3. Она утиче на формирање облика рељефа, настанак земљишта, богатство
вода, распрострањеност биљног и животињског света, могућност
насељавања, развоја привреде и остало.
Клима представља дугогодишњи режим
времена неке територије.
7. Klima Srbije
• Рељеф као климатски фактор
утиче на климу надморском ви-
сином, правцем пружања
планинских венаца и
рашчлањеношћу.
• Динарске планине отежавају
продор влажних ваздушних
маса са запада и југа у
унутрашњост земље.
• Преко Панонске низије продиру
суве и хладне ваздушне масе
са севера и истока. Долинама
Јужне и Велике Мораве
олакшано је продирање топлих
ваздушних маса са југа и
хладних са севера.
8. • Највећи утицај на климу Србије имају
ваздушне масе формиране над
Атлантским океаном, Средоземљем,
Арктиком и Сибиром.
• Атлантски океан је 1.800 км удаљен
од Србије. У топлијем делу године,
услед сталних западних ветрова,
ваздушне масе са Атлантског океана
имају велики утицај на количину
падавина у нашој земљи.
9. Средоземно море и копно Северне
Африке знатно су ближи Србији него
Атлантик. Топле ваздушне масе из
Сахаре; на свом путу преко
Средоземног мора, примају већу
количину влаге. Приликом преласка
изнад Динарских планина те ваздушне
масе се издижу, хладе и излучују
падавине, а уколико стигну у Панонски
басен, топле су и суве.
10. У зимском делу године над Источном
и Средњом Европом налази се поље
високог ваздушног притиска.Тада су
струјања ваздуха усмерена ка
Средоземном мору, где је ваздушни
притисак нижи. Продори хладних
ваздушних маса из Сибира и са
Арктика карактеристични су за
хладнији период године.
11. Географска ширина Пад температуре ваздуха
Географска дужина Сибир
Топлотни појас Северни умерени
Већа надморска висина Режим времена
Планински венци Суве ваздушне масе
Клима источна
Панонска низија киша
Топле ваздушне масе Сахара
Хладне ваздушне масе северна
Атлански океан Динарске планине
13. • На температуру ваздуха највише утичу
географска ширина и надморска висина.
• У јужном делу Србије већа је количина Сунчевог зрачења, па је
средња годишња температура нешто виша него на северу.
• Планински предели имају нижу средњу годишњу температуру
ваздуха.
• Најтоплији месец у Србији је јул, а најхладнији јануар.
14. • Инсолација (дужина трајања Сунчевог
сјаја) у Србији износи од 1.500 до 2.200
сати годишње.
• Највеће вредности забележене су у
Кикинди (2.011,1 сат годишње), а најмање
у Пожеги (1.494,9 сати годишње).
• Инсолација је највећа током летњег
периода, када је просечно најмања
облачност.
15. • Ветрови се јављају као
последица распореда
високог и ниског ваздушног
притиска.
• На територији Србије
западни и северозападни
ветрови карактеристични су
за летњи период године,
• док зими преовлађују
источни и југоисточни
ветрови.
• У планинским областима на
југозападу Србије
преовладавају ветрови са
југозапада.
16. Кошава је хладан и јак ветар који дува у налетима. Назива се и чистачем
атмосфере, поготово када после магловитог раздобља смањи концентрацију смога
у градовима. Кошава може достићи и велику брзину. У Београду су најјачи удари
кошаве били 17. октобра 1976. године када је измерена брзина ветра од 130
км/час.
Најјачи ветар у нашој земљи је кошава.
• Кошава на територију Србије долази са
истока и југоистока.
• Често је њен правац дувања условљен карактеристикама рељефа, пре свега
долинама река.
• Кошава настаје када је ваздушни
притисак висок источно од Карпата,
а низак над западним делом
Средоземног мора.
• Најчешће дува два-три дана, а максимално 27 дана. Најснажнија је у
југоисточном Банату, Подунављу и Неготинској Крајини.
