Vasko Popa, poezija

1. Умемо ли да се играмо са
песмом?

2. ПИШИТЕ ПОЕЗИЈУ, забавно је
Увек сам мислио да су медицинске сестре
Само жене.
Увек ми се чинило да су полицајци
Само мушкарци.
Увек сам веровао да су песници
Само досадни,
Док нисам постао један од њих.
Бенџамин
Зефанаја,
амерички песник
(препевао А.М)

3. ПЕТОМИНУТНЕ СТИЛСКЕ
ВЕЖБЕ
• Примери који следе настали су као
групни рад ученика на задате теме. Ову
игру никако не треба схватити као
подсмевање поезији, већ као активно
богаћење речника, мотивацију за
читање (Речник жаргона и Сваштара
Драгослава Андрића), као и
елементарне стилско-граматичке
вежбе. Уосталом, антологија
“Урнебесник” Васка Попе потврђује да
је у његовом интересовању био и хумор
у песничком изразу.

4. У ЖАРГОНУ
Да ме тако не кибиш
Не би било неба
У ћоравој нашој гајби.
Фазона твога да нема
Зидови не би никад
Из чонте нестајали
Вујасла твојих да није
Врбе не би никад
килаве преко ћере фурале.
Шапа твојих да није
Сунце не би никад
У сови нашој закунтало.

5. ЗАМЕНА ПАРНИХ ИМЕНИЦА, УЗ
НАКНАДНУ КОНГРУЕНЦИЈУ
Снова твојих да није
Не би било сунца
У малим нашим рукама
Прага твога да нема
Врбе не би никад
Из славуја нестајале
Очију твојих да није
Зидови не би никад
Нежни преко смеха прешле
Стана твога да није
Небо не би никад
У очима нашим преноћило

6. СУПРОТНОСТИ – антоними и
другачије речи (“Није-него”)
Слепила мога да јесте
Било би земље
У видовитој туђој кући
Плача мога да јесте
Пространства би увек
У слепилу настајала
Сврака мојих да јесте
Јелке би увек
Грубо испод плафона стале
Тела твога да јесте
Земља би се увек
На јави вашој пробудила

7. Нађи најмање два заједничка
придева, глагола или прилога за
парове мотива
• ОКО-СУНЦЕ трепће, светли
• ОКО-СМЕХ искрено, радосно
• ОКО-ВРБА тужно, нежно
• ОКО-РУКА нежно, милује
• ОКО-ЗИД затворено, слепо
• ОКО-САН успавано, чудно
• ОКО-НЕБО широко, плаво, ведро
• ОКО-СЛАВУЈ нежно, распевано

8. УМЕМО ДА НАПИШЕМО
ПЕСМУ?

9. Pokušajte da uz pomoć istih motiva
napišete pesmu ili kratku priču
(petominutna vežba)

10. А сада, идемо корак даље у
песму, у истраживање
симбола, које је било ваш
домаћи задатак

11. СИМБОЛИКА ВРБЕ
• У прошлости, у српском народу су постојали
бројни обичаји кићења зеленилом у
пролећним месецима да би се изазвала
магична моћ пролећног буђења природе и
заштитило здравље људи. Кићење
зеленилом било је заступљено код старих
европских народа, па и код Словена. Дрво
ВРБЕ и врбово пруће представљали су
симбол напретка и подмлађивања. То је
заправо вера у МОЋ ПРЕНОШЕЊА
ЖИВОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ.
• Деца некада, а и данас на Врбицу, свечано
обучена и окићена звончићима и са врбовим
гранчицама одлазе у цркву, где се у порти
прославља радосно овај дечији празник уочи
Христовог Васкрсења.
• То стабло, због начина на који се његове
гране помичу, слика је љупкости и отмености
облика: то поређење служи као клише у
описима женског тела.
Сама врба стоји над
морем на стени,
Расплела је косу зелену
и дугу:
Наличи на нимфу коју су
проклели
Да постане дрво и да
шуми тугу.
Јован Дучић, Морска
врба

