1. * Enterijer-Boje na{eg raspolo`enja * Sex-Par~e feti{a za svakoga * Iskaz-Gledam da to
budem ja * Putopis-Barselona * Digital art-Vladimir Vinki}, Marko Abramovi} * Kultura-Pozori{te,
knjige * Bloom-Studio za izradu unikatnog nakita * Tatoo-Umetnost ukra{avanja ko`e *
Extreme-Div~ibare snow downhill 2007 * Sport-Triatlon, bodybilding * Gaming-Virtuelni rat u
Dallas-u * Yachting-Pershing 90 * Automobilizam-[ta sve svetli * Intervju-Dragan ]alina * Pariz-
Nije to za slavensku du{u
Cena 80 din - 1 Euro
Mart2007.
2.
3. Uvodnik
03
Subota, 10. Februar u pospanom
Beogradu oko 7 sati ujutro. Prolazim
pored crkve Sv. Marka, a iz crkve
preko razglasa odzvanja jutarnja
molitva. Zadušnice su. Molitva je
namenjena mrtvima da počivaju u
miru i živima da se drže puta dobrote,
milosrđa, praštanja i pravednosti.
Prizor je nestvaran, kao da se asfalt
polako ugiba pod nogama, kao da sam
i ja umro, pa sada hodam po oblacima
i pitam se šta li rade oni koji su živi...
A samo par dana pre toga, moj
dobar drugar Kristijan je dobio sina.
Kakva je to samo sreća! I umesto da
to dete, meni samim rođenjem drago,
udahne radost života i čuje cvrkut
ptica, udahnulo je ko zna koje sve
otrove, a umesto ptica čulo je sirenu!!!
I to više puta. Jadno dete. A gospoda
u odelima se raspravljaju o tome, da li
je koncentracija benzena bila ovolika
ili onolika, i da li treba da svira kada je
5 puta veća koncentracija, ili tek kada
dostigne 20 puta veću koncentraciju.
Majko mila, ovo ne ide na dobro... I
onda dođemo do teme odgovornosti,
kategorije koja je na ovim prostorima,
izgleda, samo misaona imenica. Javlja
se samo periodično i u pojedinim
slučajevima. Postoji jedino oko
praznika, kada treba rotirati svinju
oko sopstvene ose, pod uslovom da
alkohol ne otupi i ono malo razuma,
pa se pečenje malo prepeče. No,
nema veze, poješće se, za dobru
svinju nema loših pomija, a za glupog
čoveka glupost i ne postoji. A za lošeg
čoveke, loša dela ne postoje, osim ako
se ne radi o njegovom, da me prostite,
prknu. A kad već pomenuh pečenje,
ne mogu da se ne setim halavosti.
Uzmi svoje, uzmi i tuđe, ono što si
zaradio i ono što nisi, samo daj!!! A
ako nisi radio i zaradio, onda ukradi,
otimaj, drpaj, samo nađi dobar izgovor,
operi se pred sobom, a ljudi će već
zaboraviti. A o zaboravnosti bi moglo
da se lamentuje tek... Iako su apoteke
pune ginkocila i memorila, lekova za
malu borbu protiv amnezije, preparata
koji služe da se mozak malo nahrani,
narod ga baš i ne kupuje. Što? Ne
znam, valjda su se navukli na neke
druge lekiće, pa im je lepo da lelujaju
ulicom i da se ne sećaju, tako ih valjda
manje boli. A kako se samo pucalo oko
Nove Godine, kako se samo slavilo,
kao da nas u 2007. očekuje sva
životna lepota ovozemaljska. Šenlučilo
se kao da je poslednja koja se
dočekuje, pa kad je bal nek’ je oficirski.
A šta nas sve očekuje, strah me je i
da pomislim. Formiranje vlade (auuu,
pa to će da boli), rešenje pitanja
Kosova (ovo boli vekovima), hvatanje
u koštac sa socijalnim problemima,
privatizacijom, globalizacijom.
Naravno, mlad svet se ovde pita samo
kada za nešto treba da odgovara, tako
će biti i ovaj put. Doduše, mladost
je odavno zombirana video igrama i
virtuelnim životom, povratak u realnost
može da bude bolan i sa tragičnim
ishodom. A kada se malo zaviri preko
kokmšijskog plota, vide se slične
stvari, samo sa mnogo više varijacija.
Pardon, ima možda malo više snega.
Kako samo nedostaje to snežno
belilo, da makar na trenutak prekrije
svu onu prljavštinu koju svakodnevno
ostavljamo iza sebe. Ma, pametan je
moj braca, spakovao je kofere i otišao
čovek na drugi kraj planete, uskočio je
u Australijsko leto.
Pre dve godine išao sam na
skijanje na Jahorinu. Negde blizu Pala,
stoji veliki crni bilbord, a belim slovima
piše: teško Bogu sa nama kakvi smo.
Tada sam se smejao, danas mi nije
nimalo smešno. Milosrđe, poštenje,
praštanje i dobrota, izgleda odavno
više ne stanuju na ovoj planeti. Eto
šta rade živi, mrtvi nas se verovatno
stide, čast izuzecima. Pih... Šta
nam preostaje? Da se naoružamo
znanjem, strpljenjem, optimizmom i
osmehom, i pokušamo da uradimo sve
što možemo, da bi ovaj grad i zemlju
načinili lepšim mestom za život. U
međuvremenu, pokušaćemo da Quick
Look magazin bude još bolji i vredniji
vaše pažnje. Veliki pozdrav i glavu
gore!
I.K.
TE[KO BOGU, SA NAMA KAKVI SMO!
Glavni i odgovorni urednik
Ivan Kolarik
Art direktor
Zoran Ljubinkovi}
Dizajn i fotografija
Dalibor Vinki}
Marko Abramovi}
Redakcija
Marko Martinovi}
Nade`da Laki}
Du{an Kuzmanov
Milo{ Bojat
Lektor
Jelena @uri}
Saradnici
Ana Bret{najder
Vladimir Kandi}
Neboj{a Nenadi} Beat
Maja Staji}
Kristijan Balteanu
Aleksandra Markovi}
Vladimir Vinki}
MiroslavTodorovi}
Jelena Milo{evi}
Aleksandar Milo{evi}
Vladimir Savi}
Dra{ko Jovi}
Ivana ^alija
Sanja Mandari}
Ivan Atanackovi}
Radi{a Nikoli}
Pravni savetnik
Slobodan Kocoljevac
[tampa
http://www.quicklook.co.yu
http://forum.quicklook.co.yu
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79
Quick Look magazin / glavni i odgovorni urednik
Ivan Kolarik. - 2006, br. 1 . -
Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006-
(Pančevo : Partija). - 28cm
Mesečno
ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin
COBISS.SR-ID 138016268
4. Kultura
04
Režija: N.Gvozdenović; igraju:
M.Vodeničar, J.Popović, M.Žužić,
M.Predić, S.Bošnjak, A.Bretšnajder;
kostim i scenografija: M.Ilić; lutke:
Z.Misita; Centar za kulturu
Kada su svi zaboravili da maštaju, da
putuju, da žele i da ostvaruju, kada su
odrasli zaboravili kako je to biti dete, a deca
prerano odrasla, pojavila se predstava
“Čarobnjak iz Oza”. Probudite se tako jedno
jutro i shvatite da ste daleko od sebe, od
svoje kuće, a put za nazad -ne znate! Vi
ste dete, ili ste na sreću, to opet postali,
ali u svetu koji nije nimalo naivan, iako
je svetlucav i zavodljiv. Nailazite na sva
moguća zla, otelotvorena u čudovišta ili u
vešticu koja se nikad nije okupala, a ima
ravno 1000 godina! Dok lutate, srećete i
nove prijatelje: Strašila, Strahinju, koji je
napravljen da plaši vrane a star je tačno
1 dan! Ipak, on nema mozak, a jedino što
ima u glavi je prazna slama, koju itekako
pametno koristi. Upoznajete Limenka, tj.
Gvozdena, limenog drvoseču, koji već
godinu dana stoji zarđao, jer ga je uhvato
iznenadni pljusak. On, pak, nema srce, ali
gvožđe u njegovim grudima kuca glasnije
i toplije od ma kojeg ljudskog. Nailazite i
na lava koji, iako je šumski kralj, car svih
životinja, on eto, nema hrabrost, mada svi
strepe od njega. I on ipak, kad zatreba,
pokazuje da je nadživotinjski avlja veliki
Oz, ili možda zadatak koji ste vi, kao dete,
jednom davno, sami sebi postavili! Da li
ćete uspeti, zavisi od vaše pameti, vaše
srčanosti, vaše hrabrosti i, naravno, od vaše
želje da se vratite sebi. Sve to, naizgled,
ovi junaci nemaju, ali ih životne okolnosti
nateraju da to u sebi pronađu, otkriju i
pokažu. Da li ćete i vi? Samo hrabro i
srećan vam put!
Ana Bretšnajder
Tekst: Miloš
Radović, režija:
Predrag Stojmenović,
igraju: Marina
Vodeničar, Mihajlo
Laptošević
Ovaj tekst, sa duhovitim pasažima i
različitim likovima, žanrovski je raznolik
i tumače ga dvoje mladih glumaca. On
nas vodi, upozorava, i otkriva nam obe
strane medalje bračnog života. Da li, kada
i kako stupiti u brak? Kroz vizualizaciju
budućnosti gledamo igru “Šta bi bilo kad bi
bilo“, suočavamo se sa različitim starosnim
dobima jednog bračnog para i samim tim
upozanjemo faze tog istog braka. Strah
kao jedina prepreka, jer ljubavi svakako
ima, odnosi ovo dvoje mladih u privremeni
san u kome se susreću sa svakodnevnim
problemima, iz kojih, u stvari, nema izlaza,
pa se i sam san neprimatno pretače u
stvarnost. Kanarinac, razume se, u kavezu
“bračnog života“, jedini je dokaz da je ta
priča zaokružena i neminovna. Pokušaji
bekstva su bezuspešni, jer iako, uslovno
rečeno, uspeju, onda ostajemo sami,
doduše, u društvu klekovače i nemog
telefona.
Da ipak nije sve tako crno, znaćete
ako pogledate ovu predstavu, jer ćete se
nasmejati dobro poznatim bračnim klišeima,
mladalačkoj brzopletosti, prvim besanim
noćima zbog vaših, odjednom pristiglih,
beba. Zato, zaključujemo, da je predstava
i za srednjoškolce, jer oni možda još ne
razmišljaju da zagaze u bračne vode, i za
mlade mame i tate, jer se oni brčkaju u
plićaku, i za sredovečne roditelje koji plivaju
u dubokom. Ako ste skloni zaboravljanju
ili preteranom sanjarenju, kupite jednog
kanarinca da vas podseti na vaš topli brak
- dom i nemojte, naravno, dozvoliti da završi
u nekoj čorbi. Prijatno!
Ana Bretšnajder
^arobnjak iz Oza
^orba od kanarinca
Nepunih dvadeset godina posle Fame o
biciklistima Svetislav Basara nije odoleo
iskušenju i vratio se na mesto uspeha!
Uspon i pad Parkinsonove bolesti, naime,
u mnogo čemu može da podseti na to
gotovo kultno ostvarenje večitog najvećeg
talenta savremene srpske proze u kojemu
je ceo jedan čitalački naraštaj s izvesnom
egzaltacijom prepoznavao uzorni i u isti
mah najzabavniji izdanak ovdašnjeg
postmodernizma. Kao u mozaičnoj
pripovesti o Biciklistima ružinog krsta i još
nekim knjigama, i ovde je zapravo reč o
sotiji, onom osobenom ironijsko-satiričnom
žanru koji kroz alegorijsku sliku sveta-
ludnice i živopisne figure mudre ludosti
kritički govori o ključnim problemima
vremena.
Originalna groteska prožeta autentičnom
Basarinom ironijom o Svetoj bolesti i njenim
posvećenicima, apostolima i protivnicima...
Demjan Lavrentjevič Parkinson, izumitelj
strašne bolesti i glavni junak ovog romana,
umire od iscrpljenosti 1947. godine u logoru
na Kolimi pod lažnim imenom Nikolaj
Nikolajevič Kuznjecov. Do tog dana on
pokušava da iz perspektive čudne bolesti
promeni okolinu, sastavljajući fragmente
odavno razbijene celine integralne slike
sveta, u stalnoj borbi sa himerama
istinske bolesti i lažnog zdravlja i njihovim
invertovanim ulogama kao paklenim
okosnicama sunovrata sveta u revolucije,
ratove, ezoteriju i alhemiju.
Ova knjiga je roman koji je povremeno
istorija i istorija koja je povremeno roman.
Granicu između žanrova, istine i laži jedino
može da odredi hrabar čitalac.
Svetislav Basara - USPON I PAD PARKINSONOVE BOLESTI
Izdava~ka ku}a ”DERETA”
DOBITNIK ”NINOVE” NAGRADE ZA NAJBOLJI ROMAN - 2006.!!!
5.
6. Kolumna
06
Kraj decembra 2549. godine (po
julijanskom i gregorijanskom kalendaru ova
godina se vodi kao 2006). Magla. Glava
vam je puna konfuznih misli vezanih za
porodicu, posao, račune, loše odnose sa
ljudima, i onda, ideja. Pravo je vreme za
hedonizam. Uzimate ono malo novca što
imate, inače odvojenog za preko potrebne
stvari, zovete ljude koje nazivate “ortacima”
(srpski naziv za humanoidna bića koja ne
podnosite, ali na žalost, sa njima živite i bez
njih bi vaš mali život bio još besmisleniji)
i odlazite iz svoje male varošice u svetla
velegrada u nadi da ćete baš večeras
doživeti proviđenje. Poznanici će vam
srediti ulaz u neki od klubova-čajdžinica-
barova, pošto vaše finansijsko stanje
nikako ne omogućava da platite i ulaz i
mogućnost da nešto popijete, a komšija koji
je upravo kupio polovan auto iz Nemačke
će biti vaš verni vozač: koga briga što ga
ne podnosite, još vam samo fali da dajete
novac i za prevoz. Baš u momentu kada
ste progutali knedlu i krenuli ka komšijinom
taxi vozilu, u vašoj čistoj staroj garderobi
specijalno namenjenoj noćnom životu,
svesni da ćete verovatno morati da slusate
Hanku Paldum ili Željka Joksimovića u
kolima, kreće tama...Ulično osvetljenje
se skroz mistično blago prigušuje, nebo
dobija narandžasto-ljubičastu nijansu,
težak miris koji ne osećate njuhom, već
ga registrujete primitivnim mozgom polako
vam diže nivo tenzije i onda...sirena. Bio
hazard! Bio hazard! Bio hazard! U svim
normalnim delovima naše planete bi sva
živa bića pobegla koliko god mogu dalje od
tog prokletog mesta, uključujući i bezdlake
primate, ali ne i kod nas. Sa neslanom
šalom o malignim tumorima komšija pali
auto koji izgleda nije svestan biohemijske
katastrofe i koji odbija svaku poslušnost.
