SlideShare a Scribd company logo

Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice

•
•
zoran radovic
zoran radovic

zoran

1 of 100
Download to read offline
SRNemačka3,5DM,Francuska10FF,SAD2US&,Švajcarska3Sfr,Austrija25Asch,Švedska10Skr --------------------------------------B R 0 J 4 1 CENA 200 DINARA NINĐA ZUBI ZMIJE OTROVNICE
Derek Finegan ZUBI ZMIJE OTROVNICE
SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: ZUBI ZMIJE OTROVNICE Autor: Derek Finegan Recenzija: Slobodan Lukić Lektor: Mirjana Šterijevski Korektura: Nada Maksimović Slog i štampa: »Litopapir«, čačak © 19866. DEN PRESS BORILAČKE VEŠTINE - NINĐA BR. 41 - OKTOBAR 1986. GODINE. Cena 200 din. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevića 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijevski. Urednik: Borivoje Lošić. Izda­ vački savet: Anđelka Milojković (pređsednik), Milica Bogo- jević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekie, Anđelko Vidosavlje- vić, Dragica Mićović, Miroslav Joković, Miladin Marković, Kr­ ste Zlatevski, Nada Maksimović, Ružica Vukašinović, Vesna Jelesijević, Gojko Štulović, Svetlana Mijatović, Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Štampa »Litopapir«, čačak.
Derek Finegan ZUBI ZMIJE OTROVNICE — Pogledaj, Les — rekla je devojka tiho. — Sunce i oke- an... kao da se sa neba sliva krv i razliva po površini... Covek ozbiljnog preplanulog lica i izrazito crne kose osmeh- nuo se i dotakao joj ruku. — Zalazak sunca. Takva sli ka često se viđa u ovo doba da­ na, Sumiko. Ona zimogrožljivo skupi ra­ mena. — Ne znam. Danas mi sve to izgleda, kao... ne znam. — Zao ti je što odlazimo oda­ vde? — I to, ali... Laganim pogledom, kao da želi da u pamćenje upije svaki detalj, devojka pređe pogle­ dom oko sebe. Njih dvoje sede li su u stolicama od trske na samoj ivici stenovite hridine koja se sa tog mesta strmo spu štala prema okeanu, čiji su ta- lasi zapljuskivali kamen stoti- nak jardi pod njihovim noga­ ma. Pogled na okean, međutim, ometala je gusta živica ođ supt ropskog rastinja koja je isto­ vremeno sprečavala da se sa nekog od brodova u prolazu vi di i niska kućica obrasla puza- vicama pred kojom su njih dvo je sedeli. One koji čeznu za samoćom na prenaseljenim obalama Ka- lifornije ovo mesto bi oduševi­ lo. Skriveno od pogleda sa svih strana, i gotovo nepristupačno, bilo je to gnezdo idealno za dvoje zaljubljenih. Ili ljude koji se kriju... — Koliko smo već vremena ovde? — upita devojka zabacu jući sa lica dugu crnu kosu ko
4 BOR ILAČK E VESTINE 41 ju je kovitlao večernji poveta- rac. — Dve godine, dve i po? — Gotovo u dan dve godine. Duže nego što sam mislio. — Da li ćemo ikada imati neko slično mesto, Les? I ... ni­ je važno? Čovek pored nje protezao je svoje snažno, mišićavo telo, za gledan u okean. Raskošne jahte nisu se zadržavale na ovom de lu obale, kao noćni insekti pri­ vučene svetlostima San Franci ska koji se nalazio dvadesetak milja severnije. — Htela si da pitaš da li za­ ista moramo da odemo odavde, Sumiko? — D a... — Moramo. — Ipak, sve to možda ima i drugo objašnjenje. Najzad, ni­ šta neobično se nije dogodilo, zar ne? Muškarac se nasrneja, privla čeći njenu glavu na svoje gru­ di. — Tipična ženska reakcija — reče. — Ne želiš da napustiš mesto koje si dugo smatrala svojim domom, je li tako? — Možda—nasmeja se i ona. — U svakom slučaju, ne ide mi se odavde! — Ni meni. Međutim, trago­ vi koje sam našao na prilaz­ nom putu, avion koji se dani­ ma vrzma po okolini, brodovi sa kojih neko dogledom strpiji vo osmatra predeo oko kuće... — Sve to može biti i čista koincidencija. — Tačno. Sve to događalo se i ranije, u redu, ali kada se iste stvari ponavljaju iz dana u dan, to nije koincidencija, de- vojčice. Neko je otkrio naše sk- rovište i zato moramo potražiti drugo. — Ko, Lesli? — Ne znam, ali ću svakako saznati, a onda ... Ona istrže svoju ruku iz nje gove. Užurbano je treptala ma­ lo kosim, japanskim, očima, kao da želi da iz njih odagna neželjene suze. — A onda, Lesli? Ponovo krv.. . potoci krvi? To je ono što želiš, zar ne? Njegovo lice otvrdnu, ali se u tamnoplavim očima i dalje moglo videti samo osećanje ne žnosti prema krhkoj devojci pred njim. — Mislim da ti ništa više od toga nikada nisam ni obećavao, devojčice? Ona oštrim pokretom ponovo ukloni kosu sa lica. Vetar sa pučine postajao je sve svežiji kako je kolut sunca dublje to­ nuo u okean. — Ne. Nisi.
B O R ILAČK E VEŠT1NE 41 5 —Ali si mislila da ću se u- moriti i povući u miran život? I dopustiti kriminalcima, trgov­ cima oružjem, drogom, plaće­ nim ubicama da nekažnjeno vr šljaju Zapadnom obalom? — Ti nisi jedini koji se bori protiv njih, Les. Ono što si do sada učinio, sasvim ie dovo- ljno! On se uspravi, zamišljeno po smatrajući jednu mrljicu na horizontu. Njeni obrisi postaja li su sve oštriji na krvavocrve noj pozadini zalazećeg sunca. — Hajde — reče. Ne že­ lim da sada razgovaramo o to­ me, Sumiko. Idemo da vidimo da li je Pit završio sa pakova- njem. Njena ramena bila su ukoče­ na, oči uprte u površinu okea- na. — Odmah ću doći. Idi ti. On je još nekoliko trenutaka gledao u nju, a onda slegnuo ramenima i krenuo preko tra­ vnjaka prema kući. Gipko telo nosio je sa lakoćom koja je, po red ogromne snage, sugerirala i običnom čoveku gotovo nedo­ stižnu brzinu. čelična ploča vrata garaže smeštene u suterenu kuće be- šumno se podiže. Pognuvši gla vu, kroz nastali otvor izađe kru pan mladić grubog lica i duge plave kose, u otrcanim farmer kama i majici koja je pucala na širokim plećima. — Gotovo, Pite? — Gotovo. Krećemo li? Crnokosi pokaza glavom u pravcu nepomične figure iza sebe. — Još malo — reče šapatom. — Ahhh... žao joj je što ide­ mo, a? — Tako nešto. A onda, i- mam utisak da je umorna od ovakvog života. — A ko ne bi bio? — nasme- ja se plavokosi. — Stvarno, Les, kada ćemo dopustiti sebi malo odmora. Bar nekoliko dana, a? — Nisi dobro postavio pita­ nje, Pite. Treba da glasi — ka­ da će nam dopustiti da se ma lo odmorimo. — Šta to, do đavola, znači? — Pogledaj. Jedan brodić žu rno se približava ovom mestu. Kladim se da je to onaj isti ko­ ji smo već viđali. Sa prigušenom psovkom na usnama, Pit se okrete u mestu i vrati u garažu. Trenutak ka­ snije izleteo je sa dogledom u rukama i prišao živici tražeći najpogodnije mesto za osmatra nje. — U pravu si! To su oni! Do đavola, šta sada hoće, uskoro
6 BO RILAČKE VESTINE 41 će biti suviše mračno da bi nas mogli držati na oku! — Videćemo. Sumiko, dođi! Ton Leslijevog glasa upozori devojka da se događa nešto ne obično. Prišla mu je i zagleda­ la mu se u oči. — Les... — Još ne znam šta je, ali bo lje da budemo oprezni. Pite, šta sada rade? — Prokleto sunce bije mi pravo u oči... Aha, vidim dva čoveka na palubi... Vrzmaju se oko neke stvari koja je pre krivena ceradom. Lesli blago odgurnu devojku prema ulazu u garažu. — Dođite, Pite — reče. — Samo trenutak... da, po­ dižu ceradu... baš me zanima šta li to ... Boga mu! — Pite, natrag! Plavokosi je već stizao du­ gim skokovima. — Prokleti bili! — režao je. — Imaju lanser za rakete na palubi! Ledenog izraza na licu, Lesli je pritiskivao dugme koje će zatvoriti ulaz u garažu debe­ lom čeličnom pločom. — Vas dvoje, u kombi — zapovedi. Njegove reči priguši oštar zvižduk koji je postajao sve dublji. Od eksplozije zadrhta beton- • ski svod garaže. Neonske sve- tiljke pod tavanicom zatrepe- riše' i ugasiše se. U iznenadnoj tišini jasno se čulo kako koma­ di zemlje i cigala dobuju po čeličnim vratima. — Uključi motor, Pite — do pre iz tame miran Leslijev gl­ as. — I budi spreman da kre­ neš kada ti dam znak... Snažni motor zaurla u zat­ vorenom prostoru, ali se vra­ ta garaže još nisu otvarala. — Les! — zaurla Pit. — Les, do đavola... Svetlost farova osvetli čove­ ka koji se dugim skokom od­ micao od vrata, priljubljujući se čitavim telom uz betonski zid. Ponovo prodorni zvižduk leteće smrti, a onda... Bojeva glava rakete eksplo­ dirala je pred samim vratima garaže, čelična ploča iskrzanih ivica kao pero polete i tresnu o prednji deo kombija. Devoj­ ka vrisnu. — Gasi farove, Pite! — Uskači, do đavola. Mora­ mo odavde, inače... Oblak crnožutog dima ispu­ ni unutrašnjost garaže i Lesli zadrža dah, nemoćno stežući pesnice. Sledeća raketa biće fatalna ako pogodi garažu. A oni jed-
BORILAČKE VEŠT1NE 41 7 nastavno nemaju vremena da se uklone... — Les, boga mu, sklanjaj se! — Dole! — povika Leslii. — Sklonite glave! Treća raketa je već stizala po paraboli koju diktiraju za­ koni balistike. Na ovom rasto- janju ona jednostavno nije mogla promašiti... $ ❖ * Samo, ovoga puta eksplozije nije bilo. Čuo se tresak i nešto zemlje podiglo se na mestu pa da rakete, ali to je bilo sve.. . Pit oprezno izviri iznad ivi­ ce vetrobrana. Lesli se kretao duž zida prema vratima na ko­ ja je još uvek sukljao crnožu- ti dim. — Nije eksplodirala? — ti­ ho upita Sumiko. — N ije... jo š... — Ostanite tu! — zapovedi Lesli. — Pite, budi spreman da odmah kreneš! Pognut, on pretrča usku či­ stinu, sada posutu busenjem zemlje i ostacima cigala sa pre dnjeg zida kuće. Jedan pogled kroz rastinje bio je dovoljan. Okrenuo se i vratio do mesta gde je iz ze-. mije štrcao još uvek usijani zadnji deo treće rakete. — Lud je! — šapatom reče devojka. — Bojeva glava mo­ že svakog časa eksplodirati! — Možete izaći — reče Lesli sa osmehom na licu. — Brod dolazi... — Šta? — I dođite da pogledate ne­ što interesantno... Pogledavši se, njih dvoje is­ kočiše iz kombija. Pit s nela- godnošću baci pogled na rake­ tu u plitkom krateru. — Siguran si da...? — Ne može eksplodirati. — Pogledaj, Pite — tiho re­ če devojka. — Prednji deo je potpuno đeformisan. U glavi uopšte nije ni bilo eksplozi­ va. .. — Kog su je đavola onda slali? — Videćemo... Lesli oprezno kleče pored duge, vitke metalne cigare. Vr­ hom noža čačkao je oko mes­ ta na koje je ukazivala stre­ lica nacrtana upadljivom crve nom bojom. — Pazi, do đavola! — pro­ šaputa Pit. — Možda.. . — Nema tu ničeg. Sem ... Među prstima zavučenim u uski otvor zašušta hartija.
8 B O R ILAČ K E VESTINE 41 — Sem ove hartije — dovr­ ši Lesli. — Neobičan način za slanje poruka,, a? — I prilično skup — promr­ mlja Pit. — Na ilegalnom tr­ žištu ove rakete trenutno sta­ ju pet hiljada dolara komad... — Idemo odavde! — reče Le sli gurajući hartiju u džep. — Eksplozije će svakako privući pažnju, a trenutno nisam baš raspoložen da odgovaram na pitanja policije! Pite, sedi za upravljač... — Zašto baš ja, do đavola? — Ah, oprosti... ti ćeš vo­ ziti, Sumiko. Ja idem ispred kombija, pešice. — Očekuješ još neku zam­ ku? — Ne, ali sigurno je sigur­ no — ledeno se osmehnu cr- nokosi. Onima koji su ga bolje poznavali — a njih je bilo ta- čno dvoje — taj osmeh govo­ rio je m nogo... Uzdržano brekćući, kombi pređe preko ostataka čeličnih vrata da bi krenuo za Leslijem jedva vidljivom stazom koja je vodila kroz gusto žbunje. Veo­ ma brzo videlo se zbog čega Pit nije bio raspoložen za vož­ nju. Na jednom mestu staza je doslovno lebdela nad pono­ rom, tako uska da je na sva­ koj krivini zadnji deo vozila visio nad prazninom. — Uh — Pit je brisao znoj sa čela. — Za ovakvu vožnju zaista su potrebni japanski ži­ vci. .. Devojka se osmehnu, savla­ đujući sledeću krivinu u jed­ noj od niza serpentina koje će ih, ako sve bude u redu, do­ vesti do puta na vrhu litice. Ako sve bude u redu... Koncentrisana na vožnju, de vojka nije imala prilike da prati kretanje čoveka ispred se be. On je m imo koračao ste- novitom stazom, pretražujući pogledom svaki detalj pred so­ bom. Činilo se da taj pogled ima moć da prodre kroz gustiš koji se nadnosio nad stazu ili kroz stene pod njegovim no­ gama. — Stani! — zastenja Pit iz­ nenada. Devojka izvuče kombi iz još jedne krivine nadnete nad po­ norom i oprezno stisnu kočni­ cu. Desetak stopa pred njom Lesli je, ruke ¡podignute uvis, stao nasred staze. Iako brižljivo kamuflirano, jedno mesto na stazi pokazi­ valo je tragove kopanja. Na­ gnuvši se nad njega, Pit je ti­ ho psovao kroz zube. i— Nagazna mina, a?
BO RILAČKE VEŠTINE 41 9 — Ili nešto slično — klim- nu Lesli glavom. ,— Naš novi prijatelj ništa ne prepušta slu­ čaju. Pit odmeri pogledom rastoja nje od ivice staze. Bilo je me- sta da prođe levi točak kom­ bija. .. ili možda ipak ne? U svakom slučaju radilo se o delićima inča... — Šta sada? Da ostavimo vozilo? — Na njemu je suviše po­ trebnih stvari. I stvari koje tuđe oči ne smeju videti, Pite. Pit odmahnu glavom, gura­ jući oznojenim prstima cigare­ tu među ukočene usne. — Ima i lepših načina da se izvrši samoubistvo — reče. — Ima mesta da točkovi pro đu, — Možda. A možda i nema. — ' Da se kladimo? — osme- hnu se Lesli. — Hvala, ne. Od koga ću, do đavola, naplatiti opkladu ako izgubiš? — Iz moje zaostavštine, Su- miko, izađi.. Ju ću voziti. Pit besno zavitla u okean tek zapaljenu cigaretu. — Ti si lud! — Videćemo... Odlomivši dve grančice sa krošnje nadnete nad stazu, Le sli kleče pored mesta na kojem je bila skrivena mina. Oprez­ nim, ali sigurnim pokretima on ih zabode među kamenje tako da pokazuju približan obim za kopanog instrumenta smrti. — Idite napred — reče. — I nađite neki zaklon... za sva­ ki slučaj. .. Njih dvoje bez reči nestado- še iza stene udaljene tridese­ tak stopa. Odmerivši još jed­ nom pogledom one dve gran­ čice, Lesli se vrati do desnih vrata kombija, jer su leva i sa da lebdela nad ponorom. Uključio je motor i vratio kombi nekoliko stopa nazad, ispravljajući točkove, a onda lagano krenuo prema opasnom mestu. — Strmoglaviće se! — zas- tenja Pit. — Pogledaj, levi pre dnji točak je do pola van sta­ ze! — Ako iko to može da izve­ de, onda je Lesli taj, Pite... — A šta ako to niko ne mo­ že da izvede? Zaćutaše oboje, stisnutih zu­ ba. Levi prednji točak pribli­ žavao se grančici pobodenoj među kamenje... I prošao. Tako blizu da je unutrašnjom stranom dotakao lišće! Lesli zaustavi kombi i još jednom se izvuče na suprotnu
10 B O R ILAČ K E VEŠTINE 41 stranu vozila. Kleknuo je na tle i pogledom dugo proučavao položaj zadnjeg točka, a onda se ponovo vratio u kombi i uk­ ljučio motor. — Sada ne vidi kuda ide! — promrmlja Pit. — Ovo je sto puta opasnije nego maločas! — Ne mora ni da vidi... Pi­ te, ti ponekad zaboravljaš s kim imaš posla. Les bi tuda mogao da prođe i zatvorenih očiju! Lagano, palac po palac, za­ dnji točak približavao se opa­ snom mestii. Iza stakla vetro- brana Leslijevo lice bilo je po tpuno mirno, kao da vozi ši­ rokim auto-putem na kojem nema ni jednog jedinog vozila. Ovoga puta lišće ostade ne­ pomično, jer je zadnji levi to­ čak vozila samo jednim delom svog obima dodirnuo tle na opasnom mestu. Dodajući gas, Lesli pomeri kombi nekolike jardi dalje od mine. — Hura! — dreknu Pit is­ kačući iz svog zaklona. — I još jednom — hura! — Idemo odavde — reče Le sli izvlačeći se kroz desna vra ta. — Ja ću ponovo napred, iako mislim da više neće biti skrivenih iznenađenja... I zaista, deset minuta kasni­ je kombi je iz dobro kamufli­ ranog prolaza među drvećem izbio na retko korišćeni obal­ ski put koji je povezivao ne­ koliko ribarskih naselja čiji po ložaj u plitkim uvalama još ni­ je privukao pažnju graditelja hotela. Lesli uskoči u vozilo i ono, vođeno sigurnom rukom devojke, jurnu na sever, pre­ ma gradu. Pit ispod oka baci pogled na mirno Leslijevo lice. — Dakle, ti to stvarno ho­ ćeš, a? — Šta to, Pite? — Da crknem od radoznalo­ sti, boga mu! Šta misliš, nije li krajnje vreme da pročitaš onu poruku koja ti je stigla rake­ tnom poštom? — Skoro da sam zaboravio na nju — osmehnu se Lesli va deći zgužvanu hartiju iz dže­ pa i razmotavajući je. — Hm- m m ... — Šta piše, do đavola? Lesli je ćutao, ali su mu oči munjevitom brzinom prešle pre ko stranice gusto ispunjene te kstom kucanim pisaćom maši­ nom. — Šta piše, do đavola? — ponovi Pit nestrpljivo. — Ništa naročito, u stvari... — Ništa naročito?
BORILAČKE VESTINE 41 11 Lesli osmehom umiri Sumi- ko koja ga je zabrinuto pogle­ dala. — Da, ništa naročito. Izazov. — Izazov? — Izazov na neku vrstu dvo boja. Još uvek ne znam da li je to samo neslana šala ili st­ var treba shvatiti ozbiljno. — Ma sigurno — cerio se Pit. — I one raketice malo­ čas. .. ko uopšte ozbiljno shva- ta takve stvari... obične igra­ čke, a? Daj ovamo tu prokle­ tu hartiju! »Poštovani gospodine Eld- ridž...« Gle, gle! Tip te po­ štuje, Lesli! »Poštovani gospo­ dine, Eldridž, došlo je vreme da jednom zauvek prečistimo pitanje ko je bolji — vi ili ja ...« — Lesli? — na licu devojke sada se video strah koji čak nije pokušavala ni da sakrije. — Da, devojčice — odvrati on mimo. — To je to. »Dugo već proučavam način vašeg delovanja, što ste, van svake sumnje, do sada morali primetiti. I protiv svoje volje divio sam se nekim od vaših poteza, bez obzira na činjeni­ cu da su oni često bili usme- reni protiv ljudi sa kojima bli sko sarađujem, a ponekad čak i protiv mojih operacija«, či­ tao je .dalje Pit, sve mračni­ jeg lica. »Bila je to veoma du­ ga — a svakako i veoma sku­ pa — istraga, ali sam je ko­ načno priveo kraju i sada sa sigurnošću znam ko je moj na redni protivnik. Da, postao sam vlasnik jedne od najbolje ču­ vanih tajni našeg vremena...« Boga mu, ovo stvarno nije ša­ la, Les! — Ko je to, Lesli? — tiho upita devojka. — Ne znam. Odnosno, ne znam tačno, ali naslućujem... »Najbolji poznavaoci Japana sa ove strane okeana i nekoli­ ko stručnjaka za borilačke ve- štine iz te zemlje potvrdili su mi da je za ono što ste izveli sposoban samo pravi japanski ninđa, i to jedan od najboljih. Znam da je ta informacija vre dna najmanje milion dolara u neobeleženim novčanicama, ali je ta suma suviše sitna da bi me privukla. Mene privlači ne što drugo: izazov koji samo vaše postojanje, mister Eldri­ dž, predstavlja za mene i mo­ ju organizaciju...« — Zaključak je jasan — re­ če Lesli. — Ne moraš dalje či­ tati, Pite... — A što da ne? Uostalom, nema još m nogo... gde sam ono stao? Ah d a ... »Zaključak
12 BORILAČKE VESTINE 41 je jasan: jedan od nas dvojice mora umreti. Sumnjam da će moj prvi pokušaj da se sa va­ ma obračunam uspeti; on tre­ ba samo da posluži kao upo­ zorenje da sve ovo nije šala. Posle njega ponovo ću naći na čina da stupim u vezu sa va­ ma, a onda ćemo se dogovori­ ti o uslovima obračuna do ko­ jeg mora d oći...« Hmmra, šta znači ovaj potpis, Les? — Nije važno... — Lesli! U glasu devojke odjeknuli su oštri, nervozni tonovi, tako da je, nenaviknut na njih, Pit začuđeno podigao pogled. — To je japanski ideogram koji označava časnu smrt u borbi, Pite — mirno objasni Lesli. — Time želi još jednom da potvrdi kako zna da zaista ima posla sa jednim ninđom. — Ko je to, Les? — Postoji samo jedan čovek dovoljno spretan i moćan da otkrije moju tajnu... Sumikino lice bilo je pepe­ ljasto. Ruke su joj drhtale na volanu. — Svimer — prošaputa ble dim usnama. — To je Svi­ mer. .. Pit glasno opsova, gužvajući hartiju kao da na taj način steže grlo onoga koji je po njoj pisao. — Lesli, moramo se ukloni­ ti — užurbano je govorila Su- miko. — Bar na neko vreme, dok ne doznamo nešto više o njemu, dok ne budemo sigurni da on ne m ože... — Prekasno, devojčice — mirno reče ninđa. — On je već tu. — Šta? ! Lesli uperi desni kažiprst na više. Na licu mu je lebdeo za­ gonetan osmeh. Kroz buku njihovog motora čuo se i drugi zvuk. Sve bliži i bliži... Motor helikoptera.. * * * — Misliš da će ponovo na­ pasti? — upita plavokosi mla­ dić kroz stisnute zube. — Ne verujem. Tek treba da se dogovorimo o »uslovima ob-, računa«. Tako je bar napisao. Sumiko, sklonićemo se pod onu grupu drveća. Desno od puta, pola milje od ovog mesta, se- ćaš se? — Da. — Zašto se sklanjamo, ako misliš da neće napasti, do đa­ vola?
BORILAČKE VEŠTINE 41 13 — Zato što o Svimeru mo­ žda znam nešto više nego vas dvoje. On nudi časnu igru, ali po sopstvenim shvatanjima; ako shvati da je drukčije ne može dobiti, neće oklevtati da upotrebi i prljave metode. Iako su farovi kombija bili ugašeni, Sumiko je bez teško­ ća pronašla retku šumicu koja je počinjala gotovo pored sa­ mog puta. Uterala je vozilo u gustiš tako naglo da se ono, uz glasan tresak zaustavilo os­ lonjeno prednjim branikom na upola slomljeno drvo. Ninđa je, međutim, već is­ kakao napolje, kao da se ništa nije dogodilo. — Ostanite unutra — doda- cio je preko ramena. Ja ću go­ voriti s n jim ... Pit se nelagodno vrteo na svom sedištu. — Kako bi bilo — reče ne­ sigurno — da pokupim onaj mitraljez otpozadi i . .. — Ne. Lesli bi ti rekao da je to želeo, Pite. — A šta ako ta propalica po čne sa nćba da praši po nama? — Lesli svakako računa s tim. Učinićemo kako je rekao i ostati ovde. Gunđajući nešto nerazumlji­ vo, Pit je kroz granje poku­ šavao da otkrije za sada nevi- * dljivu letilicu koju je odavao samo ravnomerni zvuk motora. — Ah! — reče kada s visine iznenada dopre snop snažnog reflektora. — Tu je! Na ivici šume, ninđa mirno stupi u osvetljeni krug oštrih ivica i podiže pogled. Heliko­ pter je lebdeo stotinak jardi nad njegovom glavom, blago se njišući na vetru sa okeana. Iz otvorenih vrata ispade ne­ što okruglo i crveno i polete naniže, lelujući se. »Balon«, mislio je ninđa sku­ pljajući trepavice kako ga re­ flektor ne bi zaslepio. »I nešto je okačeno pod njim, ali još ne vidim šta. (Pitam se da li je Svimer zaista u tom heli­ kopteru. Ali ne verujem ... on ume da čuva svoju kožu... ta­ ko bar kažu...« Vetar je malo zaneo crveni balon tako da je morao iskora­ čiti iz osvetljenog kruga da bi ga uhvatio. Čovek koji je nad njim upravljao reflektorom po­ žuri da ga ponovo osvetli. »A h ... još uvek se plašiš za mke!«, pomisli ninđa. »Vrlo do bro... to pokazuje da nisi to­ liko siguran u sebe kao što že­ liš da poverujem ...« Ono što je visilo pod balon­ om bio je toki-voki, jedan od jeftinih i pouzdanih modela
14 BORILAČKE VEST1NE 41 koji su za nekoliko godina pre plavili svet. Tiho šuštanje ko­ je je dopiralo iz zvučnika po­ kazivalo je da je već uključen. — Halo, Svimeru — reče mi rno Lesli u mikrofon. — Želiš još nešto da mi kažeš? — Da — glas iz zvučnika bio je jasan i razgovetan; su­ više razgovetan za glas čove- ka koji sedi u bučnoj unutraš­ njosti helikoptera. Brujanje mašine se, istina, čulo, ali oš­ tro uho ninđe odmah je raza- bralo da taj zvuk i zvuk koji mu je direktno dopirao do uši ju nisu sinhronizovani. Prema tom e... — Ovde sam — nastavi Svi mer. — Mislim da poznaješ moj glas, ninđo? — Znaš da ga nikada nisam čuo. — Tačno, ali je moj nagla­ sak neponovljiv, ha-ha-ha! — Slažem1 se. Ne sumnjam da si ovde, Svimeru. Kada ćeš jednom konačno naučiti engle­ ski kako treba? — Znam onoliko koliko mi je potrebno, ninđo. Ali, ostavi­ mo se praznih priča, imam još mnogo poslova... prihvataš li moj poziv? — Ne. Kratka pauza. Takav odgo­ vor nevidljivi sagovornik sva­ kako nije očekivao. — Čini mi se da te nisam dobro čuo, Eldridž... — Dobro si me čuo. Ne. — Zašto, do đavola? — Ipak nisi dovoljno naučio o ninđama, Svimeru. Ako već budem poželeo da te ubijem, neće mi ni na pamet pasti da ti pružim priliku da ubiješ i ti m ene... — Imao sam takvu priliku mnogo puta dok sam te pratio, ninđo. Nateraćeš me da zaža­ lim što je nisam iskoristio... — To ćeš svakako zažaliti. Naravno, ako ne odustaneš od svoje glupe zamisli. Sve do sa da nisam ozbiljno razmišljao o tvom uklanjanju, ali si me ti prinudio na to. Ponovo tišina koja je ninđi omogućila da pažljivije osluš- ne šum motora koji je dopirao iz zvučnika. Prvi utisak ga ni je varao. Svimer se nije nala­ zio u helikopteru, već negde drugde, ali dok je govorio, u njegovoj blizini vrteo se ma­ gnetofon sa snimljenim zvuk­ om motora. »Oprezan je i lukav«, mislio je ninđa, »ali ne i dovoljno lu­ kav da me prevari. Zbog ne­ čega mu se suviše žuri...«
BORILAČKE VESTINE 41 15 Ninđo, još si tu? — Pa valjda me vidiš iz tv­ og helikoptera? — nasmeja se Lesli. — Ili možda nisi u nje­ mu? — Da, vidim te. Hteo sam samo da kažem... hteo sam da kažem kako ti možda i nisi pravi ninđa. Kažu da to mo­ raju da budu hrabri momci, a ti... ti si kukavica, Eldridž! — Takva vrsta izazova kod mene nije palila ni dok sam se kao klinac tukao po ulica- •ma. Moraš smisliti nešto bolje ako misliš da me nateraš na borbu... — Upravo to i želim. Zašto ne bi saslušao do kraja moj predlog? Kladim se da će ti se dopasti! — Ne. Ne želim da ti dam prednost u tome što ćeš se bo­ riti tamo gde ti odabereš i oru žjem koje ti odabereš, a to je očigledno ono što želiš. — Grešiš, ninđo, jer imam mogućnosti da te nateram da prihvatiš taj dvoboj... — Nikada. Ponovo kratka pauza. Ninđa iskoristi taj predah da se mu­ njevito okrene prema šumici i izgovori jednu jedinu japansku reč šapatom podešenim tako da ga ne može čuti niko sem nje­ govih prijatelja. —. To je tvoja poslednja reč, ninđo? — Poslednja. Gurnuvši toki-voki pod opa- sač, ninđa neverovatno dugim skokom polete u mrak u sup­ rotnom pravcu od šume koja mu je mogla pružiti jedini za­ klon. Taj neočekivani potez zbunio je pilota helikoptera i čoveka koji je rukovao refle­ ktorom. Snop svetlosti odluta na pogrešnu stranu, ali to ni­ je trajalo dugo. I ninđa je znao da to neće trajati dugo. U trenutku ka­ da mu se svetleći krug pribli­ žio, on ponovo skoči, sada u pravcu šume. Njegovo telo pro letelo je tako hitro kroz osve- tljeni prostor, da ljudi nad njim nisu mogli biti sigurni da li su nešto videli. — Sad, Pite! — uzviknu ni­ nđa šireći ruke. Iz mraka pod granjem dole­ te predmet, bolje rečeno oruž­ je, čije je ime ninđa nekoliko trenutaka ranije prošaputao. Maniriki. čelični lanac ote­ žan na oba svoja kraja teškim olovnim lopticama... Snop svetlosti na trenutak napipa uspravnu figuru nad či jom se glavom nešto vrtelo ta­
16 BO R ILAČK E VESTINE 41 kvom brzinom da je podsećalo na rotor čelične ptice koja ga je gonila. Mitraljez progovori dugim rafalom* ali ninđe već nije bilo na mestu oko kojeg su se zarivali teški svetleći me ci. Izbačen smrtonosnom preci­ znošću, maniriki je leteo navi­ še, presijavajući se u snopu svetlosti. Pilot je u magnove- nju nešto primetio i naglo po­ vukao palicu sebi, ali je taj po­ kret stigao suviše kasno. Teški lanac obavio se oko ro tora i nekoliko dugih trenuta­ ka vodila se borba između nje­ ga i motora koji je pokušavao da savlada iznenadni otpor. Motor je izdržao, ali krhka krila rotora ne. Nešto je izne­ nada puklo i čelična ptica je kao kamen poletela naniže, ra sipajući oko sebe varniCe iz oš tećenog rotora. U dva duga skoka ninđa se našao u zaklonu i bacio iza dr veta u trenutku kada je na tri desetak jardi od njega blesnu- la vatrena kugla i granje se povilo pod udarnim talasom vrelog vazduha. Uspravio se lagano i prineo usnama mikrofon toki-vokija. — Halo, Svimeru — reče ti­ ho. — Nešto se dogodilo tvom helikopteru... prava šteta što i ti nisi bio u njemu! — Proklet bio, Eldridž! — dopre glas iz zvučnika. Bruja- nje motora koje se u pozadini i dalje čulo sada je zvučalo ironično. — Proklet bio po sto puta! — Hajde, nemoj odmah da te hvata bes, Svimeru. Ja se nisam toliko ljutio kada si me oterao iz kuće u kojoj sam go­ dinama mirno živeo. A onda, moram te upozoriti na nešto: kada se ljutiš, u tvom engles­ kom oseća se naglasak tvog ro dnog kraja, znaš! Iz zvučnika mu odgovori sm eh i ninđa s poštovanjem kli- mnu glavom. Da, Svimer je bio sve ono što se o njemu go­ vorilo. . . i još mnogo više. — U redu, Eldridž — dopre glas iz zvučnika. — Ova runda je tvoja, priznajem. Znači li to da prihvataš izazov? — Odgovor je i dalje ne, Svi meru. I bolje će biti da me os­ taviš na m iru... — Izgleda da moj engleski zaista nije dovoljno dobar. Ono što je napisano čini mi se, sa­ svim je jasno: jedan od nas dvojice mora umreti! Vrteći glavom ninđa isklju­ či uređaj, ali mu je lice bilo
BORILAČKE VEŠTINE 41 17 zamišljeno. Pažljivo je vratio toki-voki za pojas i krenuo na trag, prema kom biju... * * * Sumiko iznenada podiže gla vu i nesigurnim rukama uklo­ ni kosu sa lica, zureći u zele­ nkasti ekran po kojem su se kovitlali besmisleni simboli. — Šta se dogodilo? — reče glasno. — Zaspala sam? U nevelikoj prostoriji niko­ ga nije bilo da joj odgovori. Ona umornim pokretom isklju­ či kompjuter pred sobom i od- gumu hrpu novinskih isečaka na kraj, stola za kojim je seđe- la. — Svimer — reče, sada ma­ lo tiše. — Svim er... Glava joj na trenutak pono­ vo klonu, ali ovoga puta nije dopustila sebi da je umor sa­ vlada. Naglo se uspravila i zba cila sa sebe kućnu haljinu, ot­ krivajući vitko telo sa iznena­ đujuće raskošnim oblinama. Deset minuta tuširanja pot­ puno hladnom vodom odagna­ lo je umor sa njenog lica i vra tilo sjaj divnim crnim očima. Grickajući komad tosta, vrati­ la se do kompjutera i njeni pr sti živahno zaigraše po pozna­ tim dirkama. ' Na ekranu se pojavi lice čo- veka očigledno orijentalnog po rekla. Široke vilice, pljosnat nos, tanke okrutne usne i ve­ like uši koje štrče na glatko obrijanoj glavi. — Svimer — reče ona pono vo, vrlo tiho. — Volela bih da znam da li zaista ovako izgle­ daš, Svimeru? Lik na ekranu ostade nepo­ mičan i ona ga dodirom prsta ukloni, očigledno nezadovoljna kompjuterskom interpretacijom mnogih nepouzdanih opisa je­ dne zagonetne ličnosti, poznate samo pod imenom Svimer. U tišini odjeknu melodični zvuk gonga i ona se trže. Prsti ponovo zaigraše na dirkama i na ekranu se pojavi slika ula­ za u zgradu u kojoj se krila već puna dva dana. — Zdravo, mala — reče Ta- basko Pit sa ekrana, pogleda uprtog u skrivenu kameru iz­ nad vrata. — To sam samo ja... Nova kombinacija simbola dopustila je plavokosom mla­ diću da uđe, ali su trenutak kasnije vrata bila čvrsto zatvo­ rena za njim. — Zdravo još jednom — ve selo reče Pit iza njenih leđa. — Gde da spustim ovo?
18 B OR ILAČK E VEŠTINE 41 Obe ruke bile su mu pune papirnih kesa sa oznakama ve­ likih gradskih samousluga, ali je jedna od njih već bila na­ četa, što je svedočila i otvore­ na konzerva sa austfalijskim pivom koja je izdajnički viri­ la iz nje. .— U kuhinju, medvede! — osmehnu se Sumiko. — Ne že­ liš valjda da moj kompjuter zaliješ tom odvratnom tečnoš- ću! — Odvratnom? Devojko, s tobom nešto nije u redu, ovo je najbolje piće koje se može naći sa ove strane okeana! — U kuhinju! — ponovi ona oštro i Pit se izgubi kroz pro­ laz iza njenih leđa, ali samo na trenutak. — Hej! — uzviknu pomalja­ jući ponovo glavu. — U ovoj kući nema ništa da se jede, boga mu! — Odmah dolazim — odgo­ vori ona odsutno buljeći u te­ kst na ekranu. Šifra u njegov­ om gornjem desnom uglu go­ vorila je da je pred njom je­ dan od najpoverljivijih doku­ menata Pentagona, ali to, po svemu sudeći, na devojku ni­ je ostavilo naročiti utisak. — Kako ide? — upita tiho Pit kada se pojavila u kuhi­ nji. — Ništa. Ili gotovo ništa. Taj ume da izbriše sve tragove za sobom. Šta si to sve doneo, Pi­ te? Tu ima hrane za mesec da na! — Možda za vas dvoje koji danima možete da jedete samo pirinač i zeleniš — prezrivo frknu Pit. — Ja imam pošten američki želudac i želim pošte no da ga napunim kada već imam priliku za to. U onoj ta­ mo kesi trebalo bi da nađeš funtu kobasica... mislim da bi mi one baš prijale uz ovo pi­ vo. .. Nekoliko trenutaka kasnije vazduh ispuni prijatan miris prženih kobasica. Pit se vrpo­ ljio na svom mestu, nepresta­ no bacajući poglede prema de- vojci koja mu je spremala ve­ čeru. — A ti? setio se da upita tek kada je gotovo polovine ko ^basice nestalo sa tanjira. — Nisam gladna — odvrati ona pregledajući sadržaj kesa. — Hej, a gde su moje novine? — Tu su negde, u jednoj od tih kesa. Hmm, samo da se se- tim gde sam ih, do đavola, gurnuo... —Ah, evo ih — reče devo- jka izvlačeći zgužvani prime- rak večernjeg izdanja »Sana«.
