SlideShare a Scribd company logo

Митологија

Стари Словени и митологија

1 of 73
Download to read offline
Митологија
ПОРЕКЛО СЛОВЕНА
• Данас се сматра да су Словени група народа
која почетком XXI века насељава тридесет пет
посто територије Европе и велики део Азије и
дели се на три групе: Источне Словене (Руси,
Белоруси и Украјинци), Западне Словене
(Пољаци, Чеси, Словаци и Лужички Срби –
последње неки аутори сматрају наследницима
Балтичких Словена) и Јужне Словене (Срби,
Хрвати, Словенци, Македонци и Бугари, уз
Црногорце и Бошњаке као припаднике ове
групе народа, у новије време осамостаљене).
Четврта група, некадашњи Померанијски,
Полапски или Балтички Словени, данас више
не постоји, већ је у потпуности германизована,
изузев Лужичких Срба.
Митологија
Језици
• Словенски језици су и данас веома слични, а у
прошлости су међусобне разлике биле још
мање. Најстарији словенски језик, од којег су се
развили сви словенски језици, назива се
протословенски или прасловенски. О њему се
данас не зна много јер нема споменика
најраније словенске писмености. Он датира
можда чак и с краја III миленијума пре нове
ере, а због чињенице да је у X и XI веку још
увек постојала несумњива језичка блискост
међусобно удаљених словенских племена, неки
научници сматрају да је прасловенски језик
постојао све до тог времена, постепено
прерастајући у данашње словенске језике.
Митологија
Религија
• Реч бог постоји у свим словенским језицима и није
дошла са хришћанством: још у старим хроникама
помињу се Дајбог, Стрибог, Црнобог... Идеја о више
богова присутна је чак и у Библији, упркос томе што
је, за разлику од политеизма старих Словена,
хришћанска вера монотеистичког типа (вера у једног
Бога); веома је тешко на други начин протумачити
стихове који говоре о стварању првог човека: „И рече
Господ Бог: ’Ето, човек поста као један од нас’“, или:
„Потом рече Бог: ’Да начинимо човека по свом
обличју, као што смо ми.’“

Recommended

Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoProdor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoDušan Novakov
 
Дијалекти српског језика
Дијалекти српског језикаДијалекти српског језика
Дијалекти српског језикаИвана Цекић
 
Srednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srbaSrednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srbaDušan Novakov
 
3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi
3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi
3 .religija i umetnost praistorijskih ljudiŠule Malićević
 

More Related Content

What's hot

Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvoDoseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvoandjelan
 
Podela narodne književnosti ii 4
Podela narodne književnosti  ii 4Podela narodne književnosti  ii 4
Podela narodne književnosti ii 4dragadavid
 
Kultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaKultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaandjelan
 
Vuk s, o podeli narodnih pesama
Vuk s, o podeli  narodnih pesamaVuk s, o podeli  narodnih pesama
Vuk s, o podeli narodnih pesamadragadavid
 
Живот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разредЖивот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разредMilenkovic Vesna
 
Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuandjelan
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929Šule Malićević
 
Marko Kraljević - Dunja Tomićević
Marko Kraljević - Dunja TomićevićMarko Kraljević - Dunja Tomićević
Marko Kraljević - Dunja TomićevićMiroslav
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeTatjana Cakic
 
Dinastija Nemanjica
Dinastija NemanjicaDinastija Nemanjica
Dinastija Nemanjicapogodi
 

What's hot (20)

Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvoDoseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
 
Podela narodne književnosti ii 4
Podela narodne književnosti  ii 4Podela narodne književnosti  ii 4
Podela narodne književnosti ii 4
 
Kultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaKultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istoka
 
Prve srpske države
Prve srpske državePrve srpske države
Prve srpske države
 
Stari Vujadin
Stari VujadinStari Vujadin
Stari Vujadin
 
Naselja
NaseljaNaselja
Naselja
 
Vuk s, o podeli narodnih pesama
Vuk s, o podeli  narodnih pesamaVuk s, o podeli  narodnih pesama
Vuk s, o podeli narodnih pesama
 
Живот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разредЖивот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разред
 
Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem veku
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929
 