Izlazite napolje sve sa vašom fancy
sintetičkom majicom preko lica i pokušavate
guranjem da upalite auto. U tom momentu
vam se čini kao da stvarno nema više
nikoga na ulici, čak vam se čini (možda zbog
magle) da više ne vidite ni svetla civilizacije,
kad, odjednom, vidite malo, iskrivljeno,
poluljudsko biće koje vam se približava iz
daljine. Željni pomoći oko guranja derete se
u maglu, čak ste i potrčali ka obrisu, da bi
u svoj kosmičkoj snazi psihološkog straha
videli da “biće”, u stvari i jeste “biće”. Siktavi
zvuk koji se meša sa zvukom sirene se od
jednom nalazi svuda oko vas: histerično
okrećete glavu da bi videli izvor vaše agonije
i utvrđujete vašom izmučenom psihom da
ste okruženi malim entitetima koji se polako
vuku ka vama. Ne određujući više zvučni
izvor trčite histerično ka kolima da bi videli
da nema više ni kola, ni komšije, čak je i
ulaz u zgradu zazidan kao da nikada nisu
ni postojala vrata na tom mestu. Okruženi
terorom mislite samo na jednu stvar: “O
Bože, nikada je više neću videti...”
Tama. Svesni ste sebe, ali niste svesni
svog tela. Mislite, možda je ovo moj
sledeći život, moj pakao. Mesto u kome
nema materije, nema energije, nema Nje.
Pokušavate da otvorite oči, da bi videli ipak
tračak jakog fugasnog svetla i vi shvatate
da se nalazite u svom krevetu, sve je bio
san i to loš, opet ste spavali sa otvorenim
prozorom i sva grozomornost vazduha
vašeg malog industrijskog grada vam
je opet zagadila snove. Gargautanskim
naporom skupljate snagu da još jednom,
kao i svakog jutra, kažete sebi da je sve u
redu, brišete svoje znojavo telo sigurni u
činjenicu da Ona postoji u ovom vremenu
i prostoru i da ćete kao i uvek dati sve od
sebe da se više nikada ne vidite, kamoli
razgovarate, ubeđeni da ćete verovatno,
ako se tako nešto desi, preći na drugu
stranu ulice u nadi za izbegavanjem svake
vrste neplodne komunikacije. Posle jutarnje
mantre očeličeni hiljadu puta ponovljenim
rečima, ustajete željni života, netaknutog
maglama, što materijalnog, što duševnog.
Posle blagog umivanja vodom koja bi i
na teflonu ostavila kamenac, čujete svoj
mobilni komunikator, trčite polugoli ka
njemu u nadi da su vam konačno uplatili
novac na račun, koji vam je inače preko
potreban za daljnje košmare, umivanje
lošom vodom i mobilnu komunikaciju, da bi
na vaše zaprepašćenje videli text poruku
od Nje. “Nisam htela da te zovem zato što
bi se verovatno zbog nečega već posvađali,
ali imam neverovatnu potrebu da ti barem
pošaljem poruku...” Zaprepašćeni njenim
javljanjem, prvim u milion godina, tek onda
shvatate da je noć i da je magla gušća
nego ranije. Sedite konfuzno u polumraku,
zbunjeni emocijama sa obe strane spektra,
konteplirajući čitavu večnost da li uopšte
da vratite poruku ili da nastavite sa svojim
polueteričnim bitisanjem, odlučujete se
na istinu i odgovarate: “Ne znam šta da
napišem”. Osećaj bespomoćnosti vam se
opet uvlači u dušu i ne možete a da ne
povučete paralelu između svog energetskog
stanja i karmičke rupe u kojoj živite oboje.
Sirene. Opet proklete sirene. Razmišljate
da li da opet pobegnete u neki drugi grad
ili da Neronovim hedonizmom izbacite i to
malo energije što loše što dobre iz sebe. Da
li nazvati nekog od pravih, istinskih prijatelja
i tražiti pomoć, pa makar i prividnu, ili opet
kao i uvek sve svoje misli prebaciti na
pergament u nadi da će neko produhovljeniji
rešiti ovaj status quo. Snovi, košmari, delta
stanje psihe i opet buđenje...FEELING OF
LOSS IS SO GREAT THAT VERY LIFE IN
Me IS DRAINED AWAY...AND SICKNESS
HAS OVERCOMED ME....I`LL NEVER BE
ON THE TRUE PATH OF TIME TO UNDO
THAT THAT HAS COST ME SO DEARLY...
Imate rešenje...opet ćete nazvati brata i
gušiti ga sa statistikama vašeg novog RPG
Ranger-a i njegovim epskim poduhvatima...:)
Vladimir Kandić
a detailed account of
Vladimir Stojanov Kandic of
trans global happenings and
a world wide perspective of
our race
NEWS FROM THE LAIR
WELCOME TO SILENT HILL - HAVE A NICE DAY
7.
8. Film
08
Godina proizvodnje: 2006.
Žanr: Drama/Komedija
Režija: Valerie Faris i Jonathan Dayton
Uloge: Abigail Breslin, Greg Kinnear,
Paul Dano, Alan Arkin, Toni Collette, Steve
Carell...
Vrlo je mali broj filmova za koje posle
samo jednog ili dva minuta gledanja
naprosto znate da su odlični. Još jedna
zanimljiva karakteristika takvih naslova
jeste da vam je zaista žao kada se završe
– prosto imate potrebu da ih pogledate
odmah potom makar još jednom. Takva
retka filmska dela ne podbaciju ni u jednom
segmentu koji čini strukturu filma (režija,
fotografija, scenario, gluma, muzika,
itd.), a film LITTLE MISS SUNSHINE
nedvosmisleno spada u tu
kategoriju.
Ovo indie ostvarenje
je čekalo na premijeru oko
pet godina zbog finansijskih
poteškoća tokom produkcije,
a predstavlja rediteljski
debi (bar što se filmova
tiče) bračnog para Valerie
Faris i Jonathana Daytona,
do sada između ostalog,
poznatih po seriji sjajnih
spotova za Red Hot Chilli
Peppers i REM. Prikazan
na čuvenom «Sundance»
festivalu, film je odmah zatim
otkupljen od velikog studija;
čak i veliki holivudski studiji
ponekad imaju osećaj za pre svega dobar
film. LITTLE MISS SUNSHINE je nominovan
za Oskara u kategoriji za najbolji film, što i
ne bi bilo toliko značajno da nije u pitanju
film nezavisne produkcije, debitantsko
ostvarenje bez starova, sa svega nekoliko
iole poznatih glumaca, jednostavne premise
bez holokausta, političkih tema ili potresnih
priča baziranih na stvarnim događajima
(u poslednje vreme Oskar, čini se, voli
isključivo filmove takvog tipa).
Ponajviše baziran na
likovima, film u simpatičnoj
formi roadmoviea, prati
gorko-slatke događaje
jedne čudne, ali simpatične
porodice. Neuspeli gej
samoubica, tinejdžer koji se
zakleo da više ne progovori
dok se ne upiše u pilotsku
školu, otac koji pokušava
da izda svoju self-help
knjigu, dobro držeći deka
navučen na heroin, majka
koja pokušava da održi
kakavu-takvu harmoniju,
i mala devojčica koja i
pokreće ceo put svojom
žarkom željom da postane
mala miss. Bez specijalnih efekata, fancy
pokreta kamere (ipak, skoro svaki kadar je,
po mom mišljenju, savršeno ukomponovan),
uz muziku indie benda DEVOTCHKA ovaj
film nudi snažne emocije, u kojima naprosto
morate uživati.
Film koji ne boluje od pretencioznosti,
koji je u isto vreme lak i jednostavan, dubok i
višeslojan, smešan i tužan, opravdaće svaki
dinar potrošen na bioskopsku ulaznicu…
Premijera u Srbiji se tek očekuje (Fest
2007).
Verovatno bi
psiholozi mogli da
objasne čovekovu
potrebu da uz kokice
uživa u apokaliptičnim
slikama razaranja,
smrti i uništenja na
filmskom platnu.
Možda uplovljavanje
u taj izmišljeni svet i
proživljavanje smrti
drugih na filmu deluje na nas tako da naš
iskonski strah od smrti, bar na momenat
bude ublažen, a možda je ipak u pitanju
nešto drugo.
Film katastrofe možemo definisati kao
film u kom je glavni predmet priče neka
velika nesreća ili katastrofa, oko koje se
vrte svi ostali događaji. Teme koje su do
sada dramatizovane zaista su brojne: tu su
soliteri u plamenu, prekookeanski brodovi
koji tonu, zemljotresi, kobni udari asteroida o
planetu, vulkani, tornado, požari, smrtonosni
virusi i ostale pošasti. Sama priča, sem
jezgra filma koje čini neka pompezna
nesreća, obično prati nekolicinu likova
koji pokušavaju da se spasu, ili da nekog
spasu, ili da spreče preteću apokalipsu...
U ovim spektaklima sve je grandiozno
i prenaglašeno, počevši od budžeta,
preko specijalnih efekata sve do značajnih
glumačkih imena vezanih za projekat. Čak
i dužina trajanja ovakvog filma retko biva
manja od dva časa.
Ovaj žanr se profilisao
’70-ih godina prošlog veka
kada su zablistali neki od
naslova koji su vaspostavili
temelje filma katastrofe, koji
je opstao, sa usponima i
padovima, niz decenija od
tada. Moglo bi se reći da je
sve počelo sa filmovima The
Poseidon Adventure (rimejk
pod imenom „Poseidon“
prikazan je ove godine kod
nas) iz 1972. da bi stvar dobila
još jači pravac sa naslovima kao što su (oba
iz 1974.) Earthquake i Towering Inferno
(drugi nagrađen sa nekoliko Oskara). Posle
laganog pada interesovanja, ovaj žanr
doživeo je preporod ’90-ih godina.
Ljubitelji ovog žanra treba da obrate
pažnju na sledeće naslove: Poseidon
(dve verzije: 1972. i 2006.), čuveni hitovi
iz sedamdesetih: Towering Inferno (sa
Steve McQueenom i Paul Newmanom) i
Earthquake (Charlton Heston), a iz novije
produkcije tu su Independence Day (1996),
Twister (1996), Volcano (1997),
svima poznati Titanic (1997),
Dante’s Peak (1997), Armagedon
(1998), Deep Impact (1998), Day
After Tomorrow (2004)...
Filmovi iz ovog žanra umeju
biti zabavni i većina ovih naslova
će nesumnjivo nastaviti i dalje da
puni bioskopske sale i zabavlja
široki auditorijum. Ali, ipak, moramo
primetiti da neki filmovi katastrofe
opravdavaju to „katastrofa“ u svom
opisu, ali u nekom drugom smislu
(poput filmova iz kuhinje Ronalda
Emericha u kom blentavih patriotskih
dijaloga i lelujavih kadrova američke zastave
ima više nego specijalnih efekata).
Beat
LITTLE MISS SUNSHINE
FILMOVI KATASTROFE
9. RETROSPECTIVE
”SUN RA - SPACE IS THE
PLACE”
Impuls Records
impuls #impd249
release:03.10.1998
Ovaj dupli retro dragulj
je u stvari reizdanje
soundtracka iz 1974. godine za istoimeni
film gde mistični guru jazz muzike Sun Ra,
inače jedna od najkontroverznijih ličnosti
jazz scene dvadesetog veka, glumi glavnog
protagonistu i heroja. Soundtrack, kao i film,
odišu avangardom i kao takvi su dragulji
prošlog veka... za ljubitelje jazz muzike
kao i sve ostale audiofile... Sun Ra & His
Intergalactic Solar Orchestra: “Space is the
Place” !!!
Vladimir Kandić
WORLD MUSIC
”THE BEST OF
LISA GERRARD”
4ad
release:12.02.2007
Dugo najavljivana
retrospektiva radova
bivše pevačice This
Mortal Coil i Dead can
Dance, Lise Gerrard će
se konačno naći u prodaji
sredinom februara. Sva
njena najbolja izdanja,
uključujući i radove na filmskoj muzici, kao
i besmrtne pesme otpevane za producenta
i saradnika Brendan Perrya predstavljaju
obavezan deo svake ozbiljnije muzičke
kolekcije. Ko zna... možda je opet dočekamo
kao izvođača u sledećih par decenija...
Muzika
09
James Brown - pevač, kompozitor,
pijanista, bend lider i igrač, koji je svojim
umećem obeležio muziku XX veka,
preminuo je dana 25.12.2006. godine u
Atlanti, pošto je primljen u bolnicu zbog
upale pluća.
Da, zaista mi je jako teško dok pišem o
jednom ovakvom ultra mega caru koji mi je
uneo toliko dobrog osećaja u život da je to
neverovatno. Kao klinac, kada sam ostajao
sam u stanu, vrlo glasno sam puštao James
Brownove pesme i pevao ispred ogledala
ili skakao po krevetu. Taj njegov celokupni
stil (izgled, boja glasa, pokreti, urednost
i uvežbanost do granice savršenstva) i
muzika koju je svirao uvek su me terali da
se mrdam, smejem, đuskam i uživam. Eeee,
kad se samo setim tamo neke devedeset
četvrte, đuskanja po gradu na “I GOT YOU
(I FEEL GOOD)“, “PAPA’S GOT A BRAND
NEW BAG“ i “GET UP“ uhhh... kako je to
bilo dobro vreme za đuskanje... Da, da,
James, bio si jedan od najboljih. Moglo bi se
reći da, ko njega nije slušao, taj ne zna šta
je FUNK! Njegov glas i revolucionarni ritmovi
koji su ga pratili, načinili su ga otkroviteljem
RAP, FUNK, R&B i DISCO muzike. Zajedno
sa Elvisom Presleyem, Bobom Dylanom
i još pregršt ostalih, Brown je bio jedan
od glavnih muzičkih uticaja poslednjih 50
godina. Njegove brze noge, pored ostalih
inspirisale su Micka Jaggera i Michaela
Jacksona. Pesme kao sto su Davida
Bowiea “Fame,” Princeova “Kiss,” Georga
Clintona “Atomic Dog” i Sly and the Family
Stone “Sing a Simple Song” , pesme su
jasno bazirane na Brownovim ritmovima i
stilu njegovog pevanja. I dan- danas mnogi
RAP izvođači koriste njegove ritmove
usemplovane u svoje pesme. Jednostavno,
svojim zvucima, bacao nas je u trans iz
kojeg nam se nije izlazilo, a na svirkama
je uvek imao izvanrednu komunikaciju
sa publikom koja je u delirijumu đuskala,
pevala i pljeskala rukama kako je on to
zahtevao.
Za kraj želim samo da kažem, James,
hvala ti za bezbroj lepih trenutaka
provedenih uz tvoju muziku i nadam se
da si tamo gore
pronašao rajski
bend s kojim
sada sviraš svoje
pesme...
U planu je
žurka posvećena
ovom muzičaru,
o čemu ćete biti
blagovremeno
obavešteni.
Marko
Abramović
DOWNTEMPO
”SCIENCE FICTION JAZZ 10”
mole listening pearls-Germany
mole #0742
release:29.01.2007
“Mole listening pearls” nam
još jednom na početku
2007. godine donosi
jednu od najprihvaćenijih
lounge and downtempo
kompilacija. Science fiction
jazz 10 nam, kao i uvek,
predstavlja projekte kao što su Nightmare
on Wax, sa pesmom “You wish” i kultni
Laidback sa pesmom “Beautiful day” u
remiksu koji su radili Trent Moller i Banzai
Republic. Naravno, treba pomenuti i Airmate,
Minus B, Zero DB i K Bonus, kao i ostale na
kompilaciji. Izvrsno štivo za početak godine.
