Житарице
  Видица Штетин
  Предмет: Биологија
    Наставна тема: Значај биљака за човека
Основна школа “Др Ђорђе Јоановић”,
               Ново Милошево
Житарице
   Најважнији извор биљне хране за човека и
     питоме животиње.
   Успевају на најразличитијем земљишту.
   Могу се гајити уз мало рада и уз велики
    принос.
   Плод житарица је зрно, које је погодно за
    складиштење јер садржи мало воде.
   Плодови садрже велику количину скроба,
    протеина, масти и неке витамине.
Распрострањеност житарица
Подела житарица
    Све житарице припадају породици трава.
    Постоји шест врста житарица а то су:
1.   Пшеница     ___
2.   Кукуруз     ___ најважније
3.   Пиринач     ___
4.   Јечам
5.   Раж
6.   Овас
Пшеница
      Једногодишња биљка са
       жиличастим кореном,
       шупљом чланковитом
       стабљиком
      Листови су дуги и узани
       који доњим делом
       обухватају стабљику.
      На врху стабла се налази
       клас.
      Зрно је заштићено
       плевом са игличастим
       израштајем – оском.
Пшеница
      Зрна се мељу, а од
       добијеног брашна,
       додавањем квасца,
       меси се хлеб.
      Пшенично брашно је
       много квалитетније
       од брашна које се
       добија млевењем
       зрна других
       житарица.
Производи од пшенице
Кукуруз
   Једногодишња биљка са
    усправним стаблом до 2м
    висине.
   Листови су дугачки, доњим
    делом обухватају стабљику.
   На врху стабљике се развија
    цваст са мушким цветовима –
    метлица.
   У пазуху листова израста цваст
    са женским цветовима – клип.
   Зрна кукуруза могу бити
    жута, бела, црвена,
    пљосната или лоптаста.
   Највише је гајена житаица.
   Гаји се у топлим крајевима и
    местима са умереном
    климом.
Пиринач
   Главна намирница у Индији
    и Кини.
   Од ове биљке добија се
    зрно, брашно, скроб, пиво и
    други производи.
   Расте у топлим и влажним
    крајевима, на поплављеном
    земљишту.
Пиринач
   Једногодишња зељаста биљка
    са чланковитим стабљикама.
   Листови су узани и врло
    дугачки, својим доњим делом
    обухватају стабљику.
   Класови су врло дугачки и
    сакупљени у метлице.
   Зрна су бела или бледожута.
Раж
                                     Једногодишња биљка са
                                      високом стабљиком.
                                     Листови су плавичасти.
                                     Класови су дугачки са
                                      дугим оскама.
                                     Зрна ражи су беличаста
   Млевењем зрна добија се           и издужена са дубоком
    брашно за хлеб.                   браздом.
   Користи се у исхрани људи,       Гаји се претежно у
    као сточна храна и сиовина        хладним неплодним
    за индустрију, у производњи       крајевима.
    вискија, вотке и кваса.
Овас
   Једногодишња биљка са гранатом
    стабљиком.
    Листови су узани и дугачки.
   Класови су сакупљени у зелену
    метлицу.
   Зрна су скоро вретенаста,
    обавијена љуспастим листићима.
   Користи се као хана за коње, а
    ретко се користи у људској исхрани.
   Сеје се највише на северу Европе,
    Азије и Африке.
Јечам
   У свету је четврта житарица по гајености.
   Добро подноси зиму па се зато гаји на
    северу.


   Зрна су жућкасте боје, обавијена љускама.
Опис биљке

        Јечам је
         једногодишња
         биљка.
         Стабљика је кратка,
         листови су дугачки,
         класови су густи и
         збијени са дугим
         оскама.
Употреба

   Највеће количине јечма се користе за исхрану
    стоке, а затим у производњи пива.
    Нешто мање се користи за прераду зрна у
    брашно за људску исхрану.
Хранљива вредност житарица

             Житаице су основа људске исхране,
              оне човека прате његовим развојем
              и упоредо културом исхране. Оне су
              семе и плодови сједињене у зрну.
             Хранљиву вредност и снагу
              житарица чине интегрални
              облик:клица, мекиња, башно и
              скроб.
             Због своје хранљиве вредности се
              сматрају најздравијом храном али
              само у непрерађеном (интегралном)
              облику.
Хранљива вредност житарица

           Непрерађена зрна задржавају
            ненарушену структуру, већи део
            хранљивих материја: угљених
            хидрата, беланчевина, масти,
            минерали и витамини и заштитне
            материје.
           Од витамина највише има
            витамина Б(Б1,Б2,Б3,Б5,Б9) и
            витамина Е.
           Житарице у исхрани треба да чине
            око 30% дневног енергетског
            уноса.

