Број и порастстановништва
Пораст или смањење броја становника зависи од
4.
Промена броја становништваРепублике
Србије од 1948 до 2011.
Година 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Број
станов
ника
6.527.966 6.979.154 7.642.227 8.446.591 9.313.676 9.533.033 9.483.001 8.926.687
Пораст броја становника
забележенје у 25 општина.
Од тога 11 општина је
београдских.
У општинама Тутин и Нови
Пазар број становника се
повећава захваљујући
природном прираштају а у
другим општинама разлог су
имиграције.
143 општине имају
изражену депопулацију
(смањивање укупног броја
становника).
143 општине имају
изражену депопулацију
(смањивање укупног броја
становника).
Сваке године Србија има
мање 30.000 становника.
Сваке године Србија има
мање 30.000 становника.
7.
Природни прираштај
Природни прираштајпредставља разлику између
наталитета и морталитета
Стопа наталитета је број рођених на хиљаду
становника а стопа мораталитета је прој умрлих на
хиљаду становника. Изражавају се у промилима.
8.
Природно кретање становништва
ГодинаН М Природни
прираштај
1948. 26,83 13,25 13,58
1953. 26,69 12,16 14,53
1961. 20,38 9,13 11,26
1971. 17,89 9,02 8,87
1981. 16,27 9,42 6,85
1991. 14,96 10,24 4,72
2002. 12,05 11,44 0,61
2012. 10,34 12,20 - 1,86
Централна Србија и Војводина имају негативан природни прираштај
(-5,2промила) а Косово и Метохија позитиван (процена је око 15 промила).
Централна Србија и Војводина имају негативан природни прираштај
(-5,2промила) а Косово и Метохија позитиван (процена је око 15 промила).
10.
Највеће опадање броја
становниказабележено
је у региону источне и
јужне Србије.
