регије србије

регије србије

• 1.
  РЕГИЈЕ СРБИЈЕ 1.ПАНОНСКА 2.ПЛАНИНСКО-КОТЛИНСКА
• 3.
  ЦЕНТРАЛНИ ДИО СРБИЈЕ Облици рељефа планинске Србије настали су у вријеме алпске орогенезе Алпска орогенеза је процес набирања вјеначних планина која и данас траје
• 5.
  Besna kobila РОДОПИпредставњају најстарије копно на територији Србије Простиру се уз Јужну Мораву ''Шаховска структура рељефа'' – смјењују се планине и котлине Планине: Руј, Бесна кобила, Чемерник,Варденик,Кукавица, Гољак,Радан,Јастребац…
• 6.
  Композитна долина Јужне Мораве КОТЛИНЕ Врањска котлина, Лесковачка котлина, Нишко – алексиначка котлина КЛИСУРЕ Сталаћка клисура,Грделичка клисура Сталаћ
• 7.
  Родопски планински предио Бесна Кобила Кукавица Власинска висораван Јастребац Ђавоља варош Руј
• 8.
  ВЕЋИ ЦЕНТРИ Алексинац Ниш Лесковац Врање
• 9.
  KAРПАТСКО-БАЛКАНСКА ОБЛАСТ Карпатско-балканске планине се налазе у источном дијелу Србије  простиру се између Дунавана сјеверу до Руј планине и Заплањско- лужичке котлине на југу  на истоку се пружају до бугарске границе, а на западу до родопских планина  разноврсне су геолошке грађе усљед чега се јављају рудна богатства  дијеле се на Карпате и Балканске планине
• 10.
  КАРПАТСКЕ ПЛАНИНЕ Карпатске планине се налазе између Дунава и Црноречке котлине  У њих спадају :Хомољске планине,Бељаница,Кучај, Мироч, Дели Јован..
• 11.
  БАЛКАНСКЕ ПЛАНИНЕ Балканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине  У њих спадају Ртањ,Озрен,Сува планина и Стара планина
• 12.
  КЉУЧ  областу Источној Србији  налази се између планина Мироч и Дели Јован, и ријека Дунав и Тимок  ова област има раван рељеф, са надморском висином око 30 метара  ово је најзападнији дио Влашке низије
• 13.
  НЕГОТИНСКА КРАЈИНА НЕГОТИН  Неготинска Крајина : сјевероисточни дио Србије између Дунава, српско-бугарске границе  дио је Влашко-понтијског басена са најнижом надморском висином у Србији на ушћу Тимока у Дунав (28 m)  плодна равница поред Дунава и Тимока  побрђа и брежуљкасто земљиште  развијено ратарство, воћарство и виноградарство  околне планине погодују развоју сточарства  хемијска индустрија развијена је у Прахову (производња вјештачких ђубрива)  ријечно пристаниште  на Дунаву, заједно са Румунијом, изграђена је хидроелектрана „Ђердап 2
• 14.
  ДИНАРСКИ ПРЕДИО
• 15.
  ДИНАРСКЕ ПЛАНИНЕ Динарске планине заузимају највећи простор планинске регије  планинске цјелине 1. Проклетијске 2. Шарске 3. Старовлашко-рашке 4. Копаоничке 5. Косово-Метохијске 1 5 2 4
• 16.
  ПРОКЛЕТИЈСКЕ ПЛАНИНЕ на граници Србије са Албанијом  највиши врх је Ђеравица 2.656 м  Проклетијске планине :Проклетије,Хајла,Комови, Жљеб,Виситор,Мокра планина,Мокра гора Проклетије Хајла Комови Жљеб
• 17.
  ШАРСКЕ ПЛАНИНЕ Јужно од Косова и Метохије  Шар планина,Коритник и Паштрик Paštrik Koritnik
• 18.
  ШАР ПЛАНИНА сјеверним дијелом налази у Србији, а јужним дијелом у Македонији  највиши врх Шаре у Србији је Пескови (2.651м) и Црни Врх(2585м)  у формирању рељефа велику улогу су имали флувијално-денудациони,леднички и крашки облици
• 19.
  Шар планина Брезовица Паштрик Коритник
• 20.
