Аутор: Јелена Стефановић Српска допунска школа у Словенији

1. СРПКИЊЕ КОЈЕ СУ ПОМЕРАЛЕ ГРАНИЦЕ
Јелена Стефановић, Српска допунска школа, 8. март 2021.

2. Катарина Ивановић
(1811-1882)
Била је прва српска
сликарка.
Млада жена у српском
(Анка Топаловић рођ.
Ненадовић), 1837.
први портрет жене који
је насликала жена.

3. Катарина Миловук
(1844-1913)
Била је једна од најутицајнијих и
најобразованијих жена у Србији у другој
половини деветнаестог века. Ова мислећа
женскиња се свим снагама борила за
образовање жена. Била је прва управница
прве женске средње школе, оснивачица
првог женског хуманитарног удружења –
Београдског женског друштва, једна од
оснивачица Кола српских сестара и прва
жена у Србији која је за себе и друге жене
тражила право гласа.

4. Драга Гавриловић
(1854-1917)
Била је српска књижевница,
учитељица и преводитељка; прва
српска приповедачица и
романсијерка. Њено дело Девојачки
роман из 1889. године први је
роман у српској књижевности који
је написала жена.

5. Драга Љочић
(1855-1926)
• Прва српска лекарка, феминисткиња и
сифражеткиња.
• Завршил је медицину у Цириху.
• Као болничарка, а касније и као лекарка,
учествовала је у српско-турским
ратовима, српско-бугарском рату у 19.
веку, као и балканским ратовима и
Првом светском рату.
• Без обзира на све набројана била је
лошијем положају од својих мушких
колега.

6. Исидора Секулић
(1877-1958)
Била је српска књижевница.
Завршила је Учитељску школу у
Сомбору, а у Будимпешти
дипломирала на математици и
природним наукама. Докторирала је
на филозофији у Немачкој. Прва је
председница Удружења
књижевника, једина жена међу
оснивачима српског огранка
Међународне организације писаца,
прва чланица Српске академије
наука и уметности.

7. Јелисавета Начић
(1878-1955)
• Прва српска архитекткиња и прва
жена главни архитекта града
Београда: школа Краљ Петар I,
Црква Александра Невског, Мало
степениште на Калемегдану.

8. Марија Мага
Магазиновић (1882-
1968)
• Филозофкиња, кореографкиња и
(прва) новинарка (Политике),
оснивачица школе за ритмичку
гимнастику (зачетница савремене
игре у Србији); током балканских и
Првог светског рата радила као
болничарка; предавала у Првој
женској реалној гимназији.

9. Милунка Савић
(1892-1973)
Била је српска хероина Балканских
ратова и Првог светског рата,
наредница у Другом пуку српске војске
Књаз Михаило, жена са највише
одликовања у историји ратовања: прва
жена која је одликована француским
Орденом ратног крста са златном
палмом, два пута добила Легију части и
Карађорђеву звезду, такође добила
Медаљу за храброст Милош Обилић и
Албанску споменицу. Рањавана је у
борбама девет пута. Због неизмерне
храбрости Французи су је прозвали
српска Јованка Орлеанка.

10. Ксенија Атанасијевић
(1894-1981)
Прва жена доцент и прва жена која
је докторирала на Београдском
универзитету 1922. године.
Дипломирала је филозофију са
класичним језицима. Била је
преводитељка класичних
филозофских дела, као и ауторка
бројних радова из филозофије,
књижевности и феминизма. Између
два светска рата била је професорка
на Универзитету у Београду.

11. Десанка Максимовић
(1898-1993)
Најпознатија српска
песникиња, професорка
књижевности и чланица
Српске академије наука и
уметности.

12. Ако желите да сазнате више