SlideShare a Scribd company logo
Кина нова економска
сила
 Кина обухвата највећи део централне и источне Азије и излази на
Тихи океан.
Природа Азијског континента је пустињама и високим планинама
изоловала Кину од њеног залеђа, па је њена веза са светом Пацифичка
обала. Одатле је и подела ове земље на Унутрашњу и Спољњу Кину.
 Унутрашња Кина се назива и Права Кина и заузима око 40%
територије, али у њој живи 90% становништва. Њу сачињавају 3
велика басена:
Хоанг Хоа (жута река), Јангцекјанга (дуга река) и Синкјанга
(бисерна река).
 Спољна Кина обухвата око 60% територије, али у њој живи
само 10% становништва. Овако слабу насељеност спољне Кине
условљавају пустиње (Гоби, Такла-Макан), голе
висоравни (Тибет, Сингкјанг) и високе планине.
Подела Кине
 Велика су минерална богатства којима располаже ова земља. Ради се о
залихама: каменог угља, нафте, антимона, молибдена, волфрама. Стара
грана кинеске индустрије је лака индустрија, у којој доминирају
прехрамбена и текстилна индустрија. Центар текстилне индустрије је град
Шангај.
Град Шангај
ПОЉОПРИВРЕДА
-Била је колективизована- 700 000 села обједињено у 50 000 комуна
- Након реформе земљиште се даје сељацима у закуп на 15 година
- Пољопривредна производња је значајно порасла
- Највише се гаје пиринач, дуван, арашид, батата, шећерна трска, чај
- Стчарство је веома развијено: највећи број свиња и живина
- Државна предузећа помажу изградњу канала за наводњавање и терасирање њива
- У тропском и суптропском делу се остварују две до четири жетве годишње
- најплодније земљиште је у котлини Сечуан (Црвена котлина)
 Индустријализација у Кини још није достигла потребан ниво. Најстарији
индустријски регион у земљи је Манџурија, која је била под јапанском
окупацијом (1931-1945).
 Јапанци су изградили за своје потребе јаку индустрију на бази локалних
ресурса. После проглашења независности (1949) Кина спроводи
социјалистички модел индустријализације , пре свега у северним и источним
деловима. Због тога улаже и изградњи јединствене саобраћајне мреже у земљи.
 Привреда Кине је друга највећа привреда на свету, иза САД, са производњом од 9,8
билиона $. Она је и најбрже растућа велика светска привреда, са просечним
годишњим растом од 10% у последњих 30 година.
 Просечан БДП по глави становника износи преко 8.000$ и даље је низак за светске
стандарде, али убрзано расте. Око 70% БДП Кине потиче од приватног сектора.
Мањи од великих државних предузећа која се углавном баве енергетиком, тешком
индустријом и комуналним питањима. БДП чине индустрија (48,6%), услуге
(40,5%), пољопривреда (10,9%).
 У кини постоји 812,7 милиона радно способних становника. У пољопривреди ради
39,5%, у индустрији 33,2% и сектору услуга 27,2% запослених. Стопа
незапослености износи 4,2% а стопа инфлације 3,3%.
ТУРИЗАМ
-Туризам је веома развијен
- Највише се посећују Пекинг, Шангај,Хонг Конг
- Свакако туристи обавезно посете и Велики кинески зид
МАКАО- Једна земља два система
Некада Португалска колонија до 1999. године
Једино је у овом граду дозвољено коцкање и игре на срећу
Привлачи бројне туристе, више од 8 милиона годишње
Због дозвољеног коцкања зову га “Монте Карло истока” или
“Кинески Лас Вегас”
САОБРАЋАЈ
-Развијени сви видови саобраћаја
- Главно превозно средство у градовима је бицикл
- Веома развијен железнички саобраћај
-Такође развијен поморски саобраћај
- Главна лука Шангај
 Становништво-Кинеска цивилизација је постојала пре него Грчка и Рим.Рано језгро
је формирано у доњем току реке Хоангхо (жута река). Током 4 хиљаде година Кинези
су формирали друштво са јаким традицијама, системом вредности и филозофијом.
 Кина се постепено ширила и укључила у свој састав многе суседне народе. Савремена
Кина је вишенационална држава, има укупно 58 националности.
 Око 92% су Кинези (националност Хан), а остало су народи турске и тајске групе,
Монголи, Тибетанци, Манџурци и други. На њу отпада око 40% територије и преко
90% становништва Кине.
 Демографски развој Кине је један од најдинамичнијих у свету. Због тога се примењују
мере демографске политике за смањење наталитета.
 Од 2018. године те мере су ублажене, сада породица може чувати два детета и добија
помоћ од државе. Разлог увођења: Кина је увидела да ће имати проблем са
недостатком радне снаге у будућности
Монголи Тибетанци
Манџури
Хвала на пажњи!
☺

