3. ЦЕНТРАЛНИ ДИО СРБИЈЕ
Облици рељефа планинске Србије настали су у
вријеме алпске орогенезе
Алпска орогенеза је процес набирања вјеначних
планина која и данас траје
4.
5. Besna
kobila
РОДОПИ представњају
најстарије копно на
територији Србије
Простиру се уз Јужну Мораву
''Шаховска структура рељефа''
– смјењују се планине и
котлине
Планине: Руј, Бесна кобила,
Чемерник,Варденик,Кукавица,
Гољак,Радан,Јастребац…
9. KAРПАТСКО-БАЛКАНСКА ОБЛАСТ
Карпатско-балканске планине се
налазе у источном дијелу Србије
простиру се између Дунавана
сјеверу до Руј планине и
Заплањско- лужичке котлине на
југу
на истоку се пружају до бугарске
границе, а на западу до родопских
планина
разноврсне су геолошке грађе
усљед чега се јављају рудна
богатства
дијеле се на Карпате и Балканске
планине
10. КАРПАТСКЕ ПЛАНИНЕ
Карпатске планине се
налазе између Дунава и
Црноречке котлине
У њих спадају :Хомољске
планине,Бељаница,Кучај,
Мироч, Дели Јован..
11. БАЛКАНСКЕ ПЛАНИНЕ
Балканске планине се
налазе јужно од
Црноречке котлине
У њих спадају
Ртањ,Озрен,Сува планина
и Стара планина
12. КЉУЧ
област у Источној Србији
налази се између
планина Мироч и Дели Јован, и
ријека Дунав и Тимок
ова област има раван рељеф,
са надморском висином око 30
метара
ово је најзападнији дио Влашке
низије
13. НЕГОТИНСКА
КРАЈИНА
НЕГОТИН
Неготинска Крајина : сјевероисточни дио
Србије између Дунава, српско-бугарске
границе
дио је Влашко-понтијског басена са
најнижом надморском висином у Србији
на ушћу Тимока у Дунав (28 m)
плодна равница поред Дунава и Тимока
побрђа и брежуљкасто земљиште
развијено ратарство, воћарство и
виноградарство
околне планине погодују развоју
сточарства
хемијска индустрија развијена је
у Прахову (производња вјештачких
ђубрива)
ријечно пристаниште
на Дунаву, заједно са Румунијом,
изграђена је хидроелектрана „Ђердап 2
15. ДИНАРСКЕ ПЛАНИНЕ
Динарске планине
заузимају највећи
простор планинске регије
планинске цјелине
1. Проклетијске
2. Шарске
3. Старовлашко-рашке
4. Копаоничке
5. Косово-Метохијске
1
5
2
4
16. ПРОКЛЕТИЈСКЕ ПЛАНИНЕ
на граници Србије са Албанијом
највиши врх је Ђеравица 2.656 м
Проклетијске планине :Проклетије,Хајла,Комови,
Жљеб,Виситор,Мокра планина,Мокра гора
Проклетије
Хајла
Комови Жљеб
17. ШАРСКЕ ПЛАНИНЕ
Јужно од Косова и Метохије
Шар планина,Коритник и Паштрик
Paštrik
Koritnik
18. ШАР ПЛАНИНА
сјеверним дијелом налази у Србији,
а јужним дијелом у Македонији
највиши врх Шаре у Србији је
Пескови (2.651м) и Црни Врх(2585м)
у формирању рељефа велику улогу су
имали флувијално-денудациони,леднички
и крашки облици
20. СТАРОВЛАШКО-РАШКА ВИСИЈА
Старовлашко-рашка висија се простире између Метохијске
котлине, Црне Горе, БиХ-а, Бајине Баште ,Мораве и Ибра
рељеф чине Динарске планине које се дижу са пространих
површи ( 800 – 1 200 м), рашчлањене долинама Лима, Увца,
Моравице, Рашке, Студенице...
Веће планине су: Тара (1 544 м), Златибор, Чемерно, Златар,
Јавор, Голија ( 1 833 м), Рогозна, Јелица...
на више мјеста постоје налазишта руда лигнита, олова и
цинка, антимона, мермера…
21. Пештерска висораван
значајније котлине : Новопазарска, Тутинска,
Сјеничка, Пријепољска, Ивањичка, Драгачевска...
између Новопазарске и Сјеничке котлине налази се
Пештерска висораван, висине 1 100 – 1 250 м;
сњежна, вјетровита и травната равница
Пашњацима и ливадама покривено је око 50%
површине, а четинарима и буковом шумом око 35%.
24. ДОЛИНА ИБРА
Ибар извире недалеко од
Рожаја ( Црна Гора)
у горњем току долина Ибра
припада јужном дијелу
Сратовлашко-рашке висије и
сјеверном дијелу Косовске
котлине ( Косовска
Митровица)
средишњи и горњи ток Ибра
чини границу између
Старовлашко-рашке висије и
Копаоничких планина
истиче се Ибарска клисура,
између Краљева и Рашке, дуга
око 40 км, дубока око 550 м.
