Мацура Теодора

1. Теодора Мацура I1

2. Чуло мириса
 Чуло мириса је једно од најважнијих чула за
опстанак. Ово чуло користимо свесно ( нпр. да
помиришемо цвет). Када једемо мирисом
препознајемо да ли је храна добра или не. Мирис је
један од одлучних фактора у кога ћемо се заљубити.
Нисмо ни свесни колико информација свакога дана
наш мозак добије користећи само чуло мириса.

3.  Ћелије чула мириса се налазе у слузокожи носа.
 Оне заузимају веома мало подручје у горњем делу
носних шупљина и постављене су тако да приликом
дисања ваздух струји преко њих. У ваздуху се
ослобађају мириси молекули из мирисних
супстанци, а када их удахнемо, оне долазе у додир
са ткивом иза носне преграде. То ткиво се зове
мирисна слузокожа и садржи око 5 милиона
нервних ћелија са трепљама чија је улога да
продиру у носне шупљине које надражују мирисни
молекули. Мирисни нерв тај надражај преноси до
центра у мозгу.

5. Грађа уха

6. СПОЉАШЊЕ УХО
 Спољашње ухо, као и средње, служе само за пријем
и спровођење звучних таласа до унутрашњег уха.
Спољашње ухо се састоји из ушне шкољке и
спољашњег ушног канала. На дну овог канала се
налази бубна опна која представља границу између
спољашњег и средњег уха, а описује се најчешће
спољашњим ухом.

7. Ушна шкољка
 Она је наборан кожно-хрскавични орган, који има
облик левка, са ширим доњим делом. Доњи, знатно
ужи део шкољке, који је мекан јер не садржи
хрскавицу, назван је режњић ушне шкољке. Ушна
шкољка је постављена на бочној страни лобање,
између доњоивичног зглоба и мастоидног
наставка.

8. Спољашњи ушни канал
 То је хрскавичасто-коштани канал, који се пружа од
ушне шкољке до средњег уха, од кога је одвојен
бубном опном. Он се састоји из 2 дела: хрскавичн-
окоштаног, који се налази споља и коштаног, који
се налази унутра, у продужетку хрскавично-
опнастог дела.

9. Бубна опна
 Бубна опна је уложена у плитки коштани жлеб на
дну спољашњег ушног канала и представља
границу између спољашњег и средњег уха. Бубна
опна је постављена косо (под углом од 45 степени)
према предњем и доњем зиду спољашњег канала,
због чега су ова два зида канала нешто дужа од
остала два, тј. од задњег и горњег. С обзиром на
састав и затегнутост, бубна опна се дели:
1. Лабави део који представља горњи, односно мањи
и тањи део опне.
2. Затегнути део који чине њен доњи, већи и дебљи
део.

10. СРЕДЊЕ УХО
 Средње ухо је веома сложен систем шупљина и
канала, смештених углавном у слепоочној кости.
Средишњи део средњег уха представља бубна
дупља. Испред бубне дупље се налази Еустахијева
слушна труба, која се пружа ка доњем делу ждрела.
Позади бубне дупље се налазе шупљине
мастоидном наставку слепоочне кости. У пределу
ждрелног отвора слушне тубе слузокожа се увлачи у
трубу, а затим у шупљине у мастоидном наставку.

11. Бубна дупља
 Бубна дупља је коштано-опнаста шупљина, која
представља средишњи део средњег уха. Од
спољашњег ушног канала је одвојена већ описаном
бубном опном. Има облик биконкавног сочива, али
се описује као призма са 6 страна. Поред ових
зидова, бубној дупљи се описују и слушне кошчице,
које су смештене у њеној шупљини.

12. Слушне кошчице
 Леже у бубној дупљи и преносе звучне таласе од
бубне опне у унутрашње ухо. Има их 3, и то, идући
од споља ка унутра: чекић, наковањ и узенгија.
Слушне кошчице су зглобљене међусобно и то:
чекић с наковањем помоћу непокретног зглоба, а
наковањ са узенгијом покретним зглобом.

13. Еустахијева слушна труба
 Слушна труба је коштано-опнасто-хрскавичава цев,
која спаја бубну дупљу и носни део ждрела. Слушна
труба спроводи ваздух из ждрела и служи за
изједначавање притиска на спољашњој и
унутрашњој страни бубне опне. При патолошким
променама које изазивају зачепљење слушне трубе
притисак на спољашњој страни бубне опне већи је
од притиска на њеној унутрашњој страни, због чега
настају сметње у уху.

14. УНУТРАШЊЕ УХО
 Коштани лабиринт је смештен у сунђерастком
ткиву слепоочне пирамиде, унутра и нешто иза
бубне дупње од које је одвојен њеним веома танким
унутрашњим, или лабиринтним зидом. Идући од
спреда уназад и од унутра ка упоље коштани
лабиринт се састоији из: пужа, трема и коштаних
полукружних канала. Сва три дела су уствари
кожтане шупљине које међусобно комуницирају, а
чији су зидови дебели 1-2мм.

15. Пуж
 Пуж је предњи део коштаног лабиринта, који има
облик кућице баштенског пужа. Ужи крај, назван
врх пужа, окренут је напред и доле, према
каротидном каналу, док база пужа одговара
предњем делу дна унутрашњег ушног канала. Пуж
се састоји из 3 дела: стожера, спиралног канала
пужа и коштане спиралне полчице.

16. Трем
 Трем лежи иза пужа, а испред полукружних канала.
У шупљини трема смештени су од опнастог
унутрашњег уха: мешиница, кесица и тремни шпаг
опнастог пужа. Трем има облик шупље призме са
заобљеним угловима и ивицама, те му се описују 6
зидова: предњи, задњи, горњи, доњи, спољашњи и
унутрашњи.

17. Коштани полукружни канали
 К.п.к. којих има три, постављени су у 3 простора,
позади и изнад трема у чију се шупљину отварају
названи су: предњи, задњи и хоризонтални
полукружни канал. Сваки полукружни канал има
облик цилиндричне цеви, савијене у облику
потковице, те имају по 2 морфолошки различита
окрајка.