BORILAČKE VESTINE 41 19 — Les me još uvek nije oslo­ bodio obaveze da pratim sve što se dešava na Zapadnoj oba li, znaš... — Od toga nema mnogo ko­ risti — odvrati mladić punim ustima. — Kao ni od te tvoje mudre mašine tam o... — Moja mudra mašina mo­ že da pomogne samo ako je nahranim sa dovoljno podata­ ka. Nevolja je o tome što o Svimeru niko ne zna gotovo ništa. A oni koji su nekada ne­ što znali sada su već m rtvi... — Nemoguće, mala. Svimer je u svojoj karijeri radio za sve moguće gazde u Americi, od FBI do M afije... — Tačno. I uvek je samo je dan čovek u tim organizacija­ ma tačno znao s kim ima po­ sla. — Pa šta? Naći ćemo jednog od tih ljudi i iz njega iščupa­ ti priču o Svimeru, ništa jed­ nostavnije. Lesli već radi na tome i tvrdim ti da će u pod­ zemlju San Franciska pre do­ znati nešto o njemu nego ti u svim tim dosijeima... da ne govorim o tome kako svaki od njih vredi najmanje dvadeset godina robije ako te uhvate sa njima! — Ah, dosijei su na sigurnom mestu — osmehnu se devojka. — Ili n^ mestu za koje njiho­ vi čuvari misle da je sigurno... u memorijama vašingtonskih kompjutera, Pite. U stvari, nije nimalo teško doći do njih, ka­ da se udruže mudra mašina i Leslijevo poznavanje kriptogra- fije. — Ne vidim da vam je to do sada mnogo pomoglo — pro mumla Pit, spirajući poslednje ostatke kobasice pivom. — Hej! Šta se dogodilo? Izgledaš kao da si našla svoje ime među či tualjama! Devojka je ćutala, ukočeno zureći u novipe koje je držala u rukama. Jednim skokom Pit obiđe sto i nadnese se nad nju. — Koji ti je đavo, mala? Da n ije...? Ona zatrese glavom i duboko uzdahnu. — Pogledaj ovo, Pite ... Gotovo čitavu donju polovi­ nu strane zauzimao je oglas is­ pisan krupnim masnim slovi­ ma. .. »Ovo je samo upozorenje, a ono pravo tek dolazi. Javi se, ninđo!« — Upozorenje? — promuca Pit. — Kakvo upozorenje? Novine zašuštaše i padoše na sto. Ukočeno, kao robot, devo­ jka je pokretala glavu prema Pitu.
20 B O R ILAČ K E VESTINE 41 — Sumiko! Šta...? — P ite... ja ... Iz sedećeg položaja telo joj se naglo sručilo na pod i tamo ostalo, potpuno ukočeno, zgrče nih nogu. Široko otvorene oči bile su prazne... — Mala! — divlje kriknu mla dić. — Sumiko! Pao je na kolena kraj nje, pokušavajući da je postavi u ležeći položaj, ali su se ukoče­ ni udovi odupirali, kao da su od drveta. Napustivši uzaludni pokušaj, on prinese uho nje­ nim usnama. Ništa. Nikakvog šuma... niti dodira toplog vazduha na nje­ govoj koži. Zamućenim pogledom buljio je u nepomično lice sada nalik divnom mermernom kipu. Ka­ ko je moguće da se to dogodilo, da je Sumiko... NE! Znoj mu iznenada izbi po čelu, ali on nije obraćao pažnju na to. Prošao je gotovo pun mi nut pre nego što je sebe uve- rio da telo pred njim nije po­ tpuno beživotno, da se damar na nežnom vratu zaista još je- porava sve životne funkcije, ce ipak otkucava užasno uspore nim tempom... Šta da učini? Da zove leka- ra, hitnu pomoć? — Bez panike, Pite! — reče naglas, zarivajući nokte u dla­ nove. — Polako... misli, deč­ ko. .. misli, proklet bio! Lesli! Lesli, naravno. Ako se još išta može učiniti, on će znati šta! U dva skoka našao se kraj telefona okačenog na zidu i po digao slušalicu. Lesli mu je rekao gde ga može naći, ali... Mozak mu je bio potpuno prazan. Potmulo jauknuvši, mla dić tresnu golom pesnicom o zid. Bol je pomogao. Ne obraća­ jući pažnju na krv koja je ka­ pala sa oguljenih prstiju on iza bra željenu kombinaciiu bro­ jeva. Pogled mu je bio prazan ka­ da je vratio slušalicu na njeno mesto. »Ne čini ništa, Pite«, rekao je ninđa. »Ništa... stići ću za najviše pola sata...« Pola sata. Trideset miinuta. Hiljadu osam stotina sekun­ di! Seo je u stolicu i zagledao se u zid, stežući kolenima ruke. Ako Sumiko umre, onda... Ako Sumiko umre, onda... Nešto je prošlo kroz njegovo vidno polje, ali je trebalo ne­ koliko sekundi da shvati kako
BO RILAČKE VESTINE 41 21 je još neko u kuhinji pored njega i . .. i nepomičnog tela na podu... — Les! — prostenjao je. — Stigao si? Ali kako... Nagnut nad devojku, ninđa je ćutao. Lice mu je bilo mir­ no, ali je to bio užasni mir mra čnog neba iz kojeg će svakog trenutka sevnuti uništavajuća munja. Pit se s naporom podiže sa stolice. ' Ninđa je tako brzo prošao pored njega da nije stigao da ga isprati čak ni pogledom, I natrag. U rukama mu je bila kožna kesica. Pokretima sigurnim i tako hitrim da su se jedva mogli o- kom slediti, ninđa istrese žuć­ kasti prah iz kesice na pođ i prinese mu plamen upaljača. Prah bešumno buknu, ispunja­ vajući za trenutak čitavu pro­ storiju dimom oštrog mirisa. — Otvori prozor, P ite... Pro zor! Kao automat, mladić priđe prozoru i zastade sa rukom na bravi. — Otvori ga, Pite! Otvori prozor! Nagnuvši se kroz otvoreni prozor Pit duboko udahnu svež vazduh sa mirisom okeana i sagorelog benzina. Nije se usu đivao da se okrene. — Pite, donesi jedno ćebe iz spavaće sobe... * — Ćebe? Da li to znači da...? Okrenuo se sa radosnim kri­ kom na usnama. Oslonjena o LesMjevu ruku devojka je sede- la. Na bledom licu lebdeo je osmeh... * * * — U redu — umorno reče Tabasko. — Oporaviće se do jutra, čuo sam te ... Ali šta se, do đavola, s njom dogodilo? — Otrov, Pite. Jedan pose­ bna vrsta otrova za koju zna­ ju samo ninđe. U stvari, treba da se ispravim — osmehnu se Lesli — za koji su znale samo ninđe. Očigledno da sada još neko zna njegovu tajnu... — Svimer? — A ko drugi? Oglas u no­ vinama je veoma rečit. — Čekaj, kako je on mogao znati d a .. .? — Taj otrov ubija veoma spo ro Pite, jer postepeno us- usporava sve životne funkcije. Naravno, da nisam upotrebio protivsredstvo, Sumiko bi umr la za otprilike dva dana. Svi-
22 BO RILAČKE VEŠTINE 41 mer je znao da ću stići na vre me da je spasem, a to je bila i njegova želja. Sećaš se: »Ovo je poslednje upozorenje«. — Znam, adi ona baš ništa nije jela od onoga što sam do- neo! Čak i da jeste, do đavola, kupio sam te stvari u osam ra znih samousluga, kako si mi i rekao! — Novine. — Šta?! — Novine, Pite. Pratili su te i poturili primerak »Sana« pre mazan otrovom. Verovatno su upravo slova oglasa bila prema zana... ta smesa isparava u do diru sa vazduhom, a oni su mo gli biti sigurni da će oglas pri­ vući pažnju nekog od nas. — Više nema opasnosti? — upita Pit bacajući oprezan po­ gled prema novinama raširenim na stolu. — Nikakve — osmehnu se ni nđa. — Dejstvo traje najviše trideset minuta. Možeš mirno pročitati novine do kraja, Pi­ te ... — Ne, hvala — progunđa Ta basko, zagledajući ranjenu ru­ ku. — Pitam se samo gde sam ovo zaradio, boga mu? — Tamo na zidu nedostaje jedna kvadratna stopa maltera. Pored samog telefona... — Zaista? I ja sam to ura­ dio? — Ja nisam, a ruke Sumiko su nepovređene. Prema tome... — Boga m u... Sad tek shva tam koliko sam se užasno ose- ćao! — Da. Meni je to bilo na­ jgorih pola sata u životu — klimnu ninđa glavom. — Pola sata? Stvarno ti je toliko trebalo da dođeš? Meni se čini d a ... — Imao si sreće ako ti je tih pola sata prošlo brzo. Meni je izgledalo kao trideset godi­ na, Pite. ... — Verujem ti — uzdahnu Ta basko otvarajući novu konzer­ vu piva. — U redu, ovoga puta smo dobro prošli. Pitanje je: šta sada? Lice ninđe bilo je mirno. — Donesi mi Svimerov toki- -voki, Pite. —Hej! Sad mi se već više sviđaš, momče! Prihvataš iza­ zov? — Naravno. — Pod Svimerovim uslovi- ma? — Da. Zar imam izbora? — Pa, dečko, mislim da ne­ maš. Ali isto tako mislim da će Svimer biti neprijatno izne­ nađen ishodom tog obračuna... prljavo žuto kopile! Ono što je
BO RILAČKE VESTINE, 41 23 hteo da učini sa Sumiko dovo­ ljno je da mu slomim vrat o- nog trenutka kada ga moje oči prvi put ugledaju! — Svimera ćeš prepustiti me ni, Pite. Suviše je opasan. Znaš li uopšte kako je dobio taj na­ dimak? Plivač? — A ko to ne zna, do đavo­ la? Radio je godinama za naše u Vijetnamu i pri tom lukavo skupljao podatke o pojedinim oficirima na prilično visokim položajima. Kada smo se povla čili, nekome je palo na pamet da bi taj momak mogao da po stane neprijatan na ovoj strani okeana, pa su ga gurnuli sa broda uvereni da je time posao završen. Kučkin sin se, među­ tim, nije utopio. Legenda kaže da je preplivao sto pedeset mi lja, ali ja u to ne verujem ... — Sto dvadeset. Proverio sam... — Samo sto dvadeset? — I to u predelu Tihog oke­ ana poznatog po agresivnim aj- kulama, Pite. Bilo kako bilo, stigao je u Države i počeo da naplaćuje svoje račune, sve dok neko gore nije shvatio da bi im Svimer mogao biti drago- cen... — Koliko znam, oni mu ni­ kada nisu bili prave gazde, Les... — Ne, nikada. Svimer je u- vek znao više o svom trenu­ tnom šefu, nego ovaj o njemu. Prihvatio se samo poslova ko­ ji su mu se sviđali i bili dovo­ ljno unosni. Državni udari po Južnoj Americi i Africi, ubistva visokih ličnosti, industrijska špi junaža, ponekad i trgovina oru žjem visokog stila. Ukratko, to je Svimer. — Da, toliko otprilike i ja znam — uzdahnu Tabasko pro težući svoje snažne mišiće. — Nije mi jasno jedino zbog čega se iznenada okomio na nas! — Sasvim je moguće da sam, i ne znajući, omeo neku akciju koju je on vodio, ali samo po sebi to ne bi bio dovoljan raz­ log. Svimer je sujetan, Pite, i ubeđen kako mu nema ravnog na planeti. Ono što je doznao o meni — a za mnom je ostalo do voljno mrtviih tela da bi mogao zaključiti kako ima posla sa ni- nđom — svakako ga je pogodi­ lo. Podsvesno, on me poštuje i otuda izazov ove vrste, na dvo boj o čijem svakom detalju bez sumnje razmišlja već meseci- ma. — I zbog toga si najpre od­ bio da se sretneš s njim? — Da. To je omiljena strate­ gija ninđi: prinuditi protivni­ ka da se bori pod uslovima ko
24 BO R ILAČK E VEŠT1NE 41 je si sam odabrao. Svimer to zna i do sada je obavio obimne pripreme, uveren da sebi pru­ ža dovoljno prednosti. Pit se tiho nasmeja. — Naravno, on zaboravlja da su ninđe majstori u još koje čemu... recimo da nenadmaš­ nom improvizacijom glavno or­ užje protivnika okrenu protiv njega. — Da. I to je jedino na šta se za sada mogu osloniti... Do­ daj mi taj toki-voki. Zagonetno se smeškajući, ni- nđa uključi uređaj. — Halo, Svimeru — reče le­ žerno u mikrofon. — Video sam tvoj oglas u novinama. — Najzad! — u glasu iz zvu­ čnika osećalo se pritajeno liko vanje. — Promenio si odluku, ninđo? Nadam se da se niko­ me ništa loše nije dogodilo? — Ne, sve je u redu. Bilo je to lukavo, Svimeru. — Priznaješ, dakle, da posto ji neko ko je u stanju da nad­ mudri čak i jednog ninđu? Ninđa namignu Pitu. — Priznajem — reče. — Ma­ da to ništa ne znači... možda ćeš me nadmudriti još jednom ili dva puta, ali je sve.. . — Videćemo, videćemo! — kikotao se nevidljivi sagovor- nik. — Možemo li sada da pre đemo na stvar? — Možemo, ako se ne bojiš da će neko čuti ovaj naš razgo­ vor. — Nema opasnosti. Moji te­ hničari su ugradili skrambler u ovu spravicu. Nas dvojica smo jedini koji čujemo nešto drugo sem gomile nerazumljiv vih signala. Da pređemo na stvar? — Ja čekam, Svimeru. — Vrlo dobro, vrlo dobro... pretpostavljam da imaš vojne sekcije Nju Meksika? — Da? — Potraži ih, ninđo. Potreb­ ne su ti one koje pokrivaju ju gozapadni ugao države i grani­ cu sa Arizonom. Područje plani na Blek, istočno od Kliftona, Možeš li brzo da ih nađeš? Pit je već stizao sa debelom kožnom mapom u rukama, pre vrćući u hodu njene listove. — Imam je pred sobom, Svi meru. Šta dalje? —Volim ljude koji brzo ra­ de. Nas dvojica bili bismo iz­ vanredna .ekipa, a? — Teško. Bojim se da se ne bismo složili u izboru ciljeva, Svimeru... — Da, tako je. Inače sada ne bismo ni govorili o obračunu
BORILAČKE VEŠTINE 41 25 na život i smrt. Našao si podru čje istočno od Kliftona? — Držim prst na njemu. — Odlično. Videćeš da na jug teče reka... ona će biti za­ padna granica našeg »igrališta«, ninđo. — Vidim je. — Istočnu granicu čini linija povučena pravo na sever pre­ ko najvišeg vrha planine. Po­ što reka teče malo ukoso, ima- ćemo u stvari jedan nepravilan trougao. Jasno ti je? — Potpuno. A šta će biti ju­ žna granica? — Tu iznad Kliftona videćeš zemljište označeno mrkom bo­ jom. To je pustinja, Eldridž. Ništa naročito, ali sasvim zgo dna za ono što imam na umu. Njen južni obod biće granica područja u kojem ćemo se sre sti. Vrlo zgodno mesto, uvera- vam te; nikada nema više od dva ili tri čoveka u isto vre- me. .. — Dobro, Svimeru. Kakva su pravila? Iz zvučnika dopre prigušeni kikot. Videlo se da Svimer uži va u svakom trenutku ovog ra zgovora. — Pravila su prilično jedno­ stavna, ninđo. Ti imaš njih dvo je u ekipi, pa ću, dakle, i ja doći sa samo dva čoveka. Ko napusti područje pre nego što borba bude završena biće ubi­ jen od mojih ljudi koji će kon trolisati predeo... — Čak i ti, Svimeru? — Ja ne. Ali ja sigurno ne­ ću otići odatle pre nego što ti budeš mrtav, ninđo.. . — U redu. Šta ako neko od nas bude ranjen? — Borba se vodi na život i smrt. Nema ranjenika, nema zarobljenika. Svako oružje je dozvoljeno, svako lukavstvo ta kode. Prilično jednostavna pra­ vila, zar ne, ali, kako kažu, u ljubavi i ratu sve je dozvolje­ n o... a ovo među nama očigle­ dno nije ljubav, ha-ha-ha! — Siguran si da se niko neće umešati, Svimeru? Šta će se dogoditi sa ljudima koji se slu čajno tamo zateknu? Glas iz zvučnika postade tvrd. — Umreće, Eldridž. Nepotre­ bno komplikuješ stvar, do đa­ vola! Još nešto? — Da. Ti poznaješ one koji će poći sa mnom. Koga ti dovo­ diš? — Ah, mnogo bi voleo da znaš, je li? Uostalom, zašto da ne? Čuo si za Džegera? — Aha. Plaćeni ubica. >— On je prvi. Mada ovoga puta radi potpuno besplatno...
26 BOR ILAČK E VEST1NE 41 duguje mi neku sitnu uslugu, znaš. Ne verujem da poznaješ trećeg člana moje ekipe; ime Pie Van To ništa ti ne govori? — Sem da ti je zemljak. Ka kav je on plivač, Svimeru? — Ha-ha-ha! On nije morao da pliva, izvukao sam ga iz Sajgona mnogo pre nego što su crveni uspeli da ga provale. Momak zna neke trikove za ko je nikada nisi čuo i pravi je majstor za ratovanje u džungli, videćeš... — Drago mi je što se neće­ mo sresti u džungli — suvo odvrati Lesli. — U redu, to bi onda bilo gotovo sve, Svimeru. Sem jedne stvari: kada poči­ njemo? — Kada ti odrediš, ninđo. Baš sam velikodušan, zar ne? — Tri dana? — Neka bude tri dana. Mo­ žeš ući sa svojima u označeno područje, ninđo. Počećemo u ponoć trećeg dana. Odgovara? — Savršeno... ponoć trećeg dana. Nešto više od sedamdeset dva sata od ovog trenutka. Svi m eru...? — Da? — Kako se oseća čovek koji zna da će za nešto više od tri dana biti mrtav? Trenutak tišine, a onda kre- štav, nervozan smeh. Smeh ko­ ji je još dugo odjekivao u uši­ ma dvojice prijatelja čak i po­ što je ninđa isključio uređaj... * * * Usamljeni kojot još jednom podiže njušku ka nebu ispitu­ jući osetljivim nozdrvama tala se vrelog vazduha koji su dopi rali sa peska čitavog dana za- grevanog zracima sunca. Nije osećao ništa, ali je in­ stinkt bića rođenog u divljim govorio da je opasnost tu neg- de, skrivena među drvećem ko je se uspinjalo uz strmi obro­ nak planina Blek. Podvijajući rep kojot zacvi- le, istražujući mrak oko sebe očima koje su svetlele kao svi- ci. Još uvek ništa, a li... Na samo stopu od životinje deblo jednog drveta bešumno se razdvoji na dva dela. Ono što su trenutak ranije bile gra ne, postadoše ruke sa raširenim prstima koji se sklopiše zveri oko vrata, dižući je u vazduhj Kao i uvek u ovim predelima, smrt je stigla munjevito, bez upozorenja. Telo životinje bez ijeđnog šu ma nestade u podnožju drveta, a njen ubica tiho kliznu do su
BO RILAČKE VESTINE 41 27 «ednog debla i zagleda se u mra ino nebo nad pustinjom koja se pružala pred njim nalik si­ voj mrlji u tami. Bio je to čovek, jer samo čo- vek može biti lukaviji i oprez­ niji od kojota. Obučen u kos­ tim od crne svile koji mu je prekrivao čak i glavu i lice, on je postao deo okoline u kojoj se našao, neprimetan čak i za stanovnike prirode sa najoštri­ jim čulima. Kroz dva uska proreza naslu ćivao se sjaj njegovih očiju, ali ništa drugo, jer su čak i njegovi kapci bili premazani tamnom smesom kako ga ne bi odali u mraku. Trideset minuta... Jedan sat. Ponoć se bližila. Bez ijednog pokreta koji bi ga mogao odati, ninđa je čekao svoje prijatelje na ugovorenom mestu, kod južne granice po­ dručja određenog za obračun na život i sm rt... Šum koji je dopro do nje­ govih ušiju podsećao je najpre na tihi šapat jutarnjeg vetra u rosi, ali je on znao šta to znači i još jednom podigao pogled prema nebu. Tam o... Ptica vitkih crnih krila sigur no je rezala vazduh, postepeno gubeći visinu. Zaklonivši mini­ jaturnu lampicu prstima u cr­ noj svili ninđa dade ugovoreni znak, pokazujući istovremeno pravac koji jedrilica treba da zauzme. Čim je lampica poslednji put zatreperela on hitro promeni položaj, spreman da uzvrati na napad koji bi došao iz bilo ko­ jeg pravca. Dvadesetak jardi dalje jedrilica uz tihi šum do- đirunu pesak i poče da kliza po njemu, naginjući se na je­ dnu stranu. Ninđa sklopi oči, ne samo za to što u gotovo totalnoj tami u noći mladog meseca nije bilo mnogo koristi od čula vida... U ovakvim prilikama ostala čula govorila su mnogo više, a naročito ono posebno čulo, raz­ vijeno kod svakog punokrvnog ninđe, osećaj koji su oni sami nazvali haragei... Haragei je ćutao, ali on sebi ne dozvoli ni trenutak opušta- nja, jer se bližio najopasniji ko rak u planu o kojem je dugo razmišljao... Otvorio je oči i poleteo niz strminu kao strela odapeta iz luka. Trenutak je bio dobro proračunat: zastao je kraj jed­ rilice u času kada se i ona ko­ načno zaustavila na neravnom pesku.
28 BOR ILAČK E VESTINE 41 — Idemo! — prosikta oštro. — Brzo! Dve prilike u tamnoj odeći već su iskakale ispod podignu­ tog poklopca od pleksiglasa. Ni nđa odgurnu Sumiko u pravcu zaklona iz kojeg je samo trenu tak ranije iskočio, a on se baci na posao da sa Pitom izvuče nekoliko tamnih zamotuljaka iz kabine jedrilice. — Je li to sve? — Sve — odvrati Tabasko ša patom. — Nema ih u blizini? — N e... naša varka je uspe­ la.. Pit se zakikota u tami. Oboji ca su, uprkos teretu, hrlili kru pnim koracima prema zaklonu šume. — Skači, Pite! Dugim, elegantnim skokom obojica nestadoše u tami ispod drveća. Visoko nad pustinjom iznenada se rascveta raketa, osvetljavajući blještavom be- lom svetlošću i najmanji detalj na ravnici koja se blago spušta la prema jugu. — Prekasno, gospodo! — pro mrmlja Pit. — Više nismo ta­ mo! Sumiko u tami potraži Lesli- jevu ruku. — Je li sve u redu, Les? — U najboljem. Ušao sam usred dana u označeni prostor, a da me niko nije video. Svimer svakako nije očekivao takvu di skost. — Da, ali sada zna da smo tu ... — Naravno da zna. Do pono ći nema još mnogo. Borba mo­ že početi svakog trenutka... — Misliš da će napasti od­ mah? — Ne. To nije Svimerov stil On će čekati. — Da sami upadnemo u nje­ govu zamku? — Da. Nisam pregledao čitav prostor, nije bilo ni vremena za to, ali sam i ovako dovoljno zapazio. Ovde neće biti nikak­ vih improvizacija. Svimer se mesecima spremao da upravo u ovom području povede odluč­ nu bitku. Na dve ili tri zamke koje sam video, svakako posto­ ji još desetak koje su mi pro- makle. Pit nešto tiho opsova. — Nešto nije u redu, Pite? — Sve je u redu... jedino mi se ne dopada pomisao na on'h dvadeset milja pešačenja do ju­ tra. — Gradsko dete — osmehnu se Sumiko. — Na žalost, ovde nema taksija, P ite... idemo li? Ninđa ih utiša pokretom, ru­ ke, pažljivo osluškujući zvuke noći.
BO RILAČKE VEŠT1NE 41 29 — Možemo da krenemo — reče na kraju. — Onako kako imo se dogovorili: ja napred, Sumiko pedesetak jardi za mn­ om, Pit kao zaštitnica. I što ma nje tragova koji bi im ujutru mogli odati na koju smo stranu krenuli... Zabacivši na ramena vesto načinjene rance koji su olakša vali ne mali teret oni pođoše kroz šumu prema severu. Tle pod njima se uzdizalo, ali na­ gib nije bio veliki jer su se dr žali jedne od izohipsi planine Blek čiji su snežni vrhovi čak 1 u ovo doba godine nežno sve tlucali u tami. Gotovo milju dalje zastali su da se odmore i još jednom oslu Snu. Nerazgovetna buka moto­ ra dopirala je iz pravca pusti- nje. — Stigli su do jedrilice — prošaputa Tabasko. — Bez sumnje. Svimer sada svakako prebacuje sebi što mu tako r*?što nije palo na pamet. Radar postavljen pod vrhom planine nije mu bio ni od ka­ kve koristi — nasmeja se Le- sli. — šališ se? Stvarno ima ra­ dar? — Video sam antenu danas popodne. Dobro je kamuflira­ na, ali mi ipak nije promakla. Ipak, više bih voleo da nisu videli jedrilicu, jer bi to znači lo da će neko od njih provesti još nekoliko sati buljeći u ek­ ran radara. — Ti, dakle, veruješ da će njih biti samo trojica? — Ne, mada je to vrlo vero- vatno. Svimer poseduje odrede no osećanje časti, Pite, bez ob­ zira na sve. Ako ste spremni, da produžimo? — Ja nisam ni bila umorna — tiho reče devojka. — Zadržao sam vas ovde da bih vas upozorio na prvu pre­ preku. Čitavo područje podelje no je na sektore tankim žicama položenim po tlu i svakako po­ vezanim sa alarmnim uređaji­ ma. Jedna od takvih žica sada je pred nama. Idem napred da je pronađem i čekaću vas na tom mestu... — Hej, — promrmlja Pit nekoliko minuta kasnije dok je oprezno prekoračivao žicu. — Nešto mi pade na pamet. .. — Samo reci, Pite. — Mi smo nešto slično kori­ stili u Vijetnamu da nam se cr veni noću ne bi prikrali, ali su oni brzo pronašli protivtrik. Mo gli bismo da ga isprobamo, a? — To je, onda, jedna od re- tkih trikova za koji nisam čuo — osmehnu se ninđa pod svo­
30 B O R ILAČK E VEŠT1NE 41 jom maskom. — Kako su to oni radili, Pite? — Najpre mi odgovori koliko je do sledeće žice? — Otprilike kao od jedrilice do ovog mesta, nešto više od milje. — Hmmm... može — Pit smače sa ramena svoj ranac i poče da pretura po njemu. — Dakle, nećeš da mi kažeš? — Jednom i ja mogu da bu­ dem zagonetan, zar ne? Pođite napred vas dvoje, stići ću vas. Zaista, stigao ih je svega pet ili š-^st minuta kasnije, ali ninđa više nije ni pokušavao da dozna kakav je to trik prip­ remio Svimeru i njegovim pri­ jateljima. Nije bilo ni prilike za to, jer su prelazili oveću či stinu sa retkim drvećem, tako da su morali biti mnogo opre­ zniji nego u prvoj etapi puta. — Tu je druga žica, a? — ša patom upita Tabasko kada je stigao do mesta gde su ga Su- miko i Lesli čekali. — Pet stopa ispred mene. — Vrlo dobro — Pit baci po gled na svoj ručni sat. — Vrlo dobro... Produžite dalje, ja ću vas već stići... • Slegnuvši ramenima, njih dvo je produžiše. — Les! — začu se Pitov glas za njima. — Šta je sad? — Ne idite predaleko, samo do najzgodnijeg zaklona na pet mniuta hoda odavde. U redu? — U redu... Kao i na svakom mestu gde će se zadržati malo duže, nin­ đa je najpre pažljivo pregle­ dao okolinu, proučavajući sve pravce iz kojih bi mogao doći iznenadni napad, pre nego što je pokazao Sumiko da se može skloniti u senku stene nadnete nad strminu kojom su hodali. Pit im se žurno približavao, če sto bacajući pogled na svoj sat. — Još malo — promrmlja bacajući se u zaklon pored njih. — Šta si uradio, do đavola? — upita ninđa. — Videćeš. Biće to pravi cir kus, osećam... — Pite! — U redu, u redu... posta­ vio sam dva mala eksplozivna punjenja pod obe žice i pode­ sio ih tako da eksplodiraju u istom trenutku. Punjenja su u zemlji, znaš, i ne bi trebalo da se detonacija čuje daleko, ali te žice sigurno pucaju, a on­ da. .. ahhh! Šum koji je dopro do njih nije bio jači od zvuka otvara­ nja flaše šampanjca, ali je to bilo sve. Nikakva sirena 9B uz­
BORILAČKE VEŠT1NE 41 31 bunu nije odjeknula, nigde se nisu upalili reflektori, niti se zaorila pucnjava usmerena pre ma sumnjivim mestima. — Boga mu! — reče posra­ mljeno Tabasko. — Ovđe ne­ što nije u redu... Već se uspravljao da zađe iza zaklona kada ga ninđa povuče za ruku. — Sačekaj... Dve snaže eksplozije odjek­ nule su gotovo istovremeno. Sluh ninđe bio je u stanju da odredi njihov položaj: upravo na onim mestima gde je žica bila prekinuta... — Pogledaj P ite... Sa mesta na kojem su se na­ lazili mogli su videti kako u vazduh lete veliki grumenovi zemlje nošeni nizom eksplozija koje su odjekivale jedna za dru gom. — Jedan... — brojao je Pit glasno. — Osamnaest... deve­ tnaest. .. dvadeset! Boga mu, šta je to? Tle ispod žica bilo je minira­ no, Pite — mirno objasni ninđa — u pojasu širokom oko tride­ set stopa. Srećom, nisu to bile nagazne mine, već ona vrsta koja se aktivira daljinskom ko mandom. Čim je stigao signal da je žica prekinuta, uređaj za aktiviranje se uključio... « — I ia ... mi smo prošli... tuda? — Tako je, Pite. Neka ti to bude pouka da nigde ne čepr­ kaš pre nego što se konsultuješ sa mnom. Ovoga puta zakon verovatnoće bio je na tvojoj strani, ali idući put... ko zna? * :Jt * Prvi zrak sunca probudio je ninđu iz kratkog, ali okreplju­ jućeg sna. Ostao je da leži ta­ mo gde ga je sunce zateklo, ne čineći nikakav pokret koji bi' ga mogao izdati. Neposredna opasnost nije mu pretila, svakako, jer bi ga hara gei davno upozorio na nju, ali je on neprestano podsećao se­ be da se nalazi na terenu koji je odabrao Svimer i da je sa­ mo zemljište, svako drvo, svaki kamen — i možda i svaka vlat osušene trave — na strani nje govog protivnika. U redu, njih troje proučili su svaki detalj područja na sekciji i uz pomoć uveličanih snimaka iz vazduha, potpuno svesni da je to samo jedna dimenzija tog prostora. »Svimer je u tolikoj predno­ sti«, pomisli ninđa po ko zna
32 B O R ILAČ K E VESTINE 41 koji put, »da jednostavno mora biti samouveren...« Samouveren protivnik je i opa san, tako su ga učili u tajnoj školi za ninđe, pre mnogo go­ dina u Japanu, Ali je od samouverenog pro tivnika mnogo opasniji onaj ko ji hladnokrvno procenjuje sva­ ku od hiljadu činjenica važnih za krajnji ishod obračuna i zna da li ona daje prednost njemu ili suparnicima... Pit je ostao na zapadnoj stra ni označenog područja, u blizi­ ni reke i jednog od mesta koje bi moglo kriti Svimera i nje­ gove ljude. Sumiko se sada već nalazi gotovo u vrhu trougla između reke i zamišljene isto­ čne granice, na mestu koje je trenutno najmanje opasno, ali i na mestu koje je pružalo pri­ liku da se iznenadno umeša u okršaj koji će uskoro početi ovde... na ovom mestu... Koncentracija snaga je zlat­ no pravilo ratovanja, svakako. Posle dužeg razmišljanja, nin- đa je ipak odlučio da svoje sna ge razdvoji i time iznenadi Svi mera. Sumiko i Pit umeli su da deluju samostalno. .. Svimer, već po svojoj prirodi, nastojaće da neprestano drži sve konce u svojim rukama, što znači da će oni delovati kao trojka. Za sebe, ninđa je odabrao naj opaaniji deo posla. On će bi­ ti taj koji će pokušati da pri­ vuče pažnju protivnika i na­ vede ih na jednu od dve zase- de koje je postavio. Kostim ninđe sada je bio spa kovan u mali ranac na njego­ vim leđima, a on je na sebi imao odeću koja ga je ovde, u zelenilu, činila praktično nevi­ dljivim, To, međutim, nije og­ raničavalo njegovo kretanje: za tili čas lz ranca će se pojaviti sivi ogrtač za skrivanje među golim stenama, ili onaj žućka­ sti, ukoliko baš bude potisnut u peščanu pustinju na jugu. Pod opasačem, pioverio je još jednom, nalazio se čitav ar­ senal sitnih metalnih predmeta koji u datom trenutku mogu po služiti kao oružje. Katana u ko ricama bio je pričvršćen na le­ đa kako mu ne bi smetao u pro vlačenju kroz šumu. Sve osta­ lo nalazilo se u malom rancu zaštitne boje. Osmehnuo se, razmišljajući o oružju. Svimer će tu svakako načiniti još jednu grešku u že­ lji da se osigura. On i njegovi ljudi toliko će biti opterećeni oružjem da to neizostavno mo­ ra uticati na njihovu pokretlji­ vost. ..
BORILAČKE VESTINE 41 33 Oprezno se uspravio i provi­ rio iz žbunja. Bilo je vreme za prvi napad... Antena radara koju je zapa­ zio prethodnog dana sada se vi Se nije okretala. Još jedna ne­ potrebna gomila metala i ele­ ktronike nalazila se u blizini, svakako bez ikakve straže, jer Svimer do sada zna da su oni došli neprimećeni. Uništenje ra dara neće mu doneti nikakvu prednost, sem što će pažnju pro tivnika privući na ovu stranu. Šunjajući se od drveta do dr veta, od jednog zaklona do dru goig, slivajući se sa kosim se- nkama koje je sunce bacalo po stenovitom zemljištu, on se pri bližavao vrhu planine. Antena, maskirana sada već pomalo u- velim lišćem, bila je svega sto- tinak stopa od njega. Nekoliko trenutaka kasnije bio je u zaklonu, vesto iskopa­ nom u stenovitom tlu. Stajao je mimo u mestu dok se nje­ gove oči pretraživale svaki de­ talj onoga što im se pružalo. Svimer će i ovde ostaviti ne­ ku zamku, svakako, Da. ona je tu... Osmehnuvši se, ninđa u je­ dnom od džepova svoje ođeće pronađe minijatumo klupko svilenog konca, tako tankog da se jedva mogao videti. Gipki prsti načiniše omču koja se tre. nutak k'asnije zateže oko pre- klopnika glavnog prekidača u- ređaja. Izašao je iz zaklona, povlače­ ći se korak po korak unazad. Nevidljiva nit ostajala je za njim. Dvadeset stopa. Dovoljno... ) Kao zmija, ninđa skliznu u usku pukotinu među stenama po čijem je dnu još bilo snega zaostalog od prethodne zime. Sigurnim pokretom on naglo zateže konac, uključujući tako napajanje radarskog uređaja. Plava munja i suvi prasak snažnog električnog pražnjenja, upravo ono što je i očekivao. Nad zaklonom se podiže stub sivog dima, a do ninđe dopre oštar miris sagarele gume. — Tako — prošaputa on. — Da vidimo šta ćeš sada predu- zeti, Svimeru... Sa mesta na kojem se nala­ zio video je praktično čitav pro stor na kojem će se borba od­ vijati, ali se nigde nije prime- ćivao nikakav pokret. Svimeru se nije žurilo. Ili je možda shvatio da je u- ništenje radara samo izazov či­ ji je cilj da ga iz pažljivo oda­ branog zaklona izvuče na čisti­ nu i izloži oružju protivnika?
34 B O R ILAČK E VEST1NE 41 Pogled mu je lagano klizio stenovitim obronkom, spuštaju­ ći se prema reci i Pitovom skro vištu. Nemoguće da se preva­ rio da Svimerova jazbina nije na najpovoljnijem mestu, u sa mom središtu ovog područja! Na pojavu protivnika najpre ga je upozorio sluh, ali je od­ mah potom uočio i pokret tamo gde ga je i očekivao: u neure­ dno nabacanoj gomili stena na polovini puta između reke i planine. Džip zaštitne boje izbio je iz jednog od mnogobrojnih pro laza među stenama i krenuo naviše, prema ninđi, još uvek predaleko da bi uspeo da raza­ bere pojedine detalje na nje­ mu. Da, zaista prava »zmijska ru pa«; pomisli ninđa. Dobro smo ime dali ovom mestu... Satima su proučavali prostor na avionskim snimcima, dajući imena {»jedinim istaknutim o- bjektima kako bi se kasnije la kse mogli orijentisati. Ta go­ mila stena, među kojima se mo gla kriti čitava armija ljudi, dobila je ime »Zmijska rupa«. A prva zmija već je pomalja­ la svoju ružnu glavu iz nje! Osmehujući se za sebe, nin­ đa poce oprezno da se spušta niz pukotinu u kojoj se skri­ vao. Znao je da će mu ona pru žiti zaklon sve dok ne stigne do njenog kraja, gotovo stoti- nak jardi niže i u blizini mesta kraj kojeg džip mora proći ako želi da stigne do radara. Dve milje pod njim džip, bru ndajući motorom, izbi iza jed­ nog šumarka. — Tako znači, Svimeru — pr ošaputa ninđa. — Odustajemo od pravila igre, je li? U džipu je bilo pet ljudi, a nijedan od njih ni izbliza nije podsećao na Svimera ili jednog od dvojice njegovih asova. Uo­ stalom, nije ni očekivao da će ih zaista biti samo trojica. Is­ kustvo je naučilo Vijetnamca da se poštenje ipak ne ispla­ ti. .. Pet ljudi. Trojica napred, dvo jica pozadi, pored teškog mitra ljeza postavljenog na postolje i već uperenog naviSe, prema radarskoj stanci. »Sada sve zavisi od toga šta im je Svimer naredio«, mislio je ninđa. »Ako produže put u džipu, jedna jedina eksplozivna kuglica biće dovoljna da za pet smanji broj Svimerovih plaće­ nika. Međutim, ako se iskrca­ ju. . .« U rancu na njegovim leđima odjeknu melodičan signal Svi- merovog toki-vokija. Čitave no