25. Студеница
Ђурђеви
ступови
Павлица
Љубостиња
Градац
Долина Ибра позната је по
великом броју манастира и
утврђења – ‘’Долина
историја’’ : Жича, Студеница,
Павлице, Градац,Ђурђеви
ступови,Љубостиња…
Жича
Ђурђеви
ступови
26. Врњачка
бања
Буковичка
бања
Матарушка
бања
долина Ибра је позната и по
великом броју бања:Врњачка,
Буковичка,Матарушка,
Богутовачка, Јошаничка
‘’Долина јоргована“
име је добила по томе што је
краљ Урош Први у част
љубави према француској
принцези Јелени Анжујској
засадио јорговане у долини
Ибра Јошаничка
бања
27. КОПАОНИЧКЕ ПЛАНИНЕ
око Ибра и Западне Мораве
планине : Копаоник, Жељин,Гоч и Столови
Жељин
Гоч Столови
28.
29. косовска котлина је тектонска потолина правца
северозапад-југоисток
дугачка је 84 km између Звечана и Качаника
ширина је 10-15 km
дно потолине лежи просечној надморској висини од
550 метара
после стварања котлине овде је
настала дуга језерска фаза
о томе сведоче моћне наслаге језерских
седимената и распрострањена
налазишта угља
хидрографски чвор на планини
Црнољева(Јадрански,Егејски и Црноморски)
према истоку наставља се палеовулкански рељеф
обода
палеовулкански рељеф се одликује разноврсним
рудама, оловом, цинком...
30. дуга је 68 км, а широка
око 60км
грчка ријечи "метох" што
значи црквено имање
територија Метохије у
средњем вијеку била под
влашћу православне
цркве
уравњенија је од Косовске котлине, и налази се на
просјечној надморској висини од 400 метара
границе између косовске и метохијске котлине су:
Ситница, Дреница и Неродимка
језеро је за собом оставило моћне наслаге лапора,
пешчара и велике наслаге угља.
35. ДНО ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ
Панонска низија је пространа равница, која се у нашој
земљи простире мањим делом
захвата сjеверни дио од линије Сава – Дунав до
границе са Хрватском, Мађарском и Румунијом
то је и најнижи део Панонске низије ( од 130 – 70 м)
дио Панонске низије у нашој Земљи зове се Војводина
покрива око 21% територије Србије
Војводина се дијели на три природне цјелине: Срем
Банат и Бачка
42. АЛУВИЈАЛНЕ РАВНИ– су широке наносне равнице
поред ријека,покривене ријечним наносима
(глине, муља, пијеска) и лесом
плављене површине са пуне мочвара, мртваја,
ритова ( Обедска бара – 13 км дугачка, 750 м
широка и 12 м дубине, Илинџански рит...)
43. ЛЕСНЕ ЗАРАВНИ – су благо заталасане површине
које се стрмо дижу изнад алувијалних равни (
одсјеци и до 30 м). На лесу су се формирале веће
наслаге хумуса ( црница – најплодније земљиште)
Веће лесне заравни су: Сремска, Банатска или
Зрењанинска, Телечка, Тителска лесна зараван.
Тител Тителски брег
46. ОСТРВСКЕ ПЛАНИНЕ
престављају остатке несталог –
потонулог Панонског копна, које су у
Панонском мору, односно језеру биле
острва
47. ФРУШКА ГОРА – налази се у Срему, поред
Дунава, упоредничког правца
дуга је 78 км, широка од 10 – 15 км, са врхом
СРПСКИ ХИЛЕНДАР
Црвени чот – 539 м
највећим дијелом покривена је шумом а
подножје је обрађено (виногради, воћњаци)
48. ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ
највиши дио Војводине
масив дуг 18 км, правца запад – исток,
са Гудуричким врхом од 639 м
виши дијелови су под шумом, а нижи
обрађени гјде се налазе познати вршачки
виногради
50. РУДНЕ И ФЛИШНЕ ПЛАНИНЕ
јужно од Саве до Ђетиње и од
Дрине до Колубаре
рудне: Гучево,Јагодња,Соколске
пл.,Медведник,Повлен,Маљен,Суво-
бор и др.
Флишне : Цер,Завојске и Влашић
54. ШУМАДИЈА
између Саве и Дунава на сјеверу, Западне
Мораве на југу, Колубаре на западу и Велике
Мораве на истоку
Рудник
Цвијићев врх
1.132м
Венчац
Космај
Авала
55. ШУМАДИЈСКЕ ПЛАНИНЕ
Шумадијске планине
заузимају средишњи дио
Србије
највиши врх Шумадије је
Цвијићев врх 1.132 м н.
в. на планини Рудник