Recni sliv
Recni slivRecni sliv
Recni sliv
 
Kosovska bitka
Kosovska bitkaKosovska bitka
Kosovska bitka
 
Vode Srbije
Vode Srbije Vode Srbije
Vode Srbije
 
Словенска митологија
Словенска митологијаСловенска митологија
Словенска митологија
 
Karpatske i balkanske planine Tanja Gagić
Karpatske i balkanske planine Tanja GagićKarpatske i balkanske planine Tanja Gagić
Karpatske i balkanske planine Tanja Gagić
 
Marko Kraljević - Dunja Tomićević
Marko Kraljević - Dunja TomićevićMarko Kraljević - Dunja Tomićević
Marko Kraljević - Dunja Tomićević
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
 
Немањићи - 4. разред
Немањићи - 4. разредНемањићи - 4. разред
Немањићи - 4. разред
 
Dinastija Nemanjica
Dinastija NemanjicaDinastija Nemanjica
Dinastija Nemanjica
 
стари рим
стари римстари рим
стари рим
 

Viewers also liked (15)

Операција „Барбароса“
Операција „Барбароса“Операција „Барбароса“
Операција „Барбароса“
 
Jугославија
JугославијаJугославија
Jугославија
 
Ниш
НишНиш
Ниш
 
Никола Тесла
Никола ТеслаНикола Тесла
Никола Тесла
 
Народи
НародиНароди
Народи
 
Национални паркови Србије
Национални паркови СрбијеНационални паркови Србије
Национални паркови Србије
 
Писмо
ПисмоПисмо
Писмо
 
Заједно на путу светосавља
Заједно на путу светосавља Заједно на путу светосавља
Заједно на путу светосавља
 
Вицеви
ВицевиВицеви
Вицеви
 
Нови Сад
Нови СадНови Сад
Нови Сад
 
Из историјских извора
Из историјских извораИз историјских извора
Из историјских извора
 
Бајка о лабуду
Бајка о лабудуБајка о лабуду
Бајка о лабуду
 
Бајка о рибару и рибици
Бајка о рибару и рибициБајка о рибару и рибици
Бајка о рибару и рибици
 
Прича о Раку Кројачу
Прича о Раку КројачуПрича о Раку Кројачу
Прича о Раку Кројачу
 
Трнова ружица
Трнова ружицаТрнова ружица
Трнова ружица
 

Similar to Митологија

Similar to Митологија (20)

SLOVENSKI BOGOVI.pptx
SLOVENSKI BOGOVI.pptxSLOVENSKI BOGOVI.pptx
SLOVENSKI BOGOVI.pptx
 
Stara tanja
Stara tanjaStara tanja
Stara tanja
 
Biblija
BiblijaBiblija
Biblija
 
Veles3
Veles3Veles3
Veles3
 
Duh vremena
Duh vremenaDuh vremena
Duh vremena
 
Radenkovi +ljubinko
Radenkovi +ljubinkoRadenkovi +ljubinko
Radenkovi +ljubinko
 
Kult vode
Kult vodeKult vode
Kult vode
 
"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević
"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević
"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević
 
средњи век
средњи вексредњи век
средњи век
 
Letopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaLetopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arija
 
Стари Словени Марија Бојовић
Стари Словени Марија БојовићСтари Словени Марија Бојовић
Стари Словени Марија Бојовић
 
religija-njegoseva-sveti-vladika-nikolaj-velimirovic.pdf
religija-njegoseva-sveti-vladika-nikolaj-velimirovic.pdfreligija-njegoseva-sveti-vladika-nikolaj-velimirovic.pdf
religija-njegoseva-sveti-vladika-nikolaj-velimirovic.pdf
 
Maturski rad jevrejstvo
Maturski rad jevrejstvoMaturski rad jevrejstvo
Maturski rad jevrejstvo
 
српска култура Ii 4
српска култура  Ii 4српска култура  Ii 4
српска култура Ii 4
 
Božanstva starog istoka
Božanstva starog istokaBožanstva starog istoka
Božanstva starog istoka
 
Al recnik m-sh
Al recnik m-shAl recnik m-sh
Al recnik m-sh
 
Al recnik a-l
Al recnik a-lAl recnik a-l
Al recnik a-l
 
Latinski
LatinskiLatinski
Latinski
 
Simbolika biljaka
Simbolika biljakaSimbolika biljaka
Simbolika biljaka
 
Bdenje
BdenjeBdenje
Bdenje
 

More from Srpska škola u inostranstvu

Умрежена Србија, Ја волим спорт, Париз-Рековац
Умрежена Србија, Ја волим спорт, Париз-РековацУмрежена Србија, Ја волим спорт, Париз-Рековац
Умрежена Србија, Ја волим спорт, Париз-РековацSrpska škola u inostranstvu
 
