onoga što se tada dogodilo. Bila
sam daleko u pustinji, taman toliko da još uvek mogu da vidim našu kuću u daljini.
Sunce se tako ţestoko odbijalo od šest praznih flaša poredanih u niz da sam morala
da škiljim, iako sam maramu podigla preko nosa, a šešir natukla preko oĉiju.
Sećam se da sam spljeskala muvu koja mi je sletela na vrat kad sam zaĉula tri
pucnja. Nisam se mnogo ĉudila. Ovo je Poslednji Okrug. Ali onda se podigao dim.
Potrĉala sam prema gradu.
Kuća mog oca je gorela. Kasnije sam saznala da je moja majka pucala ocu
triput u stomak, a potom šibicama zapalila kuću. Sve što pamtim je olakšanje koje
sam osetila kada su telo mog oca iznosili iz kuće. On ĉak i nije bio moj pravi otac.
A grlo sam odrala vrišteći kada su njoj stavljali omĉu oko vrata.
Sanjati o mestima o kojima je moja majka govorila prestalo je da bude
dovoljno kada se poklopac na podu vešala otvorio pod njenim nogama.
Bila sam na pola puta kroz grad kada sam primetila guţvu koja se napravila
na velikoj ĉistini pokraj bogomolje, gde je nekada stajala kuća u kojoj sam odrasla.
U gomili sam uoĉila Tamidov savršen razdeljak na tamnoj kosi. Progurala sam se
kroz guţvu dok nisam stigla do njega. Ljudi su se obiĉno trudili da stoje podalje od
Tamida. Kao da su se bojali da je ćopanje zarazno. Time su samo meni ostavili
više prostora.
„U šta gledamo?“ Stala sam pored drvene štake koja mu |e bila pod levom
rukom. Dobro ga je sluţila, ali glupko je nastavljao da raste, i kad god bi se neko
namuĉio da mu napravi novu štaku, on bi opet malo porastao. Nasmejao mi se
široko, a ja sam mu uzvratila isplaţenog jezika.
„A na šta tebi liĉi?“ Pruţio je svoju štaku Haifi. Ona je bila jedina sluškinja u
gradu, pošto je Tamidova porodica jedina mogla da priušti da kupuje hranu i plaća
nekome da je kuva. Oslonio je svoju teţinu na mene. Tamid je bio bled kao greh
spram drugih stanovnika pustinje. Ali barem je njegov visok košĉat stas danas
delovao manje pogrbljeno.
U prvi mah, sve što sam mogla da nazrem po jakom suncu bila je poznata
zgrada od crne opeke na rubu grada u kojoj je bila fabrika sultanovog oruţja. Jedini
razlog zbog kog je brlozima u okolini dopušteno da opstaju bio je taj što su
opsluţivali fabriku. Tada sam primetila odsjaj sunca na ispoliranom metalu.
Sultanova armija dolazi.
Marširali su u redovima niz brdo, po trojica jedan kraj drugoga. Zlatne
marame pokrivale su im lica, sablje su im visile s jednog kuka, a puške s drugog,
bele dimije bile su im uredno upasane u ĉizme, a zlatne bluze stegnute pojasom.
Marširali su sporo, ali neumoljivo. Uvek neumoljivo.

24. 24
Makar nije bilo plavih uniformi medu belim i zlatnim. Plave uniforme znaĉe
da dolazi galanska armija. Sultanova armija nije olakšavala ţivot, ali oni su ipak
bili MiraĊijci, a mi smo bili njihov narod.
Galanci su bili stranci. Okupatori. Bili su opasni.
U ovom delu sveta narod se ne bavi mnogo politikom i istorijom, ali prema
onome što sam ja ĉula, naš uzvišeni sultan Oman je pre dve decenije dokuĉio da je
sposobniji od svog oca da vlada Miradijem. Stoga je napravio savez sa Galanskom
armijom. Stranci su ubili njegovog oca, kao i svakoga ko je odbio da mu se pokloni
kao sultanu. Zauzvrat, dozvolio je galanskim trupama da naprave uporište u
Miraćliju, kao i da uzimaju oruţje koje pravimo kako bi mogli da pobeduju u
svojim ratovima na dalekim obalama.
„Zar se tako brzo vraćaju iz Sazija?“, ţmirkala sam u daljinu pokušavajući da
ih prebrojim. Izgledalo je kao da ih ima manje nego obiĉno.
„Zar nisi ĉula? Streljana u Strelovu sinoć je izgorela do temelja.“ Ukoĉila sam
se, nadajući se da Tamid to neće primetiti. „Desila se nekakva pobuna. Moj otac je
jutros ĉuo nešto u vezi s Princom Pobunjenikom. On kaţe da vojska dolazi da reši
te probleme.“
„Misliš, da poveša pijance i kockare.“ Sultanova vojska je nekoliko dana
ranije prošla ovuda na putu za Sazi. Išli su da vide rudnike i da utvrde vredi li ih
spašavati. Nije bio dobar znak što ih vidimo da se tako brzo vraćaju. Uobiĉajeno je
da se Miradijska petnaesta komanda pojavi na svaka tri meseca, da za Galance
pokupi oruţje koje se u meĊuvremenu nagomilalo u fabrici.
„Strelovo je oduvek bilo leglo greha. Dobiće šta su zasluţili. Jutros sam
ozbiljno razmišljao o zlatnom gradu Habadenu.“ Tamidov glas zadobio je
pravedniĉki ton. On je bio sklon ĉitanju Svete knjige dok joj rikna ne otpadne, i
zaklela bih se da je u poslednje vreme poĉeo da propoveda više nego Sveti otac.
„Te ljude je bogatstvo pokvarilo i okrenuli su leĊa bogu. Zato je bog poslao Dţina
ratnika da ih proĉisti bezdimnom vatrom.“
Svakako, postojale su i malo manje svete priĉe o dţinima koji zavode ţene,
kradući ih od njihovih oĉeva i muţeva, i odnose ih u svoje skrivene kule.
Tako je bilo u stara dobra vremena. Niko nije video dţina već decenijama.
Sve što je danas potrebno da se razbaca leglo greha su devojĉica, stranac i gomila
pijanaca.
„Vidiš,“, Tamidov glas se ponovo pretvorio u prijateljsko gunĊanje, „Kladim
se da ti je sada drago što si me poslušala u vezi s odlaskom na strelište.“ Iskrivila
sam lice. To je bilo kao da sam priznala krivicu. Zapanjeno me je pogledao: „Zar
nisi?“
„Hoćeš li da umukneš?“ Pogledala sam u Haifu, koja je previše
zainteresovano prouĉavala Tamidovu štaku, praveći se da ne sluša. „Zar ţeliš da
me obese?“

