Саобраћај Србије

2. Шта је саобраћај?

5. EВРОПСКИ КОРИДОРИ

6.  Кроз Србију пролазе два
коридора.
 Друмско-железнички
Коридор 10
 Коридор 7 речног
саобраћаја
 Главни саобраћајни чвор
у нашој земљи је
Београд

7.  То је један од најважнијих европских водених
путева.Налази се на реци Дунав на дужини од
2300км.

9. То је паневропски саобраћајни коридор, иде
од Аустрије до Грчке а већином пролази
кроз државе бивље Југославије (Словенију,
Хрватску, Србију иМакедонију).
Обухвата железнички (2528км и друмски
2300 км).

12. Савремени друмски саобраћај почиње да се
развија у Србији почетком 20. века.
Први ,,фића” у Србији је произведен 1953.
године.
Основна правила друмског саобраћаја су
усвојена 1968.године на Бечкој
конференцији о друмском саобраћају.
Саобраћајнице су различитог значаја-
аутопутеви, магистрални, регионални и
локални путеви.

13.  Битнији путни правци суБитнији путни правци су::
--Аутопут Београд- Нови СадАутопут Београд- Нови Сад
и Суботица у правцуи Суботица у правцу
Будимпеште и БечаБудимпеште и Беча..
--Аутопут Београд-Ниш,Аутопут Београд-Ниш, гдегде
се пут код Ниша рачва у двасе пут код Ниша рачва у два
правца.Један води каправца.Један води ка
Димитровграду и повезујеДимитровграду и повезује
Србију са БугарскомСрбију са Бугарском,, а другиа други
ка Прешеву и границом сака Прешеву и границом са
Македонијом.Македонијом.
- Аутопут Београд-Шид који- Аутопут Београд-Шид који
нас повезује са Хрватскомнас повезује са Хрватском..
 Ова три путна правца су деоОва три путна правца су део
коридоракоридора 10.10.

15. У Србији се развија од 1857. године када је
изграђена прва пруга на територији Србије- од
државне границе са Мађарском, преко Банатског
Аранђелова и Кикинде до државне границе са
Румунијом.
Због брзог развоја железничког саобраћаја време од
50-их година 19. века до 1918. назива се
железничко раздобље.
Највећи железнички чворови су Београд, Ниш,
Лапово, Сталаћ, Рума...

16. Градња пруге код Вршца 1856. године.
Локомотива из 1889. године
Станица у Лапову 1909. Изглед парне машине из 1873. године

17. Најважнији железнички правциНајважнији железнички правци
Суботица-Нови Сад- Београд-
Ниш- Врање- Скопље
Београд-Бар
Лапово- Крагујевац-Краљево-
Косовска Митровица- Приштина-
Скопље
Сталаћ-Ужице
Ниш-Пирот- бугарска граница
Београд- Вршац- румунска
граница
Београд-Сремска Митровица-
Шид- граница са Хрватском

18. Просечна брзина возова на
пругама у Србији je 42
километра на сат.

21. Мокра Гора је била место спајања Аустроугарске и Српске пруге
али су пројектанти погрешили за 300 м. Једини начин да се
висинска разлика савлада била је изградња петље – осмице дуге
15 км. Шарганска осмица је назив за музејско-туристичку
железницу уског колосека од Мокре Горе до станице Шарган и
Витаси којом саобраћа музејски воз „Носталгија” и за време
вожње пролази кроз 22 тунела и преко пет мостова.

23. Део је Коридора7.
Речни саобраћај је
развијен и има
међународни значај.
Све пловне реке и
канали налазе се у
северном делу наше
земље и припадају
дунавској мрежи
пловних путева.

24.  Дунав је најважнија река уДунав је најважнија река у
СрбијиСрбији,, плован је целомплован је целом
дужиномдужином(588(588 кмкм).).
 Значајни делови пловнеЗначајни делови пловне
мреже Дунава сумреже Дунава су::
СаваСава((207км207км),), ТисаТиса((164 км164 км),),
БегејБегеј(77(77 кмкм),), ТамишТамиш((41км41км))
и Велика Морава при ушћуи Велика Морава при ушћу
у Дунав 3км.у Дунав 3км.
 .. Канал Дунав-Тиса-ДунавКанал Дунав-Тиса-Дунав
са Великим и Малимса Великим и Малим
каналом, Бегејским иканалом, Бегејским и
другим каналима 664км.другим каналима 664км.

25.  У нашој земљи почео је да се
развија између два светска
рата.Прва редовна ваздушна
линија успостављена је
1928.године између Београда
и Загреба.Највећи аеродром у
Србији је,,Никола Тесла’’ у
Београду.Велики значај у
нашем унутрашњем
авионском саобраћају имају и
аеродроми у Приштини и
Нишу.