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликамаSrpska škola u inostranstvu
 
Јежева кућица, Бранко Ћопић
Јежева кућица, Бранко ЋопићЈежева кућица, Бранко Ћопић
Јежева кућица, Бранко ЋопићSrpska škola u inostranstvu
 
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитетуSrpska škola u inostranstvu
 
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајномМетодички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајномSrpska škola u inostranstvu
 
Језик кости нема, али кости ломи
Језик кости нема, али кости ломиЈезик кости нема, али кости ломи
Језик кости нема, али кости ломиSrpska škola u inostranstvu
 

More from Srpska škola u inostranstvu (20)

Умрежена Србија, Ја волим спорт, Париз-Рековац
Умрежена Србија, Ја волим спорт, Париз-РековацУмрежена Србија, Ја волим спорт, Париз-Рековац
Умрежена Србија, Ја волим спорт, Париз-Рековац
 
Музичко-поетско вече
Музичко-поетско вечеМузичко-поетско вече
Музичко-поетско вече
 
Душко Радовић
Душко РадовићДушко Радовић
Душко Радовић
 
Плес руку
Плес рукуПлес руку
Плес руку
 
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
 
Јежева кућица, Бранко Ћопић
Јежева кућица, Бранко ЋопићЈежева кућица, Бранко Ћопић
Јежева кућица, Бранко Ћопић
 
Занимања
ЗанимањаЗанимања
Занимања
 
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
 
Дан дружења
Дан дружењаДан дружења
Дан дружења
 
Речи и њихова значења
Речи и њихова значењаРечи и њихова значења
Речи и њихова значења
 
Српска народна ношња
Српска народна ношњаСрпска народна ношња
Српска народна ношња
 
Србија
СрбијаСрбија
Србија
 
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајномМетодички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
 
Загонетке
ЗагонеткеЗагонетке
Загонетке
 
Лица са српских новчаница
Лица са српских новчаницаЛица са српских новчаница
Лица са српских новчаница
 
Језик кости нема, али кости ломи
Језик кости нема, али кости ломиЈезик кости нема, али кости ломи
Језик кости нема, али кости ломи
 
Pâques et tradition.ppt
Pâques et tradition.pptPâques et tradition.ppt
Pâques et tradition.ppt
 
Paques en Serbie.ppt
Paques en Serbie.pptPaques en Serbie.ppt
Paques en Serbie.ppt
 
У светлу ускршњих обичаја
У светлу ускршњих обичајаУ светлу ускршњих обичаја
У светлу ускршњих обичаја
 
Причам ти о свом крају
Причам ти о свом крају Причам ти о свом крају
Причам ти о свом крају
 