25. 25
Uzdahuo je i osetila sam njegovo razoĉaranje: „Dakle zato jutros izgledaš ko
da te voda izbacila.“
„Eto, a ljudi kaţu da nisi neki šarmer.“ Rukom sam prebrisala lice, kao da
tako mogu da izbrišem dokaze o protekloj noći. „Mogla sam da pobedim.“
Nagnula sam se prema Tamidu kako niko ne bi mogao da ĉuje: „Da su imalo fer
igrali.“
„Nisam rekao da ne moţeš to da uradiš, Amani.“ Nije delio moje uzbuĊenje:
„Rekao sam da ne treba to da radiš.“
Bila je to stara rasprava. Cesto smo je vodili dok je majka još bila ţiva. Kada
mi je priĉala o Izmanu. Prestali smo nakon što je umrla. Nisam više zamarala
Tamida priĉom da planiram da odem. Sve dok one noći kad sam ĉula svog teĉu.
Nakon što sam šmugnula s mesta pod prozorom na kome sam bila šćućurena,
otišla sam pravo do Tamidove kuće. Upala sam kroz njegov prozor kao što sam
oduvek radila. On me je, kao i uvek, pozdravio glumeći da je ljut i nervozan. Rekla
sam Tamidu da mi ponestaje vremena i da moram pobeći sad ili nikad. Dok sam to
govorila, šaljivi izraz nestao je s njegovog lica.
Tamid nikada nije istinski razumeo moju potrebu da odem iz Prašnjavog
Druma. A upravo je on, od svih ljudi iz ove zabiti, trebalo da je razume.
Te veĉeri mi je rekao isto što i uvek. Ma gde da odemo, ništa neće izmeniti to
što jesmo: bogalj i devojĉica. Ako smo bezvredni ovde, zašto bi to negde drugde
bilo drugaĉije? Pokušala sam da ga uverim da greši. Priĉala sam mu o pismima
tetke Sanje. O boljem ţivotu. O stvarima većim nego što su ţivot i smrt u gradiću u
pustinjskoj zabiti. Ali za jednog verskog zilota, Tamid zapravo i nije bio neko ko
slepo veruje. Stoga sam ga pustila da misli kako me je preobratio, i nisam mu
govorila da planiram da uvezem grudi i pobegnem po svaku cenu. Nisam bila kao
on, morala sam da verujem da je u Izmanu bolje nego ovde, ili ne bi imalo svrhe
ţiveti bilo gde.
Haifa progovori: „Nije moje da vas upozoravam, ali zakasnićete na molitve,
gospodine.“
Tamid i ja razmenismo pogled, oboje suzdrţavajući smeh, kao da smo ponovo
u školskoj klupi. „Kašnjenje je greh, da znate“, rekao je Tamid, glumeći ozbiljnost.
Dok smo išli u školu, Tamid i ja smo veĉito kasnili. Pokušavali smo da se
vadimo na njegovu nogu, ali uĉitelj nas je grdio govoreći da je kašnjenje greh.
Moţda bismo se i prepali da on nije za sve tvrdio da je greh. Tamid je bar triput
proĉitao Svete knjige, i koliko god se trudio, nije uspeo da pronaĊe da je kašnjenje,
ili priĉanje na predavanju, ili spavanje na ĉasu – greh.
Ipak, uzeo je natrag svoju štaku od Haife, koja se trudila da ga povede ka
bogomolji i što dalje od mene.

26. 26
„Nismo završili razgovor“, doviknuo je Tamid kad sam se okrenula da poĊem
u suprotnom pravcu. Okrenula sam se samo toliko da mu podrugljivo salutiram, a
onda sam poţurila preko sprţenog peska prema radnji.
Povukla sam gvozdenu kapiju prednjeg ulaza i otvorila vrata što je više
moguće, kako bi sunĉeva svetlost ispunila prostoriju pre nego što uĊem u nju.
Proverila sam oko vreća soli i po policama s naslaganim konzervama, u kojima je
hrana plivala u ulju koje je ĉinilo da traje neprirodno dugo, traţeći bilo kakvu
senku ili pokret. Prozori i vrata radnje bili su okovani gvoţdem, kao i svaka druga
kuća u Poslednjem Okrugu, ali to nije uvek spreĉavalo stvorenja da se ušunjaju
unutra pod okriljem noćne tmine.
U pustinji nauĉite da proveravate ima li zloduha skrivenih na tamnim
mestima. Zlodusi se pojavlju u hiljadu razliĉitih oblika. Koţonoše bez lica, koji
ĉoveka izjedu i preuzmu njegovo obliĉje kako bi mogli da se goste i njegovim
roĊacima. Male koţaste more, koje zariju zube u grudi zaspalom ĉoveku i hrane se
njegovim strahovima, sve dok mu ne isisaju dušu.
GvoţĊe je bilo jedino što ih je drţalo podalje. Jedina stvar koja ih moţe ubiti.
Oni beţe od sunĉeve svetlosti, ali jedino što zaista završava posao jeste metak u
lobanju ili gvozdeni noţ u rebra. GvoţĊe sve besmrtne stvari pretvara u smrtne.
Nemoćne. Tako je Uništiteljka Svetova ubijala Prva Bića. Tako, zauzvrat, ljudi
ubijaju zloduhe Uništiteljke Svetova.
Nema više toliko mnogo zloduha kao nekad. Poslednja osoba koju su ubili
stradala je pre desetak godina. Ali svako malo neki od njih nade pukotinu kroz
koju se ušunja i sakrije u neki mraĉan ćošak, da bi dobio metak u glavu jer je
izazivao nevolje.
Kad sam se sa zadovoljstvom uverila da je radnja prazna ko pijanĉeva boca,
poduprla sam vrata da napravim makar malu promaju, a onda izruĉila na tezgu sav
novac koji mi je preostao da ga prebrojim. Bilo je tu šest fuza i tri luzija, koliko
god puta brojala. To nije bilo dovoljno da odem ni van vidokruga Prašnjavog
Druma, a kamoli do Izmana. Sve i da pokradem radnju i pobegnem pre nego što
me uhvate, ne bih stigla daleko.
Trebao mi je novi plan. I to što pre.
Na vratima je zaigralo gvozdeno zvono, dajući mi dovoljno vremena da
sakrijem svoju tuţnu zbirku novĉića pre nego što Pama al Jamin ude unutra,
predvodeći svoje stado od tri deĉaka.
Dan se razvlaĉio u lenjo pustinjsko popodne dok sam pokušavala da smislim
plan za odlazak iz Prašnjavog Druma. U kasno popodne, već mi je brada bila
klonula na grudi kako me je teška sparina sve više savladavala snom.
Topot kopita upozorio me je da pogledam u šaĉicu vojnika koji su prošli u
galopu. Brţe-bolje se pridigoh, osušenih usta. Tamid je rekao da su došli da
ispitaju guţvu u Strelovu. Šta onda traţe ovde? Moţda im je neko rekao za

27. 27
Plavookog Bandita i pokazao im u pravcu jedine devojĉice u pustinji koja je mogla
da ima uĉešća u toj ulozi?
Jedna silueta munjevito skliznu u prodavnicu, ukipivši se izmeĊu prozora i
vrata. Rukom sam opipala pušku koju tetka Fara drţi ispod tezge. Mada, ovaj
ĉovek nije došao zbog mene. Stajao je tako mirno da sam pomislila da ne diše. Još
jedan jahaĉ je prošao ne pogledavši u pravcu radnje.
Saĉekala sam malo pre nego što sam progovorila: „Lep dan za skrivanje.“
Okrenuo se. Labavo vezana marama spala mu je s lica, i mogla sam jasno da
ga vidim na suncu koje se probijalo kroz prozor. Srce mi je neobiĉno poskoĉilo.
Stranac!
Izveţbala sam svoje lice da izgleda ravnodušno. Uputio mi je osmeh koji nije
odgovarao ukoĉenosti u njegovim ramenima. „Samo sam morao da se sklonim sa
sunca kad je ovako vruće.“ Glas mu je bio siguran i opušten, kako sam ga i
zapamtila. Nije bilo nagoveštaja da me je prepoznao, i bila sam pomalo razoĉarana.
„Ovo nije veliki grad, znate. Doći će da pretraţe, ranije ili kasnije. Verovatno
ranije.“ Još jedan konj je protrĉao pored prodavnice, a onda usporio i okrenuo se.
Vratio se ispred radnje i jahaĉ je nešto doviknuo. Pojavila su se još dva konja.
Stranĉeva mišićava vilica se stegla. Na boku mu je visio noţ koji je sinoć oduzeo
Damadu. Onda kad me je spasao, a ja ga ostavila da se sam snaĊe. „Moţda ţelite
da pronaĊete bolje mesto za skrivanje?“
Ruka mu je poigravala na dršci noţa kad me je upitno pogledao.
Zakoraĉila sam unazad i glavom pokazala prema praznini ispod pulta. Vojnik
je sjahao. U trenutku dok je bio okrenut leĊima prema ulazu, stranac je preleteo
kratak put izmeĊu vrata i tezge.
Preskoĉio je tezge, i spustio se tako blizu mene da me je skoro oĉešao
ramenom dok se zavlaĉio pod nju. Brzo sam se namestila, naslonivši se ispred
njega, delić sekunde pre nego što su vojnici ušli. Prvi se jedan dug trenutak
zadrţao na tremu, prelazeći pogledom preko svakog ćoška tog malog mesta, dok su
mu druga dvojica stajala svaki sa po jedne strane. Najzad je njegov ispitivaĉki
pogled pao i na mene.
Bio je mlad. Kosa mu je bila zaĉešljana, paţljivije nego kod većine vojnika, a
lice mu je delovalo neţno. Ipak, zlatna ešarpa koju je nosio preko uniforme
govorila je da je zapovednik.
„'Bar dan, gospodine“, rekla sam u maniru bezbriţne prodavaĉice. I te kako
sam bila svesna stranca ispod tezge dok je pokušavao da zaustavi disanje.
„Zapovednik za vas.“ Ruka mu se zgrĉila, a onda je taj gest pretvorio u
ispravljanje manţetni.
„Mogu li vam pomoći, zapovedničeT, odmalena sam nauĉila kako da vojsci
iskazujem laţno poštovanje.

