geografija Srbije,geografske regije,Vojvosina,centralna Srbija,Kosovo i MetohijaVIII razred

1. РЕГИЈЕ
СРБИЈЕ
1.ПАНОНСКА
2.ПЛАНИНСКО-КОТЛИНСКА

3. ЦЕНТРАЛНИ ДИО СРБИЈЕ
Облици рељефа планинске Србије настали су у
вријеме алпске орогенезе
Алпска орогенеза је процес набирања вјеначних
планина која и данас траје

5. Besna
kobila
РОДОПИ представњају
најстарије копно на
територији Србије
Простиру се уз Јужну Мораву
''Шаховска структура рељефа''
– смјењују се планине и
котлине
Планине: Руј, Бесна кобила,
Чемерник,Варденик,Кукавица,
Гољак,Радан,Јастребац…

6. Композитна долина Јужне
Мораве
КОТЛИНЕ Врањска котлина,
Лесковачка котлина, Нишко –
алексиначка котлина
КЛИСУРЕ Сталаћка
клисура,Грделичка клисура
Сталаћ

7. Родопски планински предио
Бесна Кобила Кукавица
Власинска
висораван
Јастребац
Ђавоља
варош
Руј

8. ВЕЋИ ЦЕНТРИ
Алексинац
Ниш
Лесковац
Врање

9. KAРПАТСКО-БАЛКАНСКА ОБЛАСТ
 Карпатско-балканске планине се
налазе у источном дијелу Србије
 простиру се између Дунавана
сјеверу до Руј планине и
Заплањско- лужичке котлине на
југу
 на истоку се пружају до бугарске
границе, а на западу до родопских
планина
 разноврсне су геолошке грађе
усљед чега се јављају рудна
богатства
 дијеле се на Карпате и Балканске
планине

10. КАРПАТСКЕ ПЛАНИНЕ
 Карпатске планине се
налазе између Дунава и
Црноречке котлине
 У њих спадају :Хомољске
планине,Бељаница,Кучај,
Мироч, Дели Јован..

11. БАЛКАНСКЕ ПЛАНИНЕ
 Балканске планине се
налазе јужно од
Црноречке котлине
 У њих спадају
Ртањ,Озрен,Сува планина
и Стара планина

12. КЉУЧ
 област у Источној Србији
 налази се између
планина Мироч и Дели Јован, и
ријека Дунав и Тимок
 ова област има раван рељеф,
са надморском висином око 30
метара
 ово је најзападнији дио Влашке
низије

13. НЕГОТИНСКА
КРАЈИНА
НЕГОТИН
 Неготинска Крајина : сјевероисточни дио
Србије између Дунава, српско-бугарске
границе
 дио је Влашко-понтијског басена са
најнижом надморском висином у Србији
на ушћу Тимока у Дунав (28 m)
 плодна равница поред Дунава и Тимока
 побрђа и брежуљкасто земљиште
 развијено ратарство, воћарство и
виноградарство
 околне планине погодују развоју
сточарства
 хемијска индустрија развијена је
у Прахову (производња вјештачких
ђубрива)
 ријечно пристаниште
 на Дунаву, заједно са Румунијом,
изграђена је хидроелектрана „Ђердап 2

14. ДИНАРСКИ
ПРЕДИО

15. ДИНАРСКЕ ПЛАНИНЕ
 Динарске планине
заузимају највећи
простор планинске регије
 планинске цјелине
1. Проклетијске
2. Шарске
3. Старовлашко-рашке
4. Копаоничке
5. Косово-Метохијске
1
5
2
4

16. ПРОКЛЕТИЈСКЕ ПЛАНИНЕ
 на граници Србије са Албанијом
 највиши врх је Ђеравица 2.656 м
 Проклетијске планине :Проклетије,Хајла,Комови,
Жљеб,Виситор,Мокра планина,Мокра гора
Проклетије
Хајла
Комови Жљеб

17. ШАРСКЕ ПЛАНИНЕ
 Јужно од Косова и Метохије
 Шар планина,Коритник и Паштрик
Paštrik
Koritnik

18. ШАР ПЛАНИНА
 сјеверним дијелом налази у Србији,
а јужним дијелом у Македонији
 највиши врх Шаре у Србији је
Пескови (2.651м) и Црни Врх(2585м)
 у формирању рељефа велику улогу су
имали флувијално-денудациони,леднички
и крашки облици

