2. Рођена у Чачку 12. октобра 1873. године
од оца Димитрија - Мите Петровића и
мајке Милеве, Њен млађи брат је
књижевник Растко Петровић.
УПрвом балканском рату учествује као
добровољна болничарка на фронту. Са
српском војском је поново 1913. и 1914.
године. Умрла је у Ваљеву 3. априла
1915. године, од пегавог тифуса, била је
на дужности добровољне болничарке.
3. Сликарство Наджде Петровић,
најзнaчајнијег нашег уметника с
почетка века, уводи српску уметност у
токове савремене европске
уметности. Захваљујући њеном духу
који је, из малеСрбије.
На њеним најбољим радовима
доминирају велике површине,
њене омиљене, ужарено црвене
боје и, њој комплементарна,
зелена.
4. Дело Надежде Петровић, у целини,
зрачи страшном експресијом,
снагом и храброшћу ове
јединствене жене сликарe
са Балкана. Школовање у Минхену,
посете Паризу и Италији и стални
повратак традиционалној Србији
оставили су траг на њеним
платнима.
5. Већ 1900. године имала је прву
самосталну изложбу у Београду.
Године 1901. започиње рад у атељеу
Јулијуса Екстера у Минхену.Године
1903, 26. августа са Делфом
Иванић и Милицом Добри оснива
хуманитарно друштво Коло српских
сестара.
6. Са породицом се 1884. године
преселила у Београд. Вишу женску
школу завршила је у Београду 1891.
године. Следеће, 1892. године, полаже
испит за наставницу цртања у средњим
школама и постаје ученица у
атељеу Ђорђа Крстића. 1896. године
похађа школу кодЦирила Кутљика. Од
1898. године почиње школовање
у Минхену у атељеу Словенца Антона
Ажбеа.