●●Земљорадња-обухвата обрађивањеЗемљорадња-обухвата обрађивање
земљишта,гајењекорисних биљака и добијањеземљишта,гајење корисних биљака и добијање
производа биљног порекла.производа биљног порекла.
Дели се на:Дели се на: Ратарство Воћарство Виноградарство
•Кукуруз
•Пшеница
•Раж
•Јечам
•Овас
Житарице
•Шећерна репа
•Сунцокрет
•Хмељ
•Соја
•Дуван
Индустријске
биљке
Поврће Крмно биље
•Парадајз
•Паприка
•Купус
•Пасуљ
•Детелина
•Сточни
грашак
•Луцерка
3.
Пшеница икукуруз суПшеница и кукуруз су
најважније житарице којенајважније житарице које
заузимају највећи деозаузимају највећи део
ораничних површина.ораничних површина.
Најзначајнија област за гајење
кукуруза је Војводина, али се такође
гаји и у областима Мачве и Посавине.
Користи се као сточна храна и
индустријска сировина.
Гаји се до 900 метара надморске
висине.
Пшеница се највише гаји у
Војводини , Посавини и Тимочкој
Крајини и она је хлебна биљка.
Ратарство
4.
Раж, Јечам, ОвасРаж,Јечам, Овас
Су такозвана планинска, или хладна жита.
Гаје се у планинској области до око 1500м надморске висине.
Углавном се користе као сточна храна.
Раж и јечам се користе за прављење пива, брашна(хлеба) и сточне
хране.
5.
Индустријске биљкеИндустријске биљке
Представљајууглавном
сировние за прехрамбену,
текстилну и дуванску
индустрију, и мањим делом
се користе у друге сврхе.
-Шећерна репа се
користи у индустријској
производњи шећера али је и
веома квалитетна сточна
храна, највише се производи
у Војводини.
6.
Сунцокрет
Поред шећерне репеје
најзначајнија индустријска биљка.
Од сунцокрета се производи
јестиво уље. Гаји се у Војводини,
Поморављу и Мачви
Хмељ се користи као
индустријска биљка у
производњи пива. Скоро
целокупну производњу
хмеља у Србији даје
Војводина, а највише се
гаји у околини Бачког
Петровца.
7.
Дуван се највишегаји у Јужном Поморављу, западној Србији,
Војводини и Косовској котлини.
Соја се користи за добијање уља и сточне хране.У развијеним
земљама користи се за производњу млека и млечних производа
8.
Има великизначај у исхраниИма велики значај у исхрани
становништва било да се користи установништва било да се користи у
свежем стању или конзервисано.свежем стању или конзервисано.
Најважније повртарске културе у СрбијиНајважније повртарске културе у Србији
су кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз ису кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз и
паприка.паприка.
ПоврћеПоврће
Кромпир:
-Највише се гаји у брдским крајевима Србије.
-Гаји се у Ивањици, Сјеници, Горњем Милановцу...
Пасуљ:
-Највише се производи у околини Чачка, Ужица и
Великог Градишта
Купус:
-Најзначајније подручје производње купуса је Јужна Бачка
(околина Футога)
Паприка:
-Највише се гаји у Јужном Поморављу(околина Ниша и Лесковца
Док се по производњи индустријске паприке истиче Хоргош.
9.
Производња крмног биљаје основа за развој савременог интензивног
сточарства. Детелина грахорица и сточни грашак својим коренским системом
везују азот из ваздуха због чега њихов узгој има и велики значај за
побољшање плодности земљишта.
Поље грахорице Лист детелине
Сточни грашак
Крмно биље
10.
Је веомазначајна грана у структури пољопривреде Србије.Је веома значајна грана у структури пољопривреде Србије.
Воће се гаји у највећом мери на поседима брдовитих крајеваВоће се гаји у највећом мери на поседима брдовитих крајева
централне Србије, Косова и Метохије.централне Србије, Косова и Метохије.
Извоз: Малине, Шљиве, ЈабукеИзвоз: Малине, Шљиве, Јабуке
Шљиве: Најраспрострањенија врста воћа и највећи род, највећиШљиве: Најраспрострањенија врста воћа и највећи род, највећи
број стабала шљиве налази се у Шумадији и Западној Србији.број стабала шљиве налази се у Шумадији и Западној Србији.
Јабука: Велики број стабала је на великим плантажама у ВојводиниЈабука: Велики број стабала је на великим плантажама у Војводини
и користи се много више у исхрани.и користи се много више у исхрани.
Малина се највише узгаја у Западној и Југозападној Србији.Малина се највише узгаја у Западној и Југозападној Србији.
ВоћарствоВоћарство
11.
ВиноградствоВиноградство
Винова лоза успевана
песковитом земљишту и зависи
од климатских услова.
Влажно и кишовито време
неповољно утиче на цветање и
стварање плода.
На 80% површине су винске
сорте које се прерађују у вино
Србија годишње произведе око
150 милиона литара вина.
Виноградски рејони
Биодизел се добијамешањем
алкохола и биљних уља или
животињских масти. Најчешће се
користе уљана репица, сунцокрет
и соја. Највише се производи у
Немачкој, Америци и Француској.