19. Шар планина Брезовица
Паштрик
Коритник

20. СТАРОВЛАШКО-РАШКА ВИСИЈА
 Старовлашко-рашка висија се простире између Метохијске
котлине, Црне Горе, БиХ-а, Бајине Баште ,Мораве и Ибра
 рељеф чине Динарске планине које се дижу са пространих
површи ( 800 – 1 200 м), рашчлањене долинама Лима, Увца,
Моравице, Рашке, Студенице...
 Веће планине су: Тара (1 544 м), Златибор, Чемерно, Златар,
Јавор, Голија ( 1 833 м), Рогозна, Јелица...
 на више мјеста постоје налазишта руда лигнита, олова и
цинка, антимона, мермера…

21. Пештерска висораван
 значајније котлине : Новопазарска, Тутинска,
Сјеничка, Пријепољска, Ивањичка, Драгачевска...
 између Новопазарске и Сјеничке котлине налази се
Пештерска висораван, висине 1 100 – 1 250 м;
 сњежна, вјетровита и травната равница
 Пашњацима и ливадама покривено је око 50%
површине, а четинарима и буковом шумом око 35%.

22. Тара
Златибор
Пештерска висораван
Овчар и Каблар

23. ВЕЋИ ЦЕНТРИ
Нови Пазар Прибој Тутин
Сјеница
Драгачево Пријепоље

24. ДОЛИНА ИБРА
 Ибар извире недалеко од
Рожаја ( Црна Гора)
 у горњем току долина Ибра
припада јужном дијелу
Сратовлашко-рашке висије и
сјеверном дијелу Косовске
котлине ( Косовска
Митровица)
 средишњи и горњи ток Ибра
чини границу између
Старовлашко-рашке висије и
Копаоничких планина
 истиче се Ибарска клисура,
између Краљева и Рашке, дуга
око 40 км, дубока око 550 м.

25. Студеница
Ђурђеви
ступови
Павлица
Љубостиња
Градац
Долина Ибра позната је по
великом броју манастира и
утврђења – ‘’Долина
историја’’ : Жича, Студеница,
Павлице, Градац,Ђурђеви
ступови,Љубостиња…
Жича
Ђурђеви
ступови

26. Врњачка
бања
Буковичка
бања
Матарушка
бања
 долина Ибра је позната и по
великом броју бања:Врњачка,
Буковичка,Матарушка,
Богутовачка, Јошаничка
‘’Долина јоргована“
 име је добила по томе што је
краљ Урош Први у част
љубави према француској
принцези Јелени Анжујској
засадио јорговане у долини
Ибра Јошаничка
бања

27. КОПАОНИЧКЕ ПЛАНИНЕ
 око Ибра и Западне Мораве
 планине : Копаоник, Жељин,Гоч и Столови
Жељин
Гоч Столови

29.  косовска котлина је тектонска потолина правца
северозапад-југоисток
 дугачка је 84 km између Звечана и Качаника
 ширина је 10-15 km
 дно потолине лежи просечној надморској висини од
550 метара
 после стварања котлине овде је
настала дуга језерска фаза
 о томе сведоче моћне наслаге језерских
седимената и распрострањена
налазишта угља
 хидрографски чвор на планини
Црнољева(Јадрански,Егејски и Црноморски)
 према истоку наставља се палеовулкански рељеф
обода
 палеовулкански рељеф се одликује разноврсним
рудама, оловом, цинком...

30.  дуга је 68 км, а широка
око 60км
 грчка ријечи "метох" што
значи црквено имање
 територија Метохије у
средњем вијеку била под
влашћу православне
цркве
 уравњенија је од Косовске котлине, и налази се на
просјечној надморској висини од 400 метара
 границе између косовске и метохијске котлине су:
Ситница, Дреница и Неродимка
 језеро је за собом оставило моћне наслаге лапора,
пешчара и велике наслаге угља.

31. Пећка
патријаршија
Високи Дечани
Грачаница

32. ВЕЋИ ЦЕНТРИ
Косовска
Митровица
Приштина Урошевац
Призрен Пећ
Ђаковица

33. ПАНОНСКА РЕГИЈА

34. ДНО ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ
ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ
БАЗЕНА

35. ДНО ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ
 Панонска низија је пространа равница, која се у нашој
земљи простире мањим делом
 захвата сjеверни дио од линије Сава – Дунав до
границе са Хрватском, Мађарском и Румунијом
 то је и најнижи део Панонске низије ( од 130 – 70 м)
 дио Панонске низије у нашој Земљи зове се Војводина
 покрива око 21% територије Србије
 Војводина се дијели на три природне цјелине: Срем
Банат и Бачка

