Opština Bačka Palanka-prezentacija

1. Општина
Бачка Паланка

2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ,
РЕЉЕФ И КЛИМА
 - Општина Бачка Паланка налази се на југозападу
Бачке на левој обали Дунава уз границу са
Републиком Хрватском (Илок).
-На десној обали у северном Срему припадају јој
села Нештин и Визић.
- Обухвата 13 села:
Челарево, Гајдобра, Нова Гајдобра, Силбаш,
Деспотово, Пивнице, Параге, Товаришево,
Младеново, Карађорђево, Обровац, Визић и
Нештин.
- Затупљена је умерено-континентална клима.
-На подручју ове општине заступљене су
алувијалне равни, алувиалне терасе, лесне терасе и
лесне заравни.

3. СТАНОВНИШТВО
И ПОВРШИНА
 - У општини Бачка Паланка живи 55 528
становника, а у самом граду 28 239
становника.
- Већинско становништво је српско
(80%).
- Поред Срба у Бачкој Паланци живе
Мађари, Словаци, Роми, Хрвати и др.
- Површина Бачке Паланке је 579km²
- Статистички, Бачка Паланка по
површини, броју становника, густини
насељености и ширини припада у
групу већих општина у Војводини.

4. ИСТОРИЈА ГРАДА
 -На простору данашње Бачке Паланке
током 18. века постојала су три насеља
као три општине; Стара, Нова и Немачка
Паланка.
- У периоду Другог светског рата Бачка
Паланка је била једна од најнапреднијих
градова Војводне и Србије са развјеном
трговином, индустријом и
пољопривредом.
-После Другог светског рата дошло је до
великих демографских промена –
немачко становништво се иселило, а
доселило се српско становништво са
подручја БиХ и Р. Хрватске.

5. САОБРАЋАЈ
- - Бачка Паланка је добро саобраћајно повезана са
околним местима.
- Сва општинска насеља добрим аутомобилским
путевима повезана са општинским центром или
се пак налазе на важним регионалним путним
правцима, који их даље повезују са осталим
деловима земље и Европе.
- - Са Републиком Хрватском повезана је мостом
’’25. мај’’.

6. ТУРИЗАМ И ИЗЛЕТИШТА
- У Бачкој Паланци могуће је развити више врста
туризма: наутика (бродови); Лов и риболов;
Бициклизам (Еуро Вело 6); Сеоски туризам на
етно салашима.
- Визић: Неолитско (млађе камено доба) насеље
’’Голокут’’.
- Челарево: Рано средњовековно насеље и
некропола ’’Циглана’’ ; Дворац Дунђерски
- Нештин: Етно кућа
- Културни центар – музеј
- Излетишта: језера Тиквара и Багер, Багремара,
Полој ’’Чипска шума’’ и Карађорђево са
ловиштем и ергелом.

7. ЧЕЛАРЕВО-НАЛАЗИШТЕ
Нештин - Етно кућа
Дворац Дунђерски
Багремара
Налазиште Челарево

8. Забавно-туристичке и културне
манифестације:
-’’Сусрет у Пивничким пољима’’ фестивал
изворних словачких песма (Пивнице);
-’’Дани Дунава’’;
-’’Етно шор’’ фестивал традиционалног
стваралаштва;
-’’Свети Трифун’’ манифестација
виноградара (Нештин).
-’’Кочићеви дани’’ манифестација у част
Петра Кочића (Челарево)
-Бостанијада (Силбаш)
-’’Златни котлић Дунава’’ такмичење у
кувању котлића
-’’Дани Абрашевића’’

9. ФАБРИКЕ И ПРЕДУЗЕЋА
 Неке од најпознатијих фабрика:
-Теписи ’’Синтелон’’
-Подне облоге ’’Таркет’’
-Пивара ’’Челарево’’
-Сокови ’’Нектар’’
 Такође изузетно успешне компаније су:
-’’Дунавревоз’’
- Сладара’’АД Малтинекс’’
- Фабрика чарапа ’’Real knitting’’ (Гајдобра и
Челарево)
-Електро-инсталациона опрема ’’Алниг’’ (Гајдобра)
-Металско предузеће ’’Ковис БП’’
И друге.

10. ПОЉОПРИВРЕДА
 - Пољопривреда представља значајан
потенцијал развоја. Углавном се гаји кукуруз
и шећерна репа, опада број површина са
пшеницом.

11. Челарево:
- Број становника 4 831.
- Фабрика пива Калсберг Србија основана 1892. –
једна од најпознатијих и најбољих пивара у
региону.
-Аварска некропола – археолошко налазиште;Око
650 гробова који су припадали 3 различитим
народима.
-За време Другог светског рата насеље се звало
Чиб.
- Име Челарево добило је по народном хероју
Здравку Челару.

13.  Гајдобра:
- Број становника: 2 578
-Подручјеовог насеља насељено је још од млађег
каменог доба.
-Први пут се помиње под називом Добра 1946. год.
-Немци насељавају Гајдобру 1763. год, а напуштају
је 1944. када је насељавају Срби из Хрватске и
Босне и Херцеговине.
-Крајем 1990-их гради се православна црква Св.
Петра.
Нова Гајдобра:
-Број становника: 1 220
-Пре краја Другог светског рата Немачко
становништво чинило је 94,4% становништва, а
после је насељено српско становништво.

15.  Силбаш:
- Број становништва: 2 467.
-Верује се да име Силбаш води порекло од
мађарске речи szilva (силва) што значи шљива.
-Поред српског становништва налази се
словачко и ромско становништво.
 Деспотово:
-Број становника 1 853.
-Насеље се некада звало Сентиван.
 Пивнице:
-Број становника: 3 337.
-Већинско становништво су Словаци (2523),
затим Срби (586), Роми (146) и 82 осатлих.

16. Силбаш
Словаци-Силбаш
Деспотово
Пивнице

17.  Параге:
-Број становника: 921.
-Насеље је пресељавано због подземних вода.
Товаришево:
-Број становника: 2 657.
-Товаришево се први пут помиње 1650. године
под именом Стоварили.
Младеново:
-Број становника: 2 679.
-Првобитно име Букин.
-После Другог светског рата мења име у
Младеново по народном хероју др Младену
Стојановићу.
-У центру села подигнут је споменик палим
борцима и жртвама фашистичког терора из
Босанске крајине и бронзано попрсје народном
хероју Младену Стојановићу.

18. Параге-Правосалвна
црква
Товаришево
Младеново

19.  Карађорђево:
-Број становника: 733.
-Ово место познато је по ергели расних коња
највећој у земљи и овом делу Европе.
- За туристичке посете постоји могућност обиласка
ловишта, ергеле, хиподрома и посета музеју ергеле
са пехарима.
Обровац:
- Број сатновника: 2 944.
-Место су основали Срби 1308. године.
После Мохачке битке, Турци су 1810. године спалили
село.
-Православна црква саграђена је 1757. а прва школа
отворена је 1786. године

20. Ловачка кућа
Језеро
Резерват
природе
Обровац

21.  Визић:
-Број становника: 270.
-Налази се у Срему.
-Између села Визић и Дивоша налази се манастир
Ђипша посвећен св. Николи.
Нештин:
-Број становника 794.
-Насељено је још од млађег каменог доба.
-У Нештину се налази чудотворна икона Пресвете
Богородице Нештинске.

22. Ђипша
Визић
Нештин