JAGODINA - SRBIJA

1. УПОЗНАЈТЕ МОЈЕ
МЕСТО
ЈАГОДИНА
Припремила Сања Прибаковић
Основна школа „Рада Миљковић“

2. Географски положај
Јагодина се простире од 43°52' до 44°07'
северне географске ширине и од 21°02' до
21°21' источне географске ширине на
надморској висини од 116 метара. Налази
се у централном делу Поморавског округа,
само 136 км јужно од Београда и 130 км
северно од Ниша, на коридору А-10
међународног ауто пута Е-75 и самим тим
чини срце Поморавља.

3. Географски положај
Јагодинска општина граничи се са
општинама: Свилајнац на северу,
Деспотовац на северо-истоку,
Баточина на северо-западу. На
истоку и југо-истоку граничи се са
општинама Параћин и Ћуприја, на
западу са општином Крагујевац и
на југо-западу са општином
Рековац.

4. Рељеф
Простире се на површини од 470
км², у равници око Белице (која је
лева притока Велике Мораве).
Кроз територију града протичу
рекe Велика Морава и Лугомир, а
западно од Велике Мораве
налазе се планине, Јухор (755
метара), Црни врх (708 метара) и
огранци Гледићких планина
између којих је Левачки
басен.Све припадају Родопским
планинама.

5. Клима Климатске одлике формирају географски
положај и рељеф, па је за цели регион
пресудно што је високим планинама
одвојен од изразитих утицаја из
Средоземног мора а широко отворен
према Панонској низији. Заступљена је
умерено - континенталнa климa са
хладним зимама и топлим летима, уз мања
одступања, док се у пролеће снажније
осећају топлија струјања са југа утичући на
брже топљење снега, на пораст водостаја
и бржи раст вегетације.

6. Становништво Према подацима Републичког завода за
статистику, по последњем попису из 2011.
године, укупан број становника на
територији Јагодине износио је 71 195.
Око 50,70% становника живи у самом
граду, а 49,30% живи на селу.
Према етничком саставу, на територији
града највише има Срба, у мањем броју
Рома, Црногораца, Македонаца, Хрвата,
Словенаца, Мађара, Бугара, Румуна,
Горанаца, Муслимана и других
националних мањина.

7. За 6 векова град је имао три имена: Јагодна, Јагодина и Светозарево.
Први писани споменик датира од 15. јула 1399. године. То је извештај кнегиње Милице
и њених синова Стевана и Вука дубровачкој општини о неком Дубровчанину.
У Јагодини је издат још један документ деспота Стефана Лазаревића 1411.године, па је
извесно да је Стефан тада пролазио и задржавао се на путу према Манасији коју је
градио на десној обали Ресаве.
У време Турака, од сеоцета у подножју Црвеног брега (Руско гробље), израшће њихово
насеље, које ће назвати Јагодина паланка, па отуда касније и име Јагодина.
Године 1946. Јагодина добија име Светозарево по социјалисти Светозару Марковићу.
међутим на референдуму 1992.године враћа му се старо име Јагодина.

8. ОБИЧАЈИ
БОЖИЋ У СРБИЈИ И ЈАГОДИНИ
На енглеском и српском језику
припремила Сања Прибаковић

9. Шта обавезно посетити?
Јагодина се простире у подножју Ђурђевог
брда, својеврсног симбола града, лепог и
столетним зеленилом украшеног излетишта
које краси и први вештачки водопад у Србији,
систем фонтана дужине 122 метра и Летња
сцена излетишта поток капацитета 1.200
гледалаца, која током летњих месеци угости
бројне извођаче забавне, озбиљне и народне
музике, а сви концерти су бесплатни за
посетиоце.

10. Посетити и…
Зоолошки врт „Тигар”, једини у Србији
јужно од Београда, представља
јединствен спој флоре и фауне у коме
је свој нови дом нашло више од 80
различитих животињских врста.
Јагодински зоо врт, који је поред
појединачних и групних посета постао
и незаобилазна дестинација за ђачке
екскурзије. Уређен је по највишим
светским стандардима.

11. У летњим месецима…
У непосредној близини овог комплекса је и Аква парк,
први у Србији, који располаже са седам базена за
спортске и рекреативне активности, од тога је један
олимпијски.
Водене атракције за децу и систем тобогана дужине
600 метара права су туристичка мета током летњих
месеци. Број посетилаца ове туристичке атракције се
мери стотинама хиљада.

12. У Јагодини је историја опипљива
кроз ликове српских светаца,
царева, писаца
спортиста…Јагодина је шести град
у Европи, а први у Србији који има
Музеј воштаних фигура. Поставка
садржи 29 фигура истакнутих
личности из најраније али и
најновије историје Србије.

14. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!