BORILAČKE VEŠT1NE 41 35 ći uređaj je bio isključen kako ga baš taj signal ne bi odao, ali ga je ninđa ponovo uključio kada se uverio da u blizini ne­ ma radoznalih ušiju. Naravno, Svimer će sada poželeti da ra­ zgovara, kako bi njegovu pažnj u odvukao od džipa sa petoricom naoružanih ljudi. Neka ga. Neka čeka. Zabaci­ vši ruku na leđa, ninđa isklju­ či toki-voki. Džip ponovo dospe u njego­ vo vidno polje, sve teže savla­ đujući uspon. Na suncu bijesnu staklo dogleda kojim je jedan od one dvojice pored vozača pretraživao teren ispred sebe. »Sići će«, mirno zaključi ni­ nđa. »Za Svimera ne rade po­ četnici. .. oni veoma dobro zna ju kako su velika meta u tom džipu. Pa dobro, spreman sam i za to ...« Dve stotine jarđi ispod nje­ ga, vozač džipa naglo skrete u grupicu drveća, kršeći nisko žbu nje pod točkovima. Cev mitra­ ljeza skrete prema mestu gde je iznad zaklona još uvek izbi­ jao dim. »To znači da će dvojica osta ti uz oružje da štite preostale. Vrlo dobro, to mi odgovara.. .« Tri čoveka sa automatskim puškama u rukama već su, po­ gnuti, pretrčavali prvu čistinu. Po njihovim pokretima videlo se da im* je nad glavama i ra­ nije zviždalo olovo. Prošli su stotinak jardi des­ no od ninđe koji ih je oprez­ no motrio sa svog mesta. Unifo m e nalik vojničkim, gruba li­ ca, šake koje stežu oružje sa si gurnošću ljudi koji su navikli da ga upotrebljavaju. Tvrdi i iskusni momci, bez sumnje. Ali je ovoga puta njihov pro tivnik bio jedan ninđa.., Samo što ga oni, za sada, ni­ su interesovali. Prsti ninđe pri čvršćivali su za podnožje stene kraj užeta izvučenog iz ranca. Drugi kraj već je klizio niz travnati obronak do podnožja uzvišenja na kojem se skirvao. Ljudi pored mitraljeza mogu ga videti, naravno, dok se bu­ de spuštao, ali oni neće gledati na tu stranu... Kao munja je sleteo niz uže i priljubio uz zemlju, osmatra­ jući prostor oko sebe. Ona tro­ jica gore su zastala i razdvoji­ la se kako bi sa tri strane obu­ hvatila zaklon radara. Sve bo­ lje i bolje... Pod nogama ninđe nije zašu- štalo suvo lišće, nije se slomi­ la nijedna grančica. Kroz žbu- nje je pred sobom već nazirao tamnu masu džipa kojem je prišao sa zadnje strane.
36 BO R ILAČ K E VEŠT1NE 41 Ona dvojica bila su okrenuta leđima, zureći naviše duž cevi mitraljeza. Mirni i opušteni, po kazujući da ovakvo nešto ne rade prvi put. »Ali zato rade poslednji put«, pomisli ninđa izvlačeći se iz če stara na čistinu na kojoj se džip zaustivio. Zastao je i is­ pravio se, na samo dvadesetak stopa iza leđa Svimerovih lju­ di. — Hej! — reče glasno. — Ov- de sam, momci! * * * Okrenuli su se kao jedan, po­ kazujući beonjače očiju rašire­ nih od iznenađenja. Usne jed­ nog od njih, pokrivene retkim brkovima, otvoriše se u poku­ šaju da propuste neki zvuk iz grla. Šuriken, užasna čelična zve- zda ninđi sa kracima oštrijim od sečiva brijača, već je zviž­ dao kroz vazduh. Jedva prime- tan pokret Leslijeve ruke de- lić sekunde kasnije poslao je i drugi za njim. Sa savršenom preciznošću, kao i uvek. Prvi šuriken rase- kao je gornju usnu i brkove na simetrične delove, glatko razd­ vajajući lice čoveka na dve kr­ vave polovine. Drugi je umro delić sekunde kasnije, pre ne­ go što je imao vremena da sh­ vati kakav mu to usijani ši­ ljak kroz oko dopire do mozga. Dva mrtva tela srozaše se na pod džipa. Zanjihan padom jednog od njih, teški redenik pun žutih metaka nekoliko pu ta tiho zvecnu o postolje mitra Ijeza, a onda se umiri. Svud unaokolo vladala je mr tva tišina, kao da je i sama priroda shvatila da je sada vre me za umiranje... Gipkim pokretom ninđa sko­ či u zadnji deo džipa i zagleda se u dvojicu mrtvaca. Jedan od njih neće moći da posluži u smelom planu koji je zamislio, ali će drugi i mrtav odigrati svoju ulogu. Zavukavši prste u krvave ra­ ne, on izvuče šurikene i obrisa ih o odeću Svimerovih ljudi kako bi ih vratio na mesto pod opasačem do trenutka kada će mu ponovo poslužiti. Odgurnu- to nogom, telo onoga sa raspo­ lućenom glavom pade sa vozila u travu. Komadom tankog konca od svile ninđa učvrsti udove dru­ gog mrtvaca za postolje i cev mitraljeza, postavljajući telo koje se lagano kočilo u položaj
B O RILAČKE VESTINE 41 37 čoveka koji pažljivo motri niz cev, a onda pogledom potraži preostalu trojicu. Još uvek su se šunjali oko zadimljenog zaklona, ali su nji hovi pokreti pokazivali kako više, zapravo, i ne očekuju da će pronaći onoga koji je uniš­ tio radar. Za koji trenutak vra tiće se do vozila. On će biti tu da ih dočeka... Jedna od grana drveta pod kojim je džip stajao dovoljno je debela da mu posluži. Sve bolje od boljeg. Osmotrivši još jednom oko­ linu, on podiže ruke i odbaci se od tla. čelični prsti sklopiše se oko grane na visini od dva- naestak stopa nad zemljom i bez napora izvukoše čitavo telo u krošnju. Ovoga puta ne sme zadavati rane koje bi mogle biti vidlji­ ve i iz daleka. Katana je ostao da miruje u svojim koricama, ali je zato iz stisnute pesnice desne ruke štrcalo dugo i vitko sečivo, više nalik igli. Nije to bilo jedno od tradicionalnog o- ružja japanskih ninđi, ali ni Lesli Eldridž nije robovao tra­ diciji; ovaj bodež ubijao je isto onako brzo i tiho kao i oružje iskovano rukom već zaboravlje nog japanskog majstora. Čovćka koji nešto čeka obi­ čno odaje njegovo nestrpljenje, a grana duž koje je ležao bila je tako elastična da bi ga mo­ gao odati i najmanji pokret. Zato je ninđa opustio svoje te­ lo, odmarajući mišiće od kojih će za koji trenutak zahtevati da deluju brzo kao munja. Po­ tpuno nepokretan, prepustio je svom sluhu da mu otkrije polo­ žaj trojke koja mu se približa­ vala. »Svimer ih je dobro obučio«, mislio je. »Nijedan ne progo­ vara ni reči... čuje se samo šum njihovih koraka u travi, šuštanje odeće o telo i zvecka­ nje njihovih pušaka...« »Ali, kladim se da ću im uskoro, ču­ ti i glasove... uskoro, čim pre đu još nekoliko koraka i shva­ te da nešto niie u redu.. .« — Hej! Prigušen povik zaustavio je svu trojicu u mestu. Ninđa se pritajeno osmehnu. Najzad su primetili... — Prokletstvo, on je bio ov- de! — prosikta jedan od one trojice. — Polako... možda je još tu ... — Ko, on? Nije on prokleta neoprezna budala kao Karva- ljo i Rodžers! Ohladio ih je i zbrisao, nije lud da nas čeka!
38 BO RILAČKE VEŠTINE 41 — Stani, Sal... možda je ne­ ka zamka tu. Do đavola, stani, nikud ne žurimo! Ostanite tu i štitite me, boga mu! Moćni mišići ninđe su se na- pinjali. Ako ga onaj koji pođe napređ primeti, biće teško da ućutka svu trojicu pre nego što jedan od njih uspe da opali ra­ fal iz svoje puške i tako upo­ zori Svimera da su njegovi lju­ di napadnuti. Trava zašušta pod samim dr vetom. Do ušiju ninđe dopre prigušena psovka. — Otišao je — reče čovek ispod njega. — Prokletstvo, o- bojica su nečim pogođeni u li­ ce. .. nije ih, dakle, iznenadio. Proklete budale.. . Trava zašušta pod novim ko­ racima. — Isuse! — prosikta neko. — Pogledaj Rodžersovo lice... kao da ga je raspolutio seki­ ram! — Šta ovo znači? Karava- ljo ... on je vezan za mitra­ ljez! Ninđa je čuo sasvim dovoljno da sa savršenom preciznošću od redi položaj sve trojice i redo- sled kojim će ih napasti. Kao i uvek, iznenađenje će biti njegovo najmoćnije oruž­ j e . . . Lako se odbacivši od grane, on se kao puma sruči na ra­ mena ooveka koji je stajao go­ tovo direktno pod njim. Sečivo je mirovalo u stisnutoj pesnici jer je smrt doneo precizan uda­ rac vrhom čizme u vrat, uda­ rac koji je gotovo bez šuma prekinuo kičmu iznenađene žr­ tve. Njegov pogled susrete se sa razroigačenim očima onoga koji je stajao nad unakaženom Ro- džersovom glavom. Zaboravlja­ jući na pušku u rukama, čovek otvori usta da vikne, ali je oš­ tro sečivo bilo brže. Gotovo bez otpora čelični vrh skliznu do srca donoseći trenutnu smrt. Jedini koji je bio u prilici da bilo šta pokuša, poslednji preživeli iz Svimerove patrole, bio je udaljen dva ili tri kora­ ka, sa obe ruke na ivici džipa, spremajući se da skoči u zad­ nji deo. Krajičkom oka prime- tio je ninđin skok i razumno procenio kako više nema vre­ mena da smakne puiku preba­ čenu preko ramena. Nož se u njegovoj ruci stvo­ rio tako brzo da je ninđa mo­ rao da uzmakne jedan korak kako bi izbegao hitar udarac odozdo naviše. Ali je to bilo sve što je treći čovek postigao. Pro tivudarac je stigao tako brzo da
B O RILAČKE VESTINE 41 39 nije imao vremena ni da uzda­ hne. U stvari, uzdah se ču o... gr- goćući u presečenom grkljanu, vazduh pomešan sa krvlju na­ glo je izašao iz pluća koja su i dalje refleksno radila. Kleknuvši kraj oborenog čo veka, ninđa mu steže vratnu maramu oko rane kako bi spre čio dalje krvarenje, a onda, još uvek u klečećem položaju, pa­ žljivo oslušnu. Ništa... samo šum vetra u lišću i . .. I tiho, sve sporije kapanje krvi čoveka vezanog za mitra­ ljez. .. »Petorica manje«, mislio je ninđa, dižući jedno od mrtvih tela na zadnji deo džepa. »Svi- mer mora osetiti ovaj gubitak... sem ako u ovoj pustinji zaista nema čitavu armiju ljudi!« I drugi mrtvac ostao je čvr­ sto vezan sa druge strane mit­ raljeza, u potpuno prirodnom položaju. Sa sleđećom dvojicom nije bdio toliko muke: postavlje ni u sedeći položaj na prednjem sedištu, delovaće potpuno priro dno čak i za osmatrača koji ih sa rastoianja od jedne milje bude pratio jakim dogledom. Njegova odeća imala je istu zaštitnu boju kao i uniforme Svimerovih ljudi; kapa sa obo dom, deo te uniforme, dopuniće sliku kada je bude stavio sebi na glavu i zauzeo mesto za vo­ lanom. Osmehujući se za sebe, nin­ đa okrete ključ i motor tiho za brunda. Ne. Pre nego što krene mora oba­ viti još jedan posao. Ugasivši motor, on dohvati Svimerov toki-voki i pomeri prekidač. — Halo, Svimeru — reče le žerno. — Kako ide? — Gle, ti si još ovde? — do­ pre glas iz zvučnika. Bez trač­ ka iznenađenja u sebi. — Mi­ slio sam da si otišao, kad već nećeš da mi se javiš... — Imao sam društvo — osme hnu se Lesli. — Petorica tvojih ljudi muvali su se u blizini, pa nisam hteo da ih ometam šu­ movima koji bi mogli dopreti iz tvoje sprave... — Tako sam nešto i pretpo­ stavljao. Zakasnili su, znači, a? — Prilično. Koliko znam, još uvek se vrte oko radara. Isklju čio sam ga da ne bi trošio stru­ ju, uzgred... — Primetio sam, ninđo. Ka­ ko tvoji prijatelji? — Odlično... pozdravljaju te. A kad smo već kod prijate­ lja. .. ako se ne varam, rekao
40 B O R IL AČ K E VESTINE 41 si da će ih uz tebe biti samo dvojica! — Tačno, rekao sam. — Pa? Dubok uzdali. — 2ao mi je, Eldridž. Suviše si opasan. Moji ljudi ipak nisu u istoj klasi sa borcem kakav je Tabasko Pit, pa čak i sa tom malom Japankom za koju ka­ žu da je pravi majstor borilač­ kih veština. — Vrlo dobro, Svimeru. Od­ govara mi što si napustio jedno od utvrđenih pravila... to zna­ či da sada ni ja više ne moram da ih se pridržavam, zar ne? Mirnim pokretom, Lesli isk­ ljuči toki-voki i vrati ga na njegovo mesto, a zatim pono­ vo pokrete motor džipa i oslo­ bodi ručnu kočnicu. Načinivši polukrug, vozilo poče da se spušta niz neravni obronak. Proći će gotovo pola sata pre nego što stigne u blizinu mesta koje su nazivali Zmijskom ru­ pom. Prvi udarac runde već je bio nanesen. Njegov plan zahtevao je da sada u akciju stupi Taba- sko P it... * * * U svom skrovištu pored reke Pit je sa mnogo više nestrplje­ nja očekivao razvoj događaja, iako ga je ninđa upozorio da se ne sme odati nijednim pokre­ tom. U stvari, upozorenje je bilo suvišno, jer su pored mesta na kojem se krio od jutra prošle već tri patrole, sastavljene od po dva čoveka naoružana auto­ matskim puškama M —1 i od po jednog psa divljeg izgleda. Tabasko se svaki put zadovo­ ljno iscerio u svom zaklonu mi sleći o lukavstvu ninđe koji ga je poslao na drugu stranu re­ ke. — Nije baš u skladu sa do­ govorenim pravilima mrm­ ljao je — ali, do đavola sa njima! Ni Svimer ih se, uosta­ lom, ne drži... video sam svo­ jim očima šestoricu ljudi, a ne bi smelo da ih bude više od troje... Kako je vreme odmicalo, me đutim, Pit je postajao sve ner vozniji i sve češće dobacivao prezrive poglede spravi kojom ga je ninđa za ovu priliku na­ oružao. — Gde je pronašao ovu gvož đuriju — mrmljao je za sebe. — Kao da nema dovoljno po- verenja da neću pucati ako za ista ne budem primoran na to ,.. do đavola!
B O RILAČKE VESTINE 41 41 Umesto pištolja velikog kali­ bra, oružja koje je Pit često ko ristio kao podršku svojim moć nim pesnicama, Lesli mu je dao bezimeno, oružje sopstvene konstrukcije koje je najviše na likovalo sređnjovekovnom samo strelu. Umesto tetive od životi njskih creva, naravno, imalo je čeličnu oprugu, dok su strelice zamenile čelične pločice u obli­ ku polumeseoa, tako oštre da ih je morao vrlo oprezno vadi­ ti iz torbice u kojoj su bile spa kovane. »Nema domet kao tvoj piš­ tolj«, objasnio mu je ninđa, »ali ni mnogo manji od njega. Što je najvažnije, ubija brzo i tiho, ako pogodiš u pravo me- sto... Gledaj!« Pit zavrte glavom, još jedn­ om se setivši kako je čelični polumesec glatko probio dasku debelu čitav inč na rastojanju od trideset jardi. U stvari, novo oružje mu se sviđalo, a gunđao je samo da bi savladao nestrpljenje koje je, uzgred, bilo i njegova naj­ veća mana. Prokletstvo, šta ra di taj Eldridž? Trebalo je već davno da digne radar u vaz- duh i tako počne da ostvaruje plan koji su smislili. — Ah! Konačno! — procedi kroz zube. — Konačno! Stub dima pod vrhom plani­ ne predstavljao je ugovoreni signal koji će Svimerovu paž­ nju privući na tu stranu. Zado­ voljno se cereći, Pit dohvati svoje oružje, ali ipak natera se­ be da još nekoliko trenutaka ostane u zaklonu. Pet minuta kasnije imao je priliku da sebi čestita na strp­ ljenju, jer iza okuke reke izbi još jedna patrola, krećući se ovoga puta u suprotnom prav­ cu od prethodne tri. Svimer je veoma dobro znao prednosti pa trola koje se ne kreću po utvr­ đenoj stazi i u određenim vre­ menskim intervalima. — Samo što budake gledaju u suprotnom pravcu — mrm­ ljao je Pit tiho. — Što se njih tiče, Leslijev plan je uspeo, svi bulje samo u tu planinu, ali se pitam šta li im sada šef radi... Pa, ako bude i dalje išlo ovako, uskoro ću dobiti priliku da i to doznam... j Sačekavši da patrola odma­ kne, Pit skliznu niz strmu oba­ lu i bez oklevanja zagazi u vo­ du, prisećajući se orijentira ko­ je mu je ninđa prošle noći po­ kazao. Zaobilazeći nevidljive prepreke na dnu, prešao je pe­ desetak jardi vode za dvostru­ ko veći broj sekundi i nestao u šiblju na drugoj obali.
42 B O R IL A Č K E VEŠTINE 41 Neprimećen ... Tek tada je dopustio sebi da zaista odahne, jer i pored sveg poverenja u Leslija, nije uspe- vao da shvati kako će usred da­ na preći reku koja mu se čini­ la bezgranično širokom. A op­ et, drski plan ninđe potpuno je uspeo. Kao i obično, uostalom... Ocedivši vodu sa nogavica, žurnim korakom pohita u pra­ vcu gomile stena označene ime nom Zmijska rupa. Dim na pla nini, u to se već uverio, pri­ vukao je pažnju Svimerovih ljudi. Sada je trebalo da se ču va samo skrivenih zamki ko­ jima je čitav teren bez sum­ nje bio gusto posejan. Isuviše gusto. Shvatio je to kada je među retkim drvećem pre naslutio nego što je ugle­ dao visoku ogradu od bodljika­ ve žice. »Lesli je bio u pravu«, pomi­ sli. »Ovde je Svimerov glavni štab ili kako to već zove, pro­ klet bio. Nema šta, odabrali smo pravo ime za to đavolsko mesto. .. H m m .. . da ipak po­ gledam tu žicu izbliza mož­ da. ..« Oko bodljikave žice, među­ tim, zapazio je isprepletane mnogo tanje izolovane kablo­ ve povezane sa alarmnim ure­ đajima i televizijskim kamera­ ma, vešto skrivenim u gustišu i među stenama. Izbekeljivši se prema stenama, za slučaj da neko ipak posmatra njegovo li ce na televizijskom ekranu, Pit nastavi da se šunja skrećući na sever, paralelno sa bodlji­ kavom žicom. »Ne znam šta me je upozo­ rilo«, reći će mnogo kasnije Le sliju. »Sem ako možda taj tvoj japanski haragei nije postao za razan, pa sam i ja stekao malo veštine. Tek...« Tek, okrenuo se u pravom trenutku da ugleda razjaplje­ ne čeljusti ogromnog psa koji mu se približavao dugim be- šumnim skokovima. Usta živo­ tinje otvarala su se i zatva­ rala, kao da laje, ali su mu gla sne žice svakako bile prerezane kako ničim ne bi upozorio ne- srećnu žrtvu na koju se okomi. Pas je već bio na vrhuncu svog poslednjeg skoka, tako da Pit nije imao vremena ni da podigne svoje oružje. Umesto toga, učinio je jedino što se moglo učiniti: podigao je obe ruke pred lice i elastično pao na leđa, poduhvatajući životi­ nju obema nogama u trbuh i koristeći silinu njenog naleta da je prebaci preko sebe.
BORILAČKE VESTINE 41 43 »To sam učinio«, pričao je, »ali je nevolja bila u tome što sam ja imao samo dve noge, a taj dripac četiri. Naravno, sna­ šao se mnogo brže od mene i već bio u skoku dok sam se ja tek dizao na kolena.. .« Samo što je ovoga puta Ta­ taasko bio spremniji za napad nego trenutak ranije. Njegove moćne šake sklopile su se oko kosmatog vrata i on je uspeo da zadrži razjapljene čeljusti n a . palac od svog grla. Oseća- jući vreli dah životinje na li­ cu, on nape mišiće, podižući psa sa zemlje. Uz suv prasak, kičma, nesre- ćne životinje se prekide. Ste­ žući zube, Pit je odbaci dale­ ko od sebe u gustiš i užurba­ no poče da pipa po travi, tra­ žeći svoje oružje. — Na tvom mestu ja bih os­ tavio to dole — posavetova ga jedan glas iz gustiša. »Kako sam se osećao, pita­ te?«, govorio je Pit kasnije. »Pa, otprilike kao kada igram poker i grdno se namučim da skupim četiri keca, a onda mo­ mak preko puta mene tresne na sto fleš rojal...« Karte svakako nisu bile Ta- basko Pitu na umu u tom ča­ su. Oprezno je odvojio šake od zemlje i počeo lagano da ih di že nad glavu. — Vrlo pametno — pohvali ga glas iz zaklona. — Volim pametne momke. .. samo tako drži ruke, prijatelju, i ne po­ kušavaj nikakve gluposti... — Neću. . . — promumla Pit. — Danas sam već napravio je dnu glupost suviše, hvala... — Šta si rekao? — Ništa, do đaovola! Ništa što bi se tebe ticalo! — Je li? Onda fino i polako ustani sa rukama nad glavom... Tako... okreni se, baš me za­ nima koga sam to uhvatio, pri jatelju.. . Pit uspe da na usne natera nešto što je trebalo da bude prezriv osmeh. Uostalom, čovek pred čijom je puškom stajao nije ni zaslužio ništa bolje... — Mat Džeger! — uzviknu Tabasko razočarano. — Od svih prokletih revolveraša u ovoj prokletoj zemlji morao sam da naletim baš na tebe! Lice sa tankim usnama i le­ denim plavim očima ispod či­ tavog plasta neuredne svetle kose ostade nepomično. Isto kao i puška sa montiranim dogled- om, uperena Pitu u stomak. — Nemam sreće — sleže Dže ger ramenima. — Nadao sam se da ću naleteti na onu Eldri-
44 B O R IL AČ K E VESTINE 41 džovu malu Japanku, a umesto nje naleteo sam na medveda... Je li tačno da je nenadmašna u krevetu? Nisi je probao? Pla šiš se Eldridža ili ti ona nije dala? Skrivajući pokret očiju spu­ štenim kapcima, Pit očajnički pretraži prostor oko sebe. Ni­ šta što bi mu moglo pomoći, a do Džegera ima punih deset jardi. Ako nešto pokuša, tip sa snajperom imaće vremena da ga pogodi bar šest puta pre nego što stigne do njega. Ne, suviše je toga znao o brzini Mata Džegera da bi se takav rizik isplatio. .. — Šta je, Tabasko? Napu­ nio si gaće od straha, a? Ne boj se, neću te odmah ubiti... moj gazda želi da porazgovara s tobom, znaš. Po meni, čisto gubljenje vremena, ali znaš ka ko je — gazda je gazda! Haj­ de, kreni polako ispred mene... Uzdahnuvši, Pit pođe prav­ cem koji je Džeger pokazao vr hom cevi. Nije se okrenuo ni­ jednom, a to nije bilo ni po­ trebno, jer ga je Svimerov 00- vek svojim dugim jezikom če­ sto podsećao da je još uvek u blizini. Bodljikava žica skretala je prema istoku, tamo gde je šu­ ma prestajala i gde se gomila stena nadnosila nad travnatu površinu izbrazdanu tragovima mnogih točkova. Pit baci pogled pun nade prema planini. Vreme zakaza­ nog sastanka sa Leslijem se bližilo. Ako je ninđa uspeo da zavara Svimerove ljude koji su krenuli za njim, onda bi se možda uskoro mogao pojaviti i izvući ga iz nevolje u koju je zapao sopstvenom neoprez- nošću.. . Hm m ... tamo gore... I protiv svoje volje, Pit za- stade Vetar mu do ušiju done­ se prigušeni šum snažnog mo­ tora. — Šta je? — prosikta Dže­ ger iza njega. — Zašto si stao, do đavola? — Neko dolazi — sleže Pit ramenima. — Tvoji prijatelji, izgleda... — Lezi! — Zašto? To mora da su tvo ji, čoveče... mi nemamo nika­ kvih džipova ovde... — Dole, proklet bio, inače... — U redu, u redu — huknu Pit i umorno se spusti na još vlažnu travu. Čudila ga je Dže gerova sumnjičavost; među dr većem sada se već sasvim jas­ no video džip sa mitraljezom u zadnjem delu i petoricom ljudi u uniformama zaštitne boje.
BORILAČKE VESTINE 41 45 — U redu je — javi se i Džeger. — Ustani, ali polako... to je Vajler sa njegovima. Pi­ tam se da li su i oni imali sre će kao ja ... I ne tražeći dozvolu, Pit se lagano okrete, u nadi da će džip privući svu Džegerovu pa žnju. — Ne mrdaj! — prosikta o- vaj. Cev puške i dalje je gle­ dala Pita u oči. Rezignirano slegnuvši rame­ nima, Tabasko se okrete prema džipu koji je upravo silazio niz poslednji obronak planine. Hmmm. .. Nešto u položaju one dvoji­ ce pozadi, pored mitraljeza... Potpuno nepomični, čak i ka­ da točkovi poskoče na nerav­ ninama. .. Pit obliznu iznenada suve us ne, osećajući kako mu je srce brže zakucalo. Vozač je imao natučenu kapu nisko na čelu, ali oblik tih ramena, držanje glave, sigurni pokreti ruku na volanu... On ispod oka pogleda prema Džegeru i opsova u sebi. Pogled Svimerovog čoveka takođe je bio uperen u vozača. Cev puške lagano je skretala od Pita prema njem u... Pit odmeri rastojanje do Dže gera. »I dalje deset jarđi«, pomisli. »Moram .biti đavolski brz, ako želim da iz ove gužve izađem bez rupe kroz koju bi mi mo­ glo izaći sve pivo koje sam u životu popio...« Duboko udahnuvši, on nape snažne mišiće nogu i odbaci se od tla, šireći ruke u zagrljaj koji će zgnječiti Džegerov gru dni koš ako stignu do njega... Ne! Krajičkom oka čovek sa pu­ škom primetio je Pitov pokret i munjevito se okrenuo prema njemu. U očima mu blesnu pla men; prst se zgrči na okidaču i Tabasko jasno vide, kao na usporenom filmu, kako se na ustima cevi pojavljuje oblačić dima. .. * * * Miris sveže krvi bio je pr­ vo što je Tabasko Pit osetio kada mu se svest vratila. Ma­ lo je podigao iznenađujuće te­ šku glavu i s naporom otvorio oči. Nebo nad njim pijano se kla tilo i on tek tada shvati da po­ trbuške leži u zadnjem delu džipa koji luđačkom brzinom juri po neravnom terenu. Gla-
46 B O R ILAČK E VESTINE 41 Va mu je bila oslonjena o ne­ što otužno meko i neprijatno hladno... Mrtvo telo čoveka u odeći zaštitne b oje... Osećao je tup bol u glavi, ali ništa drugo. Ništa niže od vrata.i. Pit sklopi oči nastojeći da utiša bučanje u prostoru izme­ đu ušiju. Video je dim na us­ tima cevi uperene tačno u nje ga i instinktivno se okrenuo na bok da bi Džegeru smanjio metu. Šta se potom dogodilo? Da li ga je metak pogodio u kičmu? To bi moglo objasniti činjenicu da ne oseća svoje udove... Usne mu se pomeriše da bi propustile jedva čujnu psovku. »Ne govori gluposti, mladi­ ću«, reče u sebi. »Da te je sa one daljine pogodio u kičmu, ti bi već čuo harfe, a ne bi te truckali na ovom prokletom dži pu pored momka koji je sigur­ no već poodavno mrtav. ..« Ta utešna pomisao vrati mu hrabrost i on natera sebe da podigne glavu. — Hej! — reče slabašnim glasom. — Ortak, reci mi po­ šteno da li je ovde samo mo­ ja glava ili i sve ostalo? Lesli mu dobaci kratak os- meh preko ramena, potpuno ko ncentrisan na vožnju među kru pnim kamenjem koje su po nje govom putu pre nekoliko mi- liona godina razbacali glečeri sa planine Blek. — Sve ti je tu — reče. — Čak i nešto više nego kad smo se rastali. Sinoć nisi imao ni­ kakvu rupu u grudima, čini mi se.. . — U grudima L es... — Nešto nije u redu? — Sve je u redu... od vra­ ta naviše. Dole ništa ne ose- ćam .. . — To se događa momcima sa tvrdim rebrima, Pite. Me­ tak je skliznuo, tako da su ti pluća ostala čitava. Šok je bio vrlo snažan, pa si izgubio sve­ st. .. — A ha... i gde me sada vo­ diš? Kod doktora? — Nešto slično. Potražićemo Sumiko, ona će te lečiti. Gledajući u svoje ruke, Pit ih natera da se rašire, a onda se s naporom okrete. Međutim, pred očima mu se mutilo ta­ ko da nije uspeo da vidi bog zna šta. — Ortak... da li nas neko goni? — Za sada ne. Iako pretpo stavljam da neki skriveni os-
BORILAČKE VESTINE 41 47 matrač već javlja Svimeru ko jim smo se pravcem uputili. — A Džeger? — Džeger? Taj neće više ni koga progoniti, ne brini... Pit sa olakšanjem spusti gla vu na mrtvo telo pod sobom. — Šta se dogodilo s njim? — upita ne otvarajući oči. — Da li si nekada video čo- veka na koga su kola naletela brzinom od osamdeset milja na sat? Tabasko se nasrneja i po pr­ vi put oseti bol u ranjenim gru dima. — Hej! — uzviknu sa ola­ kšanjem. — Sada me boli! — To je dobro. Možeš li da se uspraviš bar u sedeći polo­ žaj? Pit zastenja. — Prokletstvo... zašto me mučiš, Les? — Ti ne čuješ ništa? —- Neee... buči mi u glavi, to je sve... —Ne buči ti samo u glavi. Svimer je poslao helikopter za nama. — Ohoh! To nije dobro... da kidamo sa džipa? Ninđa je ćutao. Pit je znao da on sada osmatra okolinu tražeći najpogodniji izlaz iz si tuacije u kojoj su se našli. — Ne vredi, Pite. Stići će nas pre nego što pronađemo po godno mesto da se zakloni­ mo. . . — Dobro, dobro... u ovoj ekipi čovek ne može da se od­ mori čak ni na samrti. Je li ovaj krš od mitraljeza ispra­ van? — Trebalo bi da jeste. Ni­ sam ga dirao. Stežući zube, Pit se uhvati za postolje mitraljeza i neka­ ko uspravi u sedeći položaj, tražeći pogledom helikopter na nebu obasjanom suncem. Kri­ vudanje kojim je Lesli u ve­ likoj brzini zaobilazio prepre­ ke nije mu u tome baš poma­ galo. .. Vrteći glavom, Pit na trenu­ tak sklopi oči, zaslepljen sun­ cem. Kada ih je otvorio, zbu­ njeno se zagledao u gejzir ze­ mlje i dima koji se podigao desetak jardi iza njih. — Top od dvadeset milime­ tara — reče glasno. — Ti mo­ mci gore imaju top od dvade­ set milimetara... — Razlog više da i ti ko­ načno pomiluješ taj mitraljez tamo, Pite! Uhvativši u nišanu bleštavi mehur pleksiglasa, Pit pritisnu obarač, nešto nerazgovetno mr­ mljajući.
48 B O R ILAČ K E VESTINE 41 — Hej! — pobuni se mnogo snažnijim glasom kad džip iz­ nenada ponovo skrenu oko je­ dne stene. — Ako tako voziš, neću ih pogoditi u sledeća tri meseca! — Da nisam vozio tako, ti ne bi morao da brineš o sle­ deća tri meseca, Pite — nasrne ja se ninđa. — Niti o bilo če­ mu drugom.. . — Odustao je! — zaurla iz­ nenada Tabasko. — On beži, Les! Beži! Ninđa baci pogled preko ra­ mena prema letelici koja se žurno dizala, praćena oproštaj­ nim Pitovim rafalom. — Možeš li da skočiš, Pite? — Sada mogu sve, do đavo­ la! Kao da je energija sa mi­ traljeza prešla na m ene.:. Ču­ dno, a? — To se događa u borbi. Vidiš onaj žbun desno? — A ha... — Tu skoči i nikud ne mrdaj dok ne dođem po tebe. U re­ du? Pit je ćutao, prikupljajući snagu. Levom rukom pritiski­ vao je ranu koja je od napora ponovo počela da krvari. — Sad, Pite! Zemlja ga je dočekala sna­ žnim udarcem u lice i odbacila u bodljikavo granje. Kreštavo je opsovao, ali nije gubio vre- me: radeći i rukama i nogama, kao gušter se zavukao u žbu- nje i tu ostao prateći pogled­ om oblak prašine koji je os­ tajao za džipom. A li... — Šta on to radi? — proša­ puta uzbuđeno. — Nije mogu­ će da ne vid i... Kao da je za volanom slep vozač, džip je jurio pravo pre ma steni koja se isprečila na njegovom putu. Pit instinktiv­ no zatvori oči. Da to nije učinio, video bi senku koja je u poslednjem trenutku iskočila iz džipa i ot­ kotrljala se po travi, zasuta de lovima vozila koje se bukval­ no razíetelo uz užasan tresak. Plamen je buknuo odmah, ali se brzo i primirio, pokazu­ jući da u rezervoaru nije bilo mnogo goriva. Pit zatrese glavom da bi ra sterao maglu i potraži pogle­ dom figuru u odeći zaštitne boje. Nije je video, ali ga to nije uznemiravalo, jer je znao da ninđa ume da postane po­ tpuno nevidljiv kada to zaželi. Tiho je zviznuo, ne napuš­ tajući zaklon. Zvižduk koji mu je odgovorio dobro je pozna­ vao. Njime ga je ninđa upozo­
B O RILAČKE VESTINE 41 49 rio da miruje i bude oprezan, jer je opasnost u blizini. Nepotrebno, jer je i sam čuo zvuk motora helikoptera koji se ponovo vraćao u poteru. »Svimer negde ima odlično postavljene osmatrače«, mislio je, »kojima malo šta u ovom predelu može da promakne. Le sli je upozorio da će tako bi­ ti i planirao da ih još ove noći ukloni. Sutra bi trebalo da bu de mnogo lakše... ako dočeka­ mo jutro...« Ona magla pred očima ni­ kako mu se nije razilazila i to ga podseti na ranu. Prsti­ ma leve ruke oprezno je opi­ pao ranjeno rebro... Čitava desna strana grube košulje bila je mokra i teška od krvi. Stežući zube, on dla­ nom pritisnu otvorenu ranu, znajući da to neće mnogo po­ moći sve dok ona ne bude pre- vijena po svim propisima. »I dok ne budem mogao da mirujem neko vrem e... bar dva ili tri sata«, mislio je os­ luškujući zvuk' helikoptera. »Lesliju se to neće svideti, jer... prokletstvo!« Tih nekoliko trenutaka mi­ rovanja dalo mu je priliku da konačno shvati svoju situaci­ ju. Lesli mu neće dopustiti da se i dalje bori! U to nema nikakve sumnje. Sa ledenom izvesnošću on je sada znao da je obračun sa Svimerom za njega već zavr­ šen. Sem ako... Sem ako — na bilo koji na­ čin — ne uveri ninđu da je još uvek u stanju da se nosi sa Svimerovim ubicama. .. Znao je da njegovo moćno telo može izdržati sve napore koje mu nametne u narednih pola sata... ili bar dvadeset minuta. Posle toga... Posle toga nije važno... Sve bi bilo veoma jednos­ tavno kada bi neki od Svime- rovih ljudi sada bio nadohvat njegovih ruku. Ili kada bi momci iz heliko­ ptera bili tako neoprezni da se spuste tamo gde ih može napasti... Kao da odgovora na njego­ vu neizrečenu želju, helikopter napusti kruženje nad ostacima džipa i u dugom luku poče da se spušta prema mestu gde se Tabasko Pit skrivao... * * Jfc Žbun se njihao na talasima vazduha stvorenim od rotora
50 B O R ILAČK E VESTINE 41 helikoptera, ali čovek skriven u lišću povijao je svoje elas­ tično telo u skladu sa njiha­ njem grana, motreći oštrim po­ gledom svaki pokret u provi­ dnoj kabini. »Ova ptica bi mi dobro do­ šla«, mislio je, »da prebacim Pita i Sumiko na sigurno me- sto. Oni svakako žele da pre­ traže ostatke džipa, ali ne ve- rujem da će pilot izaći. On će ostati na svom mestu, spre­ man da se digne na najmanji znak opasnosti. Ovoga puta mo ram biti mnogo brži nego obi­ čno. . . Trojica ljudi hitro su isko­ čila, pokazujući odličnu uvež- banost u sličnim poduhvatima. Dvojica su pali na kolena sa obe strane vrata helikoptera, sa puškama na gotovs, motreći na svaki pokret u okolini. Treći, krupan čovek crvenog lica, uputio se prema zadim­ ljenim ostacima pored stene. Put ga je vodio pored samog žbuna u kojem se krio ninđa, ali ovaj ostade nepomičan. Op reznost prosečnog čoveka naj­ veća je u početku, a onda la­ gano pada do tačke u kojoj je iznenađenje moguće i verova- tno. .. A li... Stisnuvši zube, ninđa vrati za pojas bodež kojim se sat ranije tako uspešno poslužio. Među prstima se bešumno st- voriše tri šurikena, već spre­ mna za bacanje. Njegov prvobitni plan, da sko či do helikoptera i savlada nje govu posadu udarcima bodeža morao je biti odbačen, zbog nerazumnog poteza Tabasko Pita:- »Šta je to, do đavola, nau­ mio?«, mislio je, gledajući ka ko se Tabasko s mukom izvla­ či iz cestara u kojem se skri­ vao. »Mora znati da nema sna­ ge da ih savlada... osim ako ne želi da meni pruži priliku da se dočepam helikoptera.. .« Ljudi sa puškama disciplino- vano su ostali na mestu, uperi­ vši svoje oružje prema čoveku koji je sada posrćući krenuo prema njima, pritiskujući ru­ kom krvavo mesto na košulji. Onaj treći još uvek nije izvla­ čio veliki automatski pištolj iz futrole za pojasom, ali se od­ makao od olupine i oprezno krenuo prema Tabasku. »Suviše je samouveren«, pro cenjivao je ninđa. »Interval koji će mu biti potreban da izvuče pištolj, ubaci metak u cev i opali, morao bi mi biti
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice

Recommended

Nindja 047 derek finegan - noc za umiranje
Nindja 047 derek finegan - noc za umiranjeNindja 047 derek finegan - noc za umiranje
Nindja 047 derek finegan - noc za umiranje
zoran radovic
 
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkeraNindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
zoran radovic
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
Milenko Gavric
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
zoran radovic
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi
Milenko Gavric
 
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
zoran radovic
 
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklaNindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
zoran radovic
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
zoran radovic
 

Recommended

Nindja 047 derek finegan - noc za umiranje
Nindja 047 derek finegan - noc za umiranjeNindja 047 derek finegan - noc za umiranje
Nindja 047 derek finegan - noc za umiranje
zoran radovic
 
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkeraNindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
zoran radovic
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
Milenko Gavric
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
zoran radovic
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi
Milenko Gavric
 
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
zoran radovic
 
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklaNindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
zoran radovic
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
zoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
zoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
zoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara
Milenko Gavric
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
zoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
zoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
zoran radovic
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
zoran radovic
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
Milenko Gavric
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
zoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindju
Milenko Gavric
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
zoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
zoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
zoran radovic
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
zoran radovic
 
Nindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeni
Nindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeniNindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeni
Nindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeni
zoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
zoran radovic
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
zoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
zoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
zoran radovic
 
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romaniNinđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Dijana Martic Mrkonja
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
zoran radovic
 
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Balkanski Posetilac
 

More Related Content

What's hot

Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
zoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
zoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara
Milenko Gavric
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
zoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
zoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
zoran radovic
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
zoran radovic
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
Milenko Gavric
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
zoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindju
Milenko Gavric
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
zoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
zoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
zoran radovic
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
zoran radovic
 
Nindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeni
Nindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeniNindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeni
Nindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeni
zoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
zoran radovic
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
zoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
zoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
zoran radovic
 
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romaniNinđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Dijana Martic Mrkonja
 

What's hot (20)

Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindju
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
 
Nindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeni
Nindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeniNindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeni
Nindja 015 derek finegan - kad zvizde surikeni
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
 
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romaniNinđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
 

Similar to Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice

Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
zoran radovic
 
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Balkanski Posetilac
 
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
zoran radovic
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
zoran radovic
 
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Balkanski Posetilac
 
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
zoran radovic
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
zoran radovic
 
Sejn065 dzekslejd-nadmudrenibanditpanoramiksemer-170430184423
Sejn065 dzekslejd-nadmudrenibanditpanoramiksemer-170430184423Sejn065 dzekslejd-nadmudrenibanditpanoramiksemer-170430184423
Sejn065 dzekslejd-nadmudrenibanditpanoramiksemer-170430184423
zoran radovic
 