  СТАРОВЛАШКО-РАШКА ВИСИЈА Старовлашко-рашка висија се простире између Метохијске котлине, Црне Горе, БиХ-а, Бајине Баште ,Мораве и Ибра  рељеф чине Динарске планине које се дижу са пространих површи ( 800 – 1 200 м), рашчлањене долинама Лима, Увца, Моравице, Рашке, Студенице...  Веће планине су: Тара (1 544 м), Златибор, Чемерно, Златар, Јавор, Голија ( 1 833 м), Рогозна, Јелица...  на више мјеста постоје налазишта руда лигнита, олова и цинка, антимона, мермера…
• 21.
  Пештерска висораван значајније котлине : Новопазарска, Тутинска, Сјеничка, Пријепољска, Ивањичка, Драгачевска...  између Новопазарске и Сјеничке котлине налази се Пештерска висораван, висине 1 100 – 1 250 м;  сњежна, вјетровита и травната равница  Пашњацима и ливадама покривено је око 50% површине, а четинарима и буковом шумом око 35%.
• 22.
  Тара Златибор Пештерскависораван Овчар и Каблар
• 23.
  ВЕЋИ ЦЕНТРИ НовиПазар Прибој Тутин Сјеница Драгачево Пријепоље
• 24.
  ДОЛИНА ИБРА Ибар извире недалеко од Рожаја ( Црна Гора)  у горњем току долина Ибра припада јужном дијелу Сратовлашко-рашке висије и сјеверном дијелу Косовске котлине ( Косовска Митровица)  средишњи и горњи ток Ибра чини границу између Старовлашко-рашке висије и Копаоничких планина  истиче се Ибарска клисура, између Краљева и Рашке, дуга око 40 км, дубока око 550 м.
• 25.
  Студеница Ђурђеви ступови Павлица Љубостиња Градац Долина Ибра позната је по великом броју манастира и утврђења – ‘’Долина историја’’ : Жича, Студеница, Павлице, Градац,Ђурђеви ступови,Љубостиња… Жича Ђурђеви ступови
• 26.
  Врњачка бања Буковичка бања Матарушка бања  долина Ибра је позната и по великом броју бања:Врњачка, Буковичка,Матарушка, Богутовачка, Јошаничка ‘’Долина јоргована“  име је добила по томе што је краљ Урош Први у част љубави према француској принцези Јелени Анжујској засадио јорговане у долини Ибра Јошаничка бања
• 27.
  КОПАОНИЧКЕ ПЛАНИНЕ око Ибра и Западне Мораве  планине : Копаоник, Жељин,Гоч и Столови Жељин Гоч Столови
• 29.
   косовска котлинаје тектонска потолина правца северозапад-југоисток  дугачка је 84 km између Звечана и Качаника  ширина је 10-15 km  дно потолине лежи просечној надморској висини од 550 метара  после стварања котлине овде је настала дуга језерска фаза  о томе сведоче моћне наслаге језерских седимената и распрострањена налазишта угља  хидрографски чвор на планини Црнољева(Јадрански,Егејски и Црноморски)  према истоку наставља се палеовулкански рељеф обода  палеовулкански рељеф се одликује разноврсним рудама, оловом, цинком...
• 30.
   дуга је68 км, а широка око 60км  грчка ријечи "метох" што значи црквено имање  територија Метохије у средњем вијеку била под влашћу православне цркве  уравњенија је од Косовске котлине, и налази се на просјечној надморској висини од 400 метара  границе између косовске и метохијске котлине су: Ситница, Дреница и Неродимка  језеро је за собом оставило моћне наслаге лапора, пешчара и велике наслаге угља.
• 31.
  Пећка патријаршија ВисокиДечани Грачаница
• 32.
  ВЕЋИ ЦЕНТРИ Косовска Митровица Приштина Урошевац Призрен Пећ Ђаковица
• 33.
  ПАНОНСКА РЕГИЈА
• 34.
  ДНО ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАЗЕНА
• 35.
  ДНО ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ  Панонска низија је пространа равница, која се у нашој земљи простире мањим делом  захвата сjеверни дио од линије Сава – Дунав до границе са Хрватском, Мађарском и Румунијом  то је и најнижи део Панонске низије ( од 130 – 70 м)  дио Панонске низије у нашој Земљи зове се Војводина  покрива око 21% територије Србије  Војводина се дијели на три природне цјелине: Срем Банат и Бачка
• 36.
  СРЕМ између Саве,Дунаваи Хрватске
• 37.
