Slovenska Mitologija, OШ ,,Ј. Ј. ЗМАЈ", Сремска Каменица, 7.р

1. СЛОВЕНСКИ БОГОВИ
Наставница: Нера Рикић
Предмет: Српски језик и књижевност
Нови Сад, новембар 2022.год.

2. Данас се сматра да су Словени група народа која почетком XXI века насељава тридесет пет посто територије
Европе и велики део Азије, и дели се на три групе: Источне Словене, Западне Словене и Јужне Словене.
Најстарији словенски језик, од којег су се развили сви словенски језици, назива се протословенски или
прасловенски. Реч БОГ постоји у свим словенским језицима, а идеја о више богова присутна је чак и у Библији.
Саме почетке многобоштва, по многима, представља обожавање природних елемената, ватре, воде и земље.
Словенски богови су: Сварог, Перун, Стрибог, Црнобог, Триглав, Велес, Дајбог,
Јаровид, Световид, Весна, Морана и Мокоша.

3. СЛОВЕНСКИ ВРХОВНИ БОГ: СВАРОГ
СВАРОГ је врховни бестелесни бог, прастворитељ светлога неба под
чијим се сводом „све рађа и догађа“. Он је праотац земље и свакога
„рода и плода“, дакле свега на земљи. Овог бога су сви Словени сматрали
„препуним славе и божанства“ јер управља небом које је изнад и изван
свега, а ипак све обухвата. Он не може непосредно деловати на физичко,
материјално окружење које сања, али зато може да утиче на вољу осталих
богова, и ту је његов утицај велик. Његово буђење означиће крај света.
Алтернативна имена: Род и Усуд.

4. СЛОВЕНСКИ БОГ: ПЕРУН
ПЕРУН је бог неба и грома али он може да контролише и кишу и
олује. Уједно и покровитељ владара. Перунов дан је био
ЧЕТВРТАК. Перуну је била посвећена биљка ПЕРУНИКА, уједно
и храст. Веровало се да ће ПЕРУН сваког да усмрти громом ако
прекрши дату реч или слаже. Перунови задаци су најодговорнији
и он улива највеће поверење тако да се спомиње и да Перун
окреће Сварогов точак звезданог неба.

5. СЛОВЕНСКИ БОГ: СТРИБОГ
СТРИБОГ је у словенској митологији бог речних токова и потока
набујалих од кише, бог свих водених и ваздушних струјања. Сви ветрови
сматрају се Стрибоговим унуцима. Најчешће је спомињан код Источних
Словена, он је и бог зиме, леда и мраза који доноси хладне ветрове, буре и
невреме. Алтернативна имена: Подага, Погода, Поџвижд.

6. СЛОВЕНСКИ БОГ: ЦРНОБОГ
ЦРНОБОГ јесте бог таме и владар света умрлих. Његово подземно
царство је црно и мрачно, па је и он сам црне спољашњости. Он једини
стоји у потпуности насупрот моћних богова склоних људима, једини он
човечанству отворено чини зло, познат и као Црноглав. Претпоставља се
да насупрот Црнобогу стоји Белобог о коме се, нажалост, осим имена,
ништа не зна поуздано. Понегде се у усменом предању помиње и као
Бјелун. Можда се иза овог имена крије Перун.

7. СЛОВЕНСКИ БОГ:ТРИГЛАВ
ТРИГЛАВ је троглави бог ратник. Словени су га замишљали као бога са
три главе и златним повезима преко уста и очију, које носи јер његове очи
имају застрашујућу моћ или, како тврде свештеници идола Триглава, зато
да не види грехе људи, којима је изузетно наклоњен. Како год било, на
његовим киповима увек су, на све три главе, покривене очи. Главе
Триглава вероватно представљају небо, земљу и подземни свет.

8. СЛОВЕНСКИ БОГ: ВЕЛЕС
ВЕЛЕС је бог животиња, поља и шума, односно бог плодности,
вегетације и живота у најширем смислу. Источни Словени називају га
Волос. Алтернативно име: Господар шуме. Словени су веровали да се овај
бог најчешће појављује у виду медведа, иако је способан да се претвара и
у разне друге животиње чији је заштитник. У каснијим текстовима је,
попут осталих важних богова, означен као демон: изгубио је своје
првобитне функције и повезиван је са ђаволом и подземним светом.

