2. ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Златибор је планина и парк природе у Србији која се
простире на површини од око 1.000 km2, дугачка је 55 km, а
широка и до 20 km
Највиши врх је Торник (1496m)
Златибор се простире између 43° 31' Н и 43° 51' Н, и између
19° 28' Е и 19° 56' Е
Јужна и источна граница Златибора су реке Увац и Велики
Рзав
На западу се Златибор граничи са Босном и Херцеговином,
селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом
3. ВОДЕ
Златибор је нагнут ка северу и северозападу, па већина река
одлази на ту страну
Сва вода тече у Црно море – Дрином, Ђетињом и Моравицом
Златибор је чувен по пијаћим водама, од којих су неке
најбоље у Србији
Природних језера на Златибору нема али у центру Златибора
се налази вештачко језеро
4. ЗЛАТИБОРСКО ЈЕЗЕРО
Златиборско језеро је мало вештачко језеро, својеврстан
декор туристичког насеља Краљеве Воде на Златибору,
изграђено 1947. године, у самом центру насеља
Зову га и Златиборско море
Дуго је 150 m, широко 50, а пуни га планински поток
Обудовице
Лети се претвара у купалиште, могућа је вожња чамцима и
педалинама, док се зими обично заледи, па је могуће
клизање
5. САСТАВ ЗЛАТИБОРСКОГ ЗЕМЉИШТА
Скоро читаво златиборско тло чине серпентини
У Стублу и Семегњеву се налазе наслаге млађег кречњака, а
југоисточни делови Златибора обилују великим количинама
тријаског кречњака. Ту постоји доста река и пећина, од
којих су највеће Стопића пећина, Раковичка и Мумлава
Укупно, на Златибору постоје 142 спелеолошка објекта: 98
пећина и 44 јаме
Златибор обилује магнезитом, који се експлоатише на
неколико места, док је, поред њега, у Чајетини, Семегњеву
и Шљивовици пронађен и хром
6. КЛИМА
Златибор има субалпску климу
Средња годишња температура на Златибору износи око 7,5
°C
Најхладнији месец је јануар, са просечном температуром од
око –2,5 °C, а најтоплији је август, са око 15 °C
Падавине на Златибору варирају од места до места,
просечна годишња висина падавина на Златибору је око 880
mm
Најчешћи и најјачи у току целе године је североисточни
ветар, посебно у периоду од октобра до маја
7. Најраспрострањенији екосистем су пашњаци, тј. ливаде, на
којима расте чак 120 врста најразноврснијих трава, од којих
многе имају лековита својства
До 600 m надморске висине заступљене су листопадне
врсте (буква, храст, бреза, липа, јасен)
На више од 600 m доминирају четинари (бели и црни бор,
јела, смрча)
И животињски свет је разноврстан. Златибор обилује
вуковима, па је њихово годишње истребљивање постало
традиција – чувена Златиборска хајка на вука
БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ
8. Дивља свиња, лисица, зец, јазавац, препелица, јаребица и
веверица су на Златибору уобичајена појава, па чак и у
близини насељених мјеста. Још се само на Златибору могу
видети белоглави суп и орао крсташ, врсте на рубу
изумирања, како несметано лете
10. ЗЛАТИБОРСКА НАСЕЉА
На Златибору се налази најразвијенији тип разбијеног села
Куће су од боровог и храстовог дрвета, зване брвнаре или
осаћанке
На Златибору постоји пар већих насеља и то: Златибор,
Чајетина, Сирогојно, Гостиље, Шљивовица, Јабланица,
Љубиш, Драглица, Негбина, Доброселица, Водице
11. СТАНОВНИШТВО
Већина становника на Златибору су Срби православне
вероисповести
Говоре српским матерњим језиком, односно његовим
источнохерцеговачким дијалектом
Златиборце зову Старовласима, по области у којој живе
(Старом Влаху)
Златиборци имају најпознатију народну ношњу
12. ТУРИЗАМ
Златибор се налази у самом „средишту“ Србије. Растојање од ове
планине до Београда је 230 km, до Новог Сада 300 km - баш колико
и до Јадранског мора
“Ружа ветрова“ се расцветава управо над Златибором
Прави туризам се развио тек када је на Златибор дошла једна
крунисана глава, краљ Србије Александар Обреновић, 1893.
године
1905. године, на Златибор, по здравље, дошао још један краљ
Србије, Петар И Карађорђевић. Након његовог боравка саграђени
су и први велики објекти: хотел „Краљева вода“ - данашњи
конгресни центар „Србија“ - вила „Чигота“ и пекара.
13. КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ
Данас на Златибору постоје четири цркве брвнаре
То су црквице малих димензија којих је некада било више,
а данас постоје још само у селима Доброселици, Јабланици
Драглици и Кућанима
Музеј „Старо село“ у Сирогојну чува најепше примерке
златиборских кућа и других грађевина некада потребних за
живот. Етно села су у последње време достигла велику
популарност