More Related Content

What's hot

Hidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet AzijeHidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet Azije
radmila10
 
Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)
Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)
Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)
Dragan Antić
 
Jugozapadna Azija
Jugozapadna AzijaJugozapadna Azija
Jugozapadna Azija
VladanLukić
 
Миграције у Србији
Миграције у СрбијиМиграције у Србији
Миграције у Србији
prijicsolar
 
Jugoistocna Evropa
Jugoistocna EvropaJugoistocna Evropa
Jugoistocna Evropa
Dragan Antić
 
Насеља у Србији
Насеља у СрбијиНасеља у Србији
Насеља у Србији
prijicsolar
 
Становништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграцијеСтановништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграције
prijicsolar
 
Vojvodina
VojvodinaVojvodina
Vojvodina
Dragan Antić
 
Jugozapadna Azija Tanja Gagić
Jugozapadna Azija Tanja GagićJugozapadna Azija Tanja Gagić
Jugozapadna Azija Tanja Gagić
Edukacija Obrazovni portal
 
Juzna azija - Indija
Juzna azija - IndijaJuzna azija - Indija
Juzna azija - Indija
Dragan Antić
 
Јужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одликеЈужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одлике
prijicsolar
 
Savezna Republika Nemačka Tanja Notaroš Gagić
Savezna Republika Nemačka Tanja Notaroš GagićSavezna Republika Nemačka Tanja Notaroš Gagić
Savezna Republika Nemačka Tanja Notaroš Gagić
Edukacija Obrazovni portal
 
Реке Србије
Реке СрбијеРеке Србије
Реке Србијеtanjamz
 
4. Jugoistočna Azija
4. Jugoistočna Azija4. Jugoistočna Azija
Srednja Amerika - Saša Stojanović
Srednja Amerika - Saša StojanovićSrednja Amerika - Saša Stojanović
Srednja Amerika - Saša Stojanović
Edukacija Obrazovni portal
 
Регионалне економске групације и тржишта
Регионалне економске групације и тржиштаРегионалне економске групације и тржишта
Регионалне економске групације и тржишта
prijicsolar
 
Rusija
RusijaRusija
Мале државе Европе
Мале државе ЕвропеМале државе Европе
Мале државе Европе
Тихи Тихи
 
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељеностиСтановништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
prijicsolar
 
Struktura svetskog stanovnistva
Struktura svetskog stanovnistvaStruktura svetskog stanovnistva
Struktura svetskog stanovnistva
prijicsolar
 

What's hot (20)

Hidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet AzijeHidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet Azije
 
Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)
Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)
Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)
 
Jugozapadna Azija
Jugozapadna AzijaJugozapadna Azija
Jugozapadna Azija
 
Миграције у Србији
Миграције у СрбијиМиграције у Србији
Миграције у Србији
 
Jugoistocna Evropa
Jugoistocna EvropaJugoistocna Evropa
Jugoistocna Evropa
 
Насеља у Србији
Насеља у СрбијиНасеља у Србији
Насеља у Србији
 
Становништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграцијеСтановништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграције
 
Vojvodina
VojvodinaVojvodina
Vojvodina
 
Jugozapadna Azija Tanja Gagić
Jugozapadna Azija Tanja GagićJugozapadna Azija Tanja Gagić
Jugozapadna Azija Tanja Gagić
 
Juzna azija - Indija
Juzna azija - IndijaJuzna azija - Indija
Juzna azija - Indija
 
Јужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одликеЈужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одлике
 
Savezna Republika Nemačka Tanja Notaroš Gagić
Savezna Republika Nemačka Tanja Notaroš GagićSavezna Republika Nemačka Tanja Notaroš Gagić
Savezna Republika Nemačka Tanja Notaroš Gagić
 
