2. МИРА АЛЕЧКОВИЋ ВОЈВОДИНА
Куд погледаш, златножута
Расула се земљом боја
А дудови уздуж пута
Бели, црни и без броја.
По прашини плод се круни
А дудови деце пуни
О обале горе Фрушке
Дунав јутрос пену расу
Бела стада јагањаца
По зеленој трави пасу
Зелен ћилим, стада бела
Ја сам вас се пожелела.
Пођем житом, клас трепери
Милује ме златном косом
И зове ме булка, бери,
Закорачи ногом босом.
Као кад си била мала,
Па пупољке отварала.
Увек крај свој родни гледам
Ко ливаду једну равну
Као башту цвећа пуну
И постељу мекотравну.
Да сва деца буду сита
Војводина љуља жита
7. ПОЛОЖАЈ И ОБЛАСТИ ВОЈВОДИНЕ
Војводина се налази у северном делу Србије и
представља део Панонске низије на којој се
некада давно простирало Панонско море.
Име “Војводина” потиче из 19. века када је
овај простор био део Аустроугарске државе, која
је нашем народу дала одређену аутономију и
овај део, по титули “војвода”, назвала Српска
Војводина.
10. ТРИ ГЕОГРАФСКА РЕГИОНА У ВОЈВОДИНИ
Банат – простире се према румунској
граници; име је добио по титули “бан”.
Бачка – простире се према хрватској и
мађарској граници; назив је добила по
граду Бачу.
Срем – уз хрватску границу, омеђен
рекама Савом и Дунавом, добио је назив
по античком граду Сирмијуму – данашњој
Сремској Митровици.
11. КО ЈЕ СВЕ ЖИВЕО У ВОЈВОДИНИ?
Римљани су овладали Сремом у првом
веку нове ере, док су Банат заузели у
другом веку.
Сирмијум, данашња Сремска Митровица,
био је веома важан римски град – центар
римске провинције Панонија и један од
четири главна града Римског царства. У
Сирмијуму и његовој околини рођена су
шесторица римских царева: Трајан,
Аурелија, Проб, Максимилијан,
Констанције Други и Грацијан.
14. СЛОВЕНИ У ВОЈВОДИНИ
Словенска племена долазе на територију
данашње Војводине у 6. и 7. веку пре
преласка Саве и Дунава и преласка на
Балканско полуострво.
Мађари на територију данашње Војводине
долазе у 12. веку.
17. ФРУШКА ГОРА
Фрушка гора је
стара острвска
планина (што значи
да је била острво у
великом
Панонском мору).
Мали део планине
залази у Хрватску.
Највиши врх
Фрушке горе је
Црвени чот (539м).
Постоје и други
врхови, као што су
Стражилово и
Иришки венац.
18. Долине и падине Фрушке горе прекривене су
ливадама, пашњацима и житним пољима.
На Фрушкој гори је највише распрострањена
липова шума.
Фрушка гора је најпознатија по својим
виноградима и воћњацима.
19. На Фрушкој гори расте око 700 врста лековитог биља.
Животиње које живе на Фрушкој гори су муфлони,
јелени, ласице, рисови, дивље свиње, итд...
Фрушка гора је 1960. г. проглашена националним
парком.
20. ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ
Вршачке планине често се називају и
Вршачки брег. Налазе се на југозападном
делу Војводине, на самој граници са
Румунијом.
Током постојања Панонског мора,
Вршачки брег је, као и Фрушка гора, био
острво.
Највиша тачка овог брега је Гудурички врх
(641м), што је и највиша тачка у
Војводини.
25. Због јединственог положаја Вршачких планина у
Банату, разноврсности флоре и вегетације,
богатих шумских екосистема, лепих пејзажа и
видиковаца, већи део шумског подручја ове
планине у Србији, заштићен је 1982. године као
Парк природе.