Митологија

  • 2. ПОРЕКЛО СЛОВЕНА • Данас се сматра да су Словени група народа која почетком XXI века насељава тридесет пет посто територије Европе и велики део Азије и дели се на три групе: Источне Словене (Руси, Белоруси и Украјинци), Западне Словене (Пољаци, Чеси, Словаци и Лужички Срби – последње неки аутори сматрају наследницима Балтичких Словена) и Јужне Словене (Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Бугари, уз Црногорце и Бошњаке као припаднике ове групе народа, у новије време осамостаљене). Четврта група, некадашњи Померанијски, Полапски или Балтички Словени, данас више не постоји, већ је у потпуности германизована, изузев Лужичких Срба.
  • 4. Језици • Словенски језици су и данас веома слични, а у прошлости су међусобне разлике биле још мање. Најстарији словенски језик, од којег су се развили сви словенски језици, назива се протословенски или прасловенски. О њему се данас не зна много јер нема споменика најраније словенске писмености. Он датира можда чак и с краја III миленијума пре нове ере, а због чињенице да је у X и XI веку још увек постојала несумњива језичка блискост међусобно удаљених словенских племена, неки научници сматрају да је прасловенски језик постојао све до тог времена, постепено прерастајући у данашње словенске језике.
  • 6. Религија • Реч бог постоји у свим словенским језицима и није дошла са хришћанством: још у старим хроникама помињу се Дајбог, Стрибог, Црнобог... Идеја о више богова присутна је чак и у Библији, упркос томе што је, за разлику од политеизма старих Словена, хришћанска вера монотеистичког типа (вера у једног Бога); веома је тешко на други начин протумачити стихове који говоре о стварању првог човека: „И рече Господ Бог: ’Ето, човек поста као један од нас’“, или: „Потом рече Бог: ’Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми.’“
  • 8. • Саме почетке многобоштва, по многима, представља обожавање природних елемената, ватре, воде и земље, док каснијим развојем долази до обожавања растиња и најудаљенијег претка; такав развој првих култова запажен је у целом свету.
  • 10. Oбичаји • Кумство је веома стара религијска установа, присутна вероватно од најранијих времена, која уз братимство представља договорно или „божанско“ сродство. И кумство и братимство успостављају мистично и нераскидиво крвно сродство које се склапа церемонијално, узајамним симболичним мешањем или испијањем крви, уз пристанак и присуство божанства.
  • 11. Сварог • Сварог је врховни бестелесни бог, прастворитељ светлога неба под чијим се сводом „све рађа и догађа“. Он је праотац земље и свакога „рода и плода“, дакле свега на земљи, али и стваралац комплетне васељене. Овог бога су сви Словени сматрали „препуним славе и божанства“ јер управља небом које је изнад и изван свега, а ипак све обухвата. Сварог спава и у сну је створио овај свет који је поверио Перуну и осталим боговима на чување и управљање. Он не може непосредно деловати на физичко, материјално окружење које сања, али зато може да утиче на вољу осталих богова, и ту је његов утицај огроман. Његово буђење означиће крај света. Алтернативна имена: Род и Усуд.
  • 13. Перун • Познат свим Словенима као бог грома и олујног неба, Перун је оставио бројне трагове у именима људи, места, планина, па чак и биљака, нпр. перуника, која се назива и богиша, дакле божја биљка. Ово је бог који удара и крши, који кажњава неправду. Замишљан је као зрео човек дуге браде, са огњеним каменом, стрелама или муњом у рукама, понекад прекривен и „капом невремена“. Алтернативна имена: Пров, Паром, Поренуције и Белобог.
  • 15. Стрибог • Стрибог је у словенској митологији бог речних токова и потока набујалих од кише, бог свих водених и ваздушних струјања. Сви ветрови сматрају се Стрибоговим унуцима. Најчешће спомињан код Источних Словена, он је и бог зиме, леда и мраза који доноси хладне ветрове, буре и невреме. Алтернативна имена: Подага, Погода, Подзвижд.
  • 17. Црнобог • Црни бог или Црнобог јесте бог таме и владар света умрлих. Његово подземно царство је црно и мрачно, па је и он сам црне спољашњости. Он једини стоји у потпуности насупрот моћних богова склоних људима, једини он човечанству отворено чини зло, познат и као Црноглав. Претпоставља се да насупрот Црнобогу стоји Белобог о коме се, нажалост, осим имена, ништа не зна поуздано. Понегде се у усменом предању помиње и као Бјелун. Можда се иза овог имена крије Перун.