  ГРАДОВИ СРЕМА СРЕМСКАМИТРОВИЦА ШИД ИРИГ РУМА ИНЂИЈА СТАРА ПАЗОВА
• 38.
  БАНАТ између Тисе,Дунаваи Румуније
• 39.
  ПАНЧЕВО ГРАДОВИ БАНАТА ВРШАЦ БЕЛА ЦРКВА КОВИН АЛИБУНАР
• 40.
  БАЧКА Између Дунава,Тисеи Мађарске
• 41.
  ГРАДОВИ БАЧКЕ НОВИСАД СУБОТИЦА СОМБОР БАЧКА ПАЛАНКА ВРБАС
• 42.
   АЛУВИЈАЛНЕ РАВНИ–су широке наносне равнице поред ријека,покривене ријечним наносима (глине, муља, пијеска) и лесом  плављене површине са пуне мочвара, мртваја, ритова ( Обедска бара – 13 км дугачка, 750 м широка и 12 м дубине, Илинџански рит...)
• 43.
   ЛЕСНЕ ЗАРАВНИ– су благо заталасане површине које се стрмо дижу изнад алувијалних равни ( одсјеци и до 30 м). На лесу су се формирале веће наслаге хумуса ( црница – најплодније земљиште)  Веће лесне заравни су: Сремска, Банатска или Зрењанинска, Телечка, Тителска лесна зараван. Тител Тителски брег
• 44.
  ПЈЕШЧАРЕ Делиблатска (Банатска) пјешчара
• 45.
  ПАЛИЋКО И ЛУДОШКОЈЕЗЕРО Палићко Лудошко
• 46.
  ОСТРВСКЕ ПЛАНИНЕ престављају остатке несталог – потонулог Панонског копна, које су у Панонском мору, односно језеру биле острва
• 47.
  ФРУШКА ГОРА –налази се у Срему, поред Дунава, упоредничког правца  дуга је 78 км, широка од 10 – 15 км, са врхом СРПСКИ ХИЛЕНДАР Црвени чот – 539 м  највећим дијелом покривена је шумом а подножје је обрађено (виногради, воћњаци)
• 48.
  ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ највиши дио Војводине  масив дуг 18 км, правца запад – исток, са Гудуричким врхом од 639 м  виши дијелови су под шумом, а нижи обрађени гјде се налазе познати вршачки виногради
• 49.
  ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕНИЗИЈЕ
• 50.
  РУДНЕ И ФЛИШНЕПЛАНИНЕ  јужно од Саве до Ђетиње и од Дрине до Колубаре  рудне: Гучево,Јагодња,Соколске пл.,Медведник,Повлен,Маљен,Суво- бор и др.  Флишне : Цер,Завојске и Влашић
• 51.
  МАЧВА Подручје измеђуДрине и Саве ШАБАЦ ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ
• 52.
  ЦЕР ПОВЛЕН МАЉЕН СУВОБОР МЕДВЕДНИК ЈАБЛАНИК ДИВЧИБАРЕ БАЊА КОВИЉАЧА ВРУЈЦИ ПОДРИЊЕ
• 53.
  НАЈВЕЋИ ЦЕНТРИ ПОДРИЊА ВАЉЕВО ЛОЗНИЦА КРУПАЊ
• 54.
  ШУМАДИЈА  измеђуСаве и Дунава на сјеверу, Западне Мораве на југу, Колубаре на западу и Велике Мораве на истоку Рудник Цвијићев врх 1.132м Венчац Космај Авала
• 55.
  ШУМАДИЈСКЕ ПЛАНИНЕ Шумадијске планине заузимају средишњи дио Србије  највиши врх Шумадије је Цвијићев врх 1.132 м н. в. на планини Рудник
• 56.
  Највећи центри Крагујевац Смедерево БЕОГРАД Горњи Милановац
• 57.
  ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ обухвата широку долину Велике Мораве која је била залив Панонског мора ЈАГОДИНА ПОЖАРЕВАЦ
• 58.
  ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ уз ријеку Западну Мораву  обухвата Пожешку, Чачанско-Краљевачку, Врњачку и Крушевачку котлину  Овчарско-кабларску клисуру Краљево Пожега Крушевац
• 59.
  СТИГ И БРАНИЧЕВО  око тока ријеке Млаве и Пека Костолац Велико Градиште