Реке Србије
Реке СрбијеРеке Србије
Реке Србије
 
4. Jugoistočna Azija
4. Jugoistočna Azija4. Jugoistočna Azija
4. Jugoistočna Azija
 
Srednja Amerika - Saša Stojanović
Srednja Amerika - Saša StojanovićSrednja Amerika - Saša Stojanović
Srednja Amerika - Saša Stojanović
 
Регионалне економске групације и тржишта
Регионалне економске групације и тржиштаРегионалне економске групације и тржишта
Регионалне економске групације и тржишта
 
Rusija
RusijaRusija
Rusija
 
Мале државе Европе
Мале државе ЕвропеМале државе Европе
Мале државе Европе
 
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељеностиСтановништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
 
Struktura svetskog stanovnistva
Struktura svetskog stanovnistvaStruktura svetskog stanovnistva
Struktura svetskog stanovnistva
 

Similar to Kina

Kina nova ekonomska sila- Mateja Mladenovic I/4
Kina nova ekonomska sila-  Mateja Mladenovic I/4Kina nova ekonomska sila-  Mateja Mladenovic I/4
Kina nova ekonomska sila- Mateja Mladenovic I/4
Dragan Antić
 
Pacificki region region najdinamicnijeg razvoja
Pacificki region  region najdinamicnijeg razvojaPacificki region  region najdinamicnijeg razvoja
Pacificki region region najdinamicnijeg razvoja
Dragan Antić
 
Кина
КинаКина
Кина
prijicsolar
 
Kina
KinaKina
источна азија
источна азијаисточна азија
источна азија
Tatjana Cakic
 
Drustv.geogr.karakteristike Аzije
Drustv.geogr.karakteristike АzijeDrustv.geogr.karakteristike Аzije
Drustv.geogr.karakteristike Аzijedusanjerkovic
 
Latinska Amerika
Latinska AmerikaLatinska Amerika
Latinska Amerika
Dragan Antić
 
урбанизација
урбанизацијаурбанизација
урбанизација
Lara Popovic
 
Bangkok geografija
Bangkok   geografijaBangkok   geografija
Bangkok geografija
grujam
 

Similar to Kina (12)

Kina nova ekonomska sila- Mateja Mladenovic I/4
Kina nova ekonomska sila-  Mateja Mladenovic I/4Kina nova ekonomska sila-  Mateja Mladenovic I/4
Kina nova ekonomska sila- Mateja Mladenovic I/4
 
Kina
KinaKina
Kina
 
Kina
KinaKina
Kina
 
Pacificki region region najdinamicnijeg razvoja
Pacificki region  region najdinamicnijeg razvojaPacificki region  region najdinamicnijeg razvoja
Pacificki region region najdinamicnijeg razvoja
 
Кина
КинаКина
Кина
 
Kina
KinaKina
Kina
 
asdasdasd
asdasdasdasdasdasd
asdasdasd
 
источна азија
источна азијаисточна азија
источна азија
 
Drustv.geogr.karakteristike Аzije
Drustv.geogr.karakteristike АzijeDrustv.geogr.karakteristike Аzije
Drustv.geogr.karakteristike Аzije
 
Latinska Amerika
Latinska AmerikaLatinska Amerika
Latinska Amerika
 
урбанизација
урбанизацијаурбанизација
урбанизација
 
Bangkok geografija
Bangkok   geografijaBangkok   geografija
Bangkok geografija
 

More from Dragan Antić

Prirodne zone
Prirodne zonePrirodne zone
Prirodne zone
Dragan Antić
 
Razvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
Razvoj i znacaj poljoprivrede SrbijeRazvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
Razvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
Dragan Antić
 
Led na kopnu
Led na kopnuLed na kopnu
Led na kopnu
Dragan Antić
 
Saobracaj u Srbiji
Saobracaj u SrbijiSaobracaj u Srbiji
Saobracaj u Srbiji
Dragan Antić
 
Hemijska industrija u svetu i srbiji
Hemijska industrija u svetu i srbijiHemijska industrija u svetu i srbiji
Hemijska industrija u svetu i srbiji
Dragan Antić
 
Mašinska industrija u svetu i Srbiji
Mašinska industrija u svetu i SrbijiMašinska industrija u svetu i Srbiji
Mašinska industrija u svetu i Srbiji
Dragan Antić
 
Vode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vodeVode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vode
Dragan Antić
 
Jugoistocna Evropa
Jugoistocna EvropaJugoistocna Evropa
Jugoistocna Evropa
Dragan Antić
 