  • 18. Триглав • Триглав је троглави бог ратник. Словени су га замишљали као бога са три главе и златним повезима преко уста и очију, које носи јер његове очи имају застрашујућу моћ или, како тврде свештеници идола Триглава, зато да не види грехе људи, којима је изузетно наклоњен. Како год било, на његовим киповима увек су, на све три главе, покривене очи. Главе Триглава вероватно представљају небо, земљу и подземни свет.
  • 20. Велес • Велес је бог животиња, поља и шума, односно бог плодности, вегетације и живота у најширем смислу. Источни Словени називају га Волос. Алтернативно име: Господар шуме. Словени су веровали да се овај бог најчешће појављује у виду медведа, иако је способан да се претвара и у разне друге животиње чији је заштитник. У каснијим текстовима је, попут осталих важних богова, означен као демон: изгубио је своје првобитне функције и повезиван је са ђаволом и подземним светом.
  • 22. Дајбог • У словенској митологији Дајбог је бог Сунца и ватре, и вероватно први од богова које је Сварог створио, дакле његов „најстарији син“, па се зато често назива и Сварожић. Алтернативна имена: Дажбог, Припегало, Радгост, Хорз, Коледо. Код Срба су, нарочито у народној књижевности, очувани многи трагови о овом богу који је Сунце и ватра, „цар на земљи“, бог злата, сребра и рудника уопште, заштитник ковачке вештине и домаћег огњишта и бог који дарује благостање и срећу, о чему сведочи и честа изрека „да бог да“.
  • 24. Јаровид • Јаровид је бог срџбе, јарости и рата. Познат је и као Јаревид или Јаровит. У основи самог његовог имена је реч јар, која означава ватру, жестину и гнев. Иако су скоро сви словенски богови истовремено и ратници, само је Јаровид заправо бог рата, онај који управља његовим током. Познат је и под именима Жеровид (Геровит), Руђевид (Рујевит), затим Поревид и Јарило. Према легенди, Јаровид долази у пратњи врана па можда отуд веома чест мотив у српским епским песмама да ратне вести доносе црне птице које говоре: „Долећеше два врана гаврана“. Опасан је са седам мачева, док је осми мач, који држи у руци, непобедиви мач Јарост (гнев), а око чела му је свезана трака смрти.
  • 26. Световид • Световид је бог са четири главе, којима може да истовремено гледа на све четири стране света. Он је „онај који види свет“, дакле бог који зна све. Верује се да његов ум надмашује време и да су му познати и прошлост, и садашњост, и будућност. Записано је веровање да се „на Видов дан износи све рухо на поље, да се види на ветру, и свако семе, које је остало непосејано на сунце, да огреје у тај дан сунце, те да никне до нове године“. По називу бога у наведеном одломку види се и каснији преображај Световида у хришћанског светог Вида, који је преузео његове функције.
  • 28. Весна • Весна је у старој словенској митологији била богиња пролећа и плодности, задужена за пролеће, јутро и рађање живота. Позната је још и по именима Жива, Дива и Девана. Весна се приказује као прелепа, увек насмејана, нага и боса жена, донекле прекривена рухом од папрати, траве и цвећа, косе која је понекад такође сва од цвећа, спуштене до испод колена. Бујних је груди, како и доликује богињи која означава плодност, а понекад у десној руци држи јабуку, а у левој грозд, или јој је на кажипрсту десне руке ластавица, симбол пролећа, а у левој кита цвећа, која симболизује и брак.
  • 30. Морана • Антипод Весни, Морана је богиња ноћи, зиме и смрти и најчешће се појављује у лику лепе девојке дуге црне косе, бледог лица, са вучјим очњацима и канџама, одликама које нагрђују њену божанску лепоту и наглашавају њену, у људским очима, злу природу. Позната је свим Словенима, и јавља се под именима Морена, Марена, Марана, Маржана, Маржена. Све зимске непогоде, снег и смрт долазе од богиње Моране, коју су прозвали богињом смрти људског, животињског и биљног света. Њена три главна атрибута су зима, смрт и мрак, а у блиској вези и са њом и са Весном је Стрибог, бог који „односи једну да би донео другу“.
  • 32. Мокоша • Мокоша слови као заштитница жена и женских послова, посебно предења, и као управитељица девојачких судбина и богиња плодности. Замишљали су је као жену велике главе и дугих руку која обилази куће и надгледа преље, награђујући оне које су вредне и кажњавајући оне које нису. С друге стране, распрострањено је и веровање да је посреди зло божанство и да њен кип изгледа као страшна наказа састављена од различитих животиња. Она, према овом тумачењу, означава муке и невоље, ружна је и гадна и симболизује све људске страсти. Понегде је зову Мокош, Мокуша или Мокша