28. 28
Dvojica vojnika koja su ga pratila zauzela su poloţaj pokraj vrata. Kao da bih
mogla da pobegnem. Jedan od njih je bio stariji i po svemu se videlo da je iskusan
vojnik: ukoĉena leda, tamne oĉi koje gledaju pravo pred sebe. Drugi je bio mlaĊi
od svog zapovednika, moţda ĉak i od mene. Oklembesio se u uniformi koja je
pomalo visila na njemu, staklastog pogleda. Kladila bih se da neće poţiveti
dovoljno da ikada izgleda kao pravi vojnik.
„Traţim jednog ĉoveka.“ Zapovednikov naglasak bio je oštar, severnjaĉki i
skup. Stranac se rukom oĉešao se o moju nogu, i osetila sam koliko je napet.
Nisam bila sigurna je li to zbog vojnikovog glasa, ili iz straha da ću ga izdati.
Uputila sam zapovedniku svoj najbezazleniji treptaj: „Zanimljivo, većina
ovdašnjih muškaraca traţi ţenu.“ Ta reĉenica mi je izletela pre nego što sam se
setila da me moţe ubiti i nazvati to izvršenjem pravde. Stariji od dvojice vojnika
nakašljao se da prikrije smeh.
Zapovednik se samo namrštio, kao da je pomislio da ga nisam razumela.
„Zloĉinca. Jeste li ga videli?“
Slegla sam ramenima. „Videla sam svega nekoliko ljudi danas. Debela Parna i
njeni sinovi svraćali su pre nekoliko sati, kao i Sveti otac.“
„Ovaj ĉovek nije odavde.“ Okretao je glavu sa strane na stranu, pretraţujući
po maloj radnji. Poĉeo je da koraĉa okolo. Od njegovih koraka podrhtavale su i
zveckale boce na polici iza mene.
„Jel'?“, pratila sam ga pogledom dok je išao prema vratima spremišta i potom
se zagledao u nabacanu gomilu konzervirane hrane. Naše zalihe su bile isuviše
oskudne da bi se neko mogao sakriti izmeĊu njih.
Kad se zapovednik okrenuo prema meni, primetila sam crvenu taĉkicu na
pultu. Kao kap krvi. Naslonila sam ruku preko tog traga, što sam leţernije mogla.
„Znali biste da ste ga videli“, rekao je mladi zapovednik svojim strogim
naglaskom.
Nasmešila sam se kao da mi je srce sasvim mirno, a ne da ţeli da mi kaţe da
beţim odatle. „Kao što rekoh, malo ljudi je danas dolazilo. Malo stranaca, takode.“
„Sigurni ste?“
„Pa tu sam ĉitavog dana. Pusto je zbog vrućine.“
„Ne bi bila glupa da me slaţeš, devojĉice?“
Morala sam da se ujedem za jezik. Jedva da je bio stariji od mene. Imao je
osamnaest. Najviše devetnaest. Verovatno je bio istih godina kao i stranac.
Ukrstila sam ruke, paţljivo skrivajući krvavu mrlju i nagnula se preko tezge
sa osmehom. „Oh, ja ne laţem, zapovedniĉe. Laganje je greh, zar ne znate?“ Gde
je bio Tamid kad je trebalo da ĉuje šalu?
Na moje iznenaĊenje, progovorio je mladi od dvojice vojnika: „Ova pustinja
je puna greha.“

29. 29
Zapovednik ga je pogledao istovremeno kad i ja. Oĉekivala sam oštro ribanje
zato što govori bez dozvole. Ali zapovednik nije rekao ni reĉ. Nije ĉudo što se
stariji vojnik nije preterano trudio da prikrije smeh. Nijedan zapovednik koji
oĉekuje da ga poštuju ne bi dozvolio vojniku da priĉa kad mu se hoće.
Mladi vojnik me je pogledao u oĉi, i sa ĉuĊenjem sam primetila da su mu oĉi
plave kao moje.
Nikada ranije nisam srela MiraĊijca sa svetlim oĉima. Ţitelji pustinje imali su
tamnu kosu, tamnu koţu i tamne oĉi. Galanci su bili ti koji su bili beli.
Samo zato što im je pripadalo naše oruţje, galanski vojnici su smatrali da im
pripada i sve ostalo u pustinji. Nekoliko godina ranije u Prašnjavom Drumu su
obesili lepu mladu Dalalu al Jamin, nakon što se jedan galanski vojnik isuviše
strasno zagrejao za nju. Sve ţene u gradu tešile su Dalalinu majku, govoreći da je
to bilo najbolje što se dalo uraditi, budući da ona više nikome ne bi bila dobra
nakon što ju je on napustio. Te noći sam pogledala svoje plave oĉi i setila se
Galanaca i njihovih svetlih oĉiju i svetle kose. Godinama nisam shvatala šta je moj
otac hteo da kaţe kada je u pijanom besu majku nazivao stranaĉkom kurvom. Ali
imala sam ĉetrnaest godina i bila dovoljno odrasla da shvatim da niko ne veruje da
je crnooki pustinjski ĉovek za koga se udala moja crnooka pustinjska majka zaista
moj otac. Shvatila sam da je moja majka samo bila pametnija od Dalale. Na vreme
se udala za Hizu, i mogla je da se pravi da je dete koje nosi njegovo, a ne nekog
stranca koji ju je protiv njene volje iskoristio neke mraĉne pustinjske noći. Dok
sam došla ja sa svojim potpuno drugaĉijim oĉima, više nije bilo nikoga ko ne bi
potvrdio da sam Hizina ćerka, bar ne u ovom gradu.
Izgleda da je majka mršavog vojnika bila pametna kao moja. Ali nedovoljno
pametna da ga saĉuva od vojske. Moguće da je muţ njegove majke ţeleo da ga se
otarasi, dokonala sam. Sto bi bilo objasnilo zašto je u uniformi, previše mlad,
previše neuhranjen i previše brz na jeziku da bi poţiveo.
Kada je njegov plav pogled susreo moj, izgledalo je kao da je pustinjska
vrelina odjednom postala nesnosna. Radnja je postala tesna, a vazduh gust i
razdraţujuće topao. Osetila sam kap znoja kako mi se kotrlja niz vrat.
„Upravo tako, Nuršame“, zapovednikov glas ponovo privuĉe moju paţnju,
dok je on opet nervozno poravnavao svoje rukave. Dao je neki znak svojoj dvojici
vojnika. Stariji vojnik se nagnuo prema mlaĊem i nešto prošaputao, da bi ga potom
ĉvrsto zgrabio za lakat i izveo napolje. Bio je to neoĉekivan i ĉudan gest jednog
vojnika prema drugom.
Nisam imala vremena da razmišljam o tome. Iznenada sam ostala sama s
zapovednikom. I sa strancem koga sam skrivala. Palo mi je na pamet da je moţda
samo ţeleo da se oslobodi svakoga ko bi mogao da mu smeta. Rukom sam
dodirnula pušku ispod tezge.

