Ako vam se svidela prezentacija dodajte nas na insta. @nikola___gavric @djolemark0vic9

1. Златиборски
округ

2. • Златиборски управни округ се налази у западном
делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме
чини највећи округ у Србији. Обухвата општине:
• Општина Бајина Башта
• Општина Косјерић
• Општина Ужице
• Општина Пожега
• Општина Чајетина
• Општина Ариље
• Општина Прибој
• Општина Нова Варош
• Општина Пријепоље
• Општина Сјеница
• Укупно има 335.826 становника. Седиште округа је Ужице.

3. • Златиборски округ је таласаста висораван и
припада Динарским планинама. Просечна
надморска висина је око 1000 м. Највиши врхови
су Торник (1496 м), Чигота (1422 м), Чукер (1358
м), Коњодер (1358 м), Вијогор (1281 м), Кобиља
глава (1176 м), Градина (1149 м), Јелова гора (1147
м), Груда (1140 м), Црни врх (1177 м) и др.
Торник Чигота

4. • "Чигота" је специјализована установа која
се бави лечењем болести штитасте жлезде
и болести метаболизма. Поред медициског
има и хотелски део где се смештају гости
који желе да, боравком у "Чиготи",
одмарајући се, поврате равнотежу духа у
тела.

5. -Бела Црква, у Карану
-Манастир Рача
-Манастир Милешева
-Манастир Светог Николе

6. Златибор је планина и парк природе у Србији која се
простире на површини од око 1.000 км², дугачка је
55 км, а широка и до 20 км. Златибор има субалпску
климу. Средња годишња температура на Златибору
износи око 7,5 °C.

7. • Златибор је нагнут ка северу и северозападу, па
већина река одлази на ту страну. Сва вода тече у
Црно море – Дрином, Ђетињом и Моравицом.
Природних језера на Златибору нема. У центру
Златибора се налази вјештачко језеро саграђено
за туристичке потребе.

8. • Надморска висина, велике количине падавина и велики
број сунчаних сати годишње условили су на Златибору
веома бујну вегетацију. Најраспрострањенији екосистем су
пашњаци, тј. ливаде (сувати, закоси, луке), на којима расте
чак 120 врста најразноврснијих трава, од којих многе имају
лековита својства. И животињски свијет је разноврстан.
Златибор обилује вуковима, па је њихово годишње
истребљивање постало традиција

10. • Популарна "Пршутијада" по својој масовности и
географском пореклу посетилаца улази у ред националних
манифестација. Пршутијаду посети преко 20 000
посетилаца из читаве земље. Идеја за покретање догађаја
проистекла је од локалних произвођача са циљем да се
дода вредност производу који се традиционално
производи на уском подручју, стандардизује квалитет,
заштити географско порекло и наравно промоција.

11. • Аутори: Никола Гаврић, Ђорђе Марковић,
Јована Илић, Николина Ковачевић,
Анастасија Петковић и Ирена Лаврив
A сада пређите за трпезу