36. СРЕМ
између Саве,Дунава и
Хрватске

37. ГРАДОВИ СРЕМА
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
ШИД
ИРИГ РУМА
ИНЂИЈА
СТАРА ПАЗОВА

38. БАНАТ
између Тисе,Дунава и
Румуније

39. ПАНЧЕВО
ГРАДОВИ БАНАТА
ВРШАЦ
БЕЛА ЦРКВА КОВИН АЛИБУНАР

40. БАЧКА
Између Дунава,Тисе и Мађарске

41. ГРАДОВИ БАЧКЕ
НОВИ САД СУБОТИЦА
СОМБОР БАЧКА ПАЛАНКА ВРБАС

42.  АЛУВИЈАЛНЕ РАВНИ– су широке наносне равнице
поред ријека,покривене ријечним наносима
(глине, муља, пијеска) и лесом
 плављене површине са пуне мочвара, мртваја,
ритова ( Обедска бара – 13 км дугачка, 750 м
широка и 12 м дубине, Илинџански рит...)

43.  ЛЕСНЕ ЗАРАВНИ – су благо заталасане површине
које се стрмо дижу изнад алувијалних равни (
одсјеци и до 30 м). На лесу су се формирале веће
наслаге хумуса ( црница – најплодније земљиште)
 Веће лесне заравни су: Сремска, Банатска или
Зрењанинска, Телечка, Тителска лесна зараван.
Тител Тителски брег

44. ПЈЕШЧАРЕ
Делиблатска ( Банатска) пјешчара

45. ПАЛИЋКО И ЛУДОШКО ЈЕЗЕРО
Палићко
Лудошко

46. ОСТРВСКЕ ПЛАНИНЕ
 престављају остатке несталог –
потонулог Панонског копна, које су у
Панонском мору, односно језеру биле
острва

47. ФРУШКА ГОРА – налази се у Срему, поред
Дунава, упоредничког правца
 дуга је 78 км, широка од 10 – 15 км, са врхом
СРПСКИ ХИЛЕНДАР
Црвени чот – 539 м
 највећим дијелом покривена је шумом а
подножје је обрађено (виногради, воћњаци)

48. ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ
 највиши дио Војводине
 масив дуг 18 км, правца запад – исток,
са Гудуричким врхом од 639 м
 виши дијелови су под шумом, а нижи
обрађени гјде се налазе познати вршачки
виногради

49. ЈУЖНИ ОБОД
ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ

50. РУДНЕ И ФЛИШНЕ ПЛАНИНЕ
 јужно од Саве до Ђетиње и од
Дрине до Колубаре
 рудне: Гучево,Јагодња,Соколске
пл.,Медведник,Повлен,Маљен,Суво-
бор и др.
 Флишне : Цер,Завојске и Влашић

51. МАЧВА
Подручје између Дрине и Саве
ШАБАЦ
ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕ
НИЗИЈЕ

52. ЦЕР ПОВЛЕН МАЉЕН
СУВОБОР
МЕДВЕДНИК ЈАБЛАНИК
ДИВЧИБАРЕ
БАЊА КОВИЉАЧА
ВРУЈЦИ
ПОДРИЊЕ

53. НАЈВЕЋИ ЦЕНТРИ ПОДРИЊА
ВАЉЕВО
ЛОЗНИЦА
КРУПАЊ

54. ШУМАДИЈА
 између Саве и Дунава на сјеверу, Западне
Мораве на југу, Колубаре на западу и Велике
Мораве на истоку
Рудник
Цвијићев врх
1.132м
Венчац
Космај
Авала

55. ШУМАДИЈСКЕ ПЛАНИНЕ
 Шумадијске планине
заузимају средишњи дио
Србије
 највиши врх Шумадије је
Цвијићев врх 1.132 м н.
в. на планини Рудник

56. Највећи центри
Крагујевац
Смедерево
БЕОГРАД
Горњи
Милановац

57. ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ
 обухвата широку долину Велике Мораве
која је била залив Панонског мора
ЈАГОДИНА ПОЖАРЕВАЦ

58. ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ
 уз ријеку Западну Мораву
 обухвата Пожешку, Чачанско-Краљевачку, Врњачку
и Крушевачку котлину
 Овчарско-кабларску клисуру
Краљево
Пожега Крушевац

59. СТИГ И БРАНИЧЕВО
 око тока ријеке Млаве и Пека
Костолац
Велико Градиште