30. 30
Zapovednik me uhvati obema rukama i zapilji se pravo u mene. „Taj ĉovek je
opasan. On je plaćenik, a takva vrsta sad vrti pare. Rat je u toku.“ Kao da je mislio
da sam mogla da ţivim šesnaest godina u pustinji a da ne primetim galanske
vojnike. „MiraĊi ima više neprijatelja nego što moţete pretpostaviti. Bilo koji od
njih ga moţda plaća. Ako bi to posluţilo svrsi, s lakoćom bi prerezao devojci grlo.
Jedino što bi joj prvo radio nešto drugo, ako razumete na šta mislim.“ Pomislila
sam na prošlu noć i stranca koji je istupio pred pištolj da bi spasao dete. „Ako ga
vidite, odmah kaţite svom ocu.“
Namrštila sam se, glumeći zbunjenost. „Nemam oca.“
„Onda vašem muţu.“ Odmakao se od mene, popravljajući rukave.
„Nemam ni njega.“ Nastavila sam da se pravim glupa: „Mogu reći svom teĉi,
ako će to posluţiti?“
Zapovednik je klimnuo glavom, oĉigledno zadovoljan što sam gluplja od
vreće kamenja i uveren da nisam laţljivica.
Samo ja nikad nisam bila dobra u drţanju jezika za zubima. „Gospodine…
Zapovedniĉe…!“, pozvala sam ga, zadrţavši oboren pogled, kao dobra i poštena
devojĉica u prisustvu oficira. Oborene glave, gledala sam pravo strancu u oĉi.
Nešto se u trenutku promenilo u njegovom izrazu i pitala sam se da li me je moţda
ipak prepoznao. „Taj zloĉinac… Zbog ĉega ga uopšte traţe?“
Zapovednik je zastao na tremu: „Zbog izdaje.“
Gledajući stranca, podigla sam obrve u znak pitanja. Namignuo mi je odozdo
i nisam mogla da mu ne uzvratim smeškom.
„Dobro onda, otvoriću ĉetvore oĉi, gospodine.“ Ĉekala sam sve dok više
nisam mogla da ĉujem zapovednikovog konja, a onda sam se spustila ispod tezge i
povukla stranca za stopalo. „Izdaja?“
„Umeš dobro da laţeš“, osmejak je i dalje igrao na njegovom licu. „Za nekoga
ko inaĉe ne laţe.“
„Dosta sam veţbala.“ Njegova ruka je stajala na mojoj, prstima je mogao da
mi oseti puls. Opustila sam ruku i pogledala gore. Tada sam primetila crvene mrlje
na njegovoj beloj košulji, iste kao krv na pultu.
„Okreni se“, usrkala sam vazduh kroz zube. Leda košulje bila su mu skroz
crvena. „Ne bih da te zabrinjavam i tako“, rekla sam mirnim glasom, “ali da li si
primetio da si upucan?“
„Ah.“ Pogledavši ga bolje, videla sam da se drţi za tezgu da ostane na
nogama. „Skoro sam zaboravio na to.“

31. 31
4. poglavlje
Sedeli smo na podu iza tezge, kako bi stranac mogao da se sakrije ukoliko
neko naiĊe. Krv se uglavnom osušila, a košulja mu se zalepila za koţu. Morala sam
noţem da je iseĉem kako bismo je skinuli. Ramena su mu bila široka i mišićava,
podizala su se i spuštala prateći mu plitko disanje dok sam gulila uništenu tkaninu
sa njega. Bila sam mu dovoljno blizu da mogu da osetim miris dima od sinoćnjeg
poţara.
Zgrabila sam flašu pića s police. Ostao je savršeno miran kada sam
natopljenim, ĉistim krajem košulje poĉela da mu brišem koţu. Alkohola smo imali
napretek, za razliku od vode.
„Ne bi trebalo da mi pomaţeš“, rekao je. „Zar nisi ĉula pravdoljubivog
zapovednika Nagiba? Ja sam opasan.“
Frknula sam: „Pa dobro, i on je.“ I to je bilo taĉno, a izbegla sam da kaţem
kako mu Plavooki Bandit duguje uslugu. „Sem toga“, podigla sam ruku, „imam
noţ.“ Ukoĉio se, osetivši oštricu na svom vratu. Dlaĉice na vratu su mu se
nakostrešile. Potom se nasmejao.
„Imaš, nego šta“. Dok je govorio koţa mu se oĉešavala o oštricu noţa, kao
prilikom brijanja. „Neću te povrediti“.
„Znam da nećeš“, potrudila sam se da to zvuĉi kao upozorenje i vratila se
njegovoj rani. Vrhom noţa sam mu zagrebala po koţi. Mišići su mu se stegli pod
mojom rukom, ali nije pustio ni glasa.
Dok sam pokušavala da se podvuĉem ispod metka, primetila sam mu tetovaţu
na rebrima. Dodirnula sam je prateći joj ivicu vrhovima prstiju. Njegovi napeti
mišići preneli su drhtaj na moju ruku.
„Galeb.“ Dok je govorio, nacrtana ptica se pomerala pod vrhovima mojih
prstiju. „Bilo je to ime prvog broda na kom sam sluţio. 'Crni galeb' je tada dobro
zvuĉalo.“
„Šta si radio na brodu?“
„Plovio.“ Pod prstima sam mogla da osetim nemir u njegovom telu. Ispustio
je dug uzdah, koji je zazvuĉao kao ptiĉji let. Povukla sam ruku.
„Mislim da ti metak nije pokidao mišiće u ramenu“, rekla sam pomerajući
noţ. „Budi miran.“ Laktovima sam ga pritisla s obe strane. Na drugom ramenu je
imao tetovaţu kompasa, koja se dizala i spuštala kako je teško disao. Metak je
zvecnuo o pod, i krv je slobodno potekla. Brzo sam je prekrila uništenom košuljom
i pritisla šakom „Treba ti ušivanje.“
„Biću dobro.“