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Balkanski Posetilac
 
Sejn 030 dzek slejd - jahanje u smrt
Sejn 030 dzek slejd - jahanje u smrtSejn 030 dzek slejd - jahanje u smrt
Sejn 030 dzek slejd - jahanje u smrt
Balkanski Posetilac
 
Sejn030 dzekslejd-jahanjeusmrtmatorimikicaemeri-170415154427
Sejn030 dzekslejd-jahanjeusmrtmatorimikicaemeri-170415154427Sejn030 dzekslejd-jahanjeusmrtmatorimikicaemeri-170415154427
Sejn030 dzekslejd-jahanjeusmrtmatorimikicaemeri-170415154427
zoran radovic
 
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
zoran radovic
 
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
Balkanski Posetilac
 
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtiNindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
zoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
zoran radovic
 
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
zoran radovic
 
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Balkanski Posetilac
 
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metakSejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Balkanski Posetilac
 
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
zoran radovic
 
Sejn 084 dzek slejd - zena bez straha
Sejn 084 dzek slejd - zena bez strahaSejn 084 dzek slejd - zena bez straha
Sejn 084 dzek slejd - zena bez straha
zoran radovic
 

Similar to Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice (20)

Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
 
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
 
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
 
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
 
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
 
Sejn065 dzekslejd-nadmudrenibanditpanoramiksemer-170430184423
Sejn065 dzekslejd-nadmudrenibanditpanoramiksemer-170430184423Sejn065 dzekslejd-nadmudrenibanditpanoramiksemer-170430184423
Sejn065 dzekslejd-nadmudrenibanditpanoramiksemer-170430184423
 
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
 
Sejn 030 dzek slejd - jahanje u smrt
Sejn 030 dzek slejd - jahanje u smrtSejn 030 dzek slejd - jahanje u smrt
Sejn 030 dzek slejd - jahanje u smrt
 
Sejn030 dzekslejd-jahanjeusmrtmatorimikicaemeri-170415154427
Sejn030 dzekslejd-jahanjeusmrtmatorimikicaemeri-170415154427Sejn030 dzekslejd-jahanjeusmrtmatorimikicaemeri-170415154427
Sejn030 dzekslejd-jahanjeusmrtmatorimikicaemeri-170415154427
 
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
 
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
 
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtiNindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
 
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
 
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
 
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metakSejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metak
 
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
 
Sejn 084 dzek slejd - zena bez straha
Sejn 084 dzek slejd - zena bez strahaSejn 084 dzek slejd - zena bez straha
Sejn 084 dzek slejd - zena bez straha
 

More from zoran radovic

KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdfKI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
zoran radovic
 
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
zoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
zoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
zoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
zoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
zoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
zoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
zoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
zoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdfKI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
 
