Povezanost dva slikara

4. Ђура Јакшић (1832-1878)

5. Ноћна стража (уље на
платну). Слика је посвећена
јаворским јунацима из српско-
турског рата 1876—1878.
Девојка у плавом (уље на
платну, 1856).
Сликана дела Ђуре Јакшића
Жена са лепезом( уље на
платну 1856.)

6. Кнез Лазар (уље на
платну), 1857-1858, данас у
Народном музеју у
Београду
Таковски устанак (уље на
платну), 1876-1878, данас
у Народном музеју у
Београду
Портрет Кнеза Милоша
Обреновића, уље на
платну 1859. Овај рад налази
се у манастиру Враћевшница

7. Георгије „Ђура” Јакшић рођен у Српској Црњи,( 8. август 1832 — умро у
Београду, 16. новембар 1878). Био је српски сликар, песник, приповедач,
драмски писац и учитељ и боем. Рођен је у Српској Црњи, у свештеничкој
породици.
Из трговачке школе у коју је отац хтео да га упише бежи 3 пута и уписује нижу
гимназију у Сегедину.
Након завршених 3 разреда гимназије учи сликарство у Темишвару, Бечу,
Пешти, Великом Бечкереку и Минхену. Никада није стекао шире опште и
књижевно образовање јер је био усредсређен на сликарство од ког је и
живео.
Због инатџијског карактера, често је долазио у сукобе са друштвом и властима
због чега је стално премештан, отпуштан, судски гоњен због свог књижевног
рада или мишљења.
Последње године свог живота провео је као коректор Државне
штампарије.Умире од исцрпљености и туберкулозе у Београду. Сликарство
Стварао са узором на Рембранта и Рубенса.
Непоштовања и одступања од сликарских правила и пропорција, однос и
осећање за боје и драмски ефекти светлости дефинисали су његов
романтички стил.Сликао под историјском тематиком.Најпознатије слике:
“Девојка у плавом”, “Жена са лепезом”, “Погибија Карађорђева”, ”На
стражи”.Његове слике данас се налазе у Народном музеју.
Биографија

10. Споменик Ђури Јакшићу у Српској Црњи

11. Вече
Као златне токе крвљу покопане,
Доле пада сунце за гору за гране.
И све немо ћути, не миче се ништа,
Та најбољи витез паде са боишта!
У срцу се живот застрашеном таји,
Само ветар хуји...То су уздисаји ...
А славији тихо уз песмицу жале,
Не би ли им хладне стене заплакале.
Немо поток бежи-ко зна куда тежи!
Можда гробу своме-мору хлађаноме?
Све у мртвом сану мртва поноћ нађе;
Све је изумрло.Сад месец изађе...
Смртно бледа лица ,горе небу лети:
Погинули витез ено се посвети!...