Presentation of city Novi Sad,My birthplace

1. НОВИ САД
МОЈЕ МЕСТО СТАНОВАЊА

2. УВОД
ГЕОГРАФСКИ
ПОЛОЖАЈ
РЕЉЕФ
КЛИМА
ХИПЕРЛИНКОВИ
ВОДЕ ЗЕМЉИШТЕ
БИЉНИ И
ЖИВОТИЊСКИ
СВЕТ
ИСТОРИЈАТ
НАСЕЉА
БРОЈ
СТАНОВНИКА
ПРИРОДНО
КРЕТАЊЕ
СТАНОВНИШТВА
ПОЛНА СТРУКТУРА
СТАНОВНИШТВА
СТАРОСНА
СТРУКТУРА
СТАНОВНИШТВА
ВЕРСКА
СТРУКТУРА
СТАНОВНИШТВА
ЕТНИЧКА
СТРУКТУРА
СТАНОВНИШТВА
МИГРАЦИЈЕ МОРФОЛОГИЈА
НАСЕЉА
ПРИВРЕДА
ЗАНИМЉИВОСТИ ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА

3. УВОД
•Нови Сад је највећи град Војводине i седиште
покраинских органа власти i административни
центар Јужнобачког округа.
•Лежеран,окружен плодном равницом,Фрушком
гором и Дунавом,главни град Војводине је бисер
међу градовима Србије.
•Носи називе Српска Атина,Гибралтар на Дунаву и
светска престоница младих поклоника ЕХИТ
фестивала.

4. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
• Град Нови Сад је смештен у источном делу Европе, у Србији, између 19. и 20. степена
источне географске дужи- не и 45. и 46. степена северне географске ширине.
Простире се на подручју Панонске низије, већим делом у јужној Бачкој, на 72 до 80 м
надморске висине. Лежи на левој обали Дунава, на 1255. километру његовог тока и на
ушћу у Дунав једног од магистралних Канала Дунав - Тиса - Дунав.
• Нови Сад има изузетно повољан како природно-географски, тако и економско-
географски положај, ако се има у виду амбијент у коме је смештен и чињеница да се
налази на раскрсници копнених и водених путева. Налази се на источном туристичком
правцу који повезује Северну, Централну и Западну Европу са Јадранским, Егејским и
Црним морем. Значај овог правца, а тиме и Новог Сада, повећавају коридор VII (река
Дунав) и коридор X (Централна Европа - Црно и Егејско море) који непосредно
тангирају овај простор.
• Град лежи на европском магистралном правцу Е-75 који повезује простор Јужне,
Централне и Источне Европе. Сем тога, ова саобраћајна раскрсница се налази на
педесетак километара и од међународног пута Е-70, који повезује Западну са
Источном Европом. Неопходно је напоменути да је Нови Сад и велики железнички
чвор и лука речног и каналског саобраћаја, што даје комплетну слику о повољности
туристичко-географског положаја.

5. -ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ-
-Рељеф
• Нови Сад се налази на прелазу из Јужне Бачке у Северни Срем, што
битно утиче на рељеф. Треба рећи да
је прелаз из равничарског у брдско-планински рељеф, који
је додатно закомпликован флувијалним облицима које ствара Дунав
раздвајајући две наведене области.
Надморска висина са Бачке стране је
од 72 до 80 м, док са Сремске стране иде око 250-350 метара.
Овако добар природно-географски
положај, на прелазу из равничарског у брдско-планински део и уз
присуство велике реке каква је Дунав, има мало градова. У Новом
Саду даје значајне предности, у односу на друга насеља, а
остварује изузетан визуелни ефекат.

6. -Клима
Клима Новог Сада
Показатељ
Месец
Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.
Средњи м
аксимум,
°C
3 6 12 17 23 25 27 27 24 18 10 5 16
Средњи м
инимум,
°C
−4 −2 1 6 11 14 15 14 11 6 2 −2
6
Количина
падавина,
mm
38 35 41 47 57 82 61 55 36 35 46 44 577
Нови Сад има умерено континенталну климу, каква је
уосталом на простору целе Панонске низије. То подразу-
мева кишовита пролећа, топла и сува лета, сувље јесени
од пролећа и хладне зиме са мало снега. Основне ка-
рактеристике су велике температурне разлике током
године (хладне зиме и топла лета) и нагли прелази
између хладније и топлије половине године. Према
дугогодишњим мерењима у Метеоролошкој станици на
Римским шанчевима, средња годишња температура је
11°С. Најхладнији месец је јануар (просечна температура
је -1° C), а најтоплији јул (просечна температура је 21° C).
Ради се о веома сунчаном крају, где сунце ову пространу
равницу загрева у просеку око 2.040 сати годишње. Топла
и сува лета, са највећим бројем сунчаних сати у току
године, понекад се тешко подносе. Просечна годишња
количина падавина износи 576 мм , а честе су и суше. У
просеку, највише падавина има у јуну и децембру, а
најмање у октобру и марту.

