Geografske odlike Vojvodine-prirodne, društveno-ekonomske

1. Војводина

3. Положај, величина, прострирање и подела
• Војводина захвата северни део Србије и налази се у југоисточном делу Панонског басена.
• На северу се граничи са Мађарском, на југу се простире до Саве и Дунава.
• На истоку се граничи са Румунијом, док се на западу простире до Хрватске.
• Површина је 21.506 км2 ( 24.9 % површине Србије ). Дели се на 3 целине, а то су Банат, Бачка и
Срем

4. Природне одлике
• Војводина је претежно равничарска земља, висине од 70 до 200 м. Истичу се
алувијалне равнии, лесне заравни, пешчаре и ниске планине.

5. • Алувијалне равни су широке наносне равнице поред река које се састоје од
муља, глине, песка и леса. Чине 3% површине Војводине, углавном се обрађују
али и даље постоје бројне баре и ритови. Најпознатији су Обедска Бара,
Илинџански рит и Панчевачки рит.

6. • Пешчаре су облици рељефа настали еолском акумулацијом песка и прашине.
• Суботичка пешчара се налази на крајњем северу Бачке и део је веће Бајске
пешчаре у Мађарској.
• Делиблатска пешчара захвата површину од око 300км2. Захвата централни део
Банатске лесне заравни.

7. Остврске планине
То су највиши делови рељефа у Војводини. Остаци су потонулог Панонског копна и за време Панонског мора биле су острва.
Вршачке планине се простиру на дужини од 18км, од чега у нашој земљи 14км. Виши делови обрасли су шумом, а нижи под виноградима

8. Фрушка Гора
Пружа се северним делом Срема и стрмо се спушта ка десној обали Дунава. Углавном је сачињавају непропустљиве стене и
због тога се јављају бројни извори и потоци. Углавном је покривена шумом која је делимично искрчена на местима где су
формирана насеља.

9. Клима и воде
• Клима Војводине је панонско-континентална са веома топлим и сувим летима и хладним
зимама. Прелазна годишња доба су кратка. Годишња количина падавина је мала, и највећа је у
јуну и мају. Због малих количина падавина, пољопривреда обично има суше током летњих
месеци.
• Кроз Војводину теку реке Сава, Дунав и Тиса, то су и наше највеће реке. Мање реке су Златица,
Бегеј, Тамиш, Караш и Нера.

10. Језера и земљиште
• Земљиште је веома плодно, најзаступљенији је чернозем и погодан је за гајење многих биљних
култура. Биљни покривач чине степске траве, које су данас најплодније земљиште у Србији.
Под шумом је 6,64% Војводине
• Постоје више природна језера у Војводини и то су : Обедска бара, Палићко језеро, Слано,
Крваво у Бачкој. Постоје и вештачка језера као што су седам Белоцркванских језера и Вршачко
језеро.

11. Културно-историјске знаменитости
• На територији Војводине се налазе бројна археолошка налазишта од пре 5000 година.
Најзначајније налазиште неолитске културе је у селу Старчево код Панчева, познатија
као старчевачка култура ( позната по керамици и статуама )
• Метално доба је изражено у налажиштима из бронзаног доба на подручју Баната (
позната по керамици, оружју и оруђу, накиту и друго ). Ремек дело представљају колица
из Дупљаје.
• У античком добу су Војводину насељавали народи као Келти, Илири, Римљани.
Значајна су налазишта из римског доба. У Срему се налази Сирмијум.
• Срби Војводину насељавају за време 17 и 18 века. Тада оснивају варошицу Сремске
Карловце, које постаје културни центар Срба у оквиру Аустроугарске монархије. На
Фрушкој Гори се граде бројни манастири као Крушедол, Гргетег, Хопово и други.

12. Привредне одлике
• Најважнија грана привреде је пољопривреда, располаже са 1,7 милиона хектара пољопривредног
земљишта које чини 79% укупне површине. Највише се гаје житарице, потом индустријско биље, крмно
биље и поврће. Од воћа се гаје јабуке, вишње и крушке.
• У Војводини постоје 3 већа виноградарска подручја – Фрушка Гора, околина Вршца и Суботице.
• 97% резерве нафти и земног гаса у Србији се налазе у Војводини. Производња се обавља из 780 нафтних
и 150 гасних бушотина.
• Прехрамбена индустрија у Војводини обухвата млинску индустрију, меснопрерађивачку, кондиторску
индустрију и друге. Хемијска индустрија је друга по значају и развијена је у Панчеву, Новом Саду.
Значајна је и машинска индустрија.

13. Рафинерија у Панчеву

14. Становништво и насеља
• Укупан број становника у Војводини је 1.9 милиона становника према попису из 2011. године, у
односз на 2002. годину број је смањен за 100.000 становника. У свим општинама је забележено
смањење становника, сем у Новом Саду где се становништво увећало због досељавања.
• Густина насељености је 90 становника по километру квадратном. Природни прираштај је негативан и
износи -5.5 промила.
• Етнички је једна од најразноврснијих региона у Европи јер у њој живи око 30 народа.

15. Разноврсност народа у Војводини

16. Градови Војводине
• Нови Сад ( око 310.000 становника ) је главни град покрајине Војводине и други по величини у
Србији. Настао је на прелазу преко Дунава ка Петроварадинској тврђави. Има развијену металну,
бродоградилишну, електро, хемијску и прехрамбену индустрију. Овде се налази универзитет,
Академија наука и уметности, Матица српска, Српско народно позориште итд.

17. Суботица
• Суботица ( близу 100.000 становника ) је по величини други град у Војводини и налази се на северу
Бачке. Развио се као војничко и саобраћајно средиште. Погранични је град и налази се на
међународној прузи и путз Београд-Будимпешта. Суботица је средиште прехрамбене, хемијске и
металопрерађивачке индустрије.

18. Сремска Митровица
• Сремска Митровица ( око 37.000 становник ) је град на железничкој прузи и ауто-пут Београд-
Загреб и речно пристаниште на Сави. Настала је на месту некадашњег римског града Сирмијума, и
има развијену прехрамбену индустрију и инд. целулозе и хартије.

19. Сремски Карловци
• Сремски Карловци ( 8.750 становника )
• Овај град је веома значајан просветни и културни центар како Војводине тако и Србије. У њему се налази
најстарија српска гимназија, која је основана 1791. године, Капела Мира, Патријаршијски двор и друго.