1. Č ulo sluha

2. Uho se sastoji iz: Spolja š njeg, srednjeg i unutra š njeg uha

3. Spoljno uho Ima ulogu u funkciji sluha Stru k ture spoljneg uha: U š na š koljka Spolja š nji slu š ni hodnik Svrha spoljnjeg uha je da prikupi i koncentri š e zvu č ne talase prema bubnoj opni

4. Srednje uho: Bubna duplja i slu š ne ko šč ice: Č eki ć -maleus Nakovanj-incus Uzengija-Stapes Unutra š nje uho: U č estvuje u funkciji sluha (cochlea) i ravnote ž e (labirint) 2 15 3 Pojačanje sile(BO-koščice-ovalni prozor)

5. U č oveka zvuk dospeva iz vazdu š ne sredine preko spoljnjeg i srednjeg uha Srednje uho ima zadatak da kompenzuje gubitak usled otpora pri prelazu zvuka iz vazdu š ne na č vrstu i t eč nu sredinu mehanizmima : Prijema jakog podražaja Prijema slabog podražaja Kompenzacije gubitaka

6. 1. Bubna opna je fina membrana konusnog obli ka i lako zategnuta vlaknima koja omogu ć avaju vibriranje u š irokom dijapazonu frekvencija, č ime se dopu š ta da se prime prakti č no bez otpora sve č ujne frekvencije tonova 2. Efekat poluge nastaje daljim prenosom zvuka sa bubne opne preko lanca slu š nih ko šč ica, zahvaljuju ć i č emu je zvu č ni pritisak na kraju lanca tj. n a plo č ici stapesa oko 1.3 puta ve ć i nego š to je bio na bubnoj opni

7. 3. koncentracij a zvu č nih talasa sa bubne opne na oko 22 puta manju povr š inu ovalnog prozora sto je i najve ć i pojedina č ni efekat u kompenzaciji gubitaka na prelazu zvuka prema unutra š njem uhu Zna č ajni su i efekti rezonancije š upljine srednjeg uha

8. Odnos povr šina bubne opne i ovalnog prozora 80:3 Pritisak na BO/Pritisak na OP=1:10

9. Stapes prenosi pritisak na ovalni prozor i odatle na perilimfu skale vestibuli š to izaziva vibracije membrane vestibularis ( R eisnerove membrane) i dovodi do stvaranja talasa u skali mediji te do pokretanja bazilarne membrane i preno š enja pritiska na skalu timpani i dalje na okrugli prozor.

11. Receptori slu š nog nerva nalaze se u K ortijevom organu u pu ž u sme š tenom u temporalnoj kosti tj u unutrasnjem uhu Pu ž (cochlea) se sastoji iz tri uvijene cevi: scala vestibuli, scala media i scala tympani. Izmedju scala vestibuli i s. medije se nalazi membrana vestibularis izme đ u scale tympani i s. medije se nalazi bazilarna membrana sastavljena iz elasti č nih niti razli č ite du ž ine.

12. Puž scala vestibuli, scala media i scala tympani.

13. prizmati č ne ć elije-receptori za zvu č ne vibracije Izmedju scala vestibuli i s. medije se nalazi membrana vestibularis izme đ u scale tympani i s. medije se nalazi bazilarna membrana

14. Na nitima bazilarne membrane prema unutra š njosti s c ale medije nalaze se prizmati č ne ć elije-receptori za zvu č ne vibracije oko kojih se mre ž asto prepli ć u nervni zavr š eci ć elija spiralnog gangliona

15. Zvu č ni talasi posle prolaza kroz srednje uho i preko stapesa izazivaju promene pritiska u te č nosti neposredno iza ovalnog prozora. Kako su te č nosti nesti š ljive, to je stvaranje talasa u pu ž u mogu ć e samo ako pritisku i uvla č enju stapesa u ovalnom prozoru odgovara izbo č enje okruglog prozora. Pri tom mora do ć i do ugibanja bazilarne membrane koja se nalazi izmedju ovih prozora. Mesto na kome ć e do ć i do ovog ugnu ć a membrane zavisi od visine tona č iji se talasi prenose na te č nosti unutra š njeg uha. Visoki tonovi ć e to izazvati odmah na po č etku pu ž a zbog toga š to su u rezonanciji sa kratkim nitima dok niski tonovi putuju sve do vrha pu ž a , tako da se prostorno ta č no lokalizuje visina svakog tona