Zvali su ga THE GODFATHER OF SOUL (kum soul-a)
10. Enterijer
10
Boje moraju biti harmonične ili
konstantne. U zavisnosti od vašeg
temperamenta, možete se opredeliti
da liče sve boje, budu u skladu, da
čine harmonični sistem, ili kontrastni
sistem koji će vam biti upadljiviji i
upečatljiviji. Boja je ta koja direktno
utiče na raspoloženje, zato budite
obazrivi pri odabiru!
Zidovi mogu biti u jednom ili više
tonova, moraju biti tehnički dobro
izvedeni a oblici, raspored i veličine
dobro osmišljeni. Za enterijer koji
treba da odiše minimalizmom treba
staviti akcenat na belo ili tople
boje sive ili bež. Za topao ambijent
iskoristite nijanse narandžaste, žute
ili crvene, ili pak terakote ili bronze.
Takođe preporučujem da nijansa boje
zida bude svetlija od boje nameštaja.
Pastelne boje najblaže nijanse
s kojima se može eksperimentisati.
Blage verzije razblaženih jačih
boja lako se kombinuju i stvaraju
osećaj harmonije. Uobičajene su za
zidove dečjih soba. Pastelne boje
mogu biti i hladne, i kombinuju se
sa minimalističkim enterijerima i
nameštajem jednostavnog dizajna.
Tamne boje nisu preporučljive
za dekoraciju većih celina u stanu.
Imaju sumorni, mračni efekat u
enterijeru. U kombinaciji sa prijatnim
kožnim komadima nameštaja u
boji slonovače, mogu imati sjajan,
moderan efekat. Takođe se koriste
zemljani tonovi, kao što su braon,
zelena i elegantne nijanse sive.
Jake boje stvaraju moderan izgled
koji više odgovara savremenom nego
tradicionalnom nameštaju. Odlične
su kao efekat pojačavanja i isticanja
osobenog stila i vitalnosti.
Neutralne boje su suptilne,
izvanredno prilagodljive svakom
prirodno elagantnom enterijeru.
Izazivaju osećaj prijatnosti. Mogu
biti tople, kao što su boja slonovače,
meda, bele kafe, čokolade, i hladne,
kao što su čisto bela, grafitna, siva.
Isticanjem teksture različitih materijala
neutralne boje, može se postići
dinamičnija atmosfera, bez dodavanja
jačih boja za kontrast i akcentovanje
detalja.
Pored disperzivnih ili
poludisperzivnih boja, jedna od
zanimljivijih stvari jesu i tapete, koje
mogu dosta da pomognu i učine
prostor interesantnijim.
Tapete
bogatih,
jakih boja
odlične su za
predsoblje,
bez obzira
na njegovu
veličinu.
Elegantne tapete mogu biti zanimljive.
Neutralna boja može biti odlična
pozadina za stilski nameštaj. Kod
predsoblja, osim na boje kojima ćete
otvoriti prostor, pazite na postavljanje
jednog detalja u sredinu, kao i na što
bolju organizaciju kojom ćete osigurati
dobru iskorišćenost prostora.
Boja tapeta, zidova i nameštaja mora
biti u skladu jer ona menja atmosferu.
Dobar izbor utiče na vizuelni efekat
i može zavarati oko tako da prostor
deluje veći nego što jeste. U trendu
je i oblepljivanje tapetama samo
jednog zida, pri čemu fototapet treba
zaboraviti odmah, jer samo može da
nam remeti sklad koji smo postigli.
Zato dobro osmotrite svoj prostor i
pokušajte da iskoristite ovih nekoliko
saveta, pa četku u ruku, i na posao.
To je prvi korak da svoj enterijer
učinite drugačijim, interesantnijim
ili, u krajnjem slučaju, samo da ga
osvežite.
Maja Stajić
BOJE NA[EG RASPOLO@ENJA
Prvi koraci u ure|enju stana, kao i u bilo kojoj promeni u
enterijeru - jesu boje…
11.
12. Fetiš. Šta pomislite kad čujete tu reč?
Priznaćete da velika većina pomisli na
nešto zabranjeno, bezobrazno, neistraženo
ili nepoznato. Ali kada malo zagrebete po
površini, verovali ili ne, vrlo je jednostavno.
Po Sigmundu Frojdu „fetišizam” je erotsko
vezivanje za odredjeni objekat ili deo tela
čije je stvarno ili zamišljeno prisustvo
neophodno da bi osoba doživela neku vrstu
seksualnog zadovoljenja. A u pitanju je
najčešće određeni deo tela ili odeće.
Svi mi u sebi imamo pomalo sklonosti
da makar i na tren živimo
u svetu mašte. Još ako
je sve začinjeno seksom,
eto zagarantovanog
zadovoljstva. Razmišljajući
o tome šta se sve može
voleti kada je reč o seksu,
na pamet vam sigurno
pada milion stvari. Recimo,
dobar i kvalitetan donji veš,
lepa i izazovna obuća...
Vezivanje? Ili vam je
izazovno da vidite damu
obučenu u nešto usko poput
lateksa? Hmm... Dominu
s bičem u ruci...? Mnogo
toga spada u domen fetiša, ali i varijacija je
bezbroj, koliko ljudi toliko ćudi.
Da li ste se ikad zapitali šta zapravo
pali vatru u vama? Vođena tom zamisli
odlučila sam da tražim odgovore. Prvo
sam se poslužila klasičnim internet
pretragama i u gomili manje-više banalnih
i komercijalizovanih linkova pronašla
nešto što bih mogla da nazovem “riznicu”
za savremene i neustrašive poklonike
seksualnog zadovoljstva. Otišla sam ne
tako daleko, put vetrenjača, lali, drvenih
klompi i naravno crvenih fenjera. Zašto baš
tamo? Pročitajte u nastavku.
„Ja već sanjam svoj san: srce mi tuče
u grudima dok navlačim uske crne čizme
od lateksa. Stežem crni korset nameštajuci
grudi. Volim taj osećaj zategnutosti na
meni. Posmatram svoje ruke u crnim
rukavicama. Gorim i osećam vlažno
uzbuđenje dok uzimam
bič i krećem prema mom
pastuvu...”
Da bi se takvi i slični snovi
lakše ostvarili, u junu 1990,
u srcu grada Zedjik, prvi put
su otvorena vrata nove i tada
revolucionarne prodavnice.
Tada se radionica ove firme
nalazila u podrumu radnje
i zapošljavala je samo dva
radnika. Kako je potražnja za
kvalitetnom fetiš opremom
postajala sve veća, tako je i
prodavnica izlazila u susret
mnogobrojnim klijentima i
sve više rasla. Danas ona zapošljava više
od stotinu radnika. Proširili su se i na više
kontinenata, postali su DE MASK, pojam za
specijalizovanu i komercijalnu fetiš opremu.
Poslednje tri radnje otvorene su u Njujorku,
Minhenu i Nirnbergu i, kao i ostale, od
samog otvaranja privlače ogroman broj
onih koji bi da probude svoju maštu i
ostvare potisnute sne. Poseduju više
hiljada artikala koji mogu da donesu sveže
ideje i zadovoljstvo na jedan novi način.
Od veša, preko igračkica raznih vrsta,
fetiš odela i obuće... Sve to jednostavno
možete pronaći i u njihovim katalozima i
specijalizovanim časopisima i bez muke i
diskretno, naručiti. Kao i ostale zajednice
okupljene oko jedinstvene ideje o seksu
i DE MASK organizuje jednom godišnje
veliki party na koje se ulazi jedino pod
punom fetiš opremom. Ne treba posebno
napominjati kako je, zbog ogromnog broja
zainteresovanih, teško doći do ulaznica za
ovaj skup.
Iako, na ovom našem Balkanu, nije
baš uputno pričati o svojim fantazijama ili
iznositi javno seksualne sklonosti, više nije
problem diskretno se informisati i kupiti
igračke za odrasle, naravno, pre svega
putem interneta i malo plastike. Pa, kako
više nema potrebe da skrivate svoje tajne
želje, moje preporuka je www.demask.
nl.com.
U međuvremenu, možete prošetati i
svratiti u “Kupidon“, prvi i jedini sexy shop u
našem gradu.
I nemojte se stideti, Velikog brata je baš
briga!
love J
Sex
12
THE RUBBER WILL RUSTLE, THE WHIPS WILL CRACK
AND THE THEARS WILL FLOW, SO STAY TUNED
PAR^E FETI[A ZA SVAKOGA
16. Intervju-Iskaz
16
Hip hop umetnik Zoran Stefanov,
poznatiji kao MC Iskaz, postoji na
pančevačkoj muzičkoj sceni kao jedan od
najautentičnijih likova. Kada je početkom
decembra u prepunom klubu “Kupe”
promovisao izdanje “Natio”, zajedno sa
svojim bendom “Svedoci”, sačinjenim od
prijatelja koji veruju u njegovu misiju, Iskaz
je dokazao da je jedan od najboljih hip
hop autora kod nas. Zaintrigirao je publiku
svojim pristupom muzici, sa pravim mladim
i uigranim bendom, i ubitačnim tekstovima,
koji se zabadaju pravo u ušI, pluća i srca
slušalaca. Pored promocije, održao je
nekoliko odličnih svirki: u beogradskom
klubu “Posejdon” ispred Marčela, pred oko
2000 ljudi, u Studiju 21 povodom promocije
filma “Čudovište iz Tamiša”, za koji je snimio
soundtrack, pa na pančevačkom prvom
postnovogodišnjem koncertu. Pojavio se i
mali tiraž albuma “Natio”, koji je razgrabljen
za kratko vreme. Sem toga, često pravi
žurke nastupajućI sa DJ Beatangom, u
klubu “Exodus”. Tu je i hard core bend “O-
Pozition”, kao stara ljubav prema gitarskom
zvuku. Iskaz nenametljivo i skromno
ide sa svojom pričom i kaže da sve ovo
prvenstveno radi zbog sebe.
U intervjuu za “Quick Look” Iskaz govori
o albumu, o muzici, prijateljima, životnim
stavovima, inspiraciji, okruženju.
Quick Look: Snimanje albuma je
trajalo oko dve godine, a pravljenje
pesama i tekstova i mnogo duže. Kako je
taj period izgledao?
Iskaz: Nekako, kad god sam doživljavao
neki poraz ili uspeh, uvek sam se vraćao
na hip hop da uobličim sve to drugačije.
U tom periodu je usledila promena sa “O-
Pozition”, promenila se ekipa, jedno vreme
nismo svirali i imao sam vremena da se
pozabavim sobom. Krenuo sam da pravim
pesme i svaka priča je dobila svoj oblik.
Tako je nastalo oko 25 pesama, sve što sam
u tom trenutku doživljavao, o čemu sam
razmišljao. Dve godine je trajao taj proces
pravljenja albuma, ali ne zato što nije bilo
vremena, sredstava ili kreativnog duha, već
zato što je potrebno vremena da se neke
stvari shvate i uobliče.
QL: Tada su se za tvoju priču
zainteresovali i neki likovi sa hip hop
scene, tako da na albumu gostuju Sky
Wikler, Ajs Nigrutin, Bane “Sunshine”,
Batiša i drugi.
Iskaz: Bitno je da ti veruješ u to šta
radiš i da u to ubediš i druge, ako je to
stvarno dobro. Tako sam i pristupio tim
muzičarima. Mislim da ljudi koji su toliko
vremena u muzici mogu da provale i da
vide ko je iskren u tome a ko ne. To se vidi
u čoveku, u njegovom pogledu, u načinu
kako će to da prezentuje. Jednostavno
sam imao zapakovanu priču, svakom sam
pružio ruku i ostavio ih da čuju o čemu
se tu radi. S obzirom da sam dugo u hip
hopu, na raznim koncertima sam upoznao
gomilu ljudi, posredno ili neposredno. Na
primer, Sky Wiklera sam upoznao na slam
poetry eventu u Užicu, nekoj vrsti kulturne
razmene između gradova. Pustio sam mu
jednu pesmu, njemu se to svidelo i pozvao
sam ga na saradnju, na koju je on drage
volje pristao. Tu su još i Batiša, Ajs Nigrutin,
Tinga???. S njima sam se upoznao još
ranije, bili smo svi dobro raspoloženi i
napravili pesmu. Ispalo je super, od svega
ima pomalo i zato se pesma i zove “Skoro
Freestyler”. Tako je bilo i sa Banetom iz
“Sunshine” - došao sam i predstavio se,
rekao mu kakav materijal imam i dao mu
disk da presluša. Ako imaš šta dobro da
kažeš, zašto bi te neko odbio? Saradnja
s ovim ljudima meni predstavlja duhovnu
satisfakciju.
QL: Po završeku albuma, usledilo je
izdanje, pa promocija…
Iskaz: Opet se tu stvorilo problema
kada smo dobili finalni proizvod - album.
Kucali smo na razna vrata, mnoga su
ostajala zatvorena, neka otvorena, ali s
ponudama koje nismo mogli nikako da
prihvatimo. Gomila izdavačkih kuća, koje su
sebe predstavljale kao nekoga ko hoće da
pomogne, govorili su: “Dajte vi nama pare
da mi to iznesemo i da nemamo nikakve
gubitke, a da li je to dobro ili nije, videćemo
posle”. Niko nije hteo ni da čuje album,
već su prvo tražili pare! Gomila ljigavaca
koja gleda samo profit. Bilo je i slučajeva
kada ljudi hoće da pomognu, ali ne mogu.
Ipak, entuzijazam je prepoznao “Passage”,
koji je i ranije pomagao ovakve projekte, i
odštampao je lepo upakovan tiraž od 100
komada albuma “Natio”. Kada smo pravili
promociju albuma, sve smo radili sami, kao
i uvek. Sami sebi smo bili menadžeri, pravili
smo press release, slali mailove i drugo. To
je bilo zanimljivo i dalo nam je još elana da
nastavimo dalje.
QL: Šta Iskaz pruža slušaocima I
publici?
Iskaz: Od svega po malo, sve i svašta
(smeh)…Album je toliko raznovrstan,
toliko vrsta muzike je tu upleteno, da
jednostavno…Teme su sve moguće - sve
što mene zanima, sve šta me okružuje,
jednostavno mogu da pretočim na papir i
da kažem nešto o tome. Gledao sam da
balansiram između toga da otvorim dušu, a
da opet ne bude to gušenje, tipa “nama je
ovde teško, sranje je, svi smo sjebani, joj
Srbijo zemljo, i tako to…” Ili opet da ne budu
gluposti tipa “Imam dobra kola, mnogo riba
oko sebe…” i takve gluposti koje nemaju
nikakve veze s mojim životom, s životima
mnogih ljudi, ali ni s životom onih ljudi koji
pričaju to. To je otišlo dođavola.
QL: Zanimljiva je autentična
pančevačka tema – aerozagađenje, koju
furaš, a pesma “Hemikalije u boji” ima
kao inspiraciju i podlogu našu zatrovanu
sredinu.
Iskaz: Ta pesma je stara koliko i ideja da
se bavim muzikom. To je priča koja je imala
najjaču podlogu kada sam kretao, jer sam
ISKAZ ZNA^I ”RE^” HARD RHYTHM”N”CORE POETRY
GLEDAM DA TO BUDEM JA
17. Intervju-Iskaz
17
znao kroz šta svi mi prolazimo u ovom gradu
i ta priča će definitivo da dobije maha. Prvo
sam mislio da tu temu izostavim sa albuma
pošto je lokalnog karaktera, ali nisam
mogao. Treba tu priču izneti odavde. To je
ono šta mi možemo da uradimo.
QL: Mnogi mladi muzičari su
prepoznali ono šta Iskaz iznosi i kao svoj
stav. Tada se okupila ekipa “Svedoka”.