17. Количина падавина зависи од
надморске висине, удаљености од
мора и карактеристика ваздушних
маса.
Најсушнија област наше земље је
североисточна Војводина, која прима мање од
600 мм падавина годишње.
Западни и југозападни делови земље добијају
највећу количину падавина.
Годишње се највише падавина
излучи у подножју Проклетија
(1.417 мм), где се налази станица
Јуник (530 м).
Мај и јун су најкишовитији месеци, што је
веома значајно за вегетациони период
пољопривредних култура. Падавине у облику
снега карактеристичне су зими за читаву
територију Србије. Снежни покривач најдуже
се задржава на високим планинама.
18. У Србији постоје две велике климатске
области: панонска и планинска.
Климатска област је одређена
различитим типовима климе који имају
специфичне одлике.
Типови климе у нашој земљи су:
континентална, умеренокон-
тинентална и планинска.
19. • Континентална клима заступљена је у Панонској низији.
• Одликује се топлим летима и хладним зимама.
• Јесен је топлија од пролећа.
• Од запада ка истоку средње месечне температуре
ваздуха лети расту, што је последица већег утицаја
источноевропске континенталне климе.
• Повећању летњих температура доприноси недостатак
шумске вегетације и загревање песковите и лесне
подлоге.
• Услед продора хладних ваздушних маса из Источне
Европе зими се панонски део Србије много расхлади, а
најхладније је у источном Банату и Бачкој.
• Годишња количина падавина (500-700 мм) је мала, па су
суше честе.
• Најмања количина падавина излучи се
зими, а највећа у касно пролеће.
20. • Умереноконтинентална клима заступљена је у највећем делу Србије.
• Одликује се умерено топлим летима и умерено хладним зимама, при чему
је јесен дужа и топлија од пролећа.
• Колебања температуре су мања него код континенталне климе.
• Количина падавина највећа је у мају и јуну, а најмања у фебруару и
октобру.
• Снег је карактеристичан за хладнији део године (новембар- март), а
највећи број снежних дана је у јануару.
21. Жупна клима је измењени облик
умереноконтиненталне климе. Заступљена је у
затвореним и од ветрова заштићеним котлинама.
Пример су Пожешка, Александровачка и Врањска
котлина. Температуре су током године више него у
околним областима, па су предели жупне климе
погодни за развој воћарства и виноградарства.
Појам жупне климе среће се у
литератури земаља Балканског
полуострва.
У Србији се понекад издваја и измењена
средоземна клима као посебан тип,
заступљен у Метохијској котлини.
Долином Дрима допиру топле и влажне
ваздушне масе са Јадранског мора.
22. • На вишим планинама Србије заступљена
је планинска клима.
• Одликује се хладним зимама са много
снега, који отежава одвијање саобраћаја,
док су лета кратка и свежа.
• Средње-месечне и годишње температуре
ваздуха опадају са порастом надморске
висине. Јануар и фебруар су најхладнији,
а јул и август најтоплији месеци.
• Највиши делови Старе планине,
Копаоника и Шар-планине су под снегом
и до 150 дана годишње.
23.
24. У ком топлотном појасу се налази наша Земља?
Како рељеф утиче на климу?
Које ваздушне масе теже пролазе у унутрашњост Земље због
Динарских планина?
Одакле продиру суве и хладне ваздушне масе?
Долином којих река продиру топле и хладне ваздушне масе?
Које ваздушне масе имају највећи утицај на климу у Србији?
Који океан утиче на количину падавина у Србији?
Шта доносе топле ваздушне масе из Сахаре?
Шта доносе ваздушне масе из Сибира и Арктика?
Који су климатски елементи?
25. Шта највише утиче на температуру ваздуха?
Наведи пример највише и најниже измерене температуре ваздуха.
Шта је инсолација?
У које годишње доба је највећа инсолација
Зашто се јављају ветрови?