16. Z vuk Se mo ž e definisati kao odre đ ena vrsta oscilacijskih promena pritiska i talasnog kretanja č estica materijalne sredine Organ sluha reaguje samo na odredjene raspona broja treptaja, izra ž enih kroz frekvenciju zvuka Slu š no polje se nalazi izmedju 16 Hz i 20 000 Hz i na odre đ enu amplitudu talasa koja predstavlja ja č inu zvuka odnosno efektivni zvu č ni pritisak.

17. Percepcija zvuka Od unutrašnjeg uha počinje obrada Percepcija je subjektivna

18. Bazilarna membrana Visoke frekvencije će izazvati najveće kretanje na početnom, a niske na završnom delu membrane. Time membrana prostorno, po svojoj du ž ini razlaže kompleksni talas u sinusne komponente, čime ona ima funkciju grubog spektralnoganalizatora.

19. Bazilarna membrana Bazilarna membrana osciluje frekvencijski selektivno, pa je se može podeliti po dužini na 25pojasa. Ti pojasi, odnosno frekvencijske grupe imaju do oko 500 Hz pojasnu širinu od oko 100 Hz, a iznad 500 Hz im je približno jednaka terci (f 1 :f 2 =1:3) . Tonska grupa unutar svakog pojasa naziva se bark(prema Barkhausenu).

20. Barkovi

21. Osobine zvuka Frekvencija , visina(Hz) Glasnoća (phon, subjektivna) Boja (harmonijske komponente, tremolo(AM ), vibrato(FM , sweep ) jako-slabo ) PRIMER

22. Boja – harmonijske komponente

23. Intenzitet zvuka I W/m 2 objektivna mera, češće se izražava u dB Govori o fizičkoj reprezentaciji zvuka, o varijaciji pritiska vazduha

24. Prag čujnosti Najmanji intenzitet koji čujemo, za određenu f infra ultra

25. Prag čujnosti

26. Ternhardova j-na Prag čujnosti u funkciji frekvencije

27. Prag bola

28. Intenzitet u dB

29. Glasnoća Jedinica je phon Frekvencija od 1kHz je referentna Subjektivna glasnoća nije isto što i intenzitet!!

30. Maskiranje Frekvencijsko maskiranje Dva tona bliskih f, razlike u glasnoći: tiši je maskiran(mada je iznad praga čujnosti) Vremensko maskiranje Dva tona različitih glasnoća, jedan za drugim, tiši maskiran

31. Maskiranje tona

32. Maskiranje uskopojasnim šumom Maskiranje uskopojasnim šumom fc= 1 kHz, Δ f=160 Hz

33. Otkrivanje maskiranja

34. Maskiranje belim š umom PRIMER

35. Virtualna visina tona Uklonimo li niske harmonike, ostaće nam subjektivna zvučna slika originalnog signala

36. Subjektivni tonovi Nastaju zbog nelinearnosti slušnog sistema (intermodulacija dva tona)

37. Auralni tonovi

38. Prenosna f-ja uha

39. Osetljivost na promenu glasnoće

40. Minimalno vreme potrebno za percepciju promene glasnoće

41. Percepcija visine zavisno od glasnoće

42. Razlikovanje tonova Prema nekim merenjima ljudski sluh može razlikovati 620 do oko 850 (Zwicker) stepeni tonskih visina. Da bi se neki ton mogao prepoznati, mora trajati između 5 ms i 10 ms (za frekvencijsko područje između 500 Hz i 10 kHz). Ispod 100 Hz vreme prepoznavanja je du ž e od 30 ms.

43. Osobine slušnog sistema Velika dinamika Glasnoća (subjektivni doživljaj intenziteta) nije identična intenzitetu Prenosna karakteristika Barkovi Maskiranje Reakcija na promenu f Reakcija na promenu intenziteta Auralni tonovi