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 

Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice

  • 2.
  • 4. SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: ZUBI ZMIJE OTROVNICE Autor: Derek Finegan Recenzija: Slobodan Lukić Lektor: Mirjana Šterijevski Korektura: Nada Maksimović Slog i štampa: »Litopapir«, čačak © 19866. DEN PRESS BORILAČKE VEŠTINE - NINĐA BR. 41 - OKTOBAR 1986. GODINE. Cena 200 din. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevića 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijevski. Urednik: Borivoje Lošić. Izda­ vački savet: Anđelka Milojković (pređsednik), Milica Bogo- jević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekie, Anđelko Vidosavlje- vić, Dragica Mićović, Miroslav Joković, Miladin Marković, Kr­ ste Zlatevski, Nada Maksimović, Ružica Vukašinović, Vesna Jelesijević, Gojko Štulović, Svetlana Mijatović, Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Štampa »Litopapir«, čačak.
  • 5. Derek Finegan ZUBI ZMIJE OTROVNICE — Pogledaj, Les — rekla je devojka tiho. — Sunce i oke- an... kao da se sa neba sliva krv i razliva po površini... Covek ozbiljnog preplanulog lica i izrazito crne kose osmeh- nuo se i dotakao joj ruku. — Zalazak sunca. Takva sli ka često se viđa u ovo doba da­ na, Sumiko. Ona zimogrožljivo skupi ra­ mena. — Ne znam. Danas mi sve to izgleda, kao... ne znam. — Zao ti je što odlazimo oda­ vde? — I to, ali... Laganim pogledom, kao da želi da u pamćenje upije svaki detalj, devojka pređe pogle­ dom oko sebe. Njih dvoje sede li su u stolicama od trske na samoj ivici stenovite hridine koja se sa tog mesta strmo spu štala prema okeanu, čiji su ta- lasi zapljuskivali kamen stoti- nak jardi pod njihovim noga­ ma. Pogled na okean, međutim, ometala je gusta živica ođ supt ropskog rastinja koja je isto­ vremeno sprečavala da se sa nekog od brodova u prolazu vi di i niska kućica obrasla puza- vicama pred kojom su njih dvo je sedeli. One koji čeznu za samoćom na prenaseljenim obalama Ka- lifornije ovo mesto bi oduševi­ lo. Skriveno od pogleda sa svih strana, i gotovo nepristupačno, bilo je to gnezdo idealno za dvoje zaljubljenih. Ili ljude koji se kriju... — Koliko smo već vremena ovde? — upita devojka zabacu jući sa lica dugu crnu kosu ko
  • 6. 4 BOR ILAČK E VESTINE 41 ju je kovitlao večernji poveta- rac. — Dve godine, dve i po? — Gotovo u dan dve godine. Duže nego što sam mislio. — Da li ćemo ikada imati neko slično mesto, Les? I ... ni­ je važno? Čovek pored nje protezao je svoje snažno, mišićavo telo, za gledan u okean. Raskošne jahte nisu se zadržavale na ovom de lu obale, kao noćni insekti pri­ vučene svetlostima San Franci ska koji se nalazio dvadesetak milja severnije. — Htela si da pitaš da li za­ ista moramo da odemo odavde, Sumiko? — D a... — Moramo. — Ipak, sve to možda ima i drugo objašnjenje. Najzad, ni­ šta neobično se nije dogodilo, zar ne? Muškarac se nasrneja, privla čeći njenu glavu na svoje gru­ di. — Tipična ženska reakcija — reče. — Ne želiš da napustiš mesto koje si dugo smatrala svojim domom, je li tako? — Možda—nasmeja se i ona. — U svakom slučaju, ne ide mi se odavde! — Ni meni. Međutim, trago­ vi koje sam našao na prilaz­ nom putu, avion koji se dani­ ma vrzma po okolini, brodovi sa kojih neko dogledom strpiji vo osmatra predeo oko kuće... — Sve to može biti i čista koincidencija. — Tačno. Sve to događalo se i ranije, u redu, ali kada se iste stvari ponavljaju iz dana u dan, to nije koincidencija, de- vojčice. Neko je otkrio naše sk- rovište i zato moramo potražiti drugo. — Ko, Lesli? — Ne znam, ali ću svakako saznati, a onda ... Ona istrže svoju ruku iz nje gove. Užurbano je treptala ma­ lo kosim, japanskim, očima, kao da želi da iz njih odagna neželjene suze. — A onda, Lesli? Ponovo krv.. . potoci krvi? To je ono što želiš, zar ne? Njegovo lice otvrdnu, ali se u tamnoplavim očima i dalje moglo videti samo osećanje ne žnosti prema krhkoj devojci pred njim. — Mislim da ti ništa više od toga nikada nisam ni obećavao, devojčice? Ona oštrim pokretom ponovo ukloni kosu sa lica. Vetar sa pučine postajao je sve svežiji kako je kolut sunca dublje to­ nuo u okean. — Ne. Nisi.
  • 7. B O R ILAČK E VEŠT1NE 41 5 —Ali si mislila da ću se u- moriti i povući u miran život? I dopustiti kriminalcima, trgov­ cima oružjem, drogom, plaće­ nim ubicama da nekažnjeno vr šljaju Zapadnom obalom? — Ti nisi jedini koji se bori protiv njih, Les. Ono što si do sada učinio, sasvim ie dovo- ljno! On se uspravi, zamišljeno po smatrajući jednu mrljicu na horizontu. Njeni obrisi postaja li su sve oštriji na krvavocrve noj pozadini zalazećeg sunca. — Hajde — reče. Ne že­ lim da sada razgovaramo o to­ me, Sumiko. Idemo da vidimo da li je Pit završio sa pakova- njem. Njena ramena bila su ukoče­ na, oči uprte u površinu okea- na. — Odmah ću doći. Idi ti. On je još nekoliko trenutaka gledao u nju, a onda slegnuo ramenima i krenuo preko tra­ vnjaka prema kući. Gipko telo nosio je sa lakoćom koja je, po red ogromne snage, sugerirala i običnom čoveku gotovo nedo­ stižnu brzinu. čelična ploča vrata garaže smeštene u suterenu kuće be- šumno se podiže. Pognuvši gla vu, kroz nastali otvor izađe kru pan mladić grubog lica i duge plave kose, u otrcanim farmer kama i majici koja je pucala na širokim plećima. — Gotovo, Pite? — Gotovo. Krećemo li? Crnokosi pokaza glavom u pravcu nepomične figure iza sebe. — Još malo — reče šapatom. — Ahhh... žao joj je što ide­ mo, a? — Tako nešto. A onda, i- mam utisak da je umorna od ovakvog života. — A ko ne bi bio? — nasme- ja se plavokosi. — Stvarno, Les, kada ćemo dopustiti sebi malo odmora. Bar nekoliko dana, a? — Nisi dobro postavio pita­ nje, Pite. Treba da glasi — ka­ da će nam dopustiti da se ma lo odmorimo. — Šta to, do đavola, znači? — Pogledaj. Jedan brodić žu rno se približava ovom mestu. Kladim se da je to onaj isti ko­ ji smo već viđali. Sa prigušenom psovkom na usnama, Pit se okrete u mestu i vrati u garažu. Trenutak ka­ snije izleteo je sa dogledom u rukama i prišao živici tražeći najpogodnije mesto za osmatra nje. — U pravu si! To su oni! Do đavola, šta sada hoće, uskoro
  • 8. 6 BO RILAČKE VESTINE 41 će biti suviše mračno da bi nas mogli držati na oku! — Videćemo. Sumiko, dođi! Ton Leslijevog glasa upozori devojka da se događa nešto ne obično. Prišla mu je i zagleda­ la mu se u oči. — Les... — Još ne znam šta je, ali bo lje da budemo oprezni. Pite, šta sada rade? — Prokleto sunce bije mi pravo u oči... Aha, vidim dva čoveka na palubi... Vrzmaju se oko neke stvari koja je pre krivena ceradom. Lesli blago odgurnu devojku prema ulazu u garažu. — Dođite, Pite — reče. — Samo trenutak... da, po­ dižu ceradu... baš me zanima šta li to ... Boga mu! — Pite, natrag! Plavokosi je već stizao du­ gim skokovima. — Prokleti bili! — režao je. — Imaju lanser za rakete na palubi! Ledenog izraza na licu, Lesli je pritiskivao dugme koje će zatvoriti ulaz u garažu debe­ lom čeličnom pločom. — Vas dvoje, u kombi — zapovedi. Njegove reči priguši oštar zvižduk koji je postajao sve dublji. Od eksplozije zadrhta beton- • ski svod garaže. Neonske sve- tiljke pod tavanicom zatrepe- riše' i ugasiše se. U iznenadnoj tišini jasno se čulo kako koma­ di zemlje i cigala dobuju po čeličnim vratima. — Uključi motor, Pite — do pre iz tame miran Leslijev gl­ as. — I budi spreman da kre­ neš kada ti dam znak... Snažni motor zaurla u zat­ vorenom prostoru, ali se vra­ ta garaže još nisu otvarala. — Les! — zaurla Pit. — Les, do đavola... Svetlost farova osvetli čove­ ka koji se dugim skokom od­ micao od vrata, priljubljujući se čitavim telom uz betonski zid. Ponovo prodorni zvižduk leteće smrti, a onda... Bojeva glava rakete eksplo­ dirala je pred samim vratima garaže, čelična ploča iskrzanih ivica kao pero polete i tresnu o prednji deo kombija. Devoj­ ka vrisnu. — Gasi farove, Pite! — Uskači, do đavola. Mora­ mo odavde, inače... Oblak crnožutog dima ispu­ ni unutrašnjost garaže i Lesli zadrža dah, nemoćno stežući pesnice. Sledeća raketa biće fatalna ako pogodi garažu. A oni jed-
  • 9. BORILAČKE VEŠT1NE 41 7 nastavno nemaju vremena da se uklone... — Les, boga mu, sklanjaj se! — Dole! — povika Leslii. — Sklonite glave! Treća raketa je već stizala po paraboli koju diktiraju za­ koni balistike. Na ovom rasto- janju ona jednostavno nije mogla promašiti... $ ❖ * Samo, ovoga puta eksplozije nije bilo. Čuo se tresak i nešto zemlje podiglo se na mestu pa da rakete, ali to je bilo sve.. . Pit oprezno izviri iznad ivi­ ce vetrobrana. Lesli se kretao duž zida prema vratima na ko­ ja je još uvek sukljao crnožu- ti dim. — Nije eksplodirala? — ti­ ho upita Sumiko. — N ije... jo š... — Ostanite tu! — zapovedi Lesli. — Pite, budi spreman da odmah kreneš! Pognut, on pretrča usku či­ stinu, sada posutu busenjem zemlje i ostacima cigala sa pre dnjeg zida kuće. Jedan pogled kroz rastinje bio je dovoljan. Okrenuo se i vratio do mesta gde je iz ze-. mije štrcao još uvek usijani zadnji deo treće rakete. — Lud je! — šapatom reče devojka. — Bojeva glava mo­ že svakog časa eksplodirati! — Možete izaći — reče Lesli sa osmehom na licu. — Brod dolazi... — Šta? — I dođite da pogledate ne­ što interesantno... Pogledavši se, njih dvoje is­ kočiše iz kombija. Pit s nela- godnošću baci pogled na rake­ tu u plitkom krateru. — Siguran si da...? — Ne može eksplodirati. — Pogledaj, Pite — tiho re­ če devojka. — Prednji deo je potpuno đeformisan. U glavi uopšte nije ni bilo eksplozi­ va. .. — Kog su je đavola onda slali? — Videćemo... Lesli oprezno kleče pored duge, vitke metalne cigare. Vr­ hom noža čačkao je oko mes­ ta na koje je ukazivala stre­ lica nacrtana upadljivom crve nom bojom. — Pazi, do đavola! — pro­ šaputa Pit. — Možda.. . — Nema tu ničeg. Sem ... Među prstima zavučenim u uski otvor zašušta hartija.
  • 10. 8 B O R ILAČ K E VESTINE 41 — Sem ove hartije — dovr­ ši Lesli. — Neobičan način za slanje poruka,, a? — I prilično skup — promr­ mlja Pit. — Na ilegalnom tr­ žištu ove rakete trenutno sta­ ju pet hiljada dolara komad... — Idemo odavde! — reče Le sli gurajući hartiju u džep. — Eksplozije će svakako privući pažnju, a trenutno nisam baš raspoložen da odgovaram na pitanja policije! Pite, sedi za upravljač... — Zašto baš ja, do đavola? — Ah, oprosti... ti ćeš vo­ ziti, Sumiko. Ja idem ispred kombija, pešice. — Očekuješ još neku zam­ ku? — Ne, ali sigurno je sigur­ no — ledeno se osmehnu cr- nokosi. Onima koji su ga bolje poznavali — a njih je bilo ta- čno dvoje — taj osmeh govo­ rio je m nogo... Uzdržano brekćući, kombi pređe preko ostataka čeličnih vrata da bi krenuo za Leslijem jedva vidljivom stazom koja je vodila kroz gusto žbunje. Veo­ ma brzo videlo se zbog čega Pit nije bio raspoložen za vož­ nju. Na jednom mestu staza je doslovno lebdela nad pono­ rom, tako uska da je na sva­ koj krivini zadnji deo vozila visio nad prazninom. — Uh — Pit je brisao znoj sa čela. — Za ovakvu vožnju zaista su potrebni japanski ži­ vci. .. Devojka se osmehnu, savla­ đujući sledeću krivinu u jed­ noj od niza serpentina koje će ih, ako sve bude u redu, do­ vesti do puta na vrhu litice. Ako sve bude u redu... Koncentrisana na vožnju, de vojka nije imala prilike da prati kretanje čoveka ispred se be. On je m imo koračao ste- novitom stazom, pretražujući pogledom svaki detalj pred so­ bom. Činilo se da taj pogled ima moć da prodre kroz gustiš koji se nadnosio nad stazu ili kroz stene pod njegovim no­ gama. — Stani! — zastenja Pit iz­ nenada. Devojka izvuče kombi iz još jedne krivine nadnete nad po­ norom i oprezno stisnu kočni­ cu. Desetak stopa pred njom Lesli je, ruke ¡podignute uvis, stao nasred staze. Iako brižljivo kamuflirano, jedno mesto na stazi pokazi­ valo je tragove kopanja. Na­ gnuvši se nad njega, Pit je ti­ ho psovao kroz zube. i— Nagazna mina, a?
  • 11. BO RILAČKE VEŠTINE 41 9 — Ili nešto slično — klim- nu Lesli glavom. ,— Naš novi prijatelj ništa ne prepušta slu­ čaju. Pit odmeri pogledom rastoja nje od ivice staze. Bilo je me- sta da prođe levi točak kom­ bija. .. ili možda ipak ne? U svakom slučaju radilo se o delićima inča... — Šta sada? Da ostavimo vozilo? — Na njemu je suviše po­ trebnih stvari. I stvari koje tuđe oči ne smeju videti, Pite. Pit odmahnu glavom, gura­ jući oznojenim prstima cigare­ tu među ukočene usne. — Ima i lepših načina da se izvrši samoubistvo — reče. — Ima mesta da točkovi pro đu, — Možda. A možda i nema. — ' Da se kladimo? — osme- hnu se Lesli. — Hvala, ne. Od koga ću, do đavola, naplatiti opkladu ako izgubiš? — Iz moje zaostavštine, Su- miko, izađi.. Ju ću voziti. Pit besno zavitla u okean tek zapaljenu cigaretu. — Ti si lud! — Videćemo... Odlomivši dve grančice sa krošnje nadnete nad stazu, Le sli kleče pored mesta na kojem je bila skrivena mina. Oprez­ nim, ali sigurnim pokretima on ih zabode među kamenje tako da pokazuju približan obim za kopanog instrumenta smrti. — Idite napred — reče. — I nađite neki zaklon... za sva­ ki slučaj. .. Njih dvoje bez reči nestado- še iza stene udaljene tridese­ tak stopa. Odmerivši još jed­ nom pogledom one dve gran­ čice, Lesli se vrati do desnih vrata kombija, jer su leva i sa da lebdela nad ponorom. Uključio je motor i vratio kombi nekoliko stopa nazad, ispravljajući točkove, a onda lagano krenuo prema opasnom mestu. — Strmoglaviće se! — zas- tenja Pit. — Pogledaj, levi pre dnji točak je do pola van sta­ ze! — Ako iko to može da izve­ de, onda je Lesli taj, Pite... — A šta ako to niko ne mo­ že da izvede? Zaćutaše oboje, stisnutih zu­ ba. Levi prednji točak pribli­ žavao se grančici pobodenoj među kamenje... I prošao. Tako blizu da je unutrašnjom stranom dotakao lišće! Lesli zaustavi kombi i još jednom se izvuče na suprotnu
  • 12. 10 B O R ILAČ K E VEŠTINE 41 stranu vozila. Kleknuo je na tle i pogledom dugo proučavao položaj zadnjeg točka, a onda se ponovo vratio u kombi i uk­ ljučio motor. — Sada ne vidi kuda ide! — promrmlja Pit. — Ovo je sto puta opasnije nego maločas! — Ne mora ni da vidi... Pi­ te, ti ponekad zaboravljaš s kim imaš posla. Les bi tuda mogao da prođe i zatvorenih očiju! Lagano, palac po palac, za­ dnji točak približavao se opa­ snom mestii. Iza stakla vetro- brana Leslijevo lice bilo je po tpuno mirno, kao da vozi ši­ rokim auto-putem na kojem nema ni jednog jedinog vozila. Ovoga puta lišće ostade ne­ pomično, jer je zadnji levi to­ čak vozila samo jednim delom svog obima dodirnuo tle na opasnom mestu. Dodajući gas, Lesli pomeri kombi nekolike jardi dalje od mine. — Hura! — dreknu Pit is­ kačući iz svog zaklona. — I još jednom — hura! — Idemo odavde — reče Le sli izvlačeći se kroz desna vra ta. — Ja ću ponovo napred, iako mislim da više neće biti skrivenih iznenađenja... I zaista, deset minuta kasni­ je kombi je iz dobro kamufli­ ranog prolaza među drvećem izbio na retko korišćeni obal­ ski put koji je povezivao ne­ koliko ribarskih naselja čiji po ložaj u plitkim uvalama još ni­ je privukao pažnju graditelja hotela. Lesli uskoči u vozilo i ono, vođeno sigurnom rukom devojke, jurnu na sever, pre­ ma gradu. Pit ispod oka baci pogled na mirno Leslijevo lice. — Dakle, ti to stvarno ho­ ćeš, a? — Šta to, Pite? — Da crknem od radoznalo­ sti, boga mu! Šta misliš, nije li krajnje vreme da pročitaš onu poruku koja ti je stigla rake­ tnom poštom? — Skoro da sam zaboravio na nju — osmehnu se Lesli va deći zgužvanu hartiju iz dže­ pa i razmotavajući je. — Hm- m m ... — Šta piše, do đavola? Lesli je ćutao, ali su mu oči munjevitom brzinom prešle pre ko stranice gusto ispunjene te kstom kucanim pisaćom maši­ nom. — Šta piše, do đavola? — ponovi Pit nestrpljivo. — Ništa naročito, u stvari... — Ništa naročito?
  • 13. BORILAČKE VESTINE 41 11 Lesli osmehom umiri Sumi- ko koja ga je zabrinuto pogle­ dala. — Da, ništa naročito. Izazov. — Izazov? — Izazov na neku vrstu dvo boja. Još uvek ne znam da li je to samo neslana šala ili st­ var treba shvatiti ozbiljno. — Ma sigurno — cerio se Pit. — I one raketice malo­ čas. .. ko uopšte ozbiljno shva- ta takve stvari... obične igra­ čke, a? Daj ovamo tu prokle­ tu hartiju! »Poštovani gospodine Eld- ridž...« Gle, gle! Tip te po­ štuje, Lesli! »Poštovani gospo­ dine, Eldridž, došlo je vreme da jednom zauvek prečistimo pitanje ko je bolji — vi ili ja ...« — Lesli? — na licu devojke sada se video strah koji čak nije pokušavala ni da sakrije. — Da, devojčice — odvrati on mimo. — To je to. »Dugo već proučavam način vašeg delovanja, što ste, van svake sumnje, do sada morali primetiti. I protiv svoje volje divio sam se nekim od vaših poteza, bez obzira na činjeni­ cu da su oni često bili usme- reni protiv ljudi sa kojima bli sko sarađujem, a ponekad čak i protiv mojih operacija«, či­ tao je .dalje Pit, sve mračni­ jeg lica. »Bila je to veoma du­ ga — a svakako i veoma sku­ pa — istraga, ali sam je ko­ načno priveo kraju i sada sa sigurnošću znam ko je moj na redni protivnik. Da, postao sam vlasnik jedne od najbolje ču­ vanih tajni našeg vremena...« Boga mu, ovo stvarno nije ša­ la, Les! — Ko je to, Lesli? — tiho upita devojka. — Ne znam. Odnosno, ne znam tačno, ali naslućujem... »Najbolji poznavaoci Japana sa ove strane okeana i nekoli­ ko stručnjaka za borilačke ve- štine iz te zemlje potvrdili su mi da je za ono što ste izveli sposoban samo pravi japanski ninđa, i to jedan od najboljih. Znam da je ta informacija vre dna najmanje milion dolara u neobeleženim novčanicama, ali je ta suma suviše sitna da bi me privukla. Mene privlači ne što drugo: izazov koji samo vaše postojanje, mister Eldri­ dž, predstavlja za mene i mo­ ju organizaciju...« — Zaključak je jasan — re­ če Lesli. — Ne moraš dalje či­ tati, Pite... — A što da ne? Uostalom, nema još m nogo... gde sam ono stao? Ah d a ... »Zaključak
  • 14. 12 BORILAČKE VESTINE 41 je jasan: jedan od nas dvojice mora umreti. Sumnjam da će moj prvi pokušaj da se sa va­ ma obračunam uspeti; on tre­ ba samo da posluži kao upo­ zorenje da sve ovo nije šala. Posle njega ponovo ću naći na čina da stupim u vezu sa va­ ma, a onda ćemo se dogovori­ ti o uslovima obračuna do ko­ jeg mora d oći...« Hmmra, šta znači ovaj potpis, Les? — Nije važno... — Lesli! U glasu devojke odjeknuli su oštri, nervozni tonovi, tako da je, nenaviknut na njih, Pit začuđeno podigao pogled. — To je japanski ideogram koji označava časnu smrt u borbi, Pite — mirno objasni Lesli. — Time želi još jednom da potvrdi kako zna da zaista ima posla sa jednim ninđom. — Ko je to, Les? — Postoji samo jedan čovek dovoljno spretan i moćan da otkrije moju tajnu... Sumikino lice bilo je pepe­ ljasto. Ruke su joj drhtale na volanu. — Svimer — prošaputa ble dim usnama. — To je Svi­ mer. .. Pit glasno opsova, gužvajući hartiju kao da na taj način steže grlo onoga koji je po njoj pisao. — Lesli, moramo se ukloni­ ti — užurbano je govorila Su- miko. — Bar na neko vreme, dok ne doznamo nešto više o njemu, dok ne budemo sigurni da on ne m ože... — Prekasno, devojčice — mirno reče ninđa. — On je već tu. — Šta? ! Lesli uperi desni kažiprst na više. Na licu mu je lebdeo za­ gonetan osmeh. Kroz buku njihovog motora čuo se i drugi zvuk. Sve bliži i bliži... Motor helikoptera.. * * * — Misliš da će ponovo na­ pasti? — upita plavokosi mla­ dić kroz stisnute zube. — Ne verujem. Tek treba da se dogovorimo o »uslovima ob-, računa«. Tako je bar napisao. Sumiko, sklonićemo se pod onu grupu drveća. Desno od puta, pola milje od ovog mesta, se- ćaš se? — Da. — Zašto se sklanjamo, ako misliš da neće napasti, do đa­ vola?
  • 15. BORILAČKE VEŠTINE 41 13 — Zato što o Svimeru mo­ žda znam nešto više nego vas dvoje. On nudi časnu igru, ali po sopstvenim shvatanjima; ako shvati da je drukčije ne može dobiti, neće oklevtati da upotrebi i prljave metode. Iako su farovi kombija bili ugašeni, Sumiko je bez teško­ ća pronašla retku šumicu koja je počinjala gotovo pored sa­ mog puta. Uterala je vozilo u gustiš tako naglo da se ono, uz glasan tresak zaustavilo os­ lonjeno prednjim branikom na upola slomljeno drvo. Ninđa je, međutim, već is­ kakao napolje, kao da se ništa nije dogodilo. — Ostanite unutra — doda- cio je preko ramena. Ja ću go­ voriti s n jim ... Pit se nelagodno vrteo na svom sedištu. — Kako bi bilo — reče ne­ sigurno — da pokupim onaj mitraljez otpozadi i . .. — Ne. Lesli bi ti rekao da je to želeo, Pite. — A šta ako ta propalica po čne sa nćba da praši po nama? — Lesli svakako računa s tim. Učinićemo kako je rekao i ostati ovde. Gunđajući nešto nerazumlji­ vo, Pit je kroz granje poku­ šavao da otkrije za sada nevi- * dljivu letilicu koju je odavao samo ravnomerni zvuk motora. — Ah! — reče kada s visine iznenada dopre snop snažnog reflektora. — Tu je! Na ivici šume, ninđa mirno stupi u osvetljeni krug oštrih ivica i podiže pogled. Heliko­ pter je lebdeo stotinak jardi nad njegovom glavom, blago se njišući na vetru sa okeana. Iz otvorenih vrata ispade ne­ što okruglo i crveno i polete naniže, lelujući se. »Balon«, mislio je ninđa sku­ pljajući trepavice kako ga re­ flektor ne bi zaslepio. »I nešto je okačeno pod njim, ali još ne vidim šta. (Pitam se da li je Svimer zaista u tom heli­ kopteru. Ali ne verujem ... on ume da čuva svoju kožu... ta­ ko bar kažu...« Vetar je malo zaneo crveni balon tako da je morao iskora­ čiti iz osvetljenog kruga da bi ga uhvatio. Čovek koji je nad njim upravljao reflektorom po­ žuri da ga ponovo osvetli. »A h ... još uvek se plašiš za mke!«, pomisli ninđa. »Vrlo do bro... to pokazuje da nisi to­ liko siguran u sebe kao što že­ liš da poverujem ...« Ono što je visilo pod balon­ om bio je toki-voki, jedan od jeftinih i pouzdanih modela
  • 16. 14 BORILAČKE VEST1NE 41 koji su za nekoliko godina pre plavili svet. Tiho šuštanje ko­ je je dopiralo iz zvučnika po­ kazivalo je da je već uključen. — Halo, Svimeru — reče mi rno Lesli u mikrofon. — Želiš još nešto da mi kažeš? — Da — glas iz zvučnika bio je jasan i razgovetan; su­ više razgovetan za glas čove- ka koji sedi u bučnoj unutraš­ njosti helikoptera. Brujanje mašine se, istina, čulo, ali oš­ tro uho ninđe odmah je raza- bralo da taj zvuk i zvuk koji mu je direktno dopirao do uši ju nisu sinhronizovani. Prema tom e... — Ovde sam — nastavi Svi mer. — Mislim da poznaješ moj glas, ninđo? — Znaš da ga nikada nisam čuo. — Tačno, ali je moj nagla­ sak neponovljiv, ha-ha-ha! — Slažem1 se. Ne sumnjam da si ovde, Svimeru. Kada ćeš jednom konačno naučiti engle­ ski kako treba? — Znam onoliko koliko mi je potrebno, ninđo. Ali, ostavi­ mo se praznih priča, imam još mnogo poslova... prihvataš li moj poziv? — Ne. Kratka pauza. Takav odgo­ vor nevidljivi sagovornik sva­ kako nije očekivao. — Čini mi se da te nisam dobro čuo, Eldridž... — Dobro si me čuo. Ne. — Zašto, do đavola? — Ipak nisi dovoljno naučio o ninđama, Svimeru. Ako već budem poželeo da te ubijem, neće mi ni na pamet pasti da ti pružim priliku da ubiješ i ti m ene... — Imao sam takvu priliku mnogo puta dok sam te pratio, ninđo. Nateraćeš me da zaža­ lim što je nisam iskoristio... — To ćeš svakako zažaliti. Naravno, ako ne odustaneš od svoje glupe zamisli. Sve do sa da nisam ozbiljno razmišljao o tvom uklanjanju, ali si me ti prinudio na to. Ponovo tišina koja je ninđi omogućila da pažljivije osluš- ne šum motora koji je dopirao iz zvučnika. Prvi utisak ga ni je varao. Svimer se nije nala­ zio u helikopteru, već negde drugde, ali dok je govorio, u njegovoj blizini vrteo se ma­ gnetofon sa snimljenim zvuk­ om motora. »Oprezan je i lukav«, mislio je ninđa, »ali ne i dovoljno lu­ kav da me prevari. Zbog ne­ čega mu se suviše žuri...«
  • 17. BORILAČKE VESTINE 41 15 Ninđo, još si tu? — Pa valjda me vidiš iz tv­ og helikoptera? — nasmeja se Lesli. — Ili možda nisi u nje­ mu? — Da, vidim te. Hteo sam samo da kažem... hteo sam da kažem kako ti možda i nisi pravi ninđa. Kažu da to mo­ raju da budu hrabri momci, a ti... ti si kukavica, Eldridž! — Takva vrsta izazova kod mene nije palila ni dok sam se kao klinac tukao po ulica- •ma. Moraš smisliti nešto bolje ako misliš da me nateraš na borbu... — Upravo to i želim. Zašto ne bi saslušao do kraja moj predlog? Kladim se da će ti se dopasti! — Ne. Ne želim da ti dam prednost u tome što ćeš se bo­ riti tamo gde ti odabereš i oru žjem koje ti odabereš, a to je očigledno ono što želiš. — Grešiš, ninđo, jer imam mogućnosti da te nateram da prihvatiš taj dvoboj... — Nikada. Ponovo kratka pauza. Ninđa iskoristi taj predah da se mu­ njevito okrene prema šumici i izgovori jednu jedinu japansku reč šapatom podešenim tako da ga ne može čuti niko sem nje­ govih prijatelja. —. To je tvoja poslednja reč, ninđo? — Poslednja. Gurnuvši toki-voki pod opa- sač, ninđa neverovatno dugim skokom polete u mrak u sup­ rotnom pravcu od šume koja mu je mogla pružiti jedini za­ klon. Taj neočekivani potez zbunio je pilota helikoptera i čoveka koji je rukovao refle­ ktorom. Snop svetlosti odluta na pogrešnu stranu, ali to ni­ je trajalo dugo. I ninđa je znao da to neće trajati dugo. U trenutku ka­ da mu se svetleći krug pribli­ žio, on ponovo skoči, sada u pravcu šume. Njegovo telo pro letelo je tako hitro kroz osve- tljeni prostor, da ljudi nad njim nisu mogli biti sigurni da li su nešto videli. — Sad, Pite! — uzviknu ni­ nđa šireći ruke. Iz mraka pod granjem dole­ te predmet, bolje rečeno oruž­ je, čije je ime ninđa nekoliko trenutaka ranije prošaputao. Maniriki. čelični lanac ote­ žan na oba svoja kraja teškim olovnim lopticama... Snop svetlosti na trenutak napipa uspravnu figuru nad či jom se glavom nešto vrtelo ta­
  • 18. 16 BO R ILAČK E VESTINE 41 kvom brzinom da je podsećalo na rotor čelične ptice koja ga je gonila. Mitraljez progovori dugim rafalom* ali ninđe već nije bilo na mestu oko kojeg su se zarivali teški svetleći me ci. Izbačen smrtonosnom preci­ znošću, maniriki je leteo navi­ še, presijavajući se u snopu svetlosti. Pilot je u magnove- nju nešto primetio i naglo po­ vukao palicu sebi, ali je taj po­ kret stigao suviše kasno. Teški lanac obavio se oko ro tora i nekoliko dugih trenuta­ ka vodila se borba između nje­ ga i motora koji je pokušavao da savlada iznenadni otpor. Motor je izdržao, ali krhka krila rotora ne. Nešto je izne­ nada puklo i čelična ptica je kao kamen poletela naniže, ra sipajući oko sebe varniCe iz oš tećenog rotora. U dva duga skoka ninđa se našao u zaklonu i bacio iza dr veta u trenutku kada je na tri desetak jardi od njega blesnu- la vatrena kugla i granje se povilo pod udarnim talasom vrelog vazduha. Uspravio se lagano i prineo usnama mikrofon toki-vokija. — Halo, Svimeru — reče ti­ ho. — Nešto se dogodilo tvom helikopteru... prava šteta što i ti nisi bio u njemu! — Proklet bio, Eldridž! — dopre glas iz zvučnika. Bruja- nje motora koje se u pozadini i dalje čulo sada je zvučalo ironično. — Proklet bio po sto puta! — Hajde, nemoj odmah da te hvata bes, Svimeru. Ja se nisam toliko ljutio kada si me oterao iz kuće u kojoj sam go­ dinama mirno živeo. A onda, moram te upozoriti na nešto: kada se ljutiš, u tvom engles­ kom oseća se naglasak tvog ro dnog kraja, znaš! Iz zvučnika mu odgovori sm eh i ninđa s poštovanjem kli- mnu glavom. Da, Svimer je bio sve ono što se o njemu go­ vorilo. . . i još mnogo više. — U redu, Eldridž — dopre glas iz zvučnika. — Ova runda je tvoja, priznajem. Znači li to da prihvataš izazov? — Odgovor je i dalje ne, Svi meru. I bolje će biti da me os­ taviš na m iru... — Izgleda da moj engleski zaista nije dovoljno dobar. Ono što je napisano čini mi se, sa­ svim je jasno: jedan od nas dvojice mora umreti! Vrteći glavom ninđa isklju­ či uređaj, ali mu je lice bilo
  • 19. BORILAČKE VEŠTINE 41 17 zamišljeno. Pažljivo je vratio toki-voki za pojas i krenuo na trag, prema kom biju... * * * Sumiko iznenada podiže gla vu i nesigurnim rukama uklo­ ni kosu sa lica, zureći u zele­ nkasti ekran po kojem su se kovitlali besmisleni simboli. — Šta se dogodilo? — reče glasno. — Zaspala sam? U nevelikoj prostoriji niko­ ga nije bilo da joj odgovori. Ona umornim pokretom isklju­ či kompjuter pred sobom i od- gumu hrpu novinskih isečaka na kraj, stola za kojim je seđe- la. — Svimer — reče, sada ma­ lo tiše. — Svim er... Glava joj na trenutak pono­ vo klonu, ali ovoga puta nije dopustila sebi da je umor sa­ vlada. Naglo se uspravila i zba cila sa sebe kućnu haljinu, ot­ krivajući vitko telo sa iznena­ đujuće raskošnim oblinama. Deset minuta tuširanja pot­ puno hladnom vodom odagna­ lo je umor sa njenog lica i vra tilo sjaj divnim crnim očima. Grickajući komad tosta, vrati­ la se do kompjutera i njeni pr sti živahno zaigraše po pozna­ tim dirkama. ' Na ekranu se pojavi lice čo- veka očigledno orijentalnog po rekla. Široke vilice, pljosnat nos, tanke okrutne usne i ve­ like uši koje štrče na glatko obrijanoj glavi. — Svimer — reče ona pono vo, vrlo tiho. — Volela bih da znam da li zaista ovako izgle­ daš, Svimeru? Lik na ekranu ostade nepo­ mičan i ona ga dodirom prsta ukloni, očigledno nezadovoljna kompjuterskom interpretacijom mnogih nepouzdanih opisa je­ dne zagonetne ličnosti, poznate samo pod imenom Svimer. U tišini odjeknu melodični zvuk gonga i ona se trže. Prsti ponovo zaigraše na dirkama i na ekranu se pojavi slika ula­ za u zgradu u kojoj se krila već puna dva dana. — Zdravo, mala — reče Ta- basko Pit sa ekrana, pogleda uprtog u skrivenu kameru iz­ nad vrata. — To sam samo ja... Nova kombinacija simbola dopustila je plavokosom mla­ diću da uđe, ali su trenutak kasnije vrata bila čvrsto zatvo­ rena za njim. — Zdravo još jednom — ve selo reče Pit iza njenih leđa. — Gde da spustim ovo?
  • 20. 18 B OR ILAČK E VEŠTINE 41 Obe ruke bile su mu pune papirnih kesa sa oznakama ve­ likih gradskih samousluga, ali je jedna od njih već bila na­ četa, što je svedočila i otvore­ na konzerva sa austfalijskim pivom koja je izdajnički viri­ la iz nje. .— U kuhinju, medvede! — osmehnu se Sumiko. — Ne že­ liš valjda da moj kompjuter zaliješ tom odvratnom tečnoš- ću! — Odvratnom? Devojko, s tobom nešto nije u redu, ovo je najbolje piće koje se može naći sa ove strane okeana! — U kuhinju! — ponovi ona oštro i Pit se izgubi kroz pro­ laz iza njenih leđa, ali samo na trenutak. — Hej! — uzviknu pomalja­ jući ponovo glavu. — U ovoj kući nema ništa da se jede, boga mu! — Odmah dolazim — odgo­ vori ona odsutno buljeći u te­ kst na ekranu. Šifra u njegov­ om gornjem desnom uglu go­ vorila je da je pred njom je­ dan od najpoverljivijih doku­ menata Pentagona, ali to, po svemu sudeći, na devojku ni­ je ostavilo naročiti utisak. — Kako ide? — upita tiho Pit kada se pojavila u kuhi­ nji. — Ništa. Ili gotovo ništa. Taj ume da izbriše sve tragove za sobom. Šta si to sve doneo, Pi­ te? Tu ima hrane za mesec da na! — Možda za vas dvoje koji danima možete da jedete samo pirinač i zeleniš — prezrivo frknu Pit. — Ja imam pošten američki želudac i želim pošte no da ga napunim kada već imam priliku za to. U onoj ta­ mo kesi trebalo bi da nađeš funtu kobasica... mislim da bi mi one baš prijale uz ovo pi­ vo. .. Nekoliko trenutaka kasnije vazduh ispuni prijatan miris prženih kobasica. Pit se vrpo­ ljio na svom mestu, nepresta­ no bacajući poglede prema de- vojci koja mu je spremala ve­ čeru. — A ti? setio se da upita tek kada je gotovo polovine ko ^basice nestalo sa tanjira. — Nisam gladna — odvrati ona pregledajući sadržaj kesa. — Hej, a gde su moje novine? — Tu su negde, u jednoj od tih kesa. Hmm, samo da se se- tim gde sam ih, do đavola, gurnuo... —Ah, evo ih — reče devo- jka izvlačeći zgužvani prime- rak večernjeg izdanja »Sana«.
