1. Обухвата период од почетка 20. века до Првог светског рата.
Почиње Мајским превратом 1903., односно учешћем Србије на светској изложби у
Паризу 1900. године и покретањем ,,Српског књижевног гласника” 1901. Крај епохе
обележен је ратовима - балканским и Првим светским.
- 28/29. мај Мајски преврат - група официра на челу са Драгутином
Димитријевићем Аписом упали у двор и убили краља Александра Обреновића и
краљицу Драгу Машин. Мајски преврат је за последицу имао смену династије -
на престол је доведен Петар I Карађовић, унук Карађорђа који је био ожењен
кнегињом Зорком, ћерком црногорског књаза Николе. Краљ Петар није био
властољубив, вратио је Устав из 1888. и дозволио слободну штампе.
- Никола Пашић - најзначајнији политичар (уз Гарашанина и Јована Ристића) и
вођа Радикалне странке
- Самостална радикална странка - Љубомир Стојановић и Љубомир Савидовић;
из ове странке се после Првог светског рата формирала Демосратска странка
- Српска социјалдемократска странка (1903) - Димитрије Туцовић, Радован
Драговић и Душан Поповић
- У Црној Гори 1905. основане прве партије - Народна и Прва народна странка
- 1906-1911. Царински рат
- 1907. Бобмашка афера, покушај атентата на књаза Николу у Црној Гори
- 1908. анексија БиХ
- 1912. Први балкански рат - Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска против Турске;
рат завршен миром у Лондону 30. маја 1913.
- 1913. у јуну почиње Други балкански рат када је Бугарска заратила са Србијом
око поделе територије, муђутим Бугарску су напале Турска, Грчка и Румунија и
одузеле јој делове територија. Рат је завршен миром у Букурешту.
БОЕМИЈА И АКАДЕМСКИ МОДЕРНИЗАМ
- У Београду се јављају две супротстављене културе - боемска, кафанска и друга
акамедска, универзитетска
- чувена кафана ,,Дарданели” - место окупљања глумаца и књижевника
- ,,Позоришна кафана” након рушења Дарадени кафане
- Дарданели нестаје онда када настаје ,,Српски књижевни гласник” 1901. У
формирању су главну улогу имали Љ. Недић, Богдан Поповић и Јован Скерлић
КЊИЖЕВНА МОДЕРНА
- прелаз између војиславизма и модерне чине поетски опус Алексе Шантића,
Милутина Јакшића и Милорада Митровића
- Јован Дучић: између парнаса и симболизма; Градови и химере, Благо цара
Радована, Јутра са Леутара, Моји сапутници
- песничко језгро модерне: Милан Ракић, Сима Пандуровић и Влатислав
Петковић Дис (уклети песник)
- Новији реалисти попримају поетске, лирске црте и Скерлић их назива лирским
реалистима: Иво Ћипико, Петар Кочић и Бора Станковић
- После су дошли млади писци: Милутин Ускоковић, творац београдског романа,
Вељко Милићевић, Вељко Петровић
- Посве за себе стоји Исидора Секулић; код ње се везују просветитељске и
националне традиције српске књижевности са изразитим осећањем за модерно
2. ЗЛАТНО ДОБА СРПСКЕ НАУКЕ
- 1905. Велика школа прераста у Универзизет
- Јован Цвијић: најзначајнији географ, зачетник српске антропологије, оснивач
Српског географсског друштва; покренут је ,,Српски етнографски зборник”
- Тихомир Ђорђевић, један од најзначајнијих етнографа
- Михаило Валтровић - положио темељ српске археологије и основао Српско
археолошко друштво и покрено његов орган Старинар
- Милоје Васић, најзначчајнији ерхеолог тог доба који је открио Винчу
- Филологија - Александар Белић
- Критика и историја књижевности - Богдан Поповић и Јован Скерлић
- Друштвене науке - Слободан Јовановић, правник по струци, дао најзначајнији
допринос проучавању историје Србије 19. века; заједно са Богданом Поповићем
и осталима који су писали научну прозу, сматра се творцем београдског стила