Ko su “Svedoci”?
Iskaz: Ne mogu da pobegnem od benda.
Volim da radim na matricu ili s DJ-om,
postoje neke stvari koje možda bolje zvuče,
ali rad sa bendom je pun duše. Tako smo i
krenuli, kao, ‘ajde da napravimo bend.
“Svedoci” je ustvari, da ne kažem,
rokenrol bend. Svi su jedinstveni: basista
Mare je totalni roker, kao da je izašao iz
’74. iz benda “Deep Purple”, Marković
kao da svira gitaru u hard core bendu
iz osamdesetih, Boba udara po bubnju
džezerski, Rođa kao da svira u ??????
bendu, a Beatanga je pravi DJ! Pa onda,
sve to oboji Milica na violini, Sanja soul džez
vokalom, i Daki, koji je u hip hopu skroz.
Svako je ubacio neki svoj element i što je
najvažnije, svako se dobro osećao dok je
svirao. To mi je bio znak da se sve ovo njima
sviđa i bio sam srećan zbog toga. Sve to
dobija drugačiju formu kada se tu uključi
još više ljudi, još više ideja, još više snage.
Svako može da doda neku sugestiju koja
može da bude i presudna. Sem toga, znamo
se mnogo godina, družimo se. Gledam da
se ne klasifikujem u hip hop, hard core ili
bilo šta drugo, već gledam da to budem ja i
da izgradim svoj stil. Da budem Iskaz.
QL: Pored albuma “Natio” Iskaz je
nastavio saradnju sa Beatangom, u
elektro, breakbeat fazonu. Nastupate
zajedno, što izaziva izuzetno pozitivne
reakcije publike, naročito zbog jakog
stava i poruka koje upućujete ljudima.
Iskaz: To je priča koja je nastala nekako
kao proizvod gitarske priče i hip hopa. U
pitanju je breakbeat koji Vlada već dugo
vrti. Onda smo pomislili da ne bi bilo loše
da se tu ubaci i MC, pa da ta priča dobije
drugačiju dimenziju. Ispalo je skroz OK,
i nama se svidelo, dosta drugara je to
prihvatilo. Prva značajna svirka je bila u
Muzeju KADA????. Tada je aktuelno bilo
aerozagađenje, a ljude treba na to podsećati
uvek - da smo mi ovde zatrovani, zagađeni,
da je bilo mnogo benzena u vazduhu…Imali
smo jak stav, znali smo šta da kažemo. Ta
priča ovde postaje kliše, ali nikako se ne
obraća pažnja na to. Sve je dobro izgledalo
kada smo bili na žurci, ali kada smo otišli,
kao da se zaboravilo na to. To je tuga ovog
grada, ali mi nastavljamo s tom pričom u
svakom slučaju. ProvlačI se ta tema i kroz
“O-Pozition” i kod Iskaza. To je jednostavno
nešto šta mi živimo i ja neću da bežim od
toga ni u kom slučaju. Naravno, idem ka
tome da ovaj projekat iznesem iz Pančeva,
da se proširi dalje. Jednostavno, ovde ima
mnogo mogućnosti, mnogo bendova, mnogo
ljudi koji imaju volje i snage, a vlasti ne čine
ništa po tom pitanju. Ali svakako treba izneti
tu priču pa da ljudi sa strane znaju šta se
dešava ovde. Možda jednostavno dođu
neki uticaji spolja, pa da promene nešto. Na
kraju, mi ostajemo u ovoj ulozi i u onome što
smo dosad radili.
O-POZITION
2002. godine sam krenuo na fakultet i
upoznao ekipu i tu je nastala priča o bendu
“O-Pozition”. Tada sam i počeo da pišem
ozbiljnije tekstove, da uzimam ozbiljnije
teme i da sam komponujem muziku, što
mi je dalo elana za dalji rad. Ali ta ekipa je
bila sastavljena od ljudi iz različitih krajeva
zemlje (Šabac, Novi Beograd, Pančevo), te
zbog distance to nije moglo da funkcioniše.
Tada sam provalio da mnogo toga mogu
sam da uradim. Seo sam i paralelno sa hard
core pričom krenuo da pravim svoju hip hop
priču. Hip hop je bio pogodan da se radi na
računaru - napravi matricu, napiši par rima,
kaži šta osećaš i ljudi će to da slušaju. Imao
sam neke manje nastupe u Studiju 21 i
video da to može da bude skroz zanimljivo.
U međuvremenu je paralelno funkcionisao
i “O-Pozition” s ekipom iz Pančeva (članovi
benda “Maroon”). Tu je krenuo i prvi autorski
rad s bendom, a hip hop je ostao zamagljen,
pošto je to bilo nekako mnogo za mene. I
opet taj gitarski zvuk i opet sam se vratio
korenima i sve to je bilo skroz super, a
zadržao sam svoju hip hop formu…I s tom
ekipom smo imali dosta promena, uspeha
i padova, kako to već ide, jednostavno su
okolnosti bile takve, a opet smo bili donekle i
klinci, ili šta već.
U snimanju albuma mi je mnogo
pomogao Nemanja Bujišić. Sećam se da
je dosta ljudi tada bilo skeptično u odnosu
na to, da to izgleda smešno ili bez veze, ali
mislim da svašta može da se uradi samo
ako imaš dobru volju, jedan prosečan
mikrofon, miksetu i kompjuter gde ćeš sve
to da zabeležiš. Taj proces od dve godine
dobio je pun smisao jer sam za to vreme
sazreo i saznao neke stvari i iskristalisao
svoj stil. Sve u svemu, imao sam dovoljno
volje i snage i izgurao sve to do kraja. Dakle,
nakon dve godine ispao je projekat “Natio”
koji sam izneo na svojim leđima, uz naravno
neospornu pomoć Vlade “Beatange”
Jovanovića, koji mi je mnogo pomogao
u produkciji. Jednostavno, neke stvari
nisam znao tada da uradim i obratio sam
se prijateljima. Na kraju, on je danas i član
bendova “O-Pozition” i “Svedoci”. Naravno,
tu su i još neki ljudi.
QL: Kako ti se čini današnja hip hop
scena?
Iskaz: To nema veze s pravim hip
hopom. Niko se zapravo ne osvrće na
prave korene hopa, kada su recimo “Public
Enemy” ili “Run DMC” pokrenuli revoluciju.
Tu su i “NWA”, Felix????, Spice One????.
Ima malo ljudi, za koje bar ja znam, a mlađe
su generacije i umeju da ocene pravu
muziku. Opet ne mogu da verujem da, kada
sretnem neke stare drugare s kojima sam se
zajedno ložio na, tada rap, čujem da slušaju
taj novi hip hop. Ne mogu da verujem da,
ako si izgradio stavove na nekoj kvalitetnoj
podlozi, sada možeš tek tako da menjaš
platformu i da se prebaciš na skroz drugi
pogled na svet. Pičke, šampanjac, kavijar
i takve gluposti…Ima i toga, ali su to ljudi
skroz pogrešno razumeli. Bilo je toga u tom
crnačkom životu, ali oni su to radili iz revolta.
Svi su mogli i tada da vide da je “NWA”
repovao o kurvama, ribama i ne znam već
čemu…ali to je bilo da pokažu ono “Evo ti,
beli čoveče, ja sam crnac iz geta, ali sam
uspeo. Imam dobra kola, šampanjac i ribe,
i šta ćeš sad?” U tome je fora, ali onda su
ljudi počeli to da zloupotrebljavaju. A sada:
“ja nisam niko i ništa, ali ajd’ da pevam o
tome jer to prolazi”, a ne kapira zašto.
Kristijan Balteanu
18. Putopis
18
Prvi pogled na Baselonu nije me
impresionirao. Nema tu grandioznosti
i blještavosti. Međutim, ono što sada
mislim o Barseloni je da je jedan od
najfascinantnijih gradova koji toliko toga
nudi na svim nivoima da je potrebno
mnogo više vremena od onog koje sam
ja provela tamo da se grad kompletno
doživi. Celina nezavisna od okoline.
Entitet koji ima tu autentičnost posledica
je zanimljivih istorijskih okolnosti kao
i raznolikost ličnosti koje su živele i
stvarale u ovom gradu. Shvatam da bih
tu mogla da provedem ceo život i da ne
zažalim. Toliko toga na jednom mestu
da ne znam odakle da počnem.
Ali evo...najkomercijalnija lokacija
– Las Ramlas, glavno šetalište
smešteno u starom delu grada (Ciutat
Vella). Široka popločana ulica prepuna
turista. Prostire se od Trga Katalonije
(Placa Catalunya) do stare luke i
Trga Mira (Portal de la Pau) gde se
nalazi spomenik Kristofera Kolumba
koji upire prsom, ne u Ameriku, već
suprotno, u pravcu Italijanske luke
Đenova, odakle je rodom. Prvi deo
Las Ramblas okuplja prodavce cveća,
u drugom delu su prodavci kućnih
ljubimaca, treći deo je rezervisan za
slikare i druge umetike. Duž cele ulice,
na svakom koraku, su “žive statue“,
glumci u kostimima koji se ne pomeraju
dok im ne ubacite novac u šešir, kada
promene pozu. U ovoj ulici je i čuveni
muzej erotike. Negde na sredini ulice,
sa desne strane, ulaz u najveću pijacu
u gradu – La Bokeria. Tezge prepune
najrazličitijih oblika i boja. Gotska četvrt
(Barri Gotic) je u blizini. Lavirint malih
ulica koje završavaju na trgovima.
Ovde se odlučujem da posetim jednu
od dve najpoznatije gotske katedrale
- Katedralu Sv. Eulalie, konstruisanu
između 13. i 15. veka u doba Vizigota.
Posvećena je Svetoj Eulali koju su
mučili i ubili Rimski katolici osvajači
kada je imala 13 godina. Njene mošti
su u unutrašnjosti građevine koja
je monumentalna, gotski mračna i
odražava veliko bogatstvo crkve kao
institucije u Španiji. Odvojeni deo je
manastir sa prekrasnim vrtom u kome
su palme, fontane i 13 belih labudova
koji simbolizuju njenih 13 godina života.
Još jedan od lokaliteta koji se
ne propušta je Špansko selo (Poble
Espanyol). Opasano zidinama,
lažno selo je sastavljeno od replika
karakterističnih građevina iz raznih
delova Španije. U okviru ovih zidina
vreme stoji. Mali trgovi koji se račvaju
u kratke ulice i iza svakog ćoška
čeka iznenađenje u vidu kulisa iz
arhetipskog sećanja nacije koja
uzbuđuje svojom strašću za životom.
Tu se, takođe, mogu naći male galerije
u kojima su izložena dela nekih od
savremenih Španskih i Katalonskih
umetnika. Prodavnice kostima za
flamenko, matadorske i toreadorske
opreme, kastanjeta, sapuna i sveća
od maslinovog ulja, bojenog stakla se
nalaze u prizemlju građevina. Špansko
selo je, zaista, etalon šarma.
A onda nešto što dugo čekam
da vidim - Picassov muzej. Malaga,
Corunna, Barselona, Madrid, Pariz,
Plava faza, Roza (crvena) faza,
gravure, keramika samo su neke od
njegovih ciklusa. Tek ovde uviđam koja
je moć “žive“ slike. Dok stojim ispred
portreta žene iz “Plave faze“ koja ima
zatvorene oči i naslikana je u raznim
nijansama plave boje, obuzima me jeza,
doživljavam je kao mrtvu ispred mene.
Naginjem se da pročitam naziv slike.
Piše “Mrtva žena“. Detaljniji pregled
njegovog rada zahtevao bi mnogo više
prostora ali neka dela treba pomenuti-
Čovek sa beretkom, gravura Minotaura,
BARSELONA, BARSELONA........
....refren je hita koji su u fantasti~nom duetu otpevali Fredy
Mercury i Monserat Cabalie u slavu tada{njeg olimpijskog
grada, istinskom cvetu kulturne i istorijske ba{tine.
19. Putopis19
Prva Pričest, Znanje i Milosrđe, Ludak,
Golubovi... Izlazim posle nekoliko sati,
koji su mi prošli kao tren, potpuno
fascinirana.
Namerno za kraj ostavljam onoga
čije ime je prva asocijacija kada neko
spomene Barselonu-Antoni Gaudi.
U mladosti je bio ono što se danas
naziva metrosexualac. Vrlo posvećen
svom izgledu i stilu odevanja. Kako
su godine prolazile sve se više istinski
posvećivao religiji. Umro je tako što
ga je pregazio tramvaj. Danima nisu
mogli da identifikuju telo “skitnice“.
Niko u to vreme nije imao razumevanja
za njegov rad. Tek nakon njegove
smrti, Barselona shvata kakvog je
genija imala. Danas mu se dive
najveće arhitekte iz celog sveta na
jedinstvenom i karakterističnom dizajnu
i funkcionalnosti koju je stvarao. U ulici
u kojoj ga je pregazio tramvaj, od tada
tramvaji ne prolaze.
U poslednjim godinama života
počinje da stvara svoje životno delo-
baziliku La Sagrada Familia (Sveta
Porodica). Posle njegove smrti 1926.
godine, delo ostaje nedovršeno. Deo je
uništen tokom Španskog građanskog
rata od strane Katalonskih anarhista.
Planirali su da je završe do 2025.
godine, ali je to malo verovatno. I
evo me, konačno ispred bazilike. Prvo
gledam u zapadnu stranu bazilike
koju su radili drugi umetnici i arhitekte
(Passion). Monumentalno. Ali onda
odlazim na istočnu stranu (Nativity) i
ukazuje mi se njegovo delo. Kao sveća
koja se topi. Noću kada je osvetljena
izgleda kao da je napravljena od kostiju.
Svuda po njoj su hrišćanski simboli.
Statue 12 apostola i četiri evangelista-
Sv.Luka, Sv. Mateja, Sv.Jovan i Sv.
Marko, Devica Marija a najvišlje je
postavljen Isus Hrist. Između dva tornja
je grožđe koje simbolizuje duhovno
voće. U središnjem delu su motivi iz
Novog zaveta, a skroz dole iz Starog
zaveta (Nojeva barka, Mojsije...).
Pored kuće Mila (Casa Mila)
poznatija kao La Pedrera, tu je i kuća
Batljo (Casa Batllo) u ulici Gracia
koja se još zove i ulica fasada. Spolja
izgleda kao da je napravljena od
lobanja i kostiju. Lobanje su, ustvari
balkoni a kosti-potporni stubovi. Bitna
stvar kada je reč o radu Antonia Gaudia
je da sve što je radio bilo ne samo
dizajnerski krajnje maštovito već i vrlo
funkcionalno. Motivi njegovih čuvenih
guštera na krovu, nisu samo skulpture
već služe i da kroz usta sakupljaju i
odvode kišnicu. Njegov kredo je i bio-
imitiraj prirodu po stilu, bojama, oblicima
ali i funkcionalnosti.
Ono što svakako ne treba propustiti
je park Guelj (Park Guell). Oaza
smeštena u sred grada. Napravljen je
od kamenja i šljunka, prepun palmi,
džinovskih kaktusa i ostalog zelenila.
Veliki plato koji stoji na gigantskim
stubovima opasan je klupama od
mermera sa šarenim mozaikom
od keramičkim pločicama. Prilikom
pravljenja ovih klupa Gaudi je insistirao
da majstori goli sedaju na kalupe kako
bi postigao savršeno anatomsku formu.