Znacaj i zastita mora - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora  - Јelena МiticZnacaj i zastita mora  - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora - Јelena Мitic
Dragan Antić
 
Rudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
Rudarstvo i energetika u svetu i SrbijiRudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
Rudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
Dragan Antić
 
Covek i klima
Covek i klimaCovek i klima
Covek i klima
Dragan Antić
 
Ujedinjene nacije
Ujedinjene nacijeUjedinjene nacije
Ujedinjene nacije
Dragan Antić
 
Ruska Federacija
Ruska FederacijaRuska Federacija
Ruska Federacija
Dragan Antić
 
Glacijalna erozija
Glacijalna erozijaGlacijalna erozija
Glacijalna erozija
Dragan Antić
 
Tourism potentials of Vranje
Tourism potentials of VranjeTourism potentials of Vranje
Tourism potentials of Vranje
Dragan Antić
 
Kraski svet u slikama
Kraski svet u slikamaKraski svet u slikama
Kraski svet u slikama
Dragan Antić
 
Naselja u Sjedinjenim Američkim Državama
Naselja u Sjedinjenim Američkim DržavamaNaselja u Sjedinjenim Američkim Državama
Naselja u Sjedinjenim Američkim Državama
Dragan Antić
 
Zemljotresi
Zemljotresi Zemljotresi
Zemljotresi
Dragan Antić
 
Primena ИКТ- a u nastavi
Primena ИКТ- a u nastaviPrimena ИКТ- a u nastavi
Primena ИКТ- a u nastavi
Dragan Antić
 
Vulkanizam
Vulkanizam Vulkanizam
Vulkanizam
Dragan Antić
 

More from Dragan Antić (20)

Prirodne zone
Prirodne zonePrirodne zone
Prirodne zone
 
Razvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
Razvoj i znacaj poljoprivrede SrbijeRazvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
Razvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
 
Led na kopnu
Led na kopnuLed na kopnu
Led na kopnu
 
Saobracaj u Srbiji
Saobracaj u SrbijiSaobracaj u Srbiji
Saobracaj u Srbiji
 
Hemijska industrija u svetu i srbiji
Hemijska industrija u svetu i srbijiHemijska industrija u svetu i srbiji
Hemijska industrija u svetu i srbiji
 
Mašinska industrija u svetu i Srbiji
Mašinska industrija u svetu i SrbijiMašinska industrija u svetu i Srbiji
Mašinska industrija u svetu i Srbiji
 
Vode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vodeVode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vode
 
Jugoistocna Evropa
Jugoistocna EvropaJugoistocna Evropa
Jugoistocna Evropa
 
Znacaj i zastita mora - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora  - Јelena МiticZnacaj i zastita mora  - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora - Јelena Мitic
 
Rudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
Rudarstvo i energetika u svetu i SrbijiRudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
Rudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
 
Covek i klima
Covek i klimaCovek i klima
Covek i klima
 
Ujedinjene nacije
Ujedinjene nacijeUjedinjene nacije
Ujedinjene nacije
 
Ruska Federacija
Ruska FederacijaRuska Federacija
Ruska Federacija
 
Glacijalna erozija
Glacijalna erozijaGlacijalna erozija
Glacijalna erozija
 
Tourism potentials of Vranje
Tourism potentials of VranjeTourism potentials of Vranje
Tourism potentials of Vranje
 
Kraski svet u slikama
Kraski svet u slikamaKraski svet u slikama
Kraski svet u slikama
 
Naselja u Sjedinjenim Američkim Državama
Naselja u Sjedinjenim Američkim DržavamaNaselja u Sjedinjenim Američkim Državama
Naselja u Sjedinjenim Američkim Državama
 
Zemljotresi
Zemljotresi Zemljotresi
Zemljotresi
 
Primena ИКТ- a u nastavi
Primena ИКТ- a u nastaviPrimena ИКТ- a u nastavi
Primena ИКТ- a u nastavi
 