  • 21. BORILAČKE VESTINE 41 19 — Les me još uvek nije oslo­ bodio obaveze da pratim sve što se dešava na Zapadnoj oba li, znaš... — Od toga nema mnogo ko­ risti — odvrati mladić punim ustima. — Kao ni od te tvoje mudre mašine tam o... — Moja mudra mašina mo­ že da pomogne samo ako je nahranim sa dovoljno podata­ ka. Nevolja je o tome što o Svimeru niko ne zna gotovo ništa. A oni koji su nekada ne­ što znali sada su već m rtvi... — Nemoguće, mala. Svimer je u svojoj karijeri radio za sve moguće gazde u Americi, od FBI do M afije... — Tačno. I uvek je samo je dan čovek u tim organizacija­ ma tačno znao s kim ima po­ sla. — Pa šta? Naći ćemo jednog od tih ljudi i iz njega iščupa­ ti priču o Svimeru, ništa jed­ nostavnije. Lesli već radi na tome i tvrdim ti da će u pod­ zemlju San Franciska pre do­ znati nešto o njemu nego ti u svim tim dosijeima... da ne govorim o tome kako svaki od njih vredi najmanje dvadeset godina robije ako te uhvate sa njima! — Ah, dosijei su na sigurnom mestu — osmehnu se devojka. — Ili n^ mestu za koje njiho­ vi čuvari misle da je sigurno... u memorijama vašingtonskih kompjutera, Pite. U stvari, nije nimalo teško doći do njih, ka­ da se udruže mudra mašina i Leslijevo poznavanje kriptogra- fije. — Ne vidim da vam je to do sada mnogo pomoglo — pro mumla Pit, spirajući poslednje ostatke kobasice pivom. — Hej! Šta se dogodilo? Izgledaš kao da si našla svoje ime među či tualjama! Devojka je ćutala, ukočeno zureći u novipe koje je držala u rukama. Jednim skokom Pit obiđe sto i nadnese se nad nju. — Koji ti je đavo, mala? Da n ije...? Ona zatrese glavom i duboko uzdahnu. — Pogledaj ovo, Pite ... Gotovo čitavu donju polovi­ nu strane zauzimao je oglas is­ pisan krupnim masnim slovi­ ma. .. »Ovo je samo upozorenje, a ono pravo tek dolazi. Javi se, ninđo!« — Upozorenje? — promuca Pit. — Kakvo upozorenje? Novine zašuštaše i padoše na sto. Ukočeno, kao robot, devo­ jka je pokretala glavu prema Pitu.
  • 22. 20 B O R ILAČ K E VESTINE 41 — Sumiko! Šta...? — P ite... ja ... Iz sedećeg položaja telo joj se naglo sručilo na pod i tamo ostalo, potpuno ukočeno, zgrče nih nogu. Široko otvorene oči bile su prazne... — Mala! — divlje kriknu mla dić. — Sumiko! Pao je na kolena kraj nje, pokušavajući da je postavi u ležeći položaj, ali su se ukoče­ ni udovi odupirali, kao da su od drveta. Napustivši uzaludni pokušaj, on prinese uho nje­ nim usnama. Ništa. Nikakvog šuma... niti dodira toplog vazduha na nje­ govoj koži. Zamućenim pogledom buljio je u nepomično lice sada nalik divnom mermernom kipu. Ka­ ko je moguće da se to dogodilo, da je Sumiko... NE! Znoj mu iznenada izbi po čelu, ali on nije obraćao pažnju na to. Prošao je gotovo pun mi nut pre nego što je sebe uve- rio da telo pred njim nije po­ tpuno beživotno, da se damar na nežnom vratu zaista još je- porava sve životne funkcije, ce ipak otkucava užasno uspore nim tempom... Šta da učini? Da zove leka- ra, hitnu pomoć? — Bez panike, Pite! — reče naglas, zarivajući nokte u dla­ nove. — Polako... misli, deč­ ko. .. misli, proklet bio! Lesli! Lesli, naravno. Ako se još išta može učiniti, on će znati šta! U dva skoka našao se kraj telefona okačenog na zidu i po digao slušalicu. Lesli mu je rekao gde ga može naći, ali... Mozak mu je bio potpuno prazan. Potmulo jauknuvši, mla dić tresnu golom pesnicom o zid. Bol je pomogao. Ne obraća­ jući pažnju na krv koja je ka­ pala sa oguljenih prstiju on iza bra željenu kombinaciiu bro­ jeva. Pogled mu je bio prazan ka­ da je vratio slušalicu na njeno mesto. »Ne čini ništa, Pite«, rekao je ninđa. »Ništa... stići ću za najviše pola sata...« Pola sata. Trideset miinuta. Hiljadu osam stotina sekun­ di! Seo je u stolicu i zagledao se u zid, stežući kolenima ruke. Ako Sumiko umre, onda... Ako Sumiko umre, onda... Nešto je prošlo kroz njegovo vidno polje, ali je trebalo ne­ koliko sekundi da shvati kako
  • 23. BO RILAČKE VESTINE 41 21 je još neko u kuhinji pored njega i . .. i nepomičnog tela na podu... — Les! — prostenjao je. — Stigao si? Ali kako... Nagnut nad devojku, ninđa je ćutao. Lice mu je bilo mir­ no, ali je to bio užasni mir mra čnog neba iz kojeg će svakog trenutka sevnuti uništavajuća munja. Pit se s naporom podiže sa stolice. ' Ninđa je tako brzo prošao pored njega da nije stigao da ga isprati čak ni pogledom, I natrag. U rukama mu je bila kožna kesica. Pokretima sigurnim i tako hitrim da su se jedva mogli o- kom slediti, ninđa istrese žuć­ kasti prah iz kesice na pođ i prinese mu plamen upaljača. Prah bešumno buknu, ispunja­ vajući za trenutak čitavu pro­ storiju dimom oštrog mirisa. — Otvori prozor, P ite... Pro zor! Kao automat, mladić priđe prozoru i zastade sa rukom na bravi. — Otvori ga, Pite! Otvori prozor! Nagnuvši se kroz otvoreni prozor Pit duboko udahnu svež vazduh sa mirisom okeana i sagorelog benzina. Nije se usu đivao da se okrene. — Pite, donesi jedno ćebe iz spavaće sobe... * — Ćebe? Da li to znači da...? Okrenuo se sa radosnim kri­ kom na usnama. Oslonjena o LesMjevu ruku devojka je sede- la. Na bledom licu lebdeo je osmeh... * * * — U redu — umorno reče Tabasko. — Oporaviće se do jutra, čuo sam te ... Ali šta se, do đavola, s njom dogodilo? — Otrov, Pite. Jedan pose­ bna vrsta otrova za koju zna­ ju samo ninđe. U stvari, treba da se ispravim — osmehnu se Lesli — za koji su znale samo ninđe. Očigledno da sada još neko zna njegovu tajnu... — Svimer? — A ko drugi? Oglas u no­ vinama je veoma rečit. — Čekaj, kako je on mogao znati d a .. .? — Taj otrov ubija veoma spo ro Pite, jer postepeno us- usporava sve životne funkcije. Naravno, da nisam upotrebio protivsredstvo, Sumiko bi umr la za otprilike dva dana. Svi-
  • 24. 22 BO RILAČKE VEŠTINE 41 mer je znao da ću stići na vre me da je spasem, a to je bila i njegova želja. Sećaš se: »Ovo je poslednje upozorenje«. — Znam, adi ona baš ništa nije jela od onoga što sam do- neo! Čak i da jeste, do đavola, kupio sam te stvari u osam ra znih samousluga, kako si mi i rekao! — Novine. — Šta?! — Novine, Pite. Pratili su te i poturili primerak »Sana« pre mazan otrovom. Verovatno su upravo slova oglasa bila prema zana... ta smesa isparava u do diru sa vazduhom, a oni su mo gli biti sigurni da će oglas pri­ vući pažnju nekog od nas. — Više nema opasnosti? — upita Pit bacajući oprezan po­ gled prema novinama raširenim na stolu. — Nikakve — osmehnu se ni nđa. — Dejstvo traje najviše trideset minuta. Možeš mirno pročitati novine do kraja, Pi­ te ... — Ne, hvala — progunđa Ta basko, zagledajući ranjenu ru­ ku. — Pitam se samo gde sam ovo zaradio, boga mu? — Tamo na zidu nedostaje jedna kvadratna stopa maltera. Pored samog telefona... — Zaista? I ja sam to ura­ dio? — Ja nisam, a ruke Sumiko su nepovređene. Prema tome... — Boga m u... Sad tek shva tam koliko sam se užasno ose- ćao! — Da. Meni je to bilo na­ jgorih pola sata u životu — klimnu ninđa glavom. — Pola sata? Stvarno ti je toliko trebalo da dođeš? Meni se čini d a ... — Imao si sreće ako ti je tih pola sata prošlo brzo. Meni je izgledalo kao trideset godi­ na, Pite. ... — Verujem ti — uzdahnu Ta basko otvarajući novu konzer­ vu piva. — U redu, ovoga puta smo dobro prošli. Pitanje je: šta sada? Lice ninđe bilo je mirno. — Donesi mi Svimerov toki- -voki, Pite. —Hej! Sad mi se već više sviđaš, momče! Prihvataš iza­ zov? — Naravno. — Pod Svimerovim uslovi- ma? — Da. Zar imam izbora? — Pa, dečko, mislim da ne­ maš. Ali isto tako mislim da će Svimer biti neprijatno izne­ nađen ishodom tog obračuna... prljavo žuto kopile! Ono što je
  • 25. BO RILAČKE VESTINE, 41 23 hteo da učini sa Sumiko dovo­ ljno je da mu slomim vrat o- nog trenutka kada ga moje oči prvi put ugledaju! — Svimera ćeš prepustiti me ni, Pite. Suviše je opasan. Znaš li uopšte kako je dobio taj na­ dimak? Plivač? — A ko to ne zna, do đavo­ la? Radio je godinama za naše u Vijetnamu i pri tom lukavo skupljao podatke o pojedinim oficirima na prilično visokim položajima. Kada smo se povla čili, nekome je palo na pamet da bi taj momak mogao da po stane neprijatan na ovoj strani okeana, pa su ga gurnuli sa broda uvereni da je time posao završen. Kučkin sin se, među­ tim, nije utopio. Legenda kaže da je preplivao sto pedeset mi lja, ali ja u to ne verujem ... — Sto dvadeset. Proverio sam... — Samo sto dvadeset? — I to u predelu Tihog oke­ ana poznatog po agresivnim aj- kulama, Pite. Bilo kako bilo, stigao je u Države i počeo da naplaćuje svoje račune, sve dok neko gore nije shvatio da bi im Svimer mogao biti drago- cen... — Koliko znam, oni mu ni­ kada nisu bili prave gazde, Les... — Ne, nikada. Svimer je u- vek znao više o svom trenu­ tnom šefu, nego ovaj o njemu. Prihvatio se samo poslova ko­ ji su mu se sviđali i bili dovo­ ljno unosni. Državni udari po Južnoj Americi i Africi, ubistva visokih ličnosti, industrijska špi junaža, ponekad i trgovina oru žjem visokog stila. Ukratko, to je Svimer. — Da, toliko otprilike i ja znam — uzdahnu Tabasko pro težući svoje snažne mišiće. — Nije mi jasno jedino zbog čega se iznenada okomio na nas! — Sasvim je moguće da sam, i ne znajući, omeo neku akciju koju je on vodio, ali samo po sebi to ne bi bio dovoljan raz­ log. Svimer je sujetan, Pite, i ubeđen kako mu nema ravnog na planeti. Ono što je doznao o meni — a za mnom je ostalo do voljno mrtviih tela da bi mogao zaključiti kako ima posla sa ni- nđom — svakako ga je pogodi­ lo. Podsvesno, on me poštuje i otuda izazov ove vrste, na dvo boj o čijem svakom detalju bez sumnje razmišlja već meseci- ma. — I zbog toga si najpre od­ bio da se sretneš s njim? — Da. To je omiljena strate­ gija ninđi: prinuditi protivni­ ka da se bori pod uslovima ko
  • 26. 24 BO R ILAČK E VEŠT1NE 41 je si sam odabrao. Svimer to zna i do sada je obavio obimne pripreme, uveren da sebi pru­ ža dovoljno prednosti. Pit se tiho nasmeja. — Naravno, on zaboravlja da su ninđe majstori u još koje čemu... recimo da nenadmaš­ nom improvizacijom glavno or­ užje protivnika okrenu protiv njega. — Da. I to je jedino na šta se za sada mogu osloniti... Do­ daj mi taj toki-voki. Zagonetno se smeškajući, ni- nđa uključi uređaj. — Halo, Svimeru — reče le­ žerno u mikrofon. — Video sam tvoj oglas u novinama. — Najzad! — u glasu iz zvu­ čnika osećalo se pritajeno liko vanje. — Promenio si odluku, ninđo? Nadam se da se niko­ me ništa loše nije dogodilo? — Ne, sve je u redu. Bilo je to lukavo, Svimeru. — Priznaješ, dakle, da posto ji neko ko je u stanju da nad­ mudri čak i jednog ninđu? Ninđa namignu Pitu. — Priznajem — reče. — Ma­ da to ništa ne znači... možda ćeš me nadmudriti još jednom ili dva puta, ali je sve.. . — Videćemo, videćemo! — kikotao se nevidljivi sagovor- nik. — Možemo li sada da pre đemo na stvar? — Možemo, ako se ne bojiš da će neko čuti ovaj naš razgo­ vor. — Nema opasnosti. Moji te­ hničari su ugradili skrambler u ovu spravicu. Nas dvojica smo jedini koji čujemo nešto drugo sem gomile nerazumljiv vih signala. Da pređemo na stvar? — Ja čekam, Svimeru. — Vrlo dobro, vrlo dobro... pretpostavljam da imaš vojne sekcije Nju Meksika? — Da? — Potraži ih, ninđo. Potreb­ ne su ti one koje pokrivaju ju gozapadni ugao države i grani­ cu sa Arizonom. Područje plani na Blek, istočno od Kliftona, Možeš li brzo da ih nađeš? Pit je već stizao sa debelom kožnom mapom u rukama, pre vrćući u hodu njene listove. — Imam je pred sobom, Svi meru. Šta dalje? —Volim ljude koji brzo ra­ de. Nas dvojica bili bismo iz­ vanredna .ekipa, a? — Teško. Bojim se da se ne bismo složili u izboru ciljeva, Svimeru... — Da, tako je. Inače sada ne bismo ni govorili o obračunu
  • 27. BORILAČKE VEŠTINE 41 25 na život i smrt. Našao si podru čje istočno od Kliftona? — Držim prst na njemu. — Odlično. Videćeš da na jug teče reka... ona će biti za­ padna granica našeg »igrališta«, ninđo. — Vidim je. — Istočnu granicu čini linija povučena pravo na sever pre­ ko najvišeg vrha planine. Po­ što reka teče malo ukoso, ima- ćemo u stvari jedan nepravilan trougao. Jasno ti je? — Potpuno. A šta će biti ju­ žna granica? — Tu iznad Kliftona videćeš zemljište označeno mrkom bo­ jom. To je pustinja, Eldridž. Ništa naročito, ali sasvim zgo dna za ono što imam na umu. Njen južni obod biće granica područja u kojem ćemo se sre sti. Vrlo zgodno mesto, uvera- vam te; nikada nema više od dva ili tri čoveka u isto vre- me. .. — Dobro, Svimeru. Kakva su pravila? Iz zvučnika dopre prigušeni kikot. Videlo se da Svimer uži va u svakom trenutku ovog ra zgovora. — Pravila su prilično jedno­ stavna, ninđo. Ti imaš njih dvo je u ekipi, pa ću, dakle, i ja doći sa samo dva čoveka. Ko napusti područje pre nego što borba bude završena biće ubi­ jen od mojih ljudi koji će kon trolisati predeo... — Čak i ti, Svimeru? — Ja ne. Ali ja sigurno ne­ ću otići odatle pre nego što ti budeš mrtav, ninđo.. . — U redu. Šta ako neko od nas bude ranjen? — Borba se vodi na život i smrt. Nema ranjenika, nema zarobljenika. Svako oružje je dozvoljeno, svako lukavstvo ta kode. Prilično jednostavna pra­ vila, zar ne, ali, kako kažu, u ljubavi i ratu sve je dozvolje­ n o... a ovo među nama očigle­ dno nije ljubav, ha-ha-ha! — Siguran si da se niko neće umešati, Svimeru? Šta će se dogoditi sa ljudima koji se slu čajno tamo zateknu? Glas iz zvučnika postade tvrd. — Umreće, Eldridž. Nepotre­ bno komplikuješ stvar, do đa­ vola! Još nešto? — Da. Ti poznaješ one koji će poći sa mnom. Koga ti dovo­ diš? — Ah, mnogo bi voleo da znaš, je li? Uostalom, zašto da ne? Čuo si za Džegera? — Aha. Plaćeni ubica. >— On je prvi. Mada ovoga puta radi potpuno besplatno...
  • 28. 26 BOR ILAČK E VEST1NE 41 duguje mi neku sitnu uslugu, znaš. Ne verujem da poznaješ trećeg člana moje ekipe; ime Pie Van To ništa ti ne govori? — Sem da ti je zemljak. Ka kav je on plivač, Svimeru? — Ha-ha-ha! On nije morao da pliva, izvukao sam ga iz Sajgona mnogo pre nego što su crveni uspeli da ga provale. Momak zna neke trikove za ko je nikada nisi čuo i pravi je majstor za ratovanje u džungli, videćeš... — Drago mi je što se neće­ mo sresti u džungli — suvo odvrati Lesli. — U redu, to bi onda bilo gotovo sve, Svimeru. Sem jedne stvari: kada poči­ njemo? — Kada ti odrediš, ninđo. Baš sam velikodušan, zar ne? — Tri dana? — Neka bude tri dana. Mo­ žeš ući sa svojima u označeno područje, ninđo. Počećemo u ponoć trećeg dana. Odgovara? — Savršeno... ponoć trećeg dana. Nešto više od sedamdeset dva sata od ovog trenutka. Svi m eru...? — Da? — Kako se oseća čovek koji zna da će za nešto više od tri dana biti mrtav? Trenutak tišine, a onda kre- štav, nervozan smeh. Smeh ko­ ji je još dugo odjekivao u uši­ ma dvojice prijatelja čak i po­ što je ninđa isključio uređaj... * * * Usamljeni kojot još jednom podiže njušku ka nebu ispitu­ jući osetljivim nozdrvama tala se vrelog vazduha koji su dopi rali sa peska čitavog dana za- grevanog zracima sunca. Nije osećao ništa, ali je in­ stinkt bića rođenog u divljim govorio da je opasnost tu neg- de, skrivena među drvećem ko je se uspinjalo uz strmi obro­ nak planina Blek. Podvijajući rep kojot zacvi- le, istražujući mrak oko sebe očima koje su svetlele kao svi- ci. Još uvek ništa, a li... Na samo stopu od životinje deblo jednog drveta bešumno se razdvoji na dva dela. Ono što su trenutak ranije bile gra ne, postadoše ruke sa raširenim prstima koji se sklopiše zveri oko vrata, dižući je u vazduhj Kao i uvek u ovim predelima, smrt je stigla munjevito, bez upozorenja. Telo životinje bez ijeđnog šu ma nestade u podnožju drveta, a njen ubica tiho kliznu do su
  • 29. BO RILAČKE VESTINE 41 27 «ednog debla i zagleda se u mra ino nebo nad pustinjom koja se pružala pred njim nalik si­ voj mrlji u tami. Bio je to čovek, jer samo čo- vek može biti lukaviji i oprez­ niji od kojota. Obučen u kos­ tim od crne svile koji mu je prekrivao čak i glavu i lice, on je postao deo okoline u kojoj se našao, neprimetan čak i za stanovnike prirode sa najoštri­ jim čulima. Kroz dva uska proreza naslu ćivao se sjaj njegovih očiju, ali ništa drugo, jer su čak i njegovi kapci bili premazani tamnom smesom kako ga ne bi odali u mraku. Trideset minuta... Jedan sat. Ponoć se bližila. Bez ijednog pokreta koji bi ga mogao odati, ninđa je čekao svoje prijatelje na ugovorenom mestu, kod južne granice po­ dručja određenog za obračun na život i sm rt... Šum koji je dopro do nje­ govih ušiju podsećao je najpre na tihi šapat jutarnjeg vetra u rosi, ali je on znao šta to znači i još jednom podigao pogled prema nebu. Tam o... Ptica vitkih crnih krila sigur no je rezala vazduh, postepeno gubeći visinu. Zaklonivši mini­ jaturnu lampicu prstima u cr­ noj svili ninđa dade ugovoreni znak, pokazujući istovremeno pravac koji jedrilica treba da zauzme. Čim je lampica poslednji put zatreperela on hitro promeni položaj, spreman da uzvrati na napad koji bi došao iz bilo ko­ jeg pravca. Dvadesetak jardi dalje jedrilica uz tihi šum do- đirunu pesak i poče da kliza po njemu, naginjući se na je­ dnu stranu. Ninđa sklopi oči, ne samo za to što u gotovo totalnoj tami u noći mladog meseca nije bilo mnogo koristi od čula vida... U ovakvim prilikama ostala čula govorila su mnogo više, a naročito ono posebno čulo, raz­ vijeno kod svakog punokrvnog ninđe, osećaj koji su oni sami nazvali haragei... Haragei je ćutao, ali on sebi ne dozvoli ni trenutak opušta- nja, jer se bližio najopasniji ko rak u planu o kojem je dugo razmišljao... Otvorio je oči i poleteo niz strminu kao strela odapeta iz luka. Trenutak je bio dobro proračunat: zastao je kraj jed­ rilice u času kada se i ona ko­ načno zaustavila na neravnom pesku.
  • 30. 28 BOR ILAČK E VESTINE 41 — Idemo! — prosikta oštro. — Brzo! Dve prilike u tamnoj odeći već su iskakale ispod podignu­ tog poklopca od pleksiglasa. Ni nđa odgurnu Sumiko u pravcu zaklona iz kojeg je samo trenu tak ranije iskočio, a on se baci na posao da sa Pitom izvuče nekoliko tamnih zamotuljaka iz kabine jedrilice. — Je li to sve? — Sve — odvrati Tabasko ša patom. — Nema ih u blizini? — N e... naša varka je uspe­ la.. Pit se zakikota u tami. Oboji ca su, uprkos teretu, hrlili kru pnim koracima prema zaklonu šume. — Skači, Pite! Dugim, elegantnim skokom obojica nestadoše u tami ispod drveća. Visoko nad pustinjom iznenada se rascveta raketa, osvetljavajući blještavom be- lom svetlošću i najmanji detalj na ravnici koja se blago spušta la prema jugu. — Prekasno, gospodo! — pro mrmlja Pit. — Više nismo ta­ mo! Sumiko u tami potraži Lesli- jevu ruku. — Je li sve u redu, Les? — U najboljem. Ušao sam usred dana u označeni prostor, a da me niko nije video. Svimer svakako nije očekivao takvu di skost. — Da, ali sada zna da smo tu ... — Naravno da zna. Do pono ći nema još mnogo. Borba mo­ že početi svakog trenutka... — Misliš da će napasti od­ mah? — Ne. To nije Svimerov stil On će čekati. — Da sami upadnemo u nje­ govu zamku? — Da. Nisam pregledao čitav prostor, nije bilo ni vremena za to, ali sam i ovako dovoljno zapazio. Ovde neće biti nikak­ vih improvizacija. Svimer se mesecima spremao da upravo u ovom području povede odluč­ nu bitku. Na dve ili tri zamke koje sam video, svakako posto­ ji još desetak koje su mi pro- makle. Pit nešto tiho opsova. — Nešto nije u redu, Pite? — Sve je u redu... jedino mi se ne dopada pomisao na on'h dvadeset milja pešačenja do ju­ tra. — Gradsko dete — osmehnu se Sumiko. — Na žalost, ovde nema taksija, P ite... idemo li? Ninđa ih utiša pokretom, ru­ ke, pažljivo osluškujući zvuke noći.
  • 31. BO RILAČKE VEŠT1NE 41 29 — Možemo da krenemo — reče na kraju. — Onako kako imo se dogovorili: ja napred, Sumiko pedesetak jardi za mn­ om, Pit kao zaštitnica. I što ma nje tragova koji bi im ujutru mogli odati na koju smo stranu krenuli... Zabacivši na ramena vesto načinjene rance koji su olakša vali ne mali teret oni pođoše kroz šumu prema severu. Tle pod njima se uzdizalo, ali na­ gib nije bio veliki jer su se dr žali jedne od izohipsi planine Blek čiji su snežni vrhovi čak 1 u ovo doba godine nežno sve tlucali u tami. Gotovo milju dalje zastali su da se odmore i još jednom oslu Snu. Nerazgovetna buka moto­ ra dopirala je iz pravca pusti- nje. — Stigli su do jedrilice — prošaputa Tabasko. — Bez sumnje. Svimer sada svakako prebacuje sebi što mu tako r*?što nije palo na pamet. Radar postavljen pod vrhom planine nije mu bio ni od ka­ kve koristi — nasmeja se Le- sli. — šališ se? Stvarno ima ra­ dar? — Video sam antenu danas popodne. Dobro je kamuflira­ na, ali mi ipak nije promakla. Ipak, više bih voleo da nisu videli jedrilicu, jer bi to znači lo da će neko od njih provesti još nekoliko sati buljeći u ek­ ran radara. — Ti, dakle, veruješ da će njih biti samo trojica? — Ne, mada je to vrlo vero- vatno. Svimer poseduje odrede no osećanje časti, Pite, bez ob­ zira na sve. Ako ste spremni, da produžimo? — Ja nisam ni bila umorna — tiho reče devojka. — Zadržao sam vas ovde da bih vas upozorio na prvu pre­ preku. Čitavo područje podelje no je na sektore tankim žicama položenim po tlu i svakako po­ vezanim sa alarmnim uređaji­ ma. Jedna od takvih žica sada je pred nama. Idem napred da je pronađem i čekaću vas na tom mestu... — Hej, — promrmlja Pit nekoliko minuta kasnije dok je oprezno prekoračivao žicu. — Nešto mi pade na pamet. .. — Samo reci, Pite. — Mi smo nešto slično kori­ stili u Vijetnamu da nam se cr veni noću ne bi prikrali, ali su oni brzo pronašli protivtrik. Mo gli bismo da ga isprobamo, a? — To je, onda, jedna od re- tkih trikova za koji nisam čuo — osmehnu se ninđa pod svo­
  • 32. 30 B O R ILAČK E VEŠT1NE 41 jom maskom. — Kako su to oni radili, Pite? — Najpre mi odgovori koliko je do sledeće žice? — Otprilike kao od jedrilice do ovog mesta, nešto više od milje. — Hmmm... može — Pit smače sa ramena svoj ranac i poče da pretura po njemu. — Dakle, nećeš da mi kažeš? — Jednom i ja mogu da bu­ dem zagonetan, zar ne? Pođite napred vas dvoje, stići ću vas. Zaista, stigao ih je svega pet ili š-^st minuta kasnije, ali ninđa više nije ni pokušavao da dozna kakav je to trik prip­ remio Svimeru i njegovim pri­ jateljima. Nije bilo ni prilike za to, jer su prelazili oveću či stinu sa retkim drvećem, tako da su morali biti mnogo opre­ zniji nego u prvoj etapi puta. — Tu je druga žica, a? — ša patom upita Tabasko kada je stigao do mesta gde su ga Su- miko i Lesli čekali. — Pet stopa ispred mene. — Vrlo dobro — Pit baci po gled na svoj ručni sat. — Vrlo dobro... Produžite dalje, ja ću vas već stići... • Slegnuvši ramenima, njih dvo je produžiše. — Les! — začu se Pitov glas za njima. — Šta je sad? — Ne idite predaleko, samo do najzgodnijeg zaklona na pet mniuta hoda odavde. U redu? — U redu... Kao i na svakom mestu gde će se zadržati malo duže, nin­ đa je najpre pažljivo pregle­ dao okolinu, proučavajući sve pravce iz kojih bi mogao doći iznenadni napad, pre nego što je pokazao Sumiko da se može skloniti u senku stene nadnete nad strminu kojom su hodali. Pit im se žurno približavao, če sto bacajući pogled na svoj sat. — Još malo — promrmlja bacajući se u zaklon pored njih. — Šta si uradio, do đavola? — upita ninđa. — Videćeš. Biće to pravi cir kus, osećam... — Pite! — U redu, u redu... posta­ vio sam dva mala eksplozivna punjenja pod obe žice i pode­ sio ih tako da eksplodiraju u istom trenutku. Punjenja su u zemlji, znaš, i ne bi trebalo da se detonacija čuje daleko, ali te žice sigurno pucaju, a on­ da. .. ahhh! Šum koji je dopro do njih nije bio jači od zvuka otvara­ nja flaše šampanjca, ali je to bilo sve. Nikakva sirena 9B uz­
  • 33. BORILAČKE VEŠT1NE 41 31 bunu nije odjeknula, nigde se nisu upalili reflektori, niti se zaorila pucnjava usmerena pre ma sumnjivim mestima. — Boga mu! — reče posra­ mljeno Tabasko. — Ovđe ne­ što nije u redu... Već se uspravljao da zađe iza zaklona kada ga ninđa povuče za ruku. — Sačekaj... Dve snaže eksplozije odjek­ nule su gotovo istovremeno. Sluh ninđe bio je u stanju da odredi njihov položaj: upravo na onim mestima gde je žica bila prekinuta... — Pogledaj P ite... Sa mesta na kojem su se na­ lazili mogli su videti kako u vazduh lete veliki grumenovi zemlje nošeni nizom eksplozija koje su odjekivale jedna za dru gom. — Jedan... — brojao je Pit glasno. — Osamnaest... deve­ tnaest. .. dvadeset! Boga mu, šta je to? Tle ispod žica bilo je minira­ no, Pite — mirno objasni ninđa — u pojasu širokom oko tride­ set stopa. Srećom, nisu to bile nagazne mine, već ona vrsta koja se aktivira daljinskom ko mandom. Čim je stigao signal da je žica prekinuta, uređaj za aktiviranje se uključio... « — I ia ... mi smo prošli... tuda? — Tako je, Pite. Neka ti to bude pouka da nigde ne čepr­ kaš pre nego što se konsultuješ sa mnom. Ovoga puta zakon verovatnoće bio je na tvojoj strani, ali idući put... ko zna? * :Jt * Prvi zrak sunca probudio je ninđu iz kratkog, ali okreplju­ jućeg sna. Ostao je da leži ta­ mo gde ga je sunce zateklo, ne čineći nikakav pokret koji bi' ga mogao izdati. Neposredna opasnost nije mu pretila, svakako, jer bi ga hara gei davno upozorio na nju, ali je on neprestano podsećao se­ be da se nalazi na terenu koji je odabrao Svimer i da je sa­ mo zemljište, svako drvo, svaki kamen — i možda i svaka vlat osušene trave — na strani nje govog protivnika. U redu, njih troje proučili su svaki detalj područja na sekciji i uz pomoć uveličanih snimaka iz vazduha, potpuno svesni da je to samo jedna dimenzija tog prostora. »Svimer je u tolikoj predno­ sti«, pomisli ninđa po ko zna
  • 34. 32 B O R ILAČ K E VESTINE 41 koji put, »da jednostavno mora biti samouveren...« Samouveren protivnik je i opa san, tako su ga učili u tajnoj školi za ninđe, pre mnogo go­ dina u Japanu, Ali je od samouverenog pro tivnika mnogo opasniji onaj ko ji hladnokrvno procenjuje sva­ ku od hiljadu činjenica važnih za krajnji ishod obračuna i zna da li ona daje prednost njemu ili suparnicima... Pit je ostao na zapadnoj stra ni označenog područja, u blizi­ ni reke i jednog od mesta koje bi moglo kriti Svimera i nje­ gove ljude. Sumiko se sada već nalazi gotovo u vrhu trougla između reke i zamišljene isto­ čne granice, na mestu koje je trenutno najmanje opasno, ali i na mestu koje je pružalo pri­ liku da se iznenadno umeša u okršaj koji će uskoro početi ovde... na ovom mestu... Koncentracija snaga je zlat­ no pravilo ratovanja, svakako. Posle dužeg razmišljanja, nin- đa je ipak odlučio da svoje sna ge razdvoji i time iznenadi Svi mera. Sumiko i Pit umeli su da deluju samostalno. .. Svimer, već po svojoj prirodi, nastojaće da neprestano drži sve konce u svojim rukama, što znači da će oni delovati kao trojka. Za sebe, ninđa je odabrao naj opaaniji deo posla. On će bi­ ti taj koji će pokušati da pri­ vuče pažnju protivnika i na­ vede ih na jednu od dve zase- de koje je postavio. Kostim ninđe sada je bio spa kovan u mali ranac na njego­ vim leđima, a on je na sebi imao odeću koja ga je ovde, u zelenilu, činila praktično nevi­ dljivim, To, međutim, nije og­ raničavalo njegovo kretanje: za tili čas lz ranca će se pojaviti sivi ogrtač za skrivanje među golim stenama, ili onaj žućka­ sti, ukoliko baš bude potisnut u peščanu pustinju na jugu. Pod opasačem, pioverio je još jednom, nalazio se čitav ar­ senal sitnih metalnih predmeta koji u datom trenutku mogu po služiti kao oružje. Katana u ko ricama bio je pričvršćen na le­ đa kako mu ne bi smetao u pro vlačenju kroz šumu. Sve osta­ lo nalazilo se u malom rancu zaštitne boje. Osmehnuo se, razmišljajući o oružju. Svimer će tu svakako načiniti još jednu grešku u že­ lji da se osigura. On i njegovi ljudi toliko će biti opterećeni oružjem da to neizostavno mo­ ra uticati na njihovu pokretlji­ vost. ..
  • 35. BORILAČKE VESTINE 41 33 Oprezno se uspravio i provi­ rio iz žbunja. Bilo je vreme za prvi napad... Antena radara koju je zapa­ zio prethodnog dana sada se vi Se nije okretala. Još jedna ne­ potrebna gomila metala i ele­ ktronike nalazila se u blizini, svakako bez ikakve straže, jer Svimer do sada zna da su oni došli neprimećeni. Uništenje ra dara neće mu doneti nikakvu prednost, sem što će pažnju pro tivnika privući na ovu stranu. Šunjajući se od drveta do dr veta, od jednog zaklona do dru goig, slivajući se sa kosim se- nkama koje je sunce bacalo po stenovitom zemljištu, on se pri bližavao vrhu planine. Antena, maskirana sada već pomalo u- velim lišćem, bila je svega sto- tinak stopa od njega. Nekoliko trenutaka kasnije bio je u zaklonu, vesto iskopa­ nom u stenovitom tlu. Stajao je mimo u mestu dok se nje­ gove oči pretraživale svaki de­ talj onoga što im se pružalo. Svimer će i ovde ostaviti ne­ ku zamku, svakako, Da. ona je tu... Osmehnuvši se, ninđa u je­ dnom od džepova svoje ođeće pronađe minijatumo klupko svilenog konca, tako tankog da se jedva mogao videti. Gipki prsti načiniše omču koja se tre. nutak k'asnije zateže oko pre- klopnika glavnog prekidača u- ređaja. Izašao je iz zaklona, povlače­ ći se korak po korak unazad. Nevidljiva nit ostajala je za njim. Dvadeset stopa. Dovoljno... ) Kao zmija, ninđa skliznu u usku pukotinu među stenama po čijem je dnu još bilo snega zaostalog od prethodne zime. Sigurnim pokretom on naglo zateže konac, uključujući tako napajanje radarskog uređaja. Plava munja i suvi prasak snažnog električnog pražnjenja, upravo ono što je i očekivao. Nad zaklonom se podiže stub sivog dima, a do ninđe dopre oštar miris sagarele gume. — Tako — prošaputa on. — Da vidimo šta ćeš sada predu- zeti, Svimeru... Sa mesta na kojem se nala­ zio video je praktično čitav pro stor na kojem će se borba od­ vijati, ali se nigde nije prime- ćivao nikakav pokret. Svimeru se nije žurilo. Ili je možda shvatio da je u- ništenje radara samo izazov či­ ji je cilj da ga iz pažljivo oda­ branog zaklona izvuče na čisti­ nu i izloži oružju protivnika?
  • 36. 34 B O R ILAČK E VEST1NE 41 Pogled mu je lagano klizio stenovitim obronkom, spuštaju­ ći se prema reci i Pitovom skro vištu. Nemoguće da se preva­ rio da Svimerova jazbina nije na najpovoljnijem mestu, u sa mom središtu ovog područja! Na pojavu protivnika najpre ga je upozorio sluh, ali je od­ mah potom uočio i pokret tamo gde ga je i očekivao: u neure­ dno nabacanoj gomili stena na polovini puta između reke i planine. Džip zaštitne boje izbio je iz jednog od mnogobrojnih pro laza među stenama i krenuo naviše, prema ninđi, još uvek predaleko da bi uspeo da raza­ bere pojedine detalje na nje­ mu. Da, zaista prava »zmijska ru pa«; pomisli ninđa. Dobro smo ime dali ovom mestu... Satima su proučavali prostor na avionskim snimcima, dajući imena {»jedinim istaknutim o- bjektima kako bi se kasnije la kse mogli orijentisati. Ta go­ mila stena, među kojima se mo gla kriti čitava armija ljudi, dobila je ime »Zmijska rupa«. A prva zmija već je pomalja­ la svoju ružnu glavu iz nje! Osmehujući se za sebe, nin­ đa poce oprezno da se spušta niz pukotinu u kojoj se skri­ vao. Znao je da će mu ona pru žiti zaklon sve dok ne stigne do njenog kraja, gotovo stoti- nak jardi niže i u blizini mesta kraj kojeg džip mora proći ako želi da stigne do radara. Dve milje pod njim džip, bru ndajući motorom, izbi iza jed­ nog šumarka. — Tako znači, Svimeru — pr ošaputa ninđa. — Odustajemo od pravila igre, je li? U džipu je bilo pet ljudi, a nijedan od njih ni izbliza nije podsećao na Svimera ili jednog od dvojice njegovih asova. Uo­ stalom, nije ni očekivao da će ih zaista biti samo trojica. Is­ kustvo je naučilo Vijetnamca da se poštenje ipak ne ispla­ ti. .. Pet ljudi. Trojica napred, dvo jica pozadi, pored teškog mitra ljeza postavljenog na postolje i već uperenog naviSe, prema radarskoj stanci. »Sada sve zavisi od toga šta im je Svimer naredio«, mislio je ninđa. »Ako produže put u džipu, jedna jedina eksplozivna kuglica biće dovoljna da za pet smanji broj Svimerovih plaće­ nika. Međutim, ako se iskrca­ ju. . .« U rancu na njegovim leđima odjeknu melodičan signal Svi- merovog toki-vokija. Čitave no