- Математика - Михајло Петровић Алас, творац математичке феноменологије
- Природне науке - Милутин Миланковић, астроном, геофизичар, математичар,
творац математичке теорије Земљине климе и њених промена која је данас
прихваћена у свету и којом је објаснио феномен ледених доба
- Философи - Божидар Кнежевић, философ историје ,,Принципи историје” и
Бранисалав Петронијевић
ПОЧЕЦИ МОДЕРНОГ СЛИКАРСТВА
- 1895. основана Српска цртачка и сликарска школа
- 1937. основана Академија ликовних уметности у Београду
- 1900. Србија позбвана на светску изложбу у Паризу на којој су представљени
радови српских сликара и вајара: Паје Јовановића, Стеве Тодоровића, Петра
Убавкића, Ђорђа Јовановића и Симеона Роксандића
- 4 југолсовенске изложбе: Београд (1904), Софија (1906), Загреб (1908) и
Београд (1912)
- Из те сарадње настаје ,,Лада,, (1904), прво уметничко удружење
- Разилажење са реализмом обележава рад минхенских ђака: Марка Мурата,
Стевана Алексића и Ристе Вукановића (портрет његове супруге Бете)
- Импресионизам се у Србији јавља 1907. у сликама Милана Миловановића,
Надежде Петровић, Косте Милићевића и Малише Глишића.
- Милан Миловановић: Мост цара Душана, за време Првог светског рата
именован је за ратног сликара и тад су настала његова најлепша дела, нису
сликани призори из рата већ ствари блиске његовом уметничком темпераменту:
Тераса, Предео у Каприју и чувена Плава врата
- Коста Милићевић: Стаза у маслињаку, Потамос на Крфу
- Малиша Глишић: прелаз од планеризма ка импресионизму; нестао је трагичне
1915.
- Надежда Петровић: најзначајнија појава у српској уметности тог доба; брат јој је
Растко Петровић; учествовала у балканским и Првом светском рату где 1915.
умире у Ваљевској болници; Ресник, Ада Циганлија, Дереглија на Сави
(1903-1910); из периода у Паризу: Девојчица у Булоњској шуми, Булоњска
шума, све слике катедрале Нотрдам; из ратне фазе: Призрен, Грачаница,
Везиров мост, Косовски божури, Ваљевска болница
3. ОТВАРАЊЕ СРПСКЕ МУЗИКЕ
- Стеван Христић, Петар Коњовић и Милоје Милојевић
- Стеван Христић: балет Охридска легенда, ораторијум Васкрсење, опера Сутон,
хорско дело Опело у б-молу
- Петар Коњовић: 5 опера од којих је најбоља Коштана, од оркестарских дела је
најважније Симфонијски триптихон, његово дело Моја земља садржи стотину
песама из разних југолсовенских крајева
- Милоје Милојевић: збирка Пред Величанством природе, клавирске композиције
Мелодије и ритмови Балкана
ВЕЛИКО ДОБА ГЛУМЕ
- Пера Добриновић, Илија Станојевић и Добрица Милутиновић
- Пера Добриновић је највећи глумац у историји српске глуме, споменик му је
подигнут испред зграде Српског народног позоришта у Новом Саду и то је
једини наш глумац ком је подигнут споменик
- Добрица Мулитиновић најевћи одмет стекао улогом Миткета у Коштани; то је
култно име српског театра, ,,Прстен Добрице Милутиновића” је највеће одличје
које може добити српски глумац
ПОЧЕТАК ФИЛМА
- 28. децембар 1895. прва филмска представа одржана у Паризу
- 6. јун 1896. прва представа код нас у кафани ,,Код златног крста”,
присуствовали краљ Александар и краљица Драга
- Најстарији сачувани филм Крунисање краља Петра I
- Први биоксоп 1909.
- Први продуцент Светозар Боторић, власник биоскопа ,,Париз”
- 1911. први домаћи филм Карађорђе који није сачуван
- први кинематограф у Војводини, Сомбор, 1906.
- основана Филмска секција након повлачења преко Албаније, на Крфу, чији је
најзначајнији члан Михаило Михаиловић постао један од пионира филма у
Краљевини Југославији