  • 34. Коњи богова • Сви словенски богови су по правилу и ратници, па као такви неки од њих имају коње којима се неретко приписују нека необична својства. Ови митски коњи снажно су повезани са Месецом, односно лунарним култом, и често имају два сасвим супротна лица: једно „световно“, обично, и друго „божанско“, моћно и чудесно, које показују углавном ноћу.
  • 36. Идоли богова • „Идоле словенских богова налазимо споменуте код скоро свих старих хроничара; негде су они врло грубо израђени, а негде, опет, као и храмови, уметнички израђени. Идоли су каткад велики као дивови, и толики да су их једва четири вола могла с места помаћи – као Световидов, а негде су врло малени – као онај драгоцени идол Триглавов, кога су жреци скрили испред грамзивих руку хришћанских проповедника.
  • 38. • Идоли су редовно били украшени златом и сребром, које су у бојевима као плен задобили; каткада су сасвим посребрени и позлаћени, као скривени идол Триглавов; каткад је међутим, само глава сребрна, а брада златна, као код Перуна.“
  • 40. • Храмови и светилишта • Од свих словенских храмова, најбоље су у историјским изворима описани храмови Балтичких Словена, чије је постојање документовано и археолошким ископавањима, а од којих је најпознатији велелепни Световидов храм у Аркони на острву Рујан, разрушен 1168. године. Словенски храмови су често биле велелепне грађевине и због тога на гласу; чак их и арапски географ Масуди у X веку помиње „по чувењу“, јер их сам није видео, али његови описи изгледају претерани и граниче се са фантастиком.
  • 42. Магијска места • Градиште је култно место на неком узвишењу, или шумски пропланак, где се народ окупља да принесе жртве боговима. Најчешће су се приносиле жртве у воловима или овновима. Хелмолд каже да, након приношења жртве, којем присуствују и жене и деца, „сав народ поседа за богате столове, једе, пије, па се затим весели и игра“.
  • 44. • Гробља • Прва гробља настала су сахрањивањем мртвих у оближњим пољима и шумама, покрај насеобина, а гробови су означавани најчешће каменим споменицима, али и дрвеним штаповима или високим хумкама земље (могила, или по руском курган, од старе речи за круг). Мртви су понекад спаљивани, а њихов пепео се обично спуштао непосредно у гроб, без урне. У гробовима се често налазило и оружје и друге ствари које су указивале на то да је гроб нови „стан“ за умрлог. Као посмртна жртва, покојника су понекад пратили и његов коњ, пас или соко, а уместо надгробног споменика у земљу је забадано оружје, посебно у случају погинулих у боју.
  • 46. • Воденице • Воденица је за сваког смртника веома корисно, али и опасно место; дању се ту меље жито, али је ноћу треба избегавати по сваку цену. Словени су веровали да је воденицу измислио ђаво, на кога су пренесени атрибути старих словенских богова и који је радо и походи. У њој се скупљају и вампири, вукодлаци, демони, а крај ње дрекавци... У води покрај воденице борави и сам Воданој, водени дух који одатле пролазнике повлачи у воду.
  • 48. • Вилинско коло • Вилинско коло, врзино коло и гумно називи су за слична места која поседују нарочиту магичну енергију. То може бити пропланак кружног облика, на коме се трава разликује од околне, по боји или другој врсти биља. То су места на којима се окупљају и играју виле или демони и вештице.
  • 50. • Мостови и раскршћа • Словени верују да постоје одређена „нечиста места“ која треба избегавати и на којима се не треба задржавати. Мостови и раскрснице су таква места, јер снажно привлаче нечисте силе, па се тамо, обично ноћу, могу срести многи опасни демони. Провести ноћ на мосту сматра се изузетно храбрим подвигом. То је начин на који младићи понекад доказују девојкама да су стасали у праве јунаке.
  • 52. • Јаме и пећине • Доњи свет је за Словене место на које је могуће стићи чак и за живота, мада нико нема правог разлога за то; ово је место са кога је такође могуће и вратити се, мада јако тешко. Дубоке шумске јаме и пећине представљају најчешће улазе у доњи свет. Обично постоје невидљива или скривена врата која овај улаз држе затвореним, али је могуће сазнати тајну њиховог отварања, што у словенским бајкама полази за руком само најбољим јунацима.