7. -Воде
ДУНАВ
Кроз Нови Сад пролази једна од највећих
река у Европи,Дунав,између 1.252. и 1.262.
километра речног тока. На левој обали
Дунава се налази равничарски део града
(Бачка), док је на десној обали, на
обронцима Фрушке горе, смештен брдовити
део града (Срем).
КАНАЛ ДТД
Код Новог Сада се у Дунав (са леве
стране реке) улива Мали бачки
канал, који је део система канала
Дунав—Тиса—Дунав.Бачки део града
је смештен са обе стране овог канала.

8. -Земљиште
• Карактеристике терена, су један од највећих услова физичкиог развоја града.
• Земљишни покривач Новог Сада је разноврстан и сачињавају га земљишта из аутоморфног,
хидроморфног и субаквалног реда.
• Што се тиче типа земљишта, на подручју Новог Сада најзаступљенији је чернозем, односно
његови подтипови, варијетети и форме. На њима се углавном одвија интензивна ратарска
прозводња.
• На лесној тераси ниво подземних вода расте од октобра до априла. Аплитуда осциловања
креће се од 1 до 1,5 метара, али то се дешава углавном на дубинама већим од 4 метра.
• Просечна дубина подземних вода на алувијалној тераси око 310 центиметара.
• Подземне воде на простору града мере се у континуитету од 1953. године. Дунав и канал
утичу на ниво подземне воде у својој близини смањењем тј. повећањем нивоа подземне
воде у зависности од годишњег варирања водостаја, односно од укупних хидролошких
прилика.
• Уређењем земљишта, иградњом канализације и изворишта ниво подземне воде се
делимично смањио.

9. -Биљни и животињски свет
• Распрострањеност биљног и животињског света на новосадском подручју условљена је непосредним
утицајем низа еколошких фактора.
• Највећа геоморфолошка целина у ширем окружењу града Новог Сада јесте Фрушка Гора.Ту су
заступљене чисте и мешовите састојине букве, храста, јеле, бора, липе, бреста, граб, црног и бијелог
јасена. Такође, заступљене су и ливадске и пашњачке форме, са ендемским и реликтним врстама,
попут орхидеје.
• Биљни свијет Новог Сада представљен је самониклим и сађеним врстама биљака и парковским
зеленилом, дрворедима и цветним алејама. На подручју града има више паркова, који доприносе
лепоти пејзажа, здравијем животу и чине места одмора и рекреације. Дакле зелене површине веома
значајне, не само за локално становништво, него и за туристе који су у посети граду.Као значајние
градске паркове треба издвојити: Дунавски, Футошки, Железнички, Каменички, Лимански, парк на
Петроварадинској тврђави, зелене површине уз кеј.
• Разноврсност екосистема прати и разноврсност биљног и живо- тињског света, са значајним бројем
угрожених ретких, реликтних и ендемичних врста. Тако је у Дунаву и његовим плавним подручјима
забележено присуство 46 врста риба, од којих су 38 домаће. Ковиљско - петроварадински рит одликује
присуство 172 врсте птица, од којих је 118 врста гнездарица.

10. ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
-Историјат насеља
• Испод "петроварадинске стене", мале панонске
планине Фрушке горе, настао је град на Дунаву –
Нови Сад, који постоји тек нешто више од 300
година. Први пут је споменут 1694, две године
пошто је почела градња Петроварадинске тврђаве.
Ту, на "Дунавском Гибралтару," на 1255. километру
ове реке, средњоевропска Хабзбуршка монархија се
подизањем Тврђаве уздигла из пепела, после турске
опсаде Беча 1683. године. У троречју Дунава, Тисе и
Саве, где су се сусреле три цивилизације –
хришћанског Истока, хришћанског Запада и ислама
– нашле су уточиште бројне етничке и верске групе.
Срби је назваше Војводином,а други то прихватише.
Овај простор, и пре и после Римљана, има
занимљиву историју дугог трајања, бројних народа
и култура. Боравили су ту: Гепиди, Хуни, Аварима,
Словени, Германи, Мађари, Византинци и Турци. На
"петроварадинској стени" Римљани су подигли
утврђење, које су а касније Мађари обновили,а
Турци одржали. Наспрам тврђаве, на левој,
мочварној обали Дунава, после протеривања
Турака, крајем 17. века, Аустријанци су подигли
мостобран, око њега је никло насеље војника,
занатлија и трговаца. Испрва је насеље названо
Рацко (Српско) село, на а касније Петроварадински
шанац. Када се насеље увећало, после престанка
ратова почетком 18. века , грађани жељни слободе
успели су, уз финансијски откуп од 80.000 форинти,
да од царице Марије Терезије издејствују статус
СЛОБОДНОГ КРАЉЕВСКОГ ГРАДА, под именом
НОВИ САД. Било је то 1. фебруара 1748. године.

11. СТАНОВНИШТВО
-Број становника-
• Према попису становништва,
домаћинстава и станова у 2011.
години у Србији , који је одржан од
1. до 15. октобра 2011, у граду
Новом Саду живело је укупно
341.625 становника, што представља
4,75% од укупног становништва
Србије , или 55,52 % од укупног
броја становника Јужнобачког
округа.Од тог броја,у ужем градском
подручју живи 250.439 становника.
Становништвопопописима
Година Становника
1948. 69.431
1953. 76.752
1961. 102.469
1971. 141.375
1981. 170.020
1991. 179.626
2002. 195110
2011. 250.439

12. -Природно кретање становништва
• У природно кретање становништва
спада:природни прираштај,наталитет
и морталитет.
• Природни прираштај. Од почетка
двадесетог века природни прираштај у
Новом Саду кретао се од максималних
13,2 промила забележених 1920.
године, до минималних -18,1 промил у
1918. години. Природни прираштај био
је већи од десет промила још само у
седам година прве декаде овог века и
у шест година између 1949. и 1955.
(изузимајући 1951. годину.

13. -СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА-
-Полно-старосна структура становништва
• Полно-старосна структура становништва
подразумева удео становништва у
појединим старосним групама и
пропорцији мушког и женског
становништва изражене у процентима.
• Према попису становништва из 2011.
године, на општинском подручју Града
Новог Сада живело је 341.625 становника
(од тога 169.487 пунолетних лица), а
просечна старост становништва износила
је 39,8 година (38,3 код мушкараца и 41,2
код жена).

14. -Верска структура становништва
• У Новом Саду имамо око двадесетак верских
заједница. Верски објекти у Новом Саду укључују
углавном хришћанске (православне,
протестантске, католичке, гркокатоличке) верске
објекте, поред којих постоје и јеврејска синагога,
као и месџиди исламске верске заједнице. Током
18. и 19. века, у граду је преовлађивало
православно становништво, да би крајем 19. и
почетком 20. века однос верских група био
измењен у корист католичког становништва.
• У току 20. века, православно становништво поново
постаје доминантно, тако да је попис из 2011.
године забележио да на општинском подручју
Града Новог Сада живи 240.232 православних,
25.433 католика, 9.590 протестаната, 2.862
муслимана, 162 Јевреја и 37 припадника
прооријенталних култова.

15. -Етничка структура становништва
• Према попису из 2011. године, на
општинском подручју Града Новог
Сада,има највише Срба
(75,50%),па Мађара (5,25%),
Југословена (3,16%), Словака
(2,41%), Хрвата (2,09%),
Црногораца (1,68%).На ужем
подручју Новог Сада (без
Петроварадина и Сремске
Каменице) било је 2011. године
73,92% Срба, 6,02% Мађара,
3,69% Југословена, 2,23%
Црногораца, 1,84% Хрвата, итд.

16. -Миграције
• Миграција је кретање људи из
једног места у друго са циљем
привремене(дневне) или сталне
промене боравка.
• Промена окружења у којем људи
живе утиче на промене своје
навике. Људи који врше миграцију
називају се мигранти.
• Становништво које живи у Новом
Саду,највише врши дневне
миграције.