Који ветрови су карактеристични за летњи, а који за зимски период
године?
26. Из ког правца дува кошава?
Како настаје кошава?
Где је најснажнија кошава?
Од чега зависи количина падавина?
Која је најсушнија област Србије и колико годишње
прима падавина?
Који делови добијају највећу количину падавина?
Где и колико се излучи највећа количина падавина?
Који су најкишовитији месеци и због чега?
27. Наброј климатске елементе и поред сваког напиши у којим се јединицама
изражава.
У којим деловима Планинске области влада планинска клима?
Које су одлике планинске климе?
Који делови Србије приме најмање падавина?
Зашто у Метохијској котлини влада измењеносредоземна клима, а нема
излаз на море?
Које су особине кошаве (где дува, када дува, какво време доноси, до којих
градова допире)?
Наброј климатске факторе?
Опиши како надморска висина утиче на климу?
Како распоред копна и мора утиче на климу?
28. Наброј климатске елементе и поред сваког напиши у којим се
јединицама изражава.
У којим деловима Планинске области влада планинска
клима?
Које су одлике планинске климе?
Који делови Србије приме најмање падавина?
Зашто у Метохијској котлини влада измењеносредоземна
клима, а нема излаз на море?
Које су особине кошаве (где дува, када дува, какво време
доноси, до којих градова допире)?
Наброј климатске факторе?
Опиши како надморска висина утиче на климу?
Како распоред копна и мора утиче на климу?
29. Наброј климатске елементе и поред сваког напиши у којим се
јединицама изражава.
У којим деловима Планинске области влада планинска
клима?
Које су одлике планинске климе?
Који делови Србије приме најмање падавина?
Зашто у Метохијској котлини влада измењеносредоземна
клима, а нема излаз на море?
Које су особине кошаве (где дува, када дува, какво време
доноси, до којих градова допире)?
Наброј климатске факторе?
Опиши како надморска висина утиче на климу?
Како распоред копна и мора утиче на климу?
30. Инсолација (дужина трајања Сунчевог сјаја) у
Србији износи од 1.500 до 2.200 сати годишње.
На територији Србије западни и северозападни
ветрови карактеристични су за летњи период
године, док зими преовлађују источни и
југоисточни ветрови. У планинским областима
на југозападу Србије преовладавају ветрови са
југозапада.
Годишње се највише падавина излучи у
подножју Проклетија (1.417 мм), где се налази
станица Јуник (530 м).
31. Који су основни фактори који утичу на климу у Србији?
Изнад којих географских целина се формирају ваздушне масе које утичу на климу у
Србији?
Опиши утицај рељефа Србије на климу.
Најзначајнији климатски фактори су: географска ширина, рељеф близина
већих водених површина и ваздушне масе из удаљених области.
Највећи утицај на климу Србије имају ваздушне масе формиране над
Атлантским океаном, Средоземљем, Арктиком и Сибиром.
Рељеф као климатски фактор утиче на климу надморском висином,
правцем пружања планинских венаца, експозицијом и рашчлањеношћу.
Динарске планине отежавају продор влажних ваздушних маса са запада и
југа у унутрашњост земље.
Преко Панонске низије продиру суве и хладне ваздушне масе са севера и
истока.
32. Који климатски елементи се посматрају и мере у метеоролошким станицама?
Објасни зашто просечна годишња количина падавина у Србији опада од запада према
истоку.
Како настаје и где дува ветар кошава?
Климатски елементи су: температура ваздуха, инсолација, облачност, ваздушни
притисак, ветар, влажност ваздуха и падавине.
Удаљавањем од Атланског океана количина падавина је све мања и мања.
Кошава на територију Србије долази са истока и југоистока.
Кошава настаје када је ваздушни притисак висок источно од Карпата, а низак над западним
делом Средоземног мора.
Најснажнија је у југоисточном Банату, Подунављу и Неготинској Крајини.
