Osnovne odlike Istocne Srbije. Prezentaciju pripremila Ivana Vuckovic ucenica III4 odeljenja, Gimnazije "Bora Stankovic" u Vranju

1. Источна Србија

2. Положај, величина, простиранје и
подела
• Источна Србија обухвата Карпатско-балканске планине и Кључ
и Неготинску Крајину
• Њена површина је 13.607 км2.
• Простире се од Реке Дунав на северу до Заплањско-лужничке
котлине и планине Руј на југу
• Већи део регије је Карпатска Србија, која се даље
дели на: Хомоље, Звижд, Пореч, Ђердап, Кључ,
Неготинску крајину и црноречки крај.
• Балканска Србија се од Карпатске дели Сокобањском
Моравицом
• Балканском делу припадају: сокобањски и сврљишки
крај, Понишавље, Заплање, Лужница и
старопланински крај

3. Природне одлике
• У геолошкој грађи преовлађују
шкриљци, пешчари, кречњаци и
магматске стене.

4. • Доминирају веће и средње
планине
• Познатије су: Миџор, Дели
Јован, Хомољске планине,
Бељаница, Кучај, Ртањ,
Тупижница, Девица,
Озрен,Тресибаба, Сврљишке
планине, Сува планина, Стара
планина.
Планина Ртањ и Стара Планина

5. • Најпознатије котлине су:
Звишка, Хомољска,
Црноречка, Зајечарска,
Књажевачка, Сокобањска,
Сврљишка, Белопаланачка,
Заплањска и Пиротска
Пиротска котлина

6. • Највећа клисура је Ђердапска
а изражене су и Сићевачка,
Горњачка, Каонска и клисура
Црног Тимока.
• Најпознатије су пећине:
Ресавска, Рајкова,
Церемошња, Боговинска,
Злотска, Раваничка.
Ђердапска клисура и Ресавска пећина

7. • Одоровско поље је највећи
површински облик крашког
рељефа.
• Карактеристичност Источне
Србије су и прерасти(рељеф
настао рушењем таваница
пећина). На реци Вратни постоје
3(Велика, Мала, Сува), код Брзе
Паланке је Велика прераст а код
Жагубице прераст Самар.
Одоровско поље и Мала Прераст

8. • Појава магматских стена
везује се за некадашњу
вулканску активност, који су
се дешавали од Мајданпека
до Тупижнице. У овим
стенама јављају се руде
обојених метала.

9. • Клима је углавном
умереноконтинентална, лета су
умерено топла а зиме хладне
док је јесен нешто топлија од
пролећа. Ово је после
Војводине област са најмањом
количином падавина а
карактерише је ветар Кошава.
Падавине су мање од 600 мм
док су на планинана до 1000
mm.

10. • Притоке Дунава су: Тимок,
Млава, Пек и Поречка река
а Јужне Мораве Нишава и
Моравица.
• Највеће врело је врело
Млаве, Црнице и
Моравице.
• Међу потајницама ту су
Звишка и Хомољска
Врело Млаве и Тимок

11. • Највеће језеро у Србији је
Ђердапско језеро а поред
њега имамо и Борско језеро и
Бованско језеро.
• Најзначајније бање су
Сокобања, Гамзиградска,
Нишка…
• На планинама има ранкера и
рендзина док се на
планинама налази смоница,
гајњаче и подзол.
Сокобања и Ђердапско језеро

12. Културно-историјске знаменитости
• Цртежи у пећини Грабовици и у
Злотској, Лазаревој и
Преконошкој пећини доказ су
раног живота
• Култура Лепенског вира стара је
6000-7000 г.
• Виминацијум, Феликс
Ромулијана су доказ да су на
простору источне Србије
живели и Римљани
Лепенски вир и Виминацијум

13. • У Ђердапској клисури су
остаци римског пута, моста и
Трајанове табле.
• На овом подручју налазе се
градови Рам, Голубац,
Фетислам и Сокоград који су
утврђени.
• Од манастира истичу се
Раваница и Манасија.
Тројанова табла и манастир Раваница

14. Становништво и насеља
• Густина насељености је 37
стан./км2
• Природни прираштај је
негативан свуда. На овом
делу Србије живи најстарије
становништво.
• Бугара највише има у
Димитровграду, Пироту и
Бабушници.
• Власи живе у Кучеву,
Жагубици, Неготину…

15. Привредне одлике
• У котлинама је заступљена
земљорадња, а на
планинама сточарство.
• Гаје се житарице,
индустријско биље, воће,
поврће и винова лоза. На
планинама се обавља
гајење оваца и коза.

16. • Бакар се добија у близини Бора, Мајданпека и Кривеља. У
Борском руднику сем бакра добија се још 17 врста метала.
• Руде молибдена добијају се у Мајданпеку а волфрама у
околини Кучева.
• Камени угаљ : Вршка чука, Ртањ, Подвис и Добра срећа.
• Мрки угаљ се вади у: Сењско-ресавском, Боговинском и
Јелашничком басену.

17. • Лигнита има у Костолачком басену где се налази и
термоелектрана.
• У близини Пожаревца је налазиште нафте.

18. • Пожаревац- је познат по
Пожаревачком миру који је
тамо потписан између
Аустрије и Турске. Средином
19. века био је други највећи
град. Има развијену
прехрамбену индустрију
(млинску, кондиторску),
текстрилну и грађевинску
индустрију

19. • Неготин- налази се на Тромеђи Србије, Румуније и Бугарске.
Центар је пољопривредног подручја и познат је по вину.

20. • Зајечар- налази се на месту
где се спајају Црни и Бели
Тимок. Највећи је град у
источној Србији. Има
развијену прехрамбену
индустрију, индустрију пива
као и производњу стакла и
кристала.

21. • Бор- рударски и индустријски град. У граду се налази
топионица где се врши електролиза бакра уз производњу
сумпорне киселине.

22. • Књажевац- развијена је металопрерађивачка индустрија,
машинска(производња мотокултиватора и прикључних
машина), текстилна, прехрамбена, индустрија обуће..

23. • Пирот- подигнут је на месту римског и византијског
утврђеног града. Има развијену индустрију гуме,
намештаја, текстилну индустрију…

24. Радила: Ивана Вучковић, 3/4