32. 32
„Moţda, ali bićeš bolje sa ušivenom ranom.“ Nasmejao se, ali mu nije bilo
lako. „Znaĉi ti si obuĉena bolniĉarka?“
„Nisam“, rekla sam pritiskajući mu leda krpom natopljenom alkoholom,
grublje nego što je bilo potrebno. Zgrabila sam klupko ruţnog ţutog konca i iglu sa
police. „Ali ne moţeš da odrasteš u ovim krajevima a da ne vidiš bar nekoliko
desetina upucanih ljudi.“
„Nisam znao da u ovom gradu ţivi više od nekoliko desetina ljudi.“
„Upravo tako“, rekla sam, znajući da se nasmejao iako nisam mogla da mu
vidim lice. Nokti su mu se ţarili u pod kad mu je igla skliznula pod koţu. No nešto
me je prosto svrbelo, i morala sam da pitam: „Kako si to poĉinio izdaju protiv
sultana kad uopšte nisi iz MiraĊija?“
„RoĊen sam ovde“ , rekao je trenutak kasnije. Znao je da to nije odgovor na
ono što sam pitala. Kako plaćenik uopšte može biti izdajnik? To pitanje mi je bilo
navrh jezika.
„Ne izgledaš tako“, rekla sam mu umesto toga.
„Ne ovde. U Izmanu.“ Pominjanje prestonice zvuĉalo je tako bolno nakon
prošle noći kada se ĉinilo da sam joj tako blizu. „Mada je moja majka bila iz
zemlje koja se zove Siĉa. Tamo sam ţiveo veći deo ţivota.“
„Kako je tamo?“
Cutao je, i bila sam sigurna da mi neće odgovoriti.
„Pretpostavljam da nikada nisi videla kišnu oluju“, rekao je, „tako da ne znaš
kako je kad ti se oteţali vazduh lepi za koţu i zavlaĉi ti prste pod odeću.“
Pogledala sam sopstvene prste na njegovim golim leĊima, a ramena su mu se
podizala i spuštala dok je govorio. „Vazduh u Siĉi je sve vreme takav. I sve je
zeleno i ţivo, baš kao što je u ovoj zemlji suvo i mrtvo. Bambus raste tako brzo da
će jednog dana moţda pokriti kuće. Ĉak i u gradu. Kao da pokušava da preotme
ponovo zemlju na kojoj smo gradili. I toliko je vruće da ţene šetaju okolo s
papirnim lepezama, tako šarenim da bi i duhove uĉinile ljubomornim. Imali smo
obiĉaj da se rashlaĊujemo tako što skaĉemo u more potpuno odeveni, pokušavajući
da izbegnemo da nas udari neki brod. Ima tu brodova iz celog sveta. Albijanski, na
kojima su izrezbarene gole sirene, svejanski, napravljeni za hladnoću. I siĉanski,
koji izgledaju kao zmajevi, napravljeni iz jednog komada drveta. Neka stabla u
Siĉi viša su od izmanskih tornjeva.“
„Pretpostavljam da mi nećeš reći šta radiš ovde?“, upitala sam.
„Pretpostavljam da neću“, odgovorio je, trgnuvši se dok mu je igla prolazila
kroz koţu. „Pretpostavljam da ti meni nećeš reći šta te je podstaklo da zbog mene
slaţeš našeg prijatelja zapovednika Nagiba al Omana?“
„Pretpostavljam da neću.“ Zastala sam s iglom u njegovoj koţi: „Nagib al
Oman?“ Oba imena su bila uobiĉajena, ali ipak: „On je sultanov sin?“

33. 33
„Kako ti to znaš?“ Malo je spustio glavu, produbivši disanje nakon što sam
napravila poslednji ubod.
„Svi znaju priĉu o Princu Pobunjeniku. I o ostalim prinĉevima koji su se
takmiĉili u Sultimovom izazovu.“
Kada je sultan Oman tek zaseo na tron, jedna od njegovih najlepših ţena
rodila mu je sina Ahmeda. Bio je snaţan i pametan deĉak, miljenik svog oca, ĉak i
onda kada je sultanov harem postao veliki i druge ţene mu rodile još sinova. Tri
godine kasnije ista ţena rodila je ćerku, koja nije bila dete već ĉudovište, pola
ĉovek pola dţin, s krljušti umesto koţe, kandţama umesto prstiju i rogovima koji
su rasli iz purpurne glave. Uvidevši da ga je ţena izdala, prevarivši ga s besmrtnim
dţinom, sultan ju je nasmrt premlatio. Iste noći ĉudovišno dete i Ahmed su išĉezli.
Ĉetrnaest godina kasnije došlo je vreme za izazov. Bio je to naĉin na koji se
odreĊivao sultim, naslednik trona, otkad postoji MiraĊi. Tradicija je nalagala da se
dvanaest najstarijih prinĉeva nadmeće za krunu.
Bilo je to samo godinu dana ranije. Moja majka je još bila ţiva. Kada su vesti
o izazovu poĉele da stiţu u Prašnavi Drum, ĉak i oni koji bi vam rekli da je
kockanje greh poĉeli su da se klade na to koji će mladi princ osvojiti presto.
Na dan takmiĉenja, dvanaest sinova stalo je u vrstu, a ceo grad se okupio da ih
gleda. Tada im se pridruţio i trinaesti ĉovek. Kada je skinuo kapuljaĉu, svi su
videli sliku i priliku sultana Omana dok je bio mlad, i niko nije mogao da porekne
da je to princ Ahmed koji se vratio. Uprkos sumnjama koje su obavijale nagli
povratak princa, obiĉaj je poštovan. Princu Ahmedu je dopušteno da se takmiĉi, a
izbaĉen je najmlaĊi od dvanaest prinĉeva. Taj princ se zvao Nagib. Zapamtila sam
ime, jer kad se narod kladio, još pre vesti o povratku Princa Pobunjenika, Nagibu
su davane velike šanse da će prvi poginuti. Njegov izgubljeni brat moţda mu je
spasao ţivot izbacivši ga iz nadmetanja.
Ahmed je pobedio ostalih jedanaest prinĉeva na testu sposobnosti, u
ogromnom lavirintu punom zamki izgraĊenom u dvorištu palate, i na testu
mudrosti, u rešavanju zagonetke koje su postavili sultanovi najmudriji savetnici.
Kada je došao red na test snage, u vidu pojedinaĉnih borbi, Ahmed je pobedio u
svim duelima, sve dok nisu preostali samo on i princ Kadir, prvoroĊeni meĊu
sultanovim sinovima. Borili su se ĉitav dan, dok se Kadir nije predao. Umesto da
pogubi svog najstarijeg brata, Ahmed mu je poštedeo ţivot. Okrenuo se licem
prema svom ocu, zahtevajući titulu sultima. Iza njegovih leĊa Kadir je podigao
maĉ i zamahnuo da ubije svog brata. U tom trenutku, Ahmedova sestra, dţinova
ĉudovišna ćerka, istupila je iz rulje odbacujući ljudsku masku i upotrebila od oca
nasleĊene natprirodne moći da skrene Kadirovo seĉivo, i on je promašio. Besan
zbog ovog uplitanja, sultan je Kadira proglasio sultimom i naredio da se Ahmed
pogubi. Ali mladi princ je sa svojim sledbenicima i ĉudovišnom sestrom pobegao u
pustinju, kako bi podigao pobunu da osvoji tron. Nova zora, nova pustinja.