  • 54. Рај и нав • Словени су веровали да душа покојника након смрти прелази у други живот. Душа одлази или у нав или у рај за које је Луј Леже, на основу постојања обе речи у свим словенским језицима, претпоставио да су два одвојена места, пакао и рај. Спаљивање покојника, жртвовање оружја, коња и паса, стављање хране у гроб покојнику и даће на којима се за мртве месе нарочити колачи доказују да су Словени веровали у загробни живот. У песми Смрт Марка Краљевића, Марко убија свога коња Шарца и ломи сабљу, вероватно зато да би и они пошли са њим на онај свет. Овде је занимљиво поменути да се овај „пренос“ са овога на онај свет не односи само на предмете у власништву, већ и на општи статус који једна особа ужива: веровало се да роб на овоме свету остаје роб и на ономе, па су стари Словени радије гинули у борби као слободни људи него да буду заробљени и постану робови.
  • 56. • Јужни Словени су се населили на просторе које данас насељавају током 6. и 7. века. У средњем веку су формирали низ својих држава, које су често биле под притиском својих несловенских суседа,Византинаца, Немаца, Млетака и Мађара, а касније и османских Турака
  • 57. • Први покушаји покрштавања Јужних Словена десили су се у 7. веку за време цара Ираклија, од стране византијских свештеника и завршили су се неуспешно. • У другој половини 9. веку великоморавски кнез Растислав позива немачко свештенство да покрсти његов народ. Пошто се није разумео немачки језик кнез Растислав позива византијског цара да му пошаље свештенике који разумеју словенски језик како би покрстили његов народ.
  • 60. • Цар 863. шаље солунску браћу Константина и Методија, који су добро познавали Словене.
  • 61. • Константин сачињава прво писмо за Словене – глагољицу, направљену на основу грчког алфабета и у духу словенског језика и креће са братом и ученицима у покрштавање. Глагољица
  • 62. • Због отпора немачког свештенства Константин и Методије обустављају свој рад. Константин се замонашио и добио монашко име Ћирило, а Методије наставља рад међу Јужним Словенима у Доњој Панонији. Умро је 885. године. • Ћирлови и Методијеви ученици Климент и Наум су наставили просветитељски рад међу Јужним Словенима (Србима и Македонским Словенима).Климент је претходно поједноставио Ћирилову глагољицу и сачинио ново словенско писмо – ћирилицу.
  • 64. • Срби, Македонски Словени, као и Бугари и Источни Словени хришћанство су примили из Византије, од византијских мисионара и зато су они данас православци, док су Хрвати и Словенци примили хришћанство из Рима и Франачке државе и зато су они данас католици. • Глагољица и касније латиница се одржала међу Хрватима и Словенцима, док се ћирилица одржала међу Србима, македонским Словенима, Бугарима и Источним Словенима.
  • 65. • Први писани споменик на ћирилици је Мирослављево јеванђеље.
  • 66. • Први писани споменик на глагољици је Башчанска плоча.
  • 67. • Први писани споменик на латиници су Брижински споменици.
  • 68. • Најстарији црквени храмови код Јужних Словена су цркве Светог Климента у Охриду, Св. Петра у Расу, Св. Трипуна у Котору и Св. Доната у Задру. Црква Светог Климента Црква Светог Петра Црква Светог Трипуна Црква СветогДоната
  • 69. • Значај покрштавања и описмењавања Јужних Словена је у томе што су тиме они ушли у породицу цивилизованих, културних народа Европе.
  • 70. • Турци ће постепено освојити готово све јужнословенске државе и територије, са изузетком подручја данашње Словеније и делова данашње Хрватске, које ће бити под влашћу Хабзбурга и Млетака. Изузетак ће бити и независна јужнословенска Дубровачка република. Крајем 17. и у првој половини 18. века, Хабзурзи ће успоставити своју власт на делу јужнословенских земаља којима су пре тога владали Турци.
  • 71. • У 19. веку, државност Србије, Црне Горе и Бугарске биће обновљена, али ће остатак јужнословенских земаља остати под турском и хабзбуршком влашћу. Коначно избацивање Турака из јужнословенских земаља десиће се завршетком Првог балканског рата (1912— 1913. године), а коначно избацивање Хабзбурга завршетком Првог светског рата (1918. године).
  • 72. • Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије) 1918. године, борба Јужних Словена за обнову своје државности биће заокружена, али ће међусобни политички и верски спорови јужнословенских народа утицати да се ова држава два пута распадне, први пут 1941. а потом и 1991—1992. године.
  • 73. • Распад заједничке југословенске државе завршен је раздвајањем Србије и Црне Горе 2006. године, као и једностраним проглашењем независне Републике Косово 2008. године, у којој су већински народ несловенски Албанци, али у којој су и Срби признати као државни народ.