9. СЛОВЕНСКИ БОГ: ДАЈБОГ
ДАЈБОГ у словенској митологији Дајбог је бог Сунца и ватре, и
вероватно први од богова које је Сварог створио, дакле његов „најстарији
син“, па се зато често назива и Сварожић. Алтернативна имена: Дажбог,
Припегало, Радгост, Хорз, Коледо. Код Срба су, нарочито у народној
књижевности, очувани многи трагови о овом богу који је Сунце и ватра,
„цар на земљи“, бог злата, сребра и рудника уопште, заштитник ковачке
вештине и домаћег огњишта и бог који дарује благостање и срећу, о чему
сведочи и честа изрека „да бог да“.

10. СЛОВЕНСКИ БОГ: ЈАРОВИД
ЈАРОВИД је бог срџбе, јарости и рата. Познат је и као Јаревид или Јаровит. У
основи самог његовог имена је реч јар, која означава ватру, жестину и гнев. Иако
су скоро сви словенски богови истовремено и ратници, само је Јаровид заправо
бог рата, онај који управља његовим током. Познат је и под именима Жеровид
(Геровит), Руђевид (Рујевит), затим Поревид и Јарило. Према легенди, Јаровид
долази у пратњи врана па можда отуд веома чест мотив у српским епским
песмама да ратне вести доносе црне птице које говоре: „Долећеше два врана
гаврана“. Опасан је са седам мачева, док је осми мач, који држи у руци,
непобедиви мач Јарост (гнев), а око чела му је свезана трака смрти.
9

11. СЛОВЕНСКИ БОГ:СВЕТОВИД
СВЕТОВИД је бог са четири главе, којима може да истовремено гледа на све
четири стране света. Он је „онај који види свет“, дакле бог који зна све. Верује се да
његов ум надмашује време и да су му познати и прошлост, и садашњост, и
будућност. Записано је веровање да се „на Видов дан износи све рухо на поље, да се
види на ветру, и свако семе, које је остало непосејано на сунце, да огреје у тај дан
сунце, те да никне до нове године“. По називу бога у наведеном одломку види се и
каснији преображај Световида у хришћанског светог Вида, који је преузео његове
функције.
10

12. СЛОВЕНСКИ БОГ:ВЕСНА
ВЕСНА је у старој словенској митологији била богиња пролећа и
плодности, задужена за пролеће, јутро и рађање живота. Позната је још и
по именима Жива, Дива и Девана. Весна се приказује као прелепа, увек насмејана,
нага и боса жена, донекле прекривена рухом од папрати, траве и цвећа, косе која је
понекад такође сва од цвећа, спуштене до испод колена. Бујних је груди, како и
доликује богињи која означава плодност, а понекад у десној руци држи јабуку, а у
левој грозд, или јој је на кажипрсту десне руке ластавица, симбол пролећа, а у левој
цвећe, којe симболизује и брак.
11

13. СЛОВЕНСКИ БОГ:МОРАНА
МОРАНА је богиња ноћи, зиме и смрти и најчешће се појављује у лику лепе
девојке дуге црне косе, бледог лица, са вучјим очњацима и канџама, одликама које
нагрђују њену божанску лепоту и наглашавају њену, у људским очима, злу природу.
Позната је свим Словенима, и јавља се под именима Морена, Марена, Марана,
Маржана, Маржена. Све зимске непогоде, снег и смрт долазе од богиње Моране,
коју су прозвали богињом смрти људског, животињског и биљног света. Њена три
главна атрибута су зима, смрт и мрак, а у блиској вези и са њом и са Весном је
Стрибог, бог који „односи једну да би донео другу“.
12

14. СЛОВЕНСКИ БОГ:МОКОША
МОКОША слови као заштитница жена и женских послова, посебно предења, и као
управитељица девојачких судбина и богиња плодности. Замишљали су је као жену
велике главе и дугих руку која обилази куће и надгледа преље, награђујући оне које
су вредне и кажњавајући оне које нису. С друге стране, распрострањено је и
веровање да је посреди зло божанство и да њен кип изгледа као страшна наказа
састављена од различитих животиња. Она, према овом тумачењу, означава муке и
невоље, ружна је и гадна и симболизује све људске страсти. Понегде је зову Мокош,
Мокуша или Мокша.
13

15. КРАЈ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
Презентацију су направили ученициVII3:
ДавидЧермак, Младен Вељовић, Лука Кракановић и НиколаТепић
14(задња)