17. -Мофологија насеља
• Морфологија насеља је његова најупечатљивија одлика.
Често одражава и низ других карактеристика градова и
других јединица насеља. То су, пре свега локални положај,
услови изградње, геоморфолошких, хидролошких и
климатских услова.
• Физиономија насеља је најсложенији елемент њихове
морфологије и најочигледнијих особина. Стога можемо
разликовати спољну и унутрашњу физиономију села.
Спољне физиономске карактеристике су силуета, висина
објеката, уређење објеката и истакнутих зграда у селу.
Унутрашње физиономске карактеристике насеља су висина
зграда, њихов распоред, старост зграде,правци улица и
архитектонских конструкција.
• У Новом Саду су сада доминантне високе зграде, што
раније дефинитивно није био случај. Раније су биле
доминантне хоризонталне зграде , где су само високе
зграде куле цркава, иако их је у Новом Саду, за оно време
било доста. Садашња ситуација је формирана у прошлих
четрдесет година, паралелно са повећањем броја
становника и изградњом кућа за колективно становање. То
су вишеспратне куће и небодери.

18. -Привреда
• Развој индустрије у Новом Саду почиње средином 18. века. Први
индустријски објекти били мањи погони за производњу пива и свиле.
Свилара је отворен 1770. и ради до средине двадесетог века. 1842. почела је
да ради парна ткачница, затим парни млин и мањи објекти метала и
електро-индустрије. Тек почетком двадесетог века почиње значајан
индустријски развој. Треба напоменути да је ово период после ослобођења
од Аустро-Угарске и припајању Краљевини Србији,односно Југославији.Гради
се фабрика теста "Данубиус" 1919.,новосадска фабрика шрафова 1921.,
Фабрика каблова у 1922., ткачница памука и свиле 1925.
• После Другог светског рата,донети су закони о кофискацији и
национализацији, на основу којих су спроведене промене у облицима
својине. Тако је доминантну улогу у привреди добила држава. Развој
индустрије у овом периоду може се поделити у неколико фаза: послератни
застој 1945-1950, због стагнације резолуције Информ бироа (1950-1970),
бржи развој (1970-1980), и поново стагнацију и пад (1980-2000). Цео овај
период карактерише развој хемијске и електро-индустрије.

19. -ЗАНИМЉИВОСТИ
• Поред ЕХИТ-А,најзанимљивији
догађаји су:
• Новосадске музичке свечаности-
Номус,у априлу
• Стеријино позорје,мај-јун
• Cinema City-Међународни филмски
фестивал,август-септембар
• Интернационални фестивал
уличних свирача,септембар
• Футошка купусијада,новембар
• Нови Сад је проглашен европском
престоницом културе 2021. године
•-ЕХИТ ФЕСТИВАЛ
• Егзит је вишеструко награђивани музички фестивал
који се одржава једном годишње у јулу, на
Петроварадинској тврђави у Новом Саду, почевши од
2000. године.
• Готово три милиона људи из више од шездесет
земаља широм света посетило је фестивал, који је
током свог постојања угостио неке од највећих
музичких звезда данашњице као и многобројне
домаће и регионалне звезде.

20. ЗАКЉУЧАК
• Гледано по мери државе - Нови Сад је главни град Аутономне
покрајине Војводине, други по величини у Србији, у коме живи
између 300 и 400 хиљада људи. Језик економије додао би и да је то
најперспективнији град у данашњој Србији, са огромним
потенцијалом, не само зато што располаже најобимнијом буџетском
ставком по глави становника већ и због добро постављених развојних
пројеката.
• А из обичне грађанске перспективе, нипошто приземне већ пресудне,
ето заједнице која се може дичити својом тровековном прошлошћу
чији најбољи трагови још трају и зраче, а у којој се да живети и мирно
и динамично, уз све наступајуће и већ присутне слике и прилике
технолошки и другачије захукталог 21. века.
• Новосађани све то већ знају. Сви остали су добродошли…

21. ЛИТЕРАТУРА
• ..VideosPopis stanovništva u Srbiji 2011 (Grad Novi Sad) -
Wikiwand.html
• ..VideosPrirodno-geografske karakteristike Novog Sada.html
• ..Videosprofil_zajednice_novi_sad.pdf
• ..VideosДемографија Војводине - Wikiwand.html
• ..VideosНови Сад - Wikiwand.html
• ..VideosНОВИ САД.html