Vulkanizam
Vulkanizam Vulkanizam
Vulkanizam
 

Kina

  • 2.  Кина обухвата највећи део централне и источне Азије и излази на Тихи океан. Природа Азијског континента је пустињама и високим планинама изоловала Кину од њеног залеђа, па је њена веза са светом Пацифичка обала. Одатле је и подела ове земље на Унутрашњу и Спољњу Кину.  Унутрашња Кина се назива и Права Кина и заузима око 40% територије, али у њој живи 90% становништва. Њу сачињавају 3 велика басена: Хоанг Хоа (жута река), Јангцекјанга (дуга река) и Синкјанга (бисерна река).  Спољна Кина обухвата око 60% територије, али у њој живи само 10% становништва. Овако слабу насељеност спољне Кине условљавају пустиње (Гоби, Такла-Макан), голе висоравни (Тибет, Сингкјанг) и високе планине.
  • 4.  Велика су минерална богатства којима располаже ова земља. Ради се о залихама: каменог угља, нафте, антимона, молибдена, волфрама. Стара грана кинеске индустрије је лака индустрија, у којој доминирају прехрамбена и текстилна индустрија. Центар текстилне индустрије је град Шангај. Град Шангај
  • 5. ПОЉОПРИВРЕДА -Била је колективизована- 700 000 села обједињено у 50 000 комуна - Након реформе земљиште се даје сељацима у закуп на 15 година - Пољопривредна производња је значајно порасла - Највише се гаје пиринач, дуван, арашид, батата, шећерна трска, чај - Стчарство је веома развијено: највећи број свиња и живина - Државна предузећа помажу изградњу канала за наводњавање и терасирање њива - У тропском и суптропском делу се остварују две до четири жетве годишње - најплодније земљиште је у котлини Сечуан (Црвена котлина)
  • 6.  Индустријализација у Кини још није достигла потребан ниво. Најстарији индустријски регион у земљи је Манџурија, која је била под јапанском окупацијом (1931-1945).  Јапанци су изградили за своје потребе јаку индустрију на бази локалних ресурса. После проглашења независности (1949) Кина спроводи социјалистички модел индустријализације , пре свега у северним и источним деловима. Због тога улаже и изградњи јединствене саобраћајне мреже у земљи.
  • 7.  Привреда Кине је друга највећа привреда на свету, иза САД, са производњом од 9,8 билиона $. Она је и најбрже растућа велика светска привреда, са просечним годишњим растом од 10% у последњих 30 година.  Просечан БДП по глави становника износи преко 8.000$ и даље је низак за светске стандарде, али убрзано расте. Око 70% БДП Кине потиче од приватног сектора. Мањи од великих државних предузећа која се углавном баве енергетиком, тешком индустријом и комуналним питањима. БДП чине индустрија (48,6%), услуге (40,5%), пољопривреда (10,9%).  У кини постоји 812,7 милиона радно способних становника. У пољопривреди ради 39,5%, у индустрији 33,2% и сектору услуга 27,2% запослених. Стопа незапослености износи 4,2% а стопа инфлације 3,3%.
  • 8. ТУРИЗАМ -Туризам је веома развијен - Највише се посећују Пекинг, Шангај,Хонг Конг - Свакако туристи обавезно посете и Велики кинески зид
  • 9. МАКАО- Једна земља два система Некада Португалска колонија до 1999. године Једино је у овом граду дозвољено коцкање и игре на срећу Привлачи бројне туристе, више од 8 милиона годишње Због дозвољеног коцкања зову га “Монте Карло истока” или “Кинески Лас Вегас”
  • 10. САОБРАЋАЈ -Развијени сви видови саобраћаја - Главно превозно средство у градовима је бицикл - Веома развијен железнички саобраћај -Такође развијен поморски саобраћај - Главна лука Шангај
  • 11.  Становништво-Кинеска цивилизација је постојала пре него Грчка и Рим.Рано језгро је формирано у доњем току реке Хоангхо (жута река). Током 4 хиљаде година Кинези су формирали друштво са јаким традицијама, системом вредности и филозофијом.  Кина се постепено ширила и укључила у свој састав многе суседне народе. Савремена Кина је вишенационална држава, има укупно 58 националности.  Око 92% су Кинези (националност Хан), а остало су народи турске и тајске групе, Монголи, Тибетанци, Манџурци и други. На њу отпада око 40% територије и преко 90% становништва Кине.  Демографски развој Кине је један од најдинамичнијих у свету. Због тога се примењују мере демографске политике за смањење наталитета.  Од 2018. године те мере су ублажене, сада породица може чувати два детета и добија помоћ од државе. Разлог увођења: Кина је увидела да ће имати проблем са недостатком радне снаге у будућности