Na samom ulazu još jedna fascinantna
platforma koju drže stubovi napravljeni
isključivo od kamena i blata. Svi su mu
govorili da se takvi stubovi ne mogu
održati duže vreme. Gaudi je tvrdio
da mogu, i ne samo to, već ih je još i
uvrnuo oko svoje ose, iskosio i postavio
platformu na njih koja nema ograničenja
u težini tereta koji može podneti. Stalno
je prkosio silama gravitacije i pravio
neverovatne forme. Tu leži njegova
genijalnost. Magičan gigantski gušter
ukrašen šarenim keramičkim pločicama
sa fontanom i stepeništem koje ga
okružuje nalazi se u centralnom delu
parka. U parku se nalazi i kuća u kojoj
je živeo a koja je sada pretvorena u
muzej.
Najveća španska robna kuća “El
Corto Ingles“ koja se nalazi na nekoliko
mesta u gradu je zgrada od nekih
osam spratova u kojoj možete naći
sve. Od prodavnica svetski poznatih
brand-ova, prako tehnike, do nameštaja
ili kozmetike. Ima dosta Španskih
brand-ova koji su odlični po dizajnu
ali nama u Srbiji još uvek nepoznati.
Najekscentričniji je svakako “De puta
madre“. Nastao po ideji narko-dilera
uhvaćenog u Barseloni i poslatog na
izdržavanje kazne. On u zatvoru pravi
prvu majcu sa natpisom “De puta
Madre“ (bukvalno značenje je “Son of
the bich“, ali to je slang koji se koristi
u Južnoj americi i Mexicu i slično je
našem-“Mnogo jako“ ili “Vrh“). Jednom
rečju – Barselona je raj za shoping. Vrlo
je korektan odnos kvalitet-cena.
Možete večerati vrhunske morske
plodove i uz to piti odlično špansko
vino za dvadesetak eur. Espresso
u La Rambalsu je 3€. Ulaznica za
Picassov muzej je 20€ ali vredi svaki
cent. Obavezno treba probati paellu,
carpacho, gaspacho, sangriu. Osim jako
kvalitetnog crvenog vina koje se može
degustirati u bodegama (podrumi pića,
vinarije), Španija je najpoznatiji izvoznik
maslina i maslinovog ulja. Mnogo toga
još možete videti i doživeti u Barseloni.
Ovo je samo detalj. Ali šetajući ulicama
osećam taj duh grada po kome je ona
toliko specifična. I ti prizori utiskuju
se u mene praveći kalupe na mojoj
duši. Kao da mi unutrašnjost zahvata
mnogo veći prostor od onoga koji joj
forma dozvoljava. Ali druge su to razine.
Druge merne jedinice. Dođe mi da
optrčim jedan krug od sreće!
Aleksandra Marković
22. Moda
22
Bloom priča?
Hajde da kažemo da je sve počelo 8.
decembra 2000. godine, kada smo imali
prvu izložbu nakita, skica i fotografija nakita
u Studiju 21. Pre toga smo nizali godinama,
iz drugih razloga i pod drugim imenom,
a posle toga je sve išlo svojim tokom:
samostalne izložbe u Pančevu, izložbe
sa gostima, Beograd, revije, gostovanja,
kreatori, stilisti, mediji, estrada… Sve do
prošle godine kada smo spontano napravili
pauzu da malo živimo onaj život koji nije
Bloom i logično, sabirali utiske.
Šta sad?
Bilo je neminovno otvaranje prodavnice,
a tu Dusha ulazi u priču. Sa Dushom
smo sarađivali od njenog otvaranja na
prvoj lokaciji, u ulici Petra Drapšina, u
pasažu iza stare pošte. To mesto je, na
žalost svih naših sugrađana, daleko od
nekadašjne oaze i savršenog prostora za
džidžabidžarnicu. Dusha je rešila da se
seli i predložila nam da se u novom lokalu
osećamo kao kod kuće, pa smo to i uradili.
Tako sada imamo radnju bolju nego što smo
mogli da zamislimo, u dvorištu, u Njegoševoj
3.
Da li se može živeti od bižuterije?
Da, ali to mora biti iz ljubavi i s ljubavlju.
Ovo sad zvuči kao Hollywood, pa ću da
pojednostavim. Cela bloom priča je potpuno
spontana. Ja sam još kao skroz mala
nizala bakine rezervne dugmiće na konac.
Kako sam rasla, razvijalo se moje umeće.
Onda sam počela da pravim primerke koji
su stvarno ličili na nakit, onda je moj nakit
počeo da biva lepši od onoga što može
da se kupi (što je u godinama krize bilo
lako verovatno). Pa sam počela da pravim
nakit na poklon ili za drugarice, pa mi je
dosadilo, pa sam naučila drugarice da
ga prave same, tu smo negde počele da
prodajemo i tako su prošle godine, mi nismo
odustajale od igranja, eksperimentisanja i
podučavanja novih ljudi, dok nije došlo do
tog nivoa profesonalnosti da o svemu može
da se razmišlja kao o životu. Dakle, mora
biti ljubavi prema poslu, naročito ako je
kreativan, da bi mogao pravilno i dovoljno da
se razvija. Kao i poštovanja i razumevanja
među kolegama, naravno ako je u pitanju
rad u grupi. Mora se imati strpljenja u
neograničenim količinama, i svaki uspeh
proživeti zajedno i podeliti, bilo materijalni
ili duhovni. Ako smatrate da je to život, ja
recimo smatram da jedino to jeste, onda se
može živeti od bižuterije.
Kažu da nizanje perli smiruje?
Da, to je valjda naučno dokazano. Doduše,
ne odmah, prvo nervira jer jako ne ide, jako
je pipavo, ali je ogromna satisfakcija videti
završeno nešto što ste sami svojim rukama
napravili, tako da motivacija ne manjka.
Kasnije, vežbom, sve manje bolje ide a sve
je više strpljenja.
Da li planirate da podučavate nove
članove? Koji su vam planovi?
Imali smo školicu za klince u prostorijama
škole “Stevica Jovanović”. To bismo najpre
voleli da nastavimo, ali trenutno nemamo
vremena. Sad nam je u planu razrađivanje
prodaje i osmišljavanje strategije za leto.
Hoćemo da se ozbiljno pozabavimo
marketingškim pitanjima pošto je to do sada
bilo uglavnom stihijski. Na jesen ćemo se
potruditi da organizujemo nekakvo izlaganje;
šta, kako i gde - još ne znamo, ali će sigurno
biti drugačije od svega dosadašnjeg.
Nove članove nemamo u planu, ali je
širenje blooma usko vezano za uspehe u
marketingškim pohodima.
Ko je sve bloom?
Komanov Zorana, Purković Gordana, Otaš
Marija, Komanov Marija, Vasilić Svetlana
Abramović Marko, Milja Pokrajac, Petranović
Irena, Miljković Nenad i Petranović (sada
Živanović) Katarina – to su ljudi koji su
napravili bloom, tj. postavili priču da zvuči
onako kako sam je sad ispričala. Bloom
je u toku prošle godine prešao iz hobija u
profesiju, tako da su na zadatku ostali oni
koji su rešili da se izradom nakita ozbiljno
bave. Ali bloom brend je nastao zahvaljujući
jedinstvenoj kombinaciji karaktera i
temperamenata nas desetoro, tako da smo
kao promoteri bloom ideje ravnopravni, kako
će i ostati.
A sta je to bloom brend? Za koje prilike
je namenjen vaš nakit i za koga?
Sa kojim materijalima ste/ćete raditi? Šta
se najbolje prodaje?
BLOOM - studio za izradu unikatnog nakita
Od diskretnih loptastih minđuša za odlazak na posao ili u
školu, do ogromnih glamuroznih ogrlica za teško zamislive gala
događaje... Od bižuterije se može živeti, ali to mora biti iz ljubavi i
sa ljubavlju!
23. Blog
23
Moda
23
Bloom asortiman je zamišljen da bude
za svakoga i za sve prilike. Od diskretnih
loptastih minđuša za odlazak na posao ili
u školu, do ogromnih glamuroznih ogrlica
za teško zamislive gala događaje... Od
ametist ogrlice za baku ili maminu tetku
do narukvice od crvenih korala za bebu
od tri meseca. Isto tako pravljen je da
bude nosiv i udoban, a opet drugačiji i
prepoznatljiv, ili potpuno autentičan za
one koji žele da istaknu svoju originalnost.
Trebalo bi da bude i za muškarce, što
smo, apsolutno nepravedno, zapostavili ali
ćemo i taj propust otkloniti do leta. Svečano
obećavamo.
Što se tiče materijala, radili smo bukvalno od
svega što može da se obilkuje alatom kojim
rukujemo (klešta, makaze, igla). Za sada
ne radimo sa materijalima od kojih se pravi
skupocen nakit, kao što je zlato, srebro,
drago kamenje, ali je i to u planu jednog
dana.
Trenutno se najviše prodaju minđuše, zbog
zimske garderobe, a prema najsvežijim
potražnjama iz radnje - najviše alke. Ne
izlaze iz mode, ima ih u svim varijantama i
lako se kombinuju.
Da li može na vaš dizajn da se utiče, da li
radite po porudžbini?
Da, i to jeste jedna od naših prednosti.
Možemo da napravimo bilo koji motiv u
okviru materijala kojima baratamo. Tako
da, ukoliko imate u domenu nakita neki
nedosanjan san, dođite da pokušamo
zajedno.
Reč za kraj?
Budite svoji.
Nosite bloom
Ili nemojte...ali neka bude sa stilom!
Marko Abramović
24. Blog
24
Večernja decembarska
šetnja kroz gradski park ume da
opusti, al’ ponekad i da zategne,
rasklimani nervni sistem. Tiho
benzensko veče razbija u parčiće
esplozija petarde. Za njom
ide još jedna, pa još jedna, pa
još... Mladež se igra rata. Tone
eksplozivnih naprava i napravica
svake večeri roksuju po gradu.
K’o u Gazi. Raznorazne petarde,
vatromete, rakete, bengalske
vatre, zujalice, gruvalice možete
kupiti za malo para i na skoro
svakom ćošku. Kutija od sto
petardi košta ko dve vekne ’leba.
Stvari su se promenile...
Nekada, davnih osamdesetih,
trgovina ovim eksplozivnim
rekvizitima je bila zabranjena,
pa je izbor petardi bio tanak.
Mesta gde ste ih od NN lica
mogli kupiti mogu se na prste
nabrojati. Nevidljivi glas te je
pozivao iz ulaza u dvorište u
ulici JNA, do ćoška, između
’’Srbije’’ i ’’Popovića’’. Semenkari
ispred ’’Vojvodine’’ i ’’Zvezde’’
su, takođe, bili dobro opskrbljeni
i tržišno orijentisani. Ali, pravi
pančevački epicentar ilegalne
trgovine petardama bio je na
zelenoj pijaci i u njenoj okolini.
Bokserske legende ’’Dinama’’
u lakšim kategorijama i njihove
familije su držale monopol. Žene
su se bavile marketingom: ’’Ajmo
žene, gaće, čarape...petarde,
petarde!’’ Ovaj su poslednji
deo fristajl džingla oprezno
vrtele, jer je narodna milicija
zaplenjivala zabranjeno voće,
najčešće za potrebe sopstvene
distributivne mreže. Ponuda
je godinama bila slična i uvek
preskupa za obične maloletnike
i njihove džeparce. Početnicima
i opreznijima u konzumiranju
barutnih igračaka najbolje
su pristajale kapisle i malene
petarde veselih boja. Kada se
poraste i dobro prištedi, ulazi se
u svet „petlovača“, „sandokanki“,
te kategorizacije prve il’ druge
klase. U transu smišljaš kako da
epski ispucaš svoje tri prvoklasne
petlovače. Družina igra oko
gospodara grmljavine, dok on
donosi sudbonosnu odluku.
Prva ide u kantu, tada se bolje
čuje. Druga u fićok, ekstremna
varijanta sa rasprskavajućim
dejstvom. A treća u ulaz, da
probudi komšiluk iz preživarskog
dremeža. Posle ovakve akcije se
svaki detalj prepričava i ponovo
proživljava. Kada vas milicioner
ili neki savesni građanin uhvati
u ovakvom nedelu, berba ušiju,
uz vođenje kući, sasvim je
zagarantovana. Sa druge strane,
bacanje ’’topovskog udara’’, koji
je dolazio iz arsenala JNA, bio
je san i mit. Srećom, nije se lako
dolazilo do njega.
U nedostatku novaca,
kreativnost i spretnost dolaze do
izražaja ’’Uradi sam’’ petarde se
mogu napraviti od kutuje šibica.
Isečeš deo kresiva i staviš ga
u kutiju okrenutog ka glavama
žigica. Selotejpom se kutija
hermetički oblepi i eto gotovog
proizvoda. Upotrebljava se tako
što se tresne o beton. Slično je i
sa još starijom ’’prangijom’’. Klinci
danas prepoznaju ovaj termin
verovatno samo kao sinonim za
utoku. Radi se o dva veća šrafa
i jednoj matici. Šrafovi se naviju
u maticu koja je filovana barutom
iz kapisli. Udarac o tlo proizvodi
prangijanje. Rukotvoreni su i
dimnjaci od ping-pong loptice i
staniola. Polomljena loptica se
zamota u staniol i pripali. Kreću
mali dimni signali.Vatromet se
pravio od žice za ribanje posuđa.
Ona se veže za kraj kanapa i
zapali. Žicu treba dobro zavrteti
da bi se raspalila i počela da
rasipa, na radost posmatrača.
Pravi vatromet ste češće videli
na TV-u, kada se u popodnevnim
časovima 31-og prikazuju Sidnej,
Tokio ili Hong Kong, nego na
nebu iznad svoje zgrade. Privatni
novogodišnji vatromet su svojim
sugrađanima priređivali stanari
vojnih zgrada. Kada prasetina,
vinjak i Lepa Brena, na trenutak,
iz glave izbiju Pravila Službe,
a sat otkuca ponoć, krenula
bi simulacija noćnog gađanja
u civilne svrhe. Na nebu bi
zaigrale boje. Pančevačke
zgrade srećom nisu zgusnute
kao novobeogradske, pa nije bilo
žrtava.
Danas su boje svake večeri
na nebu. Od Svetog Nikole do
Svetog Save. K’o da još traju
’’Milosrdni anđeo’’ i ratovi koje
nismo vodili. Prangija se onako
jako kako smo zamišljali da
topovski udar gruva. Buvljak,
lokalni simbol globalizacije, leči
naše potrošačke rane. Obest
mogućnosti izbora pojela je
užitak. Bar meni. Godinama
nisam kupio, ni bacio petardu.
Biće da starim.
Miroslav Todorović
GA^E, ^ARAPE, PETARDE, PETARDE!!!
26. Beauty
26
Sama reč “tetovaža“ ili
“tatoo“ onakva kakvu je mi
upotrebljavamo, potiče sa ostrva
Tahitija i Samoe i nastala je od
reči “tatau“, što znači obeležiti
- markirati nekoga ili nešto.
Međutim, tetoviranje je starije
od bilo kakvih reči i lingvistike,
tetovaža zapravo predstavlja
vrstu nemuštog jezika, način
komunikacije i životni stil.