34. 34
Vezala sam konac i noţem presekla nit. Stranac se okrenuo prvi put mi
pokazavši gole grudi. Odjednom sam osetila poriv da gledam bilo gde drugde osim
u njega. Bilo je to glupavo jer ovo je pustinja, i sve muškarce koje poznajem videla
sam gole do pasa. Ali ovog ĉoveka nisam poznavala. A obiĉno i nisam primećivala
mišiće na njihovim rukama ili naĉin na koji im se stomak podiţe i spušta dok dišu,
ili tetovaţu sunca preko njihovog srca.
Gledao je u mene u svetlosti zalazećeg sunca. „Ne znam ti ĉak ni ime“, rekao
je.
„Ne znam ni ja tvoje“, podigla sam pogled i sklonila tamnu kosu zglobovima,
kako ne bih lice umazala krvlju. Poĉela sam da ih brišem jednom od prnja koja je
još bila natopljena alkoholom.
„Dţin.“ Prethodne noći dao mi je laţno ime, iako toga sada nije bio svestan.
Nisam bila sigurna ni da mi je sada rekao pravo. Nije zvuĉalo kao bilo koje koje
sam ikad ĉula.
„Jesi li siguran?“, pritisnula sam ga.
„Kako mi je ime?“, nakrivio je usnu dok je razmrdavao povredeno rame,
povukavši naviše koţu na stomaku, pa sam mogla da vidim kako mu je vrh još
jedne tetovaţe izvirio iznad pojasa. Iznenada sam poţelela da znam šta ona
predstavlja. Od te pomisli mi se usijao vrat.
„Aha.“
„Priliĉno siguran.“
Naglo sam ga pogledala u lice: „Siguran si da me ne laţeš?“
Široko se osmehnuo: „Laganje je greh, zar ne znaš?“
„Tako sam ĉula.“
Dţin je preletao pogledom preko mog lica, ĉineći me nervoznom. „Bio bih
mrtav bez tvoje pomoći.“
Isto mogu i ja da kažem.
Ali nisam to rekla. Nisam se našalila da me moţe zvati Oman, ukoliko ţeli.
Niti Plavooki Bandit, niti bilo šta drugo što sam ţelela da kaţem. „Amani“, rekla
sam. „Tako se zovem. Amani al Hiza.“
Teško je verovati deĉku koji se tako osmehuje. Osmehom koji bi me mogao
naterati da ga pratim na mesta o kojima mi je priĉao, istovremeno me uveravajući
da ne bi trebalo to da uradim.
„Mogu da ti nabavim ĉistu košulju“, snašla sam se. Bilo mi je teško da ga
gledam u lice kad se na njemu toliko toga otkrivalo. „Ako moţeš da saĉekaš ovde.“
„Vojska će se vratiti po mene.“ Poĉešao se po potiljku, otkrivši još malo
tetovaţu na kuku. Izgledala je kao neka ţivotinja koju ne prepoznajem. „Mislim da
bi trebalo da krenem dalje.“

35. 35
„Mislim da bi trebalo“, skrenula sam pogled. Opomenuh sebe da ne mogu da
mu verujem. Uopšte nisam poznavala ovog stranog deĉka ĉudnog imena. Bez
obzira na to što smo jedno drugom spasli ţivot. Poznavala sam ga ĉitava dva dana.
Ali dodavola, već mi se sviĊao duplo više nego bilo koji od muškaraca iz ovog
grada, koje poznajem ĉitav ţivot.
A ovde se radilo upravo o mom ţivotu. Okreni-obrni. „I trebalo bi da me
povedeš sa sobom.“
„Ne“, odgovorio je Dţin tako brzo da sam znala da je oĉekivao šta ću da
kaţem, moţda ĉak i pre nego što sam sama odluĉila. Nije me gledao u oĉi dok je
govorio: „Spasla si mi ţivot, i vraćam ti tu uslugu.“
„Nisam traţila da to ĉiniš“, pokušala sam sa oĉajanjem u glasu. „Samo sam
traţila da me izvuĉeš odavde.“
Prodorno me je pogledao u oĉi: „Ti ĉak i ne znaš kuda idem.“
„Nije ni vaţno“, uhvatila sam sebe kako mu se pribliţavam, previše s obzirom
na to da izmeĊu nas već niĉega nije bilo. „Samo mi treba pomoć da odem bilo kuda
odavde. Negde gde postoji voz ili pristojan put. Onda moţemo reći da smo
izravnali raĉune, a ja ću sama pronaći put do Izmana. Ovde nema niĉeg više za
mene nego što ima za tebe.“
„A ko kaţe da negde drugde ima neĉega za tebe?“
Te reĉi su me ţacnule. „Mora da ima više nego ovde.“ Nasmejao se, i u tom
deliću sekunde mi prepustio prednost. Preuzela sam je: „Molim te.“ Bila sam mu
blizu koliko je to bilo moguće a da ga ne dodirnem. „Zar nikada nisi nešto ţeleo
tako jako da je to postalo više od ţelje? Moram da odem iz ovog grada. Moram to
kao što moram da dišem.“
Teško je uzdahnuo. Videla sam da se njegova odluĉnost poljuljala. Nisam se
usudila više ni reĉ da kaţem, plašeći se da je ne poguram na pogrešnu stranu.
Utom su zazvonila zvona, i trenutak je prošao. Okrenula sam se da pogledam
toliko brzo, da umalo razbih glavu o tezgu.
„Zar nije malo rano za veĉernju molitvu?“, Dţin je izgovorio ono što sam ja
pomislila.
„Nisu to zvona za molitvu.“ Osećala sam se kao da će mi srce stati, ali i dalje
sam disala. Slušajući dovoljno dugo da se uverim.
„Ako je vojska…“
„Nije“, prekinula sam ga. Mi nismo zvonili za vojsku. „Trebalo bi…“
„Ćuti!“, uhvatila sam ga za ruku da ga utišam. Da mogu da ĉujem. Dobro sam
poznavala tu besomuĉnu zvonjavu, premda su godine prošle otkad sam je poslednji
put ĉula. Nekoliko sekundi kasnije, odjeknuše i druga zvona. Zvona po tremovima,
kroz otvorene prozore. Zvuk udaranja gvozda o gvoţde. Zvuk od koga su me
podišli ţmarci. „To je lov.“
A onda sam potrĉala prema vratima.

36. 36
5. poglavlje
Kao metak sam izletela iz radnje i zamalo se zakucala pravo u Tamida.
„Tebe sam traţio.“ Teško je disao i svom teţinom se oslanjao na štaku.
„Trebalo bi da se vratiš unutra.“
„Je li to…“, zaustila sam.
„Buraki!“, klimnuo je glavom. Srce mi je poskoĉilo od uzbuĊenja.
Pustinjski konj. Jedno od Prvih Bića, nastalo od peska i vetra, u drevno doba,
pre pojave nas smrtnika. Mogao je da trĉi do kraja sveta a da se ne umori. Vredeo
je zlata koliko je teţak, ukoliko uspete da ga uhvatite. Đavola ću se vratiti unutra.
Zaškiljila sam prema obodu grada. Sa sigurnošću sam razabrala oblak prašine
i ljude koji se pribliţavaju, saterujući stvorenje gvozdenim šipkama. Mora da je
namamljeno nekom od starih zamki.
„Sigurno zbog poţara u Strelovu“, rekao je Tamid svojim propovedniĉkim
tonom. „Prva Bića vole vatru.“
Primetila sam ekser kako štrĉi iz trema, i izvukla ga. Nekada je u ovoj pustinji
bilo ljudi koji su ĉitavog ţivota u planinama skupljali metale, a svoje kćeri su sa
gvozdenim rukavicama slali u pustinju da uhvate i ukrote burakije. Da ih iz peska i
vetra pretvore u krv i meso, kako bi njihovi muškarci mogli da ih odvedu u
gradove i prodaju. Onda je sultan sagradio fabriku. Pesak se pomešao s gvozdenom
prašinom. Ĉak je i voda imala njen ukus. Burakija je bilo sve manje, šatori su se
pretvorili u kuće, a trgovci konjima u fabriĉke radnike.
Gvoţde je moglo da zarobi Prva Bića. Ili da ih ubije, isto kao i zloduhe.
Uĉinivši ih smrtnim. Ali jedina stvar koja je mogla da ih pretvori u krv i meso,
dovoljno dugo da budu sputani, bile smo mi.
Tamid je u nekom svetom tekstu proĉitao da nije bilo ţenskog roda medu
Prvim Bićima. Nisu im bili potrebni sinovi. Mogli su jednostavno da ţive zauvek,
za razliku od smrtnih stvorenja. Nismo im bile potrebne.
MeĊutim, ako je znanje moć, onda je nepoznato predstavljalo najveću slabost
besmrtnih stvorenja. Svi smo ĉuli priĉe. O dţinima koji su se zaljubljivali u bajne
princeze, a potom im ispunjavali šta god im srce ište. O lepim devojkama koje su
more namamile pravo na seĉiva muškaraca. Hrabrim kćerima trgovaca koje su
hvatale burakije i jahale ih preko sveta.
Mi smo ih privlaĉile, ali istovremeno ih ĉinile ranjivim. Mogle smo da ih
pretvorimo u krv i meso.