Zitarice

  • 1.
    Житарице ВидицаШтетин Предмет: Биологија Наставна тема: Значај биљака за човека Основна школа “Др Ђорђе Јоановић”, Ново Милошево
  • 2.
    Житарице  Најважнији извор биљне хране за човека и  питоме животиње.  Успевају на најразличитијем земљишту.  Могу се гајити уз мало рада и уз велики  принос.  Плод житарица је зрно, које је погодно за  складиштење јер садржи мало воде.  Плодови садрже велику количину скроба,  протеина, масти и неке витамине.
  • 3.
  • 4.
    Подела житарица  Све житарице припадају породици трава.  Постоји шест врста житарица а то су: 1. Пшеница ___ 2. Кукуруз ___ најважније 3. Пиринач ___ 4. Јечам 5. Раж 6. Овас
  • 5.
    Пшеница  Једногодишња биљка са жиличастим кореном, шупљом чланковитом стабљиком  Листови су дуги и узани који доњим делом обухватају стабљику.  На врху стабла се налази клас.  Зрно је заштићено плевом са игличастим израштајем – оском.
  • 6.
    Пшеница  Зрна се мељу, а од добијеног брашна, додавањем квасца, меси се хлеб.  Пшенично брашно је много квалитетније од брашна које се добија млевењем зрна других житарица.
  • 7.
  • 8.
    Кукуруз  Једногодишња биљка са усправним стаблом до 2м висине.  Листови су дугачки, доњим делом обухватају стабљику.  На врху стабљике се развија цваст са мушким цветовима – метлица.  У пазуху листова израста цваст са женским цветовима – клип.
  • 9.
    Зрна кукуруза могу бити жута, бела, црвена, пљосната или лоптаста.  Највише је гајена житаица.  Гаји се у топлим крајевима и местима са умереном климом.
  • 10.
    Пиринач  Главна намирница у Индији и Кини.  Од ове биљке добија се зрно, брашно, скроб, пиво и други производи.  Расте у топлим и влажним крајевима, на поплављеном земљишту.
  • 11.
    Пиринач  Једногодишња зељаста биљка са чланковитим стабљикама.  Листови су узани и врло дугачки, својим доњим делом обухватају стабљику.  Класови су врло дугачки и сакупљени у метлице.  Зрна су бела или бледожута.
  • 12.
    Раж  Једногодишња биљка са високом стабљиком.  Листови су плавичасти.  Класови су дугачки са дугим оскама.  Зрна ражи су беличаста  Млевењем зрна добија се и издужена са дубоком брашно за хлеб. браздом.  Користи се у исхрани људи,  Гаји се претежно у као сточна храна и сиовина хладним неплодним за индустрију, у производњи крајевима. вискија, вотке и кваса.
  • 13.
    Овас  Једногодишња биљка са гранатом стабљиком.  Листови су узани и дугачки.  Класови су сакупљени у зелену метлицу.  Зрна су скоро вретенаста, обавијена љуспастим листићима.  Користи се као хана за коње, а ретко се користи у људској исхрани.  Сеје се највише на северу Европе, Азије и Африке.
  • 14.
    Јечам  У свету је четврта житарица по гајености.  Добро подноси зиму па се зато гаји на северу.  Зрна су жућкасте боје, обавијена љускама.
  • 15.
    Опис биљке  Јечам је једногодишња биљка.  Стабљика је кратка, листови су дугачки, класови су густи и збијени са дугим оскама.
  • 16.
    Употреба  Највеће количине јечма се користе за исхрану стоке, а затим у производњи пива.  Нешто мање се користи за прераду зрна у брашно за људску исхрану.
  • 17.
    Хранљива вредност житарица  Житаице су основа људске исхране, оне човека прате његовим развојем и упоредо културом исхране. Оне су семе и плодови сједињене у зрну.  Хранљиву вредност и снагу житарица чине интегрални облик:клица, мекиња, башно и скроб.  Због своје хранљиве вредности се сматрају најздравијом храном али само у непрерађеном (интегралном) облику.
  • 18.
    Хранљива вредност житарица  Непрерађена зрна задржавају ненарушену структуру, већи део хранљивих материја: угљених хидрата, беланчевина, масти, минерали и витамини и заштитне материје.  Од витамина највише има витамина Б(Б1,Б2,Б3,Б5,Б9) и витамина Е.  Житарице у исхрани треба да чине око 30% дневног енергетског уноса.