Istorijski gledano, tetoviranje
je bila praksa još u kameno
doba. Naučnici su na mumiji
koja datira od 5000. godine pre
Hrista, pronađenoj u planinama
između Austrije i Italije, otkrili
TRAGOVE tetoviranja. Ruski
arheolog Sergej Rudenko je u
planinama jugozapadnog Sibira
otkrio mumije stare oko 2400.
godine pre Hrista, čija su tela
bila prekrivena tetovažama
koje su predstavljale razne
životinje i magijska čudovišta.
Takva otkrića su skoro redovna
pojava u svim krajevima
planete koje naseljavaju ili su
naseljavali ljudi. Nameće se
pitanje: odakle potreba ljudi
da obeležavaju svoja tela i koji
su glavni razlozi za to? Ovim
pitanjem su se godinama bavili
timovi stručnjaka sastavljenih od
istoričara, antropologa, psihologa
i sociologa. Tetovaža je u svojim
počecima imala za cilj da,
prema tadašnjim verovanjima,
zaštiti ljude od zlih sila i mitskih
stvorenja, da pokaže socijalni
status i klasnu pripadnost.
Takođe, imala je za cilj da
ukaže na hrabrost pojedinaca
iskazanu u borbi, a veoma
često je bila sredstvo inicijacije
u svet odraslih, pokazatelj
polne zrelosti, plemenske i
religijske pripadnosti. Nažalost,
tetoviranje je neretko služilo
kao kazna, način da se ljudi
izopšte iz društva njihovim vidnim
obeležavanjem. Zatvorenici,
robovi, zarobljenici tetovirani
su protiv svoje volje i te
tetovaže su govorile o
njima, imale su negativnu
konotaciju i velike
posledice po živote tih
ljudi. Jevrejima je tokom
Drugog svetskog rata
tetovirana Davidova
zvezda, a sve to je
proisteklo iz monstruozne
ideje žigosanja celog
jednog naroda zarad
njegovog lakšeg uništenja.
Na svu sreću, druga polovina
20. veka je donela jedan drugačiji
trend, a težište je bačeno na
umetnost ukrašavanja tela,
lepotu motiva, izražavanje
seksualnosti. Takvim pristupom,
tetovaža je izašla iz uskog kruga
ljudi, postala je uobičajena stvar
za oba pola i sve uzraste.
U Srbiji je tetoviranje
bila prilično retka pojava.
Patrijarhalna sredina i
komunizam nikako nisu bili
plodno tle za tetovažu. Bila je
svojstvena samo određenim
grupama ljudi: zatvorenicima,
članovima bandi, vojnicima (sa
onim poznatim JNA natpisom,
datumom i motivima jedinica
u kojima su služili) i ponekim
muzičarima. Međutim, stvari su
se lagano menjale, a tetovaže su
postajale svakodnevna pojava i
poslednjih godina tetoviranje je u
velikoj ekspanziji.
TATOO - UMETNOST UKRA[AVANJA KO@E
Istoriju i razvoj ljudskog roda, civilizacija, obi~aja i verovanja koje je ~ovek hiljadama godina stvarao
mo`emo prou~avati kroz pisane tragove koje je ostavljao iza sebe. Od pe}inskih crte`a do interneta, u tom
neprekidnom lancu ljudske potrebe za izra`avanjem, jedna od najva`nijih karika je tetova`a, jer ljudska
ko`a je ipak starija od papirusa!
27. Beauty
27
ROSS
A gde je naš grad u celoj
ovoj priči? Da bismo saznali
nešto više o tome, posetili smo
našeg sugrađanina Nenada
Nikolića ROSS-a, jednog od
naših najboljih tatoo majstora.
Po njegovim rečima, sve je
počelo `81-`82. godine, kada je
kao klinac počeo ozbiljnije da
se zanima za crtanje po papiru i
platnu. Uvidevši njegov talenat,
stariji mangupi su tražili od njega
da im hemijskom olovkom crta po
telu motive ili ukrasna slova koje
bi im, zatim, neko drugi tetovirao.
Morao je da dežura tokom
tetoviranja pored majstora, jer
se dešavalo da se crtež izbriše,
pa je morao da opet izvlači
konture i popravlja skice. Na
kraju bi dobio poneku cigaretu
ili lepu reč “ti si naš drug, svaka
čast.....“, a majstor novac i slavu.
Nakon toga je i sam odlučio
da se oproba u “poslu“. Radio
je sa običnom šivaćom iglom,
koncem i školskim tušem, a prve
mušterije su mu bile drugari koji
su mu nesebično i sa velikim
poverenjem davali svoju kožu.
Prvi put se istetovirao sa 15
godina. To je bio dobar povod
za majčinske batine kojih se i
danas seća. Nakon toga, pravi
svoju prvu burgiju za tetoviranje,
koja se teško tupila i bila zgodna
za korišćenje. Tada počinje
da radi i složenije motive,
a u to vreme su najčešći
motivi bili: Karađorđe, Kip
slobode, legionar, kokarda
i poneki portret. Prva
napravljena mašina je po
njemu bila više “rovokopač“
nego patent, i zbog lošeg
iskustva u radu sa njom,
vraća se svojoj burgijici.
Prvu profesionalnu opremu
firme “Joe Kaplan“ kupuje `85.
godine. Ta godina biva presudna
u njegovoj profesionalnoj karijeri,
te godine zarađuje svoju prvu
platu od posla koji je najviše
voleo. Sve do ’95. godine
radi u rodnom gradu, a zatim
odlazi u Italiju i profesionalno
se usavršava učeći i radeći sa
najboljim svetskim majstorima
tetoviranja. Veliko iskustvo
stiče na tatoo festivalima, pred
koje nije mogao da spava od
uzbuđenja. Vraća se u Srbiju
’98. godine, ali posle samo 2
godine ponovo odlazi iz zemlje
sa ženom i sinom. Karibi, tačnije
Dominikanska Republika mu
je sledeće odredište. Međutim,
posle određenog vremena se
osetio kao Robinzon na pustom
ostrvu. Okean, palme i veliki
broj turista nisu bili dovoljno
inspirativni za urbanu i dinamičnu
osobu poput njega. Vraća se u
Srbiju i nastavlja uspešno da se
bavi poslom u svom tatoo studiju
ROSS koji se nalazi u Pančevu
u ulici Dr Žarka Fogaraša 29. Na
prvom domaćem tatoo festivalu
održanom 2006. godine u Nišu,
pokupio je 5 nagrada (proglašen
je za najboljeg u kategoriji
„live“ tetoviranja - tetoviranje
uživo). Na prošlogodišnjem
nacionalnom takmičenju
održanom u novembru mesecu,
koje je trajalo tri dana, takođe
održanom u Nišu, uzeo je 7
nagrada (jedno prvo, četiri
druga i tri treća mesta). Odmah
nakon toga, u decembru,
na prvom internacionalnom
takmičenju održanom u Skoplju
(Makedonija), „pokidao“ je
konkurenciju i uzeo 8 nagrada!
Tetovirao je i mlade (mlađe od
18 godina samo u prisustvu
roditelja) i stare, a ponekad
i čitave porodice. Nastarija
mušterija mu je bio naš poznati
akademski slikar, profesor Ilija
Ika Pandurović, koji je u pripitom
stanju prolazio pored jednog
beogradskog tatoo studija u
kome je tada radio ROSS. Stariji
gospodin je video neke lepe
ženske u izlogu na slikama i
poželeo da ih ima na sebi....
Najveći izazov bi mu bio da
nekome uradi tetovažu celog tela
i da njegovi klinci jednog dana
počnu da se bave ovim lepim
poslom.
Koliko mu je život nezamisliv
bez tetovaža i koliko voli svoj
posao, najbolje govore njegove
reči: KADA BIH SE PONOVO
RODIO, OPET BIH (SE)
TETOVIRAO!!!
I.K.
28. JUTRO
MAMA: Bude me sitni koraci.
Još je mrak, nežni prstići mi podižu
kapke. “Mamaaaa...”. Pokušavam
da dobijem još malo sna i podižem
pokrivač. MALI se zavlači kod nas u
krevet, zagrevam ga, opet se noćas
otkrio...
Jutro. “Hmmmm... Neradni
dan, dan za rad na sebi... Šta je
prvo? Da li da zagrejem flašicu,
menjam pelene ili ...” Vreme bebećih
noćnih pospanih intervencija tipa
neko bi “da se nosa” i jutarnjih
akcija hlađenja vrelih flašica
poluzatvorenih očiju, srećom je
prošlo. Tada je tata dežurao noću,
dok sam ja spavala, jer sam bila
zadužena za dnevne aktivnosti.
Naravno, ustajanje kada je trebalo
da dojim, ne računam. Tata je bio
zadužen za podrigivanje. Nikada
neću zaboraviti kada sam jednog
jutra uvalila Ognjena ocu da
podrigne. Tata je to stručno odradio
i otišao na posao. Kada se vratio,
skidajući jaknu, okrenuo mi je leđa
i tada se ukazao prizor razlivenog
bljuca po crnoj košulji. Neki će
razumeti zašto se uvek nasmejem
kada se toga setim.
TATA: Svetlost. Postajem je
svestan dok lagano otvaram oči.
Čujem zvuk džedajske svetlosne
sablje i sa olakšanjem konstatujem
da se ovog jutra nisam probudio
zbog udarca plastičnom bejzbol
palicom u glavu. Mene uglavnom
bude moji dečaci. U poslednje
vreme mudro su procenili da u ranim
jutarnjim satima mogu neometano
da igraju igrice, dok se mama i tata
trude da ušićare još po koji minut
sna. Ustajem iz kreveta razmatrajući
da li je ispravno da ih pustim da
“kvare oči ispred monitora” ili da
intervenišem nekako. Mislim da
nema potrebe za time. Super su
moji dečaci. Znaju oni sami kada
je dosta. U kući su kao mali vojnici.
Znaju kada se doručkuje, ruča,
spava, uči. Iako ponekad pokušaju
da zaobiđu rutinu, uglavnom to čine
nekako diplomatski, šarmirajući nas
i testirajući naš prag tolerancije.
Veoma mudro i prefinjeno dobijaju
ono što žele. Hmmmm, zadovoljan
sam. Ovi momci su nekako
našli načina da stvari drže pod
kontrolom. Uključujući i roditelje.
Na moje pitanje oko doručka iz
prve odgovaraju narudžbinom i
zauzimaju mesto za stolom. Baš
kako ja volim, kratko i jasno. Prava
deca 21. veka. Prilazeći stolu
nagazio sam petom na najmanju
kockicu iz kompleta. Ne verujem da
znate kako to može da zaboli.
DAN:
MAMA: Redovne dnevne
aktivnosti u kući. Deca se igraju
u svojoj sobi. Igre su im dečačke,
standardno jurcanje i skakanje.
Varijanta igranja rata, šunjanje
po zgradi i stanu sa “teškim
naoružanjem” i toki-vokijima. Tada
mama mora da se pravi mrtva i da
padne kada joj se bomba ubaci u
kuhinju dok kuva. Mada i mama
ponekad baci bombu nazad,
napravi bum i onda oni moraju da
se prave mrtvi i da se valjaju po
patosu. U pauzama ratovanja tata
pravi nadaleko poznatu limunadu
(poznata je po tome što umesto
jedne slamčice ima dve) i smiruje
situaciju u kući tako što ih poziva
da se spremaju za pecanje. Kada
raspazare onaj silni pribor (jao
Bože!) po dnevnoj sobi, tada želim
da pobegnem, imam utisak da će
neko da se upeca pre vremena. Ali
vešti prstići to iznenađujuće dobro
rade. Fenomenalno. Starijeg sina
je tata mazio i stalno govorio “pusti
dete”. Ja sam bila ta koja je siktala;
“ne diraj, pusti, pec pec, fuj to...”. Ali
izgleda da decu ponekad stvarno
treba pustiti. Ne znam da li mogu
da nas nazovem strogim roditeljima,
to bi trebalo da proceni neko drugi,
ali suprug i ja smo od rođenja dece
imali stav da su to mali ljudi, da
imaju svoje ja i da to treba poštovati.
Mislimo oboje da je to dobar
pristup. Dokaz je to što sada imam
nekoliko sati slobodnog vremena i
zadovoljnu, veselu i poslušnu decu
kraj sebe u isto vreme.
TATA: Iznenađen sam pitanjima
svoje dece svakodnevno. Ni sam ne
znam koliko sam puta preslišavao
sebe, tražeći pogodan odgovor
na “hiljadu zašto hiljadu zato”.
Objašnjavam deci od pet i osam
De~ijikutak
28
MAMA I TATA U KRATKIM CRTAMA O ZAJEDNICI SA
VLASTITOM DECOM
Sasvim obi~an dan...
29. De~ijikutak
29
godina šta je aerodinamika i čemu
služi spojler na Formuli 1. Slušaju
pažljivo i postavljaju potpitanja.
Itekako razumeju šta im se priča.
Neverovatno. Pa bili su bebe do
skoro, a sad ih interesuje sve.
Upijaju kao sunđeri i pamte sve.
Jelena me često podseti na izraz
lica koji sam imao kada sam čuo
priču svog deteta od godinu i po
dana o putu za selo, i to autobusom.
Otprilike ovako: “ideš na tamo gde
prvo ima mnogo tobuta i onda
čekaš, znaš tamo ima mnogo
ljudova i molaš da daš pale i sedneš
u tobut, i onda on ide, i ima tanita,
i na klaj ima jedna tanita i tu je
selo tu izađeš i stigo si.” Sve je
bilo tu. Dok je Jelena bila trudna,
Nenad je imao običaj da joj nasloni
glavu na stomak i da komunicira
sa malim batom. Brbljao je na
njemu svojstven način, a Ognjen
je šutirao i gurao i odgovarao mu.
Nikada svojoj deci nismo pričali
na bebećem, tj. nismo tepali,
đuđumuđali, i bućibaćili. Uvek smo
sa njima pričali kao i sa svakom
drugom odraslom
osobom. Obojica su
progovorili vrlo rano
i čisto, sa pravilnim
izgovorom svih slova
i fonema. Nije bilo
potrebe za logopedima
i ispravkama u
izgovoru. Sada se o
svemu dogovaramo.
Rečima. Bez potrebe
za kaznama, pritiscima
ili naredbama.
Komunikacija je veoma
važna. Komentarišemo
vesti sa televizije, ratovi, politika i
ostalo. Da li je rano za to, ne znam,
ali mislim da je bolje da pričamo o
tome. Ostaviti pitanje svog deteta
bez odgovora je, po meni, sebično i
neodgovorno.
VEČE:
MAMA: Makljanje i urlanje u
dečijoj sobi postaje sve bučnije,
tako da moram da intervenišem.
Regularna tuča oko neke banalnosti
i ja opet držim pridike. Imam osećaj
da mi je jezik natekao od silne priče,
iako znam da je tuča između dva
dečaka deo odrastanja. Mlađi sin
je skandal-majstor koji u momentu
može da napravi svađu i onda
nas kupuje svojim osmesima dok
zataškava frku. Stariji je ćutljivi
filozof, koji verbalno provocira
mlađeg brata do momenta kad se
ovaj rasplače i/ili burno odreaguje.
Tada se mudro ućuti. Starosna
razlika između njih dvojice je dve i
po godine i iako je to za njih veliki
generacijski jaz, ipak se dobro
slažu. Na kraju odustajem od dalje
polemike s decom i pozivam ih na
večeru. Dogovor pada i za sutrašnje
šišanje. Frizure i garderoba su
im vrlo bitni. Sticajem okolnosti,
naša deca se od rođenja šišaju
kod Bilje, koja je oduvek razumela
njihovu potrebu za gelom u boji i
frizurom zvanom “marinac”, tako da
se i sada lako organizujemo. Kraj
večere znači početak priprema za
spavanje...