12. СЛАВУЈ – ВРБА
• Славуј је свуда чувен због
савршенства своје песме. У познатој
петој сцени трећег чина Ромеа и
Јулије, славуј се супротставља шеви,
као певач љубави на крају ноћи
веснику зоре и раздвајања.
• Глас је у историји културе имао важну
функцију. У космогонијским митовима
он је на почетку стварања космоса, јер
светлост и глас стоје насупрот
мраку и тишини.
• Славуја сви песници приказују као
певача љубави.
“Зар идеш већ? Још неће сванути
И није била шева, него славуј,
Што пробио је тескобно ти ухо.
У оном шипку пева сваку ноћ
Да, веруј, драги, славуј то је био.“
Монолог Јулије из Шекспирове
драме

13. ОКО – СУНЦЕ
• (духовно опажање, обасјање,
вид)
• Око метафорички може
обухватити и појмове лепоте,
светла, света, космоса,
живота.
• У многим културама Сунце се
схвата као свевидеће око, или
је оно његов симбол, као нпр.
младолики египатски бог
сунца Хор.
• У Упанишадама космос се
ствара из делова тела
Пуруше: из његових уста
изашла је реч, из речи ватра,
из ноздрва дисање, из дисања
ветар, из очију светлост,
из светлости се ствара
сунце
• Какав је однос човека и
природе на основу ових
Попиних стихова:
“Гледамо заједно сунце.
Сунце се не враћа без
бисера из наших очију”
БРИШУ СЕ ОГРАДЕ ИЗМЕЂУ УНУТРАШЊЕГ СВЕТА И СВЕТА У КОЈЕМ
ЖИВИМО. ПРИРОДА ЈЕ ЖИВА, ОЧОВЕЧЕНА, ПЕРСОНИФИКОВАНА.

14. ЗИД – ПРАГ
двострука
симболика
ограничења,
тескобе, али
и сигурности,
заштите.
Оба симбола спаја реч ПРЕЛАЗАК

15. МОТИВИ ПРИРОДЕ И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Погледајте примере из још
неких Попиних песама:
“Електрични мрави
И црви бензина
Миле му кроз жиле”
“На ивици тротоара
на самом крају света
жуто око самоће”
Савременост израза Васка Попе присутна је и у избору мотива који
указују на ГРАД и живот људи у градовима. У каквом су односу ГРАД,
ПРИРОДА и ЧОВЕК?
ОЧИ – СТАН?
СМЕХ – ЗИД – ОЧИ?
СЛАВУЈИ – ВРБЕ – ПРАГ?
Природа је често
занемарена у граду.
Град и цивилзација
отуђују природу у
човеку и око њега.
Гледајте врхове
зграда, гледајте
тротоаре. Промените
угао посматрања.
Прочитајте “Ране
јаде” Данила Киша.
Мотиви кестена и
маслачка откриће вам
нека потпуно нова
значења
Кестен
Маслачак

16. РУКЕ
• Рука је симбол снаге, власти,
пружене помоћи и заштите.
• Рука се понекад упоређује са оком;
она види. То се тумачење задржало
у психоанализи, јер се сматра да је
рука у сну еквивалент оку.
• Настале су из жеље, из грча, из
чудног трабуњања у ноћи, у
помрачењу свијести, и сада ходају
по свијету загрљене, заљубљене,
нераздвојиве. Једна у другој. Десна
је прстима обгрлила лијеву и носи је
пажљиво и брижно, као што куја
носи штене у зубима. А лијева се
мази у загрљају, игра се у доколици:
скакуће палцем по врховима
осталих прстију, пјевуши до-ре-ми-
фа...фа-ми-ре-до...’
’’Руке’’
Ранко Маринковић
Погледајте две уметничке фотографије са леве стране. Која вам се више
допада и зашто? Да ли знате шта је то кич? Потражите код куће ту
информацију. На следећем часу ћемо се бавити процењивањем уметничког
дела, али не сам на основу утиска допадања и недопадања.