37. 37
Svuda okolo ljudi su već izlazili na tremove, razdraţljiv sjaj uzbuĊenja
trepereo je iz njih. Jedan buraki znaĉi će za onoga ko ga uhvati biti ili mnogo zlata,
ili mnogo krvi. Ili oboje.
Buraki se pojavio na horizontu, kao vihor na rubu grada.
Neko je vrisnuo. Nekoliko vrata se zalupilo. MeĊutim, većina ljudi naginjala
se pokušavajući da bolje vidi. Nagnula sam se preko ivice radnje, isteţući se da
vidim, kao i ostali.
Spremala se strahovita borba.
Na tren je izgledao kao obiĉan konj. U sledećem je izgledao kao ĉisti pesak.
Menjao se od bleštavozlatne do vatrenocrvene, poput vatre i sunca u vetrom
šibanoj pustinji. U meni se probudio zanos uzbuĊenja duge loze pustinjaka.
Fabrika je promenila naš naĉin ţivota. Više nismo bili pustinjska plemena koja
love burakije. Ali i dalje smo postavljali gvozdene zamke u pustinji. I kada bi se
neki od njih uhvatio, svi smo znali šta valja ĉiniti.
Zveket lanaca privukao mi je paţnju. Mlada udovica Saira vezivala je jedan
kraj ispod kutije sa zaĉinima na svom prozoru, dok je drugi kraj Sveti otac zakaĉio
u bogomolju. Pola stanovnika varoši je sa svojih prozora bacalo gvozdenu prašinu,
koja se ĉuva u svakoj kući kao zaštita od napada pustinjskih zloduha. Ona se u
vazduhu mešala s peskom sve dok ĉitav grad ne postane tamnica za Prvo Biće.
Buraki se propinjao uz vapaje. Muškarci su ga opkolili gvozdenim šipkama,
ne dajući mu da ponovo zaroni u pesak. Burakijeva kopita svom silinom su se
stuštila na školskog uĉitelja Musu al Fadija, i zaĉuo se zvuk pucanja lobanje. Krv
se prosula po pesku.
Zlatno i crveno, kao njegova dlaka.
Teĉa Asid je udario burakija gadnim šiljkom svoje gvozdene šipke. Buraki se
povukao, a rana se pretvorila u meso dovoljno dugo da prokrvari. Dovoljno dugo
da se muškarci povuku meĊu ostale, iza gvozdenih lanaca. Njihov posao bio je
obavljen.
Muškarci su saterali burakija u grad delujući sloţno kao jedan. MeĊutim, od
tog trenutka, svaka ţena je radila za sebe. Ukoliko uhvatiš burakija i zadrţiš ga
dovoljno dugo da ostane zarobljen u svom smrtnom obliku, onda on pripada tebi,
ili taĉnije tvom muţu ili ocu. Ili teĉi, u mom sluĉaju. Novac od prodaje takode
pripada njemu.
Nisam baš planirala da ga ustupim ako ga ja uhvatim. DoĊavola, trebao mi je
nov naĉin da pobegnem odavde. Jedan se upravo ukazao. Samo treba da ga
uhvatim.
Većina ţena je oklevala pokraj gvozdenih lanaca. Udovica Saira je oblizala
svoje ispucale usne. Cak je i Šira izašla iz kuće mog teĉe. Izgledala je kao da se
moli, prstiju provuĉenih kroz gvozdeni lanac. Srce mi je odjednom tuklo u celom
telu… osećala sam ga u stomaku, u grlu, svuda osim gde mu je bilo mesto.

38. 38
U dva koraka sam se našla uz gvozdeni lanac. Ovo je bila moja šansa. Moj
izlaz. „Amani!“, pozvao me je Tamid. Okrenuh se da odgovorim. Krajiĉkom oka
spazih ruţiĉasti halat. Tetka Fara je zakreštala Širino ime, kad se moja roĊaka
provukla ispod lanca i potrĉala prema burakiju.
Prokleta bila. Prvi put da je odluĉila da uradi nešto drugo osim da se izleţava.
Buraki, koji je izbezumljeno menjao obliĉje iz peska u koţu i obratno, okrenuo se i
navalio ka njoj.
E ovo vala neće dobiti.
Bacila sam se na zemlju i otkotrljala ispod gvozdenog lanca, krenuvši ka njoj.
Već sam ustala i dala se u trk, pre nego što je Tamid uspeo da izgovori kakvo god
upozorenje da je izvikivao. Pošla sam da stignem do pešĉanog konja pre Šire, a
kad ga se doĉepam sigurno ga neću dati teĉi Asidu.
Naletela sam na nju i obe smo pale na zamlju. Kopito mi je okrznulo glavu i
osetila sam zaslepljujući bol. Krenula sam da se dignem, kad me je Šira uhvatila za
zglob i povukla me dole. Oĉi su joj sevale skoro kao burakijeve.
„Mama će ti odrati koţu zbog ovoga!“, prosiktala je, dok su joj se nokti
zarivali u tanku koţu na mojim zglobovima.
„Prvo će morati da me uhvati“, udarila sam je kolenom u stomak, jer smo
zbog njene gluposti mogle obe da nastradamo. Rešila sam se njenog stiska i skoĉila
na noge.
Još petšest ţena ušlo je u gvozdeni obruĉ dok smo se nas dve gušale kao da
smo u školskom dvorištu. Drţale su se na distanci. Burakijeva kopita poĉela su
ponovo da tonu u pesak. Još malo i uspeo bi da povrati svoj besmrtni oblik i stopi
se sa pustinjom.
Zviznula sam. Okrenuo se.
Tokom nekoliko dugih otkucaja srca gledali smo se u oĉi. Napravila sam
korak. Pa još jedan. Još dva. Nije se micao.
Iznenada je naletela Saira, noseći šaku punu gvozda. Buraki joj se izmakao. I
pojurio prema meni.
Ukopala sam se na mestu. Kao da ponovo oĉekujem Dţinov metak. Nisam
imala nameru da umrem tada, kao ni sada, kad je buraki svojim kopitama parao
pesak i pokušavao svom silinom da se obruši na mene.
Kao u plesu, izmakla sam mu samo tren pre nego što je stigao do mene.
Ispruţila sam ruku, drţeći ekser, koţom na trenutak oĉešala njegovu dlaku, i
zabola mu ga u slabinu. Gvoţde i koţa.
Burakijev krik zvuĉi kao da se nešto ĉepa, osetila sam ga u utrobi. Kretala
sam se zajedno s tom besmrtnom zveri koja se batrgala u agoniji. Kretala sam se za
tim bićem, nastojeći da zadrţim koţu oko duha. Videla sam mu bol na licu. Nije
ţelelo da bude zarobljeno. Razumela sam to. Ni ja to nisam ţelela. Ekser mi je
ispao iz ruke, ali to više nije bilo vaţno.