TATA: Večera je dobra prilika da
se posle celodnevnog odsustva,
vidim sa svojom porodicom i da se
razmeni po koja mudrost sa decom.
Naime, dok slušam njihove rasprave
za stolom, čini mi se je sve tako
jednostavno. Uostalom i ja sam
mislio da moji matorci komplikuju.
Njihov stav opušta. I osmeh
nadahnjuje. Ponekad čeznem za
kakvim psihofizičkim opuštanjem
u krugu porodice, ali zadihana
dečja furija bocka i zadirkuje dok
protrčava pored mene. Kada dođe
vreme za rundu večernjeg rvanja
slobodnim stilom iliti “džigljanja”, uz
uobičajen rizik od klizanja, padanja
i ostalih “povreda na radu”, to se
mora odraditi kvalitetno i oprezno.
Mislim da stanovanje u raznoraznim
soliterskostanarskim-četvorozidnim
spavaonicama, zahteva i određene
mere zamaranja dece pred
spavanje, tj. redovnu dozu fizičkih
aktivnosti. Ali lako je i lepo navići se
na to. Posle toga deca sama odlaze
na pripreme za noć. Pranje zuba,
spremanje knjiga, gledanje TV-a,
sa obaveznim tajmerom podešenim
na 15 min je rutina. Poljubac pred
spavanje je obavezan. Kada mir
zavlada kućom, osmehujem se
srećno i pripremam se za deo večeri
posvećen mami i tati :).
Jelena i Aleksandar Milošević
32. Bodibilding je jedan od najnapornijih i
najskupljih individualnih sportova. Sve pada u
vodu ako nemaš discipline, volje i naravno ljubavi
prema onome što stvaraš, a stvaraš SVOJE
TELO.
Sve to čini ovaj sport lepim na svoj način.
Bodibilding je skup više nauka spojenih u
jednu celinu. Svaki uspešan bodibilder mora da
vlada odredjenim znanjem:
1. Mora da je upoznat sa pravilnim treningom
2. Mora da bude nutricionista
3. Mora da poseduje osnovna znanja iz
medicine kako bi pravilno koristio preparate i kako
ne bi izazvao neke neželjene efekte.
4. Kao najvažnije, potrebno je da je genetski
predodređen za taj sport.
Bodibilding je skup sport i samo ishrana
zahteva ogromna novčana ulaganja (6-8
obroka dnevno, 2kg belog mesa (pilećeg), 1kg
barene šargarepe, 1/2kg pirinča, 1kg jabuka,
1kg grejpfruta, 1/2kg oslića, 1/2kg pečurki-
pretežno šampinjona i do 40 belanaca kuvanih
jaja+suplementi-vitamini, aminokiseline i proteini
u prahu).
Igor Milanović iz Pančeva, ima 27 godina
i jedan je od naših najboljih i najuspešnijih
bodybildera. Takmiči se za Extreme Gym iz
Beograda. Za samo 7 godina, koliko se bavi
ovim sportom uspeo je da postane dva puta
prvak Srbije, prvak SCG, prvak kupa SCG, dva
puta prvak Balkana, deveto mesto na Prvenstvu
Evrope u Sankt Peterburgu, četvrto mesto na
mediteranskom takmičenju u Egiptu. U 2006.
godini je postigao odlične rezultate: prvak i
apsolutni pobednik na otvorenom međunarodnom
turniru u Bihaću, prvo mesto na otvorenom
Evropskom turniru u Švedskoj - Stocholm, 4.
mesto na prvenstvu sveta u Španiji - Benidorm,
prvo mesto i apsolutni pobednik na prvenstvu
Srbije u Novom Sadu.
U 2006. godini je bio nadomak osvajana
profesionalne licence, delilo ga je svega 2 poena,
pa se sa pravom nada da će u 2007. uz ljude
dobre volje to i ostvariti.
Sport
32
Retko koji sport, zahteva takvu
psihofizičku pripremljenost kao što je to
slučaj sa triatlonom. Bez obzira na silno
zagađenje, naš grad može da se podiči
jednim od najuspešnijih triatlon klubova u
zemlji.
Triatlon klub “Tamiš″ je osnovan
početkom 1994. godine u Pančevu, sa
ciljem da promoviše triatlon kao sport i
kao način zdravog života, da doprinese
popularizaciji bazičnih sportova u našem
gradu i našoj zemlji, i da svima koji to žele
omogući uslove za bavljenje ovim izazovnim
sportom. Klub je od osnivanja okupljao
takmičare različitog uzrasta i kategorija: od
osnovaca do veterana, obuhvatajući elitne
takmičare i rekreativce. Tokom godina smo
rasli i razvijali se, pa sada u okviru kluba
imamo školu plivanja Triatlon kluba “Tamiš″,
školu triatlona i prvi tim. Članovi kluba mogu
biti svi. Od onih koji žele da provedu vikend
u prirodi, koji iako ne učestvuju u trci mogu
dati svoj doprinos kao fotografi, kuvari,
serviseri ... pružajući podršku onima koji se
takmiče, preko dece koja su izabrala triatlon
da se druže, zabave, i možda i ne znajući
pospešuju svoj psiho-fizički razvoj baveći se
jednim od najzdravijih sportova, i onih nešto
starijih zainteresovanih za svoje zdravlje,
izgled, rekreaciju i druženje, do takmičara
koji u potrazi za sve boljim rezultatima i
plasmanima svakodnevno naporno treniraju.
... i nekoliko reči o triatlonu
Prvo takmičenje u triatlonu je
održano 1977. godine na Havajima. Osnivač
triatlona je kapetan John Smith, a prvi
takmičari su bili američki marinci. Distance
su bile kao na današnjem Ironmanu
(3800 m plivanja, 180 km vožnje bicikla i
42 km trčanja). Upravo iz ovih razloga se
Ironman na Havajima smatra nezvaničnim
prvenstvom sveta u ovoj distanci.Godine
1990. održana je prva Ironman serija.
Iz godine u godinu, širom sveta su
osnivani nacionalni savezi (1989. godine
osnovana je Svetska triatlonska unija -
ITU). Prvo svetsko prvenstvo na olimpijskoj
distanci je održano 1989. godine u Avinjonu
i učestvovalo je čak 800 takmičara u
svim starosnim kategorijama. Od 1996.
održavaju se kvalifikacije za svetsko
prvenstvo u elitnoj kategoriji. Na Olimpijskim
igrama u Sidneju 2000. godine triatlon je
zvanično uvršten u program Olimpijskih
igara.
Postoje razne vrste triatlona, odnosno
trka koje se sastoje iz različitih distanci.
Standardna kvalifikaciona distanca za
olimpijske igre tzv. “short” ili olimpijska
distanca je 1500 m plivanja, 40 km vožnje
bicikla i 10 km trčanja. Pored olimpijskog,
popularan je tzv. “sprint triatlon” koji se
održava na duplo kraćoj distanci koja iznosi
750 m plivanja, 20 km vožnje bicikla i 5 km
trčanja, a osim njih postoji i “mini” triatlon
na distancama koje su prilagođene uzrastu
najmlađih takmičara, kao i “štafetni” triatlon
u kome učestvuju ekipe od tri člana (prvi
samo pliva, drugi samo vozi bicikl, a treći
samo trči).
Najteža distanca je Ironman (čovek od
čelika) koji se održava na distancama od
3800 m plivanja, 180 km vožnje bicikla i 42
km trčanja (maraton).
Pridružite nam se, ako ste plivači,
biciklisti, trkači ili sve pomalo, i uživajte u
sportu u kome nema poraženih, u kome su
svi koji završe trku pobednici.
Vladimir Savić
TRIATLON
IGOR MILANOVI]-^OVEK OD ^ELIKA
33.
34. Gamming
34
The Cyberathlete Professional
League (CPL) je najprepoznatljiviji brend
u takmičenju video igara, glavna snaga
u transformaciji takmičenja video igara u
profesionalni sport. Od kad je osnovan, već
sad davne 1999. godine u Dallas-u, CPL
je organizovao preko 60 internacionalnih
turnira sa ukupnim učešćem od preko
300.000 ljudi, od kojih je proisteklo 500
kvalifikacionih internacionalaca nagrađenih
sa preko 3.000.000 $. Glavni zamajac CPL
je The Cyberathlete Amateur League (CAL),
online amaterska liga sa preko 500.000
registrovanih učesnika koji se svake
godine takmiče u preko 60 divizija širom
sveta. Najzaslužniji ljudi za promovisanje
video igara u profesionalni sport, kao i
za samo nastajanje CPL-a, čine Advisory
Board, a to su : John Romero-President,
Randy Pitchford-President and CEO, Tom
Mustaine-Vice President, Cliff Bleszinski-
Lead Designer. Koliki značaj se pridaje
ovom takmičenju govori i podatak da o
njemu izveštavaju svi svetski mediji poput
Time Magazine, The Independent (London),
CNN Online, ESPN The Magazine, The
Washington Post, Los Angeles Times, Daily
News (New York), BBC News,FOXSports
News, New York Times, FoxNews, Forbes,
MTV...
Ovogodišnje takmičanje je po običaju
krenulo još pre par meseci kroz kvalifikacije
na 5 kontinenata i 8 zemalja (Singapore,
Brazil, Italy, Australia, China, South Korea,
Sweden, USA), za 250.000$ u nagradama,
na kojima je učestvovalo preko 50.000
takmičara.
Svetsko prvenstvo kulminira na CPL
2006 Championship Finals za nagradni fond
od 150.000 $.
Glavni pokrovitelji ovogodišnjeg The
Cyberathlete Professional League (CPL)
koji se održao u periodu od 16-20 decembra
2006. u hotelu Hyatt Regency Dallas (gde
su i učesnici takmičenja bili smešteni) su
AMD, ATI, BenQ, Pizza Hut, Razer
Group’s .... Učesnici su se nadmetali u dve
najpoznatije igre:
Counter Strike 1.6 (zvanicna igra CPL-a)
i Quake 3
Na završnici CPL-a u Counter Strike
našlo se 64 ekipe iz preko 16 zemalja širom
sveta. Ekipe su bile raspoređene u 16 grupa
sa po 4 učesnika.
Prvog dana takmičenja desilo se
prvo iznenađenje. U grupi 14 ekipa, M19
(Rusija) nije uspela da prođe u drugi
krug takmičenja. Da bude gore po njih,
takmičenje su završili kao poslednji u grupi
bez ijedne pobede. Pobednik u grupi 14
je bila ekipa Four Kings (UK) koja je samo
nepuna dva meseca pre CPL ispala od naše
najbolje ekipe 4g-kgb na WCG-u. Za drugo
iznenađenje potrudila se ekipa 3D (USA),
koja je zauzela drugo mesto u grupi 13 iza
ekipe Turmoil (USA), što će ih skupo koštati
u 1/16 finala.
Drugog dana takmičenja moglo se
naslutiti da će grupa 5 biti najzanimljivija.
Mogli su se čuti različiti komentari koje dve
ekipe će proći dalje. Naime, u grupu 5 su
se našli: fnatic (Švedska), koji je došao kao
pobednik grupe 5 prvog dana takmičenja,
3D (USA), drugoplasirani iz grupe 13 prvog
dana takmičenja, zEx (USA) drugoplasirani
iz grupe 4 prvog dana takmičenja i ekipa
compLexity (USA) pobednik grupe 12 prvog
dana takmičenja. Kao što se da primetiti,
grupu su činile 3 ekipe iz USA koje se jako
dobro poznaju. Međutim, iskustvo 3D ekipe
i pojedinaca u njoj su dovele do toga da
ekipa 3D-a prođe dalje kao drugoplasirana.
Prvo mesto je bilo “rezervisano” za ekipu
fnatic ( Švedska ). Moglo bi se reći da je
iznenađenje što je ekipa Evil Geniuses
(Canada) završila takmičenje kao poslednja
u grupi bez i jednog boda. Tu se očekivala
prava borba za drugu poziciju izmedju Evil
Geniuses (Canada) i Jax Money Crew
(USA) s obzirom da se unapred znalo
da će pobednik grupe 7 biti ekipa mYm
(Norveška). Međutim, oni su u prvom kolu
drugog dana takmičenja izgubili meč od
ekipe Game Works (USA), što ih je izgleda
totalno demoralisalo pa su u meč sa Jax
Money Crow (USA) ušli “stegnuti”, a JMC
je to iskoristio. Sve je to bilo u senci zbog
neverovatnog šoka koji nam je priredio NiP
(Švedska).
NiP ekipa koja je sastavljena od vrsnih
igrača, osvajač mnogobrojnih turnira, ekipa
koja je konstantno u samom vrhu, bila je
prinuđena da pakuje kofere već nakon
prvog dela takmičenja. Grupa 2 je bila
kobna za NiP (Švedska). Prvi meč protiv
ekipe CheckSix.usa (USA) igrali su na
mapi de_cpl_mill inače neuobičajna mapa
za evropske klanove, sam početak je to i
nagoveštavao jer su gubili 5 rundi u nizu,
samo je walle uspeo nešto da izvede sa vrlo
lepim singl akcijama . Izgledalo je da NiP
spava prvih devet rundi, kada je već bilo 7-1,
onda su se probudili, ali je već bilo kasno pa
se prvo poluvreme završilo 7-8.
Počevši kao terorrist, NiP je dobio pištolj
rundu, ali prvom prilikom kada je CheckSix.
usa uspeo da se naoruža nastavila se noćna
mora po NiP. Iako im je trebala samo jedna
runda za nerešeno CheckSix.usa je bodedio
16-14. Drugi meč NiP je igrao protiv vrlo
neugodnog mibr-a (Brazil) na mapi de_train.
NiP je počeo kao terorrist i pokazivao veoma
lošu timsku igru izgubivši prvo poluvreme sa
12-3. Samo je zet stajao izmedju ubedljivog
poraza svojim neverovatnim singl akcijama.
Na kraju skor 20-10 za mibr. NiP odlazi kući.
Nakon burnih dana po grupama
ulazimo u prvi krug eliminacija. Naravno, ni
eliminacije ne mogu bez iznenađenja. Prvo
nam priredjuje Project_kr (Južna Koreja)
koja izbacuje čuveni SK Gaming (Švedska)
prošlogodišnjeg osvajača CPL-a rezultatom
2-0, zatim Hacker (Kina) eliminiše 3D (USA)
2-0 a Four Kings (UK) ispada od 69N-28E
(Finska) 0-2.
Ostali rezultati su bili očekivani.
U 1/4 finalu se sastaju Pentagram
(Poljska) JMC (USA) 2-0, fnatic (Švedska)
69N-28E (Finska) 2-1, aAa (Francuska)
Hacker (Kina) 2-1 i project_kr (Južna Koreja)
VIRTUALNI RAT U DALLAS-u ZA 150,000 $
35. Gamming
35
mYm (Norveška) 0-2 po proceni većine
rezultati 1/4 finala su bili očekivani.
U 1/2 finalu prisustvujemo pravom
derbiju. Švedski fnatic protiv Poljskog
Pentagrama, ovogodišnjeg pobednika
WCG-a, iako je fnatic dobio 2-0 u mapama,
meč je bio izuzetno zanimljiv sa puno
timske igre i kod jednih i kod drugih - pravo
polufinale.