  • 37. BORILAČKE VEŠT1NE 41 35 ći uređaj je bio isključen kako ga baš taj signal ne bi odao, ali ga je ninđa ponovo uključio kada se uverio da u blizini ne­ ma radoznalih ušiju. Naravno, Svimer će sada poželeti da ra­ zgovara, kako bi njegovu pažnj u odvukao od džipa sa petoricom naoružanih ljudi. Neka ga. Neka čeka. Zabaci­ vši ruku na leđa, ninđa isklju­ či toki-voki. Džip ponovo dospe u njego­ vo vidno polje, sve teže savla­ đujući uspon. Na suncu bijesnu staklo dogleda kojim je jedan od one dvojice pored vozača pretraživao teren ispred sebe. »Sići će«, mirno zaključi ni­ nđa. »Za Svimera ne rade po­ četnici. .. oni veoma dobro zna ju kako su velika meta u tom džipu. Pa dobro, spreman sam i za to ...« Dve stotine jarđi ispod nje­ ga, vozač džipa naglo skrete u grupicu drveća, kršeći nisko žbu nje pod točkovima. Cev mitra­ ljeza skrete prema mestu gde je iznad zaklona još uvek izbi­ jao dim. »To znači da će dvojica osta ti uz oružje da štite preostale. Vrlo dobro, to mi odgovara.. .« Tri čoveka sa automatskim puškama u rukama već su, po­ gnuti, pretrčavali prvu čistinu. Po njihovim pokretima videlo se da im* je nad glavama i ra­ nije zviždalo olovo. Prošli su stotinak jardi des­ no od ninđe koji ih je oprez­ no motrio sa svog mesta. Unifo m e nalik vojničkim, gruba li­ ca, šake koje stežu oružje sa si gurnošću ljudi koji su navikli da ga upotrebljavaju. Tvrdi i iskusni momci, bez sumnje. Ali je ovoga puta njihov pro tivnik bio jedan ninđa.., Samo što ga oni, za sada, ni­ su interesovali. Prsti ninđe pri čvršćivali su za podnožje stene kraj užeta izvučenog iz ranca. Drugi kraj već je klizio niz travnati obronak do podnožja uzvišenja na kojem se skirvao. Ljudi pored mitraljeza mogu ga videti, naravno, dok se bu­ de spuštao, ali oni neće gledati na tu stranu... Kao munja je sleteo niz uže i priljubio uz zemlju, osmatra­ jući prostor oko sebe. Ona tro­ jica gore su zastala i razdvoji­ la se kako bi sa tri strane obu­ hvatila zaklon radara. Sve bo­ lje i bolje... Pod nogama ninđe nije zašu- štalo suvo lišće, nije se slomi­ la nijedna grančica. Kroz žbu- nje je pred sobom već nazirao tamnu masu džipa kojem je prišao sa zadnje strane.
  • 38. 36 BO R ILAČ K E VEŠT1NE 41 Ona dvojica bila su okrenuta leđima, zureći naviše duž cevi mitraljeza. Mirni i opušteni, po kazujući da ovakvo nešto ne rade prvi put. »Ali zato rade poslednji put«, pomisli ninđa izvlačeći se iz če stara na čistinu na kojoj se džip zaustivio. Zastao je i is­ pravio se, na samo dvadesetak stopa iza leđa Svimerovih lju­ di. — Hej! — reče glasno. — Ov- de sam, momci! * * * Okrenuli su se kao jedan, po­ kazujući beonjače očiju rašire­ nih od iznenađenja. Usne jed­ nog od njih, pokrivene retkim brkovima, otvoriše se u poku­ šaju da propuste neki zvuk iz grla. Šuriken, užasna čelična zve- zda ninđi sa kracima oštrijim od sečiva brijača, već je zviž­ dao kroz vazduh. Jedva prime- tan pokret Leslijeve ruke de- lić sekunde kasnije poslao je i drugi za njim. Sa savršenom preciznošću, kao i uvek. Prvi šuriken rase- kao je gornju usnu i brkove na simetrične delove, glatko razd­ vajajući lice čoveka na dve kr­ vave polovine. Drugi je umro delić sekunde kasnije, pre ne­ go što je imao vremena da sh­ vati kakav mu to usijani ši­ ljak kroz oko dopire do mozga. Dva mrtva tela srozaše se na pod džipa. Zanjihan padom jednog od njih, teški redenik pun žutih metaka nekoliko pu ta tiho zvecnu o postolje mitra Ijeza, a onda se umiri. Svud unaokolo vladala je mr tva tišina, kao da je i sama priroda shvatila da je sada vre me za umiranje... Gipkim pokretom ninđa sko­ či u zadnji deo džipa i zagleda se u dvojicu mrtvaca. Jedan od njih neće moći da posluži u smelom planu koji je zamislio, ali će drugi i mrtav odigrati svoju ulogu. Zavukavši prste u krvave ra­ ne, on izvuče šurikene i obrisa ih o odeću Svimerovih ljudi kako bi ih vratio na mesto pod opasačem do trenutka kada će mu ponovo poslužiti. Odgurnu- to nogom, telo onoga sa raspo­ lućenom glavom pade sa vozila u travu. Komadom tankog konca od svile ninđa učvrsti udove dru­ gog mrtvaca za postolje i cev mitraljeza, postavljajući telo koje se lagano kočilo u položaj
  • 39. B O RILAČKE VESTINE 41 37 čoveka koji pažljivo motri niz cev, a onda pogledom potraži preostalu trojicu. Još uvek su se šunjali oko zadimljenog zaklona, ali su nji hovi pokreti pokazivali kako više, zapravo, i ne očekuju da će pronaći onoga koji je uniš­ tio radar. Za koji trenutak vra tiće se do vozila. On će biti tu da ih dočeka... Jedna od grana drveta pod kojim je džip stajao dovoljno je debela da mu posluži. Sve bolje od boljeg. Osmotrivši još jednom oko­ linu, on podiže ruke i odbaci se od tla. čelični prsti sklopiše se oko grane na visini od dva- naestak stopa nad zemljom i bez napora izvukoše čitavo telo u krošnju. Ovoga puta ne sme zadavati rane koje bi mogle biti vidlji­ ve i iz daleka. Katana je ostao da miruje u svojim koricama, ali je zato iz stisnute pesnice desne ruke štrcalo dugo i vitko sečivo, više nalik igli. Nije to bilo jedno od tradicionalnog o- ružja japanskih ninđi, ali ni Lesli Eldridž nije robovao tra­ diciji; ovaj bodež ubijao je isto onako brzo i tiho kao i oružje iskovano rukom već zaboravlje nog japanskog majstora. Čovćka koji nešto čeka obi­ čno odaje njegovo nestrpljenje, a grana duž koje je ležao bila je tako elastična da bi ga mo­ gao odati i najmanji pokret. Zato je ninđa opustio svoje te­ lo, odmarajući mišiće od kojih će za koji trenutak zahtevati da deluju brzo kao munja. Po­ tpuno nepokretan, prepustio je svom sluhu da mu otkrije polo­ žaj trojke koja mu se približa­ vala. »Svimer ih je dobro obučio«, mislio je. »Nijedan ne progo­ vara ni reči... čuje se samo šum njihovih koraka u travi, šuštanje odeće o telo i zvecka­ nje njihovih pušaka...« »Ali, kladim se da ću im uskoro, ču­ ti i glasove... uskoro, čim pre đu još nekoliko koraka i shva­ te da nešto niie u redu.. .« — Hej! Prigušen povik zaustavio je svu trojicu u mestu. Ninđa se pritajeno osmehnu. Najzad su primetili... — Prokletstvo, on je bio ov- de! — prosikta jedan od one trojice. — Polako... možda je još tu ... — Ko, on? Nije on prokleta neoprezna budala kao Karva- ljo i Rodžers! Ohladio ih je i zbrisao, nije lud da nas čeka!
  • 40. 38 BO RILAČKE VEŠTINE 41 — Stani, Sal... možda je ne­ ka zamka tu. Do đavola, stani, nikud ne žurimo! Ostanite tu i štitite me, boga mu! Moćni mišići ninđe su se na- pinjali. Ako ga onaj koji pođe napređ primeti, biće teško da ućutka svu trojicu pre nego što jedan od njih uspe da opali ra­ fal iz svoje puške i tako upo­ zori Svimera da su njegovi lju­ di napadnuti. Trava zašušta pod samim dr vetom. Do ušiju ninđe dopre prigušena psovka. — Otišao je — reče čovek ispod njega. — Prokletstvo, o- bojica su nečim pogođeni u li­ ce. .. nije ih, dakle, iznenadio. Proklete budale.. . Trava zašušta pod novim ko­ racima. — Isuse! — prosikta neko. — Pogledaj Rodžersovo lice... kao da ga je raspolutio seki­ ram! — Šta ovo znači? Karava- ljo ... on je vezan za mitra­ ljez! Ninđa je čuo sasvim dovoljno da sa savršenom preciznošću od redi položaj sve trojice i redo- sled kojim će ih napasti. Kao i uvek, iznenađenje će biti njegovo najmoćnije oruž­ j e . . . Lako se odbacivši od grane, on se kao puma sruči na ra­ mena ooveka koji je stajao go­ tovo direktno pod njim. Sečivo je mirovalo u stisnutoj pesnici jer je smrt doneo precizan uda­ rac vrhom čizme u vrat, uda­ rac koji je gotovo bez šuma prekinuo kičmu iznenađene žr­ tve. Njegov pogled susrete se sa razroigačenim očima onoga koji je stajao nad unakaženom Ro- džersovom glavom. Zaboravlja­ jući na pušku u rukama, čovek otvori usta da vikne, ali je oš­ tro sečivo bilo brže. Gotovo bez otpora čelični vrh skliznu do srca donoseći trenutnu smrt. Jedini koji je bio u prilici da bilo šta pokuša, poslednji preživeli iz Svimerove patrole, bio je udaljen dva ili tri kora­ ka, sa obe ruke na ivici džipa, spremajući se da skoči u zad­ nji deo. Krajičkom oka prime- tio je ninđin skok i razumno procenio kako više nema vre­ mena da smakne puiku preba­ čenu preko ramena. Nož se u njegovoj ruci stvo­ rio tako brzo da je ninđa mo­ rao da uzmakne jedan korak kako bi izbegao hitar udarac odozdo naviše. Ali je to bilo sve što je treći čovek postigao. Pro tivudarac je stigao tako brzo da
  • 41. B O RILAČKE VESTINE 41 39 nije imao vremena ni da uzda­ hne. U stvari, uzdah se ču o... gr- goćući u presečenom grkljanu, vazduh pomešan sa krvlju na­ glo je izašao iz pluća koja su i dalje refleksno radila. Kleknuvši kraj oborenog čo veka, ninđa mu steže vratnu maramu oko rane kako bi spre čio dalje krvarenje, a onda, još uvek u klečećem položaju, pa­ žljivo oslušnu. Ništa... samo šum vetra u lišću i . .. I tiho, sve sporije kapanje krvi čoveka vezanog za mitra­ ljez. .. »Petorica manje«, mislio je ninđa, dižući jedno od mrtvih tela na zadnji deo džepa. »Svi- mer mora osetiti ovaj gubitak... sem ako u ovoj pustinji zaista nema čitavu armiju ljudi!« I drugi mrtvac ostao je čvr­ sto vezan sa druge strane mit­ raljeza, u potpuno prirodnom položaju. Sa sleđećom dvojicom nije bdio toliko muke: postavlje ni u sedeći položaj na prednjem sedištu, delovaće potpuno priro dno čak i za osmatrača koji ih sa rastoianja od jedne milje bude pratio jakim dogledom. Njegova odeća imala je istu zaštitnu boju kao i uniforme Svimerovih ljudi; kapa sa obo dom, deo te uniforme, dopuniće sliku kada je bude stavio sebi na glavu i zauzeo mesto za vo­ lanom. Osmehujući se za sebe, nin­ đa okrete ključ i motor tiho za brunda. Ne. Pre nego što krene mora oba­ viti još jedan posao. Ugasivši motor, on dohvati Svimerov toki-voki i pomeri prekidač. — Halo, Svimeru — reče le žerno. — Kako ide? — Gle, ti si još ovde? — do­ pre glas iz zvučnika. Bez trač­ ka iznenađenja u sebi. — Mi­ slio sam da si otišao, kad već nećeš da mi se javiš... — Imao sam društvo — osme hnu se Lesli. — Petorica tvojih ljudi muvali su se u blizini, pa nisam hteo da ih ometam šu­ movima koji bi mogli dopreti iz tvoje sprave... — Tako sam nešto i pretpo­ stavljao. Zakasnili su, znači, a? — Prilično. Koliko znam, još uvek se vrte oko radara. Isklju čio sam ga da ne bi trošio stru­ ju, uzgred... — Primetio sam, ninđo. Ka­ ko tvoji prijatelji? — Odlično... pozdravljaju te. A kad smo već kod prijate­ lja. .. ako se ne varam, rekao
  • 42. 40 B O R IL AČ K E VESTINE 41 si da će ih uz tebe biti samo dvojica! — Tačno, rekao sam. — Pa? Dubok uzdali. — 2ao mi je, Eldridž. Suviše si opasan. Moji ljudi ipak nisu u istoj klasi sa borcem kakav je Tabasko Pit, pa čak i sa tom malom Japankom za koju ka­ žu da je pravi majstor borilač­ kih veština. — Vrlo dobro, Svimeru. Od­ govara mi što si napustio jedno od utvrđenih pravila... to zna­ či da sada ni ja više ne moram da ih se pridržavam, zar ne? Mirnim pokretom, Lesli isk­ ljuči toki-voki i vrati ga na njegovo mesto, a zatim pono­ vo pokrete motor džipa i oslo­ bodi ručnu kočnicu. Načinivši polukrug, vozilo poče da se spušta niz neravni obronak. Proći će gotovo pola sata pre nego što stigne u blizinu mesta koje su nazivali Zmijskom ru­ pom. Prvi udarac runde već je bio nanesen. Njegov plan zahtevao je da sada u akciju stupi Taba- sko P it... * * * U svom skrovištu pored reke Pit je sa mnogo više nestrplje­ nja očekivao razvoj događaja, iako ga je ninđa upozorio da se ne sme odati nijednim pokre­ tom. U stvari, upozorenje je bilo suvišno, jer su pored mesta na kojem se krio od jutra prošle već tri patrole, sastavljene od po dva čoveka naoružana auto­ matskim puškama M —1 i od po jednog psa divljeg izgleda. Tabasko se svaki put zadovo­ ljno iscerio u svom zaklonu mi sleći o lukavstvu ninđe koji ga je poslao na drugu stranu re­ ke. — Nije baš u skladu sa do­ govorenim pravilima mrm­ ljao je — ali, do đavola sa njima! Ni Svimer ih se, uosta­ lom, ne drži... video sam svo­ jim očima šestoricu ljudi, a ne bi smelo da ih bude više od troje... Kako je vreme odmicalo, me đutim, Pit je postajao sve ner vozniji i sve češće dobacivao prezrive poglede spravi kojom ga je ninđa za ovu priliku na­ oružao. — Gde je pronašao ovu gvož đuriju — mrmljao je za sebe. — Kao da nema dovoljno po- verenja da neću pucati ako za ista ne budem primoran na to ,.. do đavola!
  • 43. B O RILAČKE VESTINE 41 41 Umesto pištolja velikog kali­ bra, oružja koje je Pit često ko ristio kao podršku svojim moć nim pesnicama, Lesli mu je dao bezimeno, oružje sopstvene konstrukcije koje je najviše na likovalo sređnjovekovnom samo strelu. Umesto tetive od životi njskih creva, naravno, imalo je čeličnu oprugu, dok su strelice zamenile čelične pločice u obli­ ku polumeseoa, tako oštre da ih je morao vrlo oprezno vadi­ ti iz torbice u kojoj su bile spa kovane. »Nema domet kao tvoj piš­ tolj«, objasnio mu je ninđa, »ali ni mnogo manji od njega. Što je najvažnije, ubija brzo i tiho, ako pogodiš u pravo me- sto... Gledaj!« Pit zavrte glavom, još jedn­ om se setivši kako je čelični polumesec glatko probio dasku debelu čitav inč na rastojanju od trideset jardi. U stvari, novo oružje mu se sviđalo, a gunđao je samo da bi savladao nestrpljenje koje je, uzgred, bilo i njegova naj­ veća mana. Prokletstvo, šta ra di taj Eldridž? Trebalo je već davno da digne radar u vaz- duh i tako počne da ostvaruje plan koji su smislili. — Ah! Konačno! — procedi kroz zube. — Konačno! Stub dima pod vrhom plani­ ne predstavljao je ugovoreni signal koji će Svimerovu paž­ nju privući na tu stranu. Zado­ voljno se cereći, Pit dohvati svoje oružje, ali ipak natera se­ be da još nekoliko trenutaka ostane u zaklonu. Pet minuta kasnije imao je priliku da sebi čestita na strp­ ljenju, jer iza okuke reke izbi još jedna patrola, krećući se ovoga puta u suprotnom prav­ cu od prethodne tri. Svimer je veoma dobro znao prednosti pa trola koje se ne kreću po utvr­ đenoj stazi i u određenim vre­ menskim intervalima. — Samo što budake gledaju u suprotnom pravcu — mrm­ ljao je Pit tiho. — Što se njih tiče, Leslijev plan je uspeo, svi bulje samo u tu planinu, ali se pitam šta li im sada šef radi... Pa, ako bude i dalje išlo ovako, uskoro ću dobiti priliku da i to doznam... j Sačekavši da patrola odma­ kne, Pit skliznu niz strmu oba­ lu i bez oklevanja zagazi u vo­ du, prisećajući se orijentira ko­ je mu je ninđa prošle noći po­ kazao. Zaobilazeći nevidljive prepreke na dnu, prešao je pe­ desetak jardi vode za dvostru­ ko veći broj sekundi i nestao u šiblju na drugoj obali.
  • 44. 42 B O R IL A Č K E VEŠTINE 41 Neprimećen ... Tek tada je dopustio sebi da zaista odahne, jer i pored sveg poverenja u Leslija, nije uspe- vao da shvati kako će usred da­ na preći reku koja mu se čini­ la bezgranično širokom. A op­ et, drski plan ninđe potpuno je uspeo. Kao i obično, uostalom... Ocedivši vodu sa nogavica, žurnim korakom pohita u pra­ vcu gomile stena označene ime nom Zmijska rupa. Dim na pla nini, u to se već uverio, pri­ vukao je pažnju Svimerovih ljudi. Sada je trebalo da se ču va samo skrivenih zamki ko­ jima je čitav teren bez sum­ nje bio gusto posejan. Isuviše gusto. Shvatio je to kada je među retkim drvećem pre naslutio nego što je ugle­ dao visoku ogradu od bodljika­ ve žice. »Lesli je bio u pravu«, pomi­ sli. »Ovde je Svimerov glavni štab ili kako to već zove, pro­ klet bio. Nema šta, odabrali smo pravo ime za to đavolsko mesto. .. H m m .. . da ipak po­ gledam tu žicu izbliza mož­ da. ..« Oko bodljikave žice, među­ tim, zapazio je isprepletane mnogo tanje izolovane kablo­ ve povezane sa alarmnim ure­ đajima i televizijskim kamera­ ma, vešto skrivenim u gustišu i među stenama. Izbekeljivši se prema stenama, za slučaj da neko ipak posmatra njegovo li ce na televizijskom ekranu, Pit nastavi da se šunja skrećući na sever, paralelno sa bodlji­ kavom žicom. »Ne znam šta me je upozo­ rilo«, reći će mnogo kasnije Le sliju. »Sem ako možda taj tvoj japanski haragei nije postao za razan, pa sam i ja stekao malo veštine. Tek...« Tek, okrenuo se u pravom trenutku da ugleda razjaplje­ ne čeljusti ogromnog psa koji mu se približavao dugim be- šumnim skokovima. Usta živo­ tinje otvarala su se i zatva­ rala, kao da laje, ali su mu gla sne žice svakako bile prerezane kako ničim ne bi upozorio ne- srećnu žrtvu na koju se okomi. Pas je već bio na vrhuncu svog poslednjeg skoka, tako da Pit nije imao vremena ni da podigne svoje oružje. Umesto toga, učinio je jedino što se moglo učiniti: podigao je obe ruke pred lice i elastično pao na leđa, poduhvatajući životi­ nju obema nogama u trbuh i koristeći silinu njenog naleta da je prebaci preko sebe.
  • 45. BORILAČKE VESTINE 41 43 »To sam učinio«, pričao je, »ali je nevolja bila u tome što sam ja imao samo dve noge, a taj dripac četiri. Naravno, sna­ šao se mnogo brže od mene i već bio u skoku dok sam se ja tek dizao na kolena.. .« Samo što je ovoga puta Ta­ taasko bio spremniji za napad nego trenutak ranije. Njegove moćne šake sklopile su se oko kosmatog vrata i on je uspeo da zadrži razjapljene čeljusti n a . palac od svog grla. Oseća- jući vreli dah životinje na li­ cu, on nape mišiće, podižući psa sa zemlje. Uz suv prasak, kičma, nesre- ćne životinje se prekide. Ste­ žući zube, Pit je odbaci dale­ ko od sebe u gustiš i užurba­ no poče da pipa po travi, tra­ žeći svoje oružje. — Na tvom mestu ja bih os­ tavio to dole — posavetova ga jedan glas iz gustiša. »Kako sam se osećao, pita­ te?«, govorio je Pit kasnije. »Pa, otprilike kao kada igram poker i grdno se namučim da skupim četiri keca, a onda mo­ mak preko puta mene tresne na sto fleš rojal...« Karte svakako nisu bile Ta- basko Pitu na umu u tom ča­ su. Oprezno je odvojio šake od zemlje i počeo lagano da ih di že nad glavu. — Vrlo pametno — pohvali ga glas iz zaklona. — Volim pametne momke. .. samo tako drži ruke, prijatelju, i ne po­ kušavaj nikakve gluposti... — Neću. . . — promumla Pit. — Danas sam već napravio je dnu glupost suviše, hvala... — Šta si rekao? — Ništa, do đaovola! Ništa što bi se tebe ticalo! — Je li? Onda fino i polako ustani sa rukama nad glavom... Tako... okreni se, baš me za­ nima koga sam to uhvatio, pri jatelju.. . Pit uspe da na usne natera nešto što je trebalo da bude prezriv osmeh. Uostalom, čovek pred čijom je puškom stajao nije ni zaslužio ništa bolje... — Mat Džeger! — uzviknu Tabasko razočarano. — Od svih prokletih revolveraša u ovoj prokletoj zemlji morao sam da naletim baš na tebe! Lice sa tankim usnama i le­ denim plavim očima ispod či­ tavog plasta neuredne svetle kose ostade nepomično. Isto kao i puška sa montiranim dogled- om, uperena Pitu u stomak. — Nemam sreće — sleže Dže ger ramenima. — Nadao sam se da ću naleteti na onu Eldri-
  • 46. 44 B O R IL AČ K E VESTINE 41 džovu malu Japanku, a umesto nje naleteo sam na medveda... Je li tačno da je nenadmašna u krevetu? Nisi je probao? Pla šiš se Eldridža ili ti ona nije dala? Skrivajući pokret očiju spu­ štenim kapcima, Pit očajnički pretraži prostor oko sebe. Ni­ šta što bi mu moglo pomoći, a do Džegera ima punih deset jardi. Ako nešto pokuša, tip sa snajperom imaće vremena da ga pogodi bar šest puta pre nego što stigne do njega. Ne, suviše je toga znao o brzini Mata Džegera da bi se takav rizik isplatio. .. — Šta je, Tabasko? Napu­ nio si gaće od straha, a? Ne boj se, neću te odmah ubiti... moj gazda želi da porazgovara s tobom, znaš. Po meni, čisto gubljenje vremena, ali znaš ka ko je — gazda je gazda! Haj­ de, kreni polako ispred mene... Uzdahnuvši, Pit pođe prav­ cem koji je Džeger pokazao vr hom cevi. Nije se okrenuo ni­ jednom, a to nije bilo ni po­ trebno, jer ga je Svimerov 00- vek svojim dugim jezikom če­ sto podsećao da je još uvek u blizini. Bodljikava žica skretala je prema istoku, tamo gde je šu­ ma prestajala i gde se gomila stena nadnosila nad travnatu površinu izbrazdanu tragovima mnogih točkova. Pit baci pogled pun nade prema planini. Vreme zakaza­ nog sastanka sa Leslijem se bližilo. Ako je ninđa uspeo da zavara Svimerove ljude koji su krenuli za njim, onda bi se možda uskoro mogao pojaviti i izvući ga iz nevolje u koju je zapao sopstvenom neoprez- nošću.. . Hm m ... tamo gore... I protiv svoje volje, Pit za- stade Vetar mu do ušiju done­ se prigušeni šum snažnog mo­ tora. — Šta je? — prosikta Dže­ ger iza njega. — Zašto si stao, do đavola? — Neko dolazi — sleže Pit ramenima. — Tvoji prijatelji, izgleda... — Lezi! — Zašto? To mora da su tvo ji, čoveče... mi nemamo nika­ kvih džipova ovde... — Dole, proklet bio, inače... — U redu, u redu — huknu Pit i umorno se spusti na još vlažnu travu. Čudila ga je Dže gerova sumnjičavost; među dr većem sada se već sasvim jas­ no video džip sa mitraljezom u zadnjem delu i petoricom ljudi u uniformama zaštitne boje.
  • 47. BORILAČKE VESTINE 41 45 — U redu je — javi se i Džeger. — Ustani, ali polako... to je Vajler sa njegovima. Pi­ tam se da li su i oni imali sre će kao ja ... I ne tražeći dozvolu, Pit se lagano okrete, u nadi da će džip privući svu Džegerovu pa žnju. — Ne mrdaj! — prosikta o- vaj. Cev puške i dalje je gle­ dala Pita u oči. Rezignirano slegnuvši rame­ nima, Tabasko se okrete prema džipu koji je upravo silazio niz poslednji obronak planine. Hmmm. .. Nešto u položaju one dvoji­ ce pozadi, pored mitraljeza... Potpuno nepomični, čak i ka­ da točkovi poskoče na nerav­ ninama. .. Pit obliznu iznenada suve us ne, osećajući kako mu je srce brže zakucalo. Vozač je imao natučenu kapu nisko na čelu, ali oblik tih ramena, držanje glave, sigurni pokreti ruku na volanu... On ispod oka pogleda prema Džegeru i opsova u sebi. Pogled Svimerovog čoveka takođe je bio uperen u vozača. Cev puške lagano je skretala od Pita prema njem u... Pit odmeri rastojanje do Dže gera. »I dalje deset jarđi«, pomisli. »Moram .biti đavolski brz, ako želim da iz ove gužve izađem bez rupe kroz koju bi mi mo­ glo izaći sve pivo koje sam u životu popio...« Duboko udahnuvši, on nape snažne mišiće nogu i odbaci se od tla, šireći ruke u zagrljaj koji će zgnječiti Džegerov gru dni koš ako stignu do njega... Ne! Krajičkom oka čovek sa pu­ škom primetio je Pitov pokret i munjevito se okrenuo prema njemu. U očima mu blesnu pla men; prst se zgrči na okidaču i Tabasko jasno vide, kao na usporenom filmu, kako se na ustima cevi pojavljuje oblačić dima. .. * * * Miris sveže krvi bio je pr­ vo što je Tabasko Pit osetio kada mu se svest vratila. Ma­ lo je podigao iznenađujuće te­ šku glavu i s naporom otvorio oči. Nebo nad njim pijano se kla tilo i on tek tada shvati da po­ trbuške leži u zadnjem delu džipa koji luđačkom brzinom juri po neravnom terenu. Gla-
  • 48. 46 B O R ILAČK E VESTINE 41 Va mu je bila oslonjena o ne­ što otužno meko i neprijatno hladno... Mrtvo telo čoveka u odeći zaštitne b oje... Osećao je tup bol u glavi, ali ništa drugo. Ništa niže od vrata.i. Pit sklopi oči nastojeći da utiša bučanje u prostoru izme­ đu ušiju. Video je dim na us­ tima cevi uperene tačno u nje ga i instinktivno se okrenuo na bok da bi Džegeru smanjio metu. Šta se potom dogodilo? Da li ga je metak pogodio u kičmu? To bi moglo objasniti činjenicu da ne oseća svoje udove... Usne mu se pomeriše da bi propustile jedva čujnu psovku. »Ne govori gluposti, mladi­ ću«, reče u sebi. »Da te je sa one daljine pogodio u kičmu, ti bi već čuo harfe, a ne bi te truckali na ovom prokletom dži pu pored momka koji je sigur­ no već poodavno mrtav. ..« Ta utešna pomisao vrati mu hrabrost i on natera sebe da podigne glavu. — Hej! — reče slabašnim glasom. — Ortak, reci mi po­ šteno da li je ovde samo mo­ ja glava ili i sve ostalo? Lesli mu dobaci kratak os- meh preko ramena, potpuno ko ncentrisan na vožnju među kru pnim kamenjem koje su po nje govom putu pre nekoliko mi- liona godina razbacali glečeri sa planine Blek. — Sve ti je tu — reče. — Čak i nešto više nego kad smo se rastali. Sinoć nisi imao ni­ kakvu rupu u grudima, čini mi se.. . — U grudima L es... — Nešto nije u redu? — Sve je u redu... od vra­ ta naviše. Dole ništa ne ose- ćam .. . — To se događa momcima sa tvrdim rebrima, Pite. Me­ tak je skliznuo, tako da su ti pluća ostala čitava. Šok je bio vrlo snažan, pa si izgubio sve­ st. .. — A ha... i gde me sada vo­ diš? Kod doktora? — Nešto slično. Potražićemo Sumiko, ona će te lečiti. Gledajući u svoje ruke, Pit ih natera da se rašire, a onda se s naporom okrete. Međutim, pred očima mu se mutilo ta­ ko da nije uspeo da vidi bog zna šta. — Ortak... da li nas neko goni? — Za sada ne. Iako pretpo stavljam da neki skriveni os-
  • 49. BORILAČKE VESTINE 41 47 matrač već javlja Svimeru ko jim smo se pravcem uputili. — A Džeger? — Džeger? Taj neće više ni koga progoniti, ne brini... Pit sa olakšanjem spusti gla vu na mrtvo telo pod sobom. — Šta se dogodilo s njim? — upita ne otvarajući oči. — Da li si nekada video čo- veka na koga su kola naletela brzinom od osamdeset milja na sat? Tabasko se nasrneja i po pr­ vi put oseti bol u ranjenim gru dima. — Hej! — uzviknu sa ola­ kšanjem. — Sada me boli! — To je dobro. Možeš li da se uspraviš bar u sedeći polo­ žaj? Pit zastenja. — Prokletstvo... zašto me mučiš, Les? — Ti ne čuješ ništa? —- Neee... buči mi u glavi, to je sve... —Ne buči ti samo u glavi. Svimer je poslao helikopter za nama. — Ohoh! To nije dobro... da kidamo sa džipa? Ninđa je ćutao. Pit je znao da on sada osmatra okolinu tražeći najpogodniji izlaz iz si tuacije u kojoj su se našli. — Ne vredi, Pite. Stići će nas pre nego što pronađemo po godno mesto da se zakloni­ mo. . . — Dobro, dobro... u ovoj ekipi čovek ne može da se od­ mori čak ni na samrti. Je li ovaj krš od mitraljeza ispra­ van? — Trebalo bi da jeste. Ni­ sam ga dirao. Stežući zube, Pit se uhvati za postolje mitraljeza i neka­ ko uspravi u sedeći položaj, tražeći pogledom helikopter na nebu obasjanom suncem. Kri­ vudanje kojim je Lesli u ve­ likoj brzini zaobilazio prepre­ ke nije mu u tome baš poma­ galo. .. Vrteći glavom, Pit na trenu­ tak sklopi oči, zaslepljen sun­ cem. Kada ih je otvorio, zbu­ njeno se zagledao u gejzir ze­ mlje i dima koji se podigao desetak jardi iza njih. — Top od dvadeset milime­ tara — reče glasno. — Ti mo­ mci gore imaju top od dvade­ set milimetara... — Razlog više da i ti ko­ načno pomiluješ taj mitraljez tamo, Pite! Uhvativši u nišanu bleštavi mehur pleksiglasa, Pit pritisnu obarač, nešto nerazgovetno mr­ mljajući.
  • 50. 48 B O R ILAČ K E VESTINE 41 — Hej! — pobuni se mnogo snažnijim glasom kad džip iz­ nenada ponovo skrenu oko je­ dne stene. — Ako tako voziš, neću ih pogoditi u sledeća tri meseca! — Da nisam vozio tako, ti ne bi morao da brineš o sle­ deća tri meseca, Pite — nasrne ja se ninđa. — Niti o bilo če­ mu drugom.. . — Odustao je! — zaurla iz­ nenada Tabasko. — On beži, Les! Beži! Ninđa baci pogled preko ra­ mena prema letelici koja se žurno dizala, praćena oproštaj­ nim Pitovim rafalom. — Možeš li da skočiš, Pite? — Sada mogu sve, do đavo­ la! Kao da je energija sa mi­ traljeza prešla na m ene.:. Ču­ dno, a? — To se događa u borbi. Vidiš onaj žbun desno? — A ha... — Tu skoči i nikud ne mrdaj dok ne dođem po tebe. U re­ du? Pit je ćutao, prikupljajući snagu. Levom rukom pritiski­ vao je ranu koja je od napora ponovo počela da krvari. — Sad, Pite! Zemlja ga je dočekala sna­ žnim udarcem u lice i odbacila u bodljikavo granje. Kreštavo je opsovao, ali nije gubio vre- me: radeći i rukama i nogama, kao gušter se zavukao u žbu- nje i tu ostao prateći pogled­ om oblak prašine koji je os­ tajao za džipom. A li... — Šta on to radi? — proša­ puta uzbuđeno. — Nije mogu­ će da ne vid i... Kao da je za volanom slep vozač, džip je jurio pravo pre ma steni koja se isprečila na njegovom putu. Pit instinktiv­ no zatvori oči. Da to nije učinio, video bi senku koja je u poslednjem trenutku iskočila iz džipa i ot­ kotrljala se po travi, zasuta de lovima vozila koje se bukval­ no razíetelo uz užasan tresak. Plamen je buknuo odmah, ali se brzo i primirio, pokazu­ jući da u rezervoaru nije bilo mnogo goriva. Pit zatrese glavom da bi ra sterao maglu i potraži pogle­ dom figuru u odeći zaštitne boje. Nije je video, ali ga to nije uznemiravalo, jer je znao da ninđa ume da postane po­ tpuno nevidljiv kada to zaželi. Tiho je zviznuo, ne napuš­ tajući zaklon. Zvižduk koji mu je odgovorio dobro je pozna­ vao. Njime ga je ninđa upozo­
  • 51. B O RILAČKE VESTINE 41 49 rio da miruje i bude oprezan, jer je opasnost u blizini. Nepotrebno, jer je i sam čuo zvuk motora helikoptera koji se ponovo vraćao u poteru. »Svimer negde ima odlično postavljene osmatrače«, mislio je, »kojima malo šta u ovom predelu može da promakne. Le sli je upozorio da će tako bi­ ti i planirao da ih još ove noći ukloni. Sutra bi trebalo da bu de mnogo lakše... ako dočeka­ mo jutro...« Ona magla pred očima ni­ kako mu se nije razilazila i to ga podseti na ranu. Prsti­ ma leve ruke oprezno je opi­ pao ranjeno rebro... Čitava desna strana grube košulje bila je mokra i teška od krvi. Stežući zube, on dla­ nom pritisnu otvorenu ranu, znajući da to neće mnogo po­ moći sve dok ona ne bude pre- vijena po svim propisima. »I dok ne budem mogao da mirujem neko vrem e... bar dva ili tri sata«, mislio je os­ luškujući zvuk' helikoptera. »Lesliju se to neće svideti, jer... prokletstvo!« Tih nekoliko trenutaka mi­ rovanja dalo mu je priliku da konačno shvati svoju situaci­ ju. Lesli mu neće dopustiti da se i dalje bori! U to nema nikakve sumnje. Sa ledenom izvesnošću on je sada znao da je obračun sa Svimerom za njega već zavr­ šen. Sem ako... Sem ako — na bilo koji na­ čin — ne uveri ninđu da je još uvek u stanju da se nosi sa Svimerovim ubicama. .. Znao je da njegovo moćno telo može izdržati sve napore koje mu nametne u narednih pola sata... ili bar dvadeset minuta. Posle toga... Posle toga nije važno... Sve bi bilo veoma jednos­ tavno kada bi neki od Svime- rovih ljudi sada bio nadohvat njegovih ruku. Ili kada bi momci iz heliko­ ptera bili tako neoprezni da se spuste tamo gde ih može napasti... Kao da odgovora na njego­ vu neizrečenu želju, helikopter napusti kruženje nad ostacima džipa i u dugom luku poče da se spušta prema mestu gde se Tabasko Pit skrivao... * * Jfc Žbun se njihao na talasima vazduha stvorenim od rotora
  • 52. 50 B O R ILAČK E VESTINE 41 helikoptera, ali čovek skriven u lišću povijao je svoje elas­ tično telo u skladu sa njiha­ njem grana, motreći oštrim po­ gledom svaki pokret u provi­ dnoj kabini. »Ova ptica bi mi dobro do­ šla«, mislio je, »da prebacim Pita i Sumiko na sigurno me- sto. Oni svakako žele da pre­ traže ostatke džipa, ali ne ve- rujem da će pilot izaći. On će ostati na svom mestu, spre­ man da se digne na najmanji znak opasnosti. Ovoga puta mo ram biti mnogo brži nego obi­ čno. . . Trojica ljudi hitro su isko­ čila, pokazujući odličnu uvež- banost u sličnim poduhvatima. Dvojica su pali na kolena sa obe strane vrata helikoptera, sa puškama na gotovs, motreći na svaki pokret u okolini. Treći, krupan čovek crvenog lica, uputio se prema zadim­ ljenim ostacima pored stene. Put ga je vodio pored samog žbuna u kojem se krio ninđa, ali ovaj ostade nepomičan. Op reznost prosečnog čoveka naj­ veća je u početku, a onda la­ gano pada do tačke u kojoj je iznenađenje moguće i verova- tno. .. A li... Stisnuvši zube, ninđa vrati za pojas bodež kojim se sat ranije tako uspešno poslužio. Među prstima se bešumno st- voriše tri šurikena, već spre­ mna za bacanje. Njegov prvobitni plan, da sko či do helikoptera i savlada nje govu posadu udarcima bodeža morao je biti odbačen, zbog nerazumnog poteza Tabasko Pita:- »Šta je to, do đavola, nau­ mio?«, mislio je, gledajući ka ko se Tabasko s mukom izvla­ či iz cestara u kojem se skri­ vao. »Mora znati da nema sna­ ge da ih savlada... osim ako ne želi da meni pruži priliku da se dočepam helikoptera.. .« Ljudi sa puškama disciplino- vano su ostali na mestu, uperi­ vši svoje oružje prema čoveku koji je sada posrćući krenuo prema njima, pritiskujući ru­ kom krvavo mesto na košulji. Onaj treći još uvek nije izvla­ čio veliki automatski pištolj iz futrole za pojasom, ali se od­ makao od olupine i oprezno krenuo prema Tabasku. »Suviše je samouveren«, pro cenjivao je ninđa. »Interval koji će mu biti potreban da izvuče pištolj, ubaci metak u cev i opali, morao bi mi biti