39. 39
Obmotala sam mu ruke oko vrata ĉim se pretvorio u mišiće. Svet kao da je
išĉezao u ĉasu kad je buraki zabrektao pod mojim grudima. Sunce i pesak su se
pod mojim prstima pretvorili u krv i meso. Osetila sam tu snagu pod sobom, stariju
od sveta, stariju od smrti i tame i greha. Sve što je trebalo da uradim bilo je da mu
se popnem na leda i pustim ga da me nosi na kraj pustinje.
Buraki je kriknuo, i moje misli se rasuše kao da je taj krik otkinuo nešto u
meni, ne dajući mi da se odvojim od ţivotinje.
Neko me je odgurnuo i muškarci su se, s mojim teĉom na ĉelu, sjatili oko
zveri. Moja prilika da pobegnem je propala. Buraki je zajeĉao kad mu je komad
gvozda stavljen u usta, a potkovice ekserima zakucane za kopita. Tri gvozdene
potkovice, dovoljne da trajno zadrţi svoj fiziĉki oblik, i jedna bronzana, da bude
pokoran.
Ljudi su vikali da smo uhvatili burakija. Svi koji su gledali smejali su se i
vikali. Deca su tapšala rukama. Već sam bila zaboravljena. Zver je obesila glavu,
gledajući u me kao da sam je izdala.
Imala sam krvi u kosi i na odeći. Ne. Nisam mogla tako lako da odustanem.
Ne razmišljajući, krenula sam da se probijam kroz gomilu.
Neko me je zgrabio za ruku i povukao sa strane, izmeĊu dve kuće. Jedna ruka
mi je zapušila usta, spreĉavajući me da viĉem.
„Zdravo mi bila“, gnusni glas mi je zagmizao u ušima, „malena gospoĊice
Bandit!“

40. 40
6. poglavlje
„Zaboga, Fazime!“, odgurnula sam ga. Izgleda da je ipak uspeo da izvuĉe
ţivu glavu iz zapaljene staje. I nazvao me je Banditom. Znao je! „Koji je tebi
davo?“
Fazim me je pustio, zavukavši ruke u dţepove. Odmakao se dva koraka od
mene, do ivice senke koju su pravile dve kuće. Nije morao tako zdušno da me
ĉuva. Oboje smo znali da nemam gde da pobegnem.
„Jel' uvek tako odvlaĉiš devojĉice iza kuće, da ih kazniš kad zabiju koleno u
stomak tvoje drage“, naslonila sam se na tanak drveni zid.
„Udaj se za mene!“ Rekao je to tako iznenadno, da sam se nakratko zapiljila u
njega otvorenih usta. Onda sam prasnula u smeh.
Nisam mogla da se suzdrţim. Izgledao je tako samouvereno. Kao da je zaista
oĉekivao da kaţem da. „E da me ofarbaš u ljubiĉasto i nazoveš dţinom, ako to nije
najgluplja stvar koju sam danas ĉula.“ Sklonila sam s lica kosu umrljanu krvlju.
On se i dalje smejao od uva do uva: „Imaš lepe oĉi, da znaš.“ Sinoć je u
Strelovu bio neko sa oĉima poput tvojih. Plavooki Bandit, tako su ga zvali. Palo mi
je na pamet da u pustinji nema mnogo ljudi s takvim oĉima.“
Najzad i njemu mozak da sluţi neĉemu. „Hoćeš da kaţeš da imam davno
izgubljenog brata?“
„Dobro znaš o ĉemu priĉam, Amani.“ Istupio je prema meni i morala sam da
se suzdrţim da ne ustuknem. Svega nekoliko metara dalje rulja je galamila oko
burakija, ali ĉinilo se kao da se svet smanjio samo na Fazima i mene. „Udaćeš se
za mene ako ne ţeliš da iko drugi sazna.“
„A šta ide posle toga?“ Krajiĉkom oka pogledala sam kroz prolaz izmeĊu dve
kuće. Primetila sam krajiĉak šarenog halata nekoga ko je uţurbano prošao. Zelela
sam da nas ta osoba primeti. „Hoćeš da mi kaţeš da si zaljubljen u mene i da je
tvoje motanje oko Sire bilo samo igrarija dok si ĉekao da proĊe moj period
ţalosti?“
Fazim se iskezio. Kao da je samo ĉekao da ga to pitam. „Dok nisi uhvatila tog
burakija, Sira mi je predstavljala najbolju priliku da se obogatim u ovom gradu.“
„Sada će ti biti još bolja prilika, nakon što moj teĉa proda burakija.“ Zar se
Sira zato upustila u ovaj okršaj? Da podstakne ovog idiota da se oţeni njome, zbog
ljubavi ili novca?
„Vidiš, o svemu sam dobro promislio“, kucnuo se po glavi. Bio je dovoljno
glup da izigrava najpametnijeg na svetu. „Naravno, ako bih se oţenio Sirom, dobio

41. 41
bih nešto od tog novca. Ali pošto si ga ti uhvatila, ako bih se oţenio tobom, onda
buraki više ne bi pripadao tvom teci.“ Pripadao bi mom muţu.
Proklet bio. Nije bio pametan, ali bio je u pravu. Sto je najgore, bio je ozbiljan
u svojoj nameri. Bio je to njegov pokušaj da me nadigra.
Bes je nadjaĉao strah u meni: „Radije bih se ubila!“ Radije bih te ubila.
„Ne bi bilo potrebe“, i dalje se smeškao otkrivajući zube, prevelike spram
ostatka njegovog krasnog lica. „Verovatno bi to vojska obavila za tebe, ako bih im
rekao da si bila s tim strancem koga traţe.“ Gutao me je pogledom, od oĉiju do
ĉizama. „Naravno, pretpostavljam da bi te prvo muĉili.“
Ljubazno sam mu se nasmešila, umesto da mu razbijem te zube: „To je
svakako bolje nego da provedem ţivot udata za tebe.“
Fazim tresnu šakom u zid pored moje glave, trgnuvši me. „Znaš šta, uopšte ne
moram prvo da se oţenim tobom.“ Utišao je glas, i dalje se smeškajući, kao da
misli da me upravo zavodi. „Mogu da te uĉinim bezvrednom. Onda ne bi imala
izbora. Mogla bi ili da se udaš za mene, ili da budeš obešena. Ako si nalik svojoj
majci, onda imaš lep vrat za vešanje.“ Prevukao je slobodnu ruku preko mog vrata.
Mogla sam da nadjaĉam bilo kog muškarca u pustinji kad imam pištolj. Ali sada
sam bila nenaoruţana i bespomoćna.
„Fazime“, spasao me je Sirin glas. „Šta to radiš?“
Fazim se povukao, dovoljno da vidim Siru kako stoji na ulazu u prolaz
izmeĊu dve kuće. Usne su joj se zgrĉile, kao kada smo bile male i kad je
pokušavala da ne zaplaĉe. Izmakla sam se od njega i pojurila natrag na ulicu.
Usporila sam korak prolazeći pokraj Sire. Pomislila sam da bi mogla da me
zaustavi, da zatraţi objašnjenje šta radim tu izmeĊu zida i njenog ljubavnika. Ali u
zadnji ĉas se izmakla, pogleda oborenog na zemlju.
Pojurila sam kući.
Moram da beţim. Pretvaranje zahteva više pameti nego što je Fazim ima. On
će otići kod vojske i reći im da poznajem njihovog izdajnika. Nisam namerila da
preklinjem Dţina. Namerila sam da ga nateram da me povede sa sobom.
Iz nereda na podu spavaće sobe zgrabila sam sve što sam našla a smatrala
svojim, kao i još nekoliko stvari za koje sam znala da mi ne pripadaju.
Zastala sam na ulazu u kuću mog teĉe, osluškujući ima li ikakvog zvuka koji
bi mi rekao da nisam prva koja se vratila. Kad sam bila sigurna, ušla sam unutra,
ne brinući što mi podne daske škripe pod nogama, moleći se da je to poslednji put
prelazim preko tog praga. Otišla sam u sobu deĉaka. Ona je bila još gora od naše;
sa gomile nabacane odeće zgrabila sam košulju koja je izgledala koliko-toliko
ĉisto. Kućom se razlegao tresak ulaznih vrata. Zaĉula sam tetka Faru kako me
doziva.
Obesila sam košulju oko vrata i spustila se kroz prozor, dotakavši pesak pre
nego što je i stigla da pomisli da me potraţi u deĉaĉkoj sobi.