Drugi polufinalni par za većinu nije
bio zanimljiv pošto se očekivala pobeda
Norveškog mYm-a nad Francuskim
predstavnikom ekipom aAa.
Od samog finala se puno očekivalo,
ekipe koje se jako dobro poznaju -
skandinavski derbi je završen pobedom
fnatic-a nad mYm-om 2-0.
mape : de_train 16-7 ( 11-4 ; 5-3 )
de_mill 16-4 ( 11-4 ; 5-0 )
Pobednik ovogodišnjeg CPL-a u Counter
Strike je klan fnatic (Švedska) koji je
nastupio u sledećem sastavu: Oscar “Archi”
Torgersen, Kristopher “Tentpole” Nordlund,
Patrik “f0rest” Lindberg, Patrik “cArn”
Sättermon, Harley “dsn” Örwall.
redosled prvih osam ekipa u Counter
Strike :
1.fnatic ( Švedska ) 30.000 $
2.mYm ( Norveška ) 21.000 $
3.Pentagram ( Poljska ) 14.000 $
4.aAa ( Francuska ) 9.000 $
5.Hacker ( Kina ) 6.000 $
6.Project.kr ( Južna Koreja ) 5.000 $
7.69N-28E ( Finska ) 3.000 $
8.JMC ( USA ) 2.000 $
Legendarna igra Quake3 se vratila
na velika vrata i privukla je veliku pažnju
ljubitelja igara s obzirom da su učesnici
bili trenutno najbolji igrači sveta. Igralo se
1 vs 1. Preko 120 igrača je bilo prijavljeno
na ovogodišnjem CPL-u. Svi oni su bili
rasporedjeni u 15 grupa. Nakon grupa igrao
se playoffs, a zatim su se formirale loser i
winner grupe. Po grupama nije bilo većih
iznenadjenja. Ljudi su mogli samo uživati u
predivnim partijama czm-a (USA), Cooller-a
(Rusija), Hacker.Razer (Kina), Viju (USA),
ons-cl0ck (USA), mouz.Z4muZ (Švedska),
Python (Australija), ons-daler (USA),
RocketBoy (Kina)...
U playoff-u rezultati su takodje bili
očekivani. Pravi mečevi su tek krenuli u
drugom kolu winner-a. Tu su se sastali:
Cooller-a (Rusija) vs ons-daler (USA)
koju je Cooller dobio sa 2-0 po mapama
i preselio ons-dalera u loser grupu i meč
czm-a (USA) vs Viju (USA) koju je czm rešio
u svoju korist takođe rezultatom 2-0. Prvo
iznenađenje priređuje ons-destrukt (USA)
izbacivši iz daljeg takmičenja ons-daler
(USA) rezultatom 2-1. U trećem kolu winner-
a, Cooller se malo opustio pa je meč sa ons-
cl0ck (USA) dobio rezultatom 2-1.
1/2 finala winner-a pravi derbi, dve
trenutno najveće zvezde ove igre czm vs
Cooller, czm je izgubio poslednji meč 2005
na ESWC-u od Cooller-a. Ipak došao je
trenutak da se poravnaju računi, tako da
czm dobija meč rezultatom 2-1 po mapama
( ZTN3Tourney1: 5-15; Hub3AeroQ3: 37-
23; Pro-Q3DM6: 18-16) i to sa najvećim
comeback-om u istoriji q3 turnira kada je
gubivši sa 12-3 preokrenuo rezultat na
18-16 u odlučujućoj mapi. Cooller se seli
automatski u 1/2 loser-a gde bez problema
dobija Viju sa 2-0.
U međuvremenu, czm dobija finale
winner-a protiv Hacker.Razer 2-1 i čeka
pobednika meča Hacker.Razer vs Cooller
(finalista loser grupe).
Na pomolu je još jedan derbi, naime
Hacker.Razer igra odlučujući meč protiv
Coollera i dobija ga rezultatom 2-1. Veliko
finale Quake3 je opravdalo očekivanja
za razliku od Counter Strike. Ponovo
su se sastali protivnici iz finala winner-
a, czm-a (USA) vs Hacker.Razer (Kina)
2-1 po mapama (hub3aeroq3: 22-11;
ZTN3Tourney1:10-16; Pro-Q3DM6:18-4).
Pobednik ovogodišnjeg CPL-a u Quake3
je Paul “czm” Nelson (USA)
Redosled prvih osam u Quake3:
1.Paul “czm” Nelson (USA) - $15,000
2.Fan “Hacker.RazerJ” Zhibo (Kina) -
$9,500
3. Anton “mouz.Cooller” Singov (Rusija)
- $6,000
4. Alexander “mouz.Z4muZ” Ihrfohrs
(Švedska) - $3,500
5. Vijal “viju” Patel (USA) - $2,500
6. Andrew “Python” ChaCha (Australija)
- $2,000
7. Brian “onsdestrukt” Flander (USA)
- $1,500
8. Mark “onscl0ck” McGrail (USA) -
$1,000
Zavesa je spuštena, pozdrav do
sledećeg The Cyberathlete Professional
League (CPL), nadamo se da će sledeće
godine biti i naših predstavnika.
Draško Jović
36. Slikesazabava
36
Internet
36
PSIHO-TESTOVI
www.similarminds.com
‘’Svako izgleda zna šta je ličnost, ali
niko nije u stanju da je precizno odredi’’-
ovim rečima se u psihologiji izražava
pesimizam u pogledu mogućnosti
da se pojmovno odredi ličnost, a na
ovoj adresi možete sami pokušati da
odgovorite na pitanje kakva je to vaša
‘’suština’’ ukoliko ste već toliko uvereni
da je posedujete. Opšte mesto je da
je reč ličnost, (od latinskog ‘’persona’’)
nastala od grčke reči ‘’prosopon’’ koja
označava pozorišnu masku, a da bi
vama, a samim tim i ostalima, bilo
jasnije koga to glumite na globalnom
melodramskom maskenbalu, uradite
neki od ovde dostupnih stručnih
testova. Zamisao je u tome da se
uverite da li je moguće razumeti i
ceniti, pa čak i uživati u psihološkim,
naučnim čudesima na nivou koji nije
previše stručan i zahtevan, ali takođe
nije ni potpuno površan. Pored testova
ličnosti (Jungov, Maslovljev, Frojdov,
Katelov, ...) na ovom sajtu naćićete i
testove inteligencije, kao i par testova
za zabavu (npr. ‘’ Famous Leader
Test ‘’). Ukoliko vam upravo izmerena
inteligencija dopusti da i dalje gubite
vreme na internetu, posetite www.
blogthings.com na kojem se nalaze na
desetine kratkih i krajnje nestručnih
ali zanimljivih (čitaj- neviđeno glupih
ali i duhovitih) testova. Blogthings
takođe pruža mogućnost dostavljanja
rezultata u raznim formatima sa sve
odgovarajućom sličicom, koju možete
iskoristiti kao potpis pri slanju mejla
ili postaviti kao sopstveni opis na
popularnom My Space-u. Još vam nije
dosta budalaština? Pogledajte www.
matthewbarr.co.uk gde mozete naći
The Simpsons personality test, kao i
testove koji će vam reći kom ste liku iz
Muppets-a, Star trek-a ili Star wors-a
najsličniji.
THE #1 SITE FOR
HILARIOUS QUIZZES
www.quizgalaxy.com
Jasno vam je da je u pitanju
budalaština galaksijskih razmera-
ona u svojoj ponudi ima i linkove za
Quiz Heaven i Quiz Universe kojima
ne preporučujem da se bavite zbog
mogućnosti trajnog oštećenja centra
za humor . U većini slučajeva, dovoljno
je da samo unesete vaše ime(po želji
i prezime ) da bi ste dobili rezultate
krajnje suludih kvizova kao što su: ‘’
Kako bi vas definisali u rečniku’’, ‘’Kako
bi glasio vaš epitaf’’, ‘’Šta ste zaslužili
kao novogodišnji poklon’’ i tome slično.
Prednost ovog stampeda apsurda je u
tome što oduzima jako malo vremena,
a za uzvrat izmamljuje smešak na lice i
najneduhovitijoj osobi(a kao dokaz
prilažem sopstveni epitaf) .
Dug ljudski život traje otprilike 650
000 sati, a svo to vreme treba nekako
pošteno I ubiti, pa izvolite posetiti www.
play-analogia.com , sajt za instant
podizanje samopouzdanja koji će vam
na osnovu analize vaših crta lica reći na
kojih pet svetski poznatih(lepših, mlađih
i bogatijih od vas) osoba ličite. Tu je i
www.weeworld.com gde možete prema
sebi kreirati lika u istoimenom Wee
svetu i koristiti ga kao čestitku, avatar
ili nešto treće- ovo je malo detaljnija
verzija www.sp.studio.de/sp-studio.swf ,
sajta osmišljenog za sve one koji su se
pitali kako bi izgledali da su se pojavili
kao guest-star u poznatom animiranom
Sauth Park-u.
FICTION, CYBERPUNK
AND ALL THAT
www.voidspace.org.uk/cyberpunk/index.
shtml
Ono što od mnoštva sajtova slične
sadržine izdvaja baš ovu, estetski
možda ne baš najprestižniju biblioteku
osnovne lektire fikcije, za početak je
autorova zbirka linkova posvećena
trojci najznačajnijih pisaca ovog žanra:
naići ćete na biografiju i po koju kratku
priču Neil Gaiman-a(autora ‘’ Američkih
bogova ‘’ i stripa ‘’ Sandman ‘’- mitske
fantastike koja oduzima dah, kao i filma
‘’Mirror mask’’ koji je radio zajedno sa
Dave McKean-om), Villiama Gibson-
a(oca sajberpanka) i Terry Pratchett-
a(tvorca bizarne fantazije Diskworlda).
Zakoračite u svet mračnih proročkih
vizija budućnosti kakva možda i sledi,
i počnite od klasika Tom Madox-a,
Douglas Rushffov-a, Philip K. Dick-a(po
čijoj knjizi je 2006.te godine snimljen ‘’
A Scanner Darkly’’), da bi se na kraju
pozabavili spiritualnim simbolizmom
prvog, i najboljeg dela filma ‘’Matrix’’(na
sajtu mozete naći i čitav scenario) .
PLANETARIJUM
www.neave.com/planetarium
Ne, ovo nema apsolutno nikakve
veze sa horoskopom, već sa činjenicom
da se malim teleskopom sa jedne
lokacije na Zemlji može videti trista
hiljada zvezda , kao i sa činjenicom
da vam sa ovim sajtom nije potrebno
ni vedro noćno nebo, ni manje sjajan
Mesec, da bi se pozabavili gledanjem
u prošlost . Nažalost, nećemo dobiti
odgovor na pitanje da li je Severnjača
sagorela prošlog januara ili 1856.
godine, a jedino što nam može reći
njena udaljenost je da je još gorela
onog dana pre 680 godina. Dakle,
zvezde u koje s vremena na vreme
svi fascinirano zevamo neprestano
umiru, a prosečne dezinformacije o
ovim večitim izvorima inspiracije od
najranijeg detinjstva svakodnevno
srećemo u crtanim filmovima tipa
“Lion king” (gde su definisane kao “oči
mrtvih kraljeva”- reprezent patetičnog,
morbidnog, diznijevskog, sistematičnog
zaglupljivanje dece) ili iz nedeljnih
horo(r)skop dodataka (“Sunce vam
je u petoj kući, tako da savetujemo
opreznost u saobraćaju”- mirakul
naučnih dostignuća dvadesetprvog
veka). Ovaj interaktivni planetarijum
pruža sasvim dovoljno informacija
(nazive, međusobne položaje, veličine
I udaljenosti) o zvezdama I vizuelni
ugođaj posmatranja istih iz proizvoljne
prostorne (odredite svoju lokaciju) I
vremenske perspektive.
Ivana Čalija
37.
38. Nova koncept mega-jahta Pershing 90’ predstavlja veliki pomak
unapred u dizajnu i projektovanju jahti. Italijansko brodogradilište
je uspelo da u jednom plovilu izbalansira brzinu i komfor, veličinu,
odlično ponašanje na vodi i optimizaciju prostora uz neverovatnu
pažnju posvećenu detaljima.
Dizajner, Fulvio De Simoni zajedno sa Ferretti Group
Engineering timom je napravio Pershing 90’ tako da izgleda
i ponaša se kao mega-jahta. Enterijer je iznenađujuće visok i
prostran, gornji salon je projektovan kao jedinstven otvoren
prostor dok su galerija i kabine u krmenom delu jasno odvojeni.
Silueta Pershinga 90’ odaje veličinu, eleganciju i luksuz koji
je kod ovakvih plovila nezaobilazan deo. Superstruktura je
zasnovana na modelu 115’ i savršeno je adaptirana za ovu
veličinu. Na gornjem nivou je postavljen deo za sunčanje koji je
namerno učinjen veoma privatnim, skoro kao paluba za sebe sa
ogromnim foteljama koje su okrenute unapred čak i kada mega-
jahta krstari. Naravno, jedna ovakva jahta ima i garažu za jet ski
i gliser koja je dizajnirana tako da se korišćenjem igračaka koje
se u njoj nalaze ne uznemiravaju gosti na gornjoj palubi.
Upravljačka kabina je postavljena centralno tako da pruža
dobru preglednost pri krstarenju ili manevrisanju, opremljena
sa high-tech instrumentacijom uključujući tu i revolucionarni
NAVOIP sistem koji konstantno prati sve parametre bitne za
siguran i udoban boravak na vodi.
Izvanredne performanse Pershinga 90’ garantuju dva motora
od po 2400KS povezana sa novim Arnesonovim ASD16L
sistemom propulzije, posebno dizajniranim za ovaj model.
Maksimalna brzina ove jahte je 44 čvora (približno 82 km/h), dok
je krstareća brzina 38 čvorova (oko 70km/h).
Pershing 90’ je od predstavljanja u Kanu postao nezaobilazni
deo svake marine u svetu koja drži do sebe, a samim tim i san
mnogih koji će moći samo izdaleka da je pogledaju.
Quick Look Magazin vam poklanja prelepe slike ove jahte da
uživate i sanjate o njoj.
Ivan Kolarik
Yachting
38
Pershing 90 - osvaja agresivno{}u
i revolucionarnim dizajnom
predstavlja veliki pomak
te
inu,
i optimizaciju prostora uz neverovatnu
.
no 82 km/h), dok
je od predstavljanja u Kanu postao nezaobilazni
i do sebe, a samim tim i san
Quick Look Magazin vam poklanja prelepe slike ove jahte da
Ivan Kolarik
![* Enterijer-Boje na{eg raspolo`enja * Sex-Par~e feti{a za svakoga * Iskaz-Gledam da to
budem ja * Putopis-Barselona * Digital art-Vladimir Vinki}, Marko Abramovi} * Kultura-Pozori{te,
knjige * Bloom-Studio za izradu unikatnog nakita * Tatoo-Umetnost ukra{avanja ko`e *
Extreme-Div~ibare snow downhill 2007 * Sport-Triatlon, bodybilding * Gaming-Virtuelni rat u
Dallas-u * Yachting-Pershing 90 * Automobilizam-[ta sve svetli * Intervju-Dragan ]alina * Pariz-
Nije to za slavensku du{u
Cena 80 din - 1 Euro
Mart2007.](https://image.slidesharecdn.com/135447d8-a179-43c7-bd8e-a25569eab9e9-160623132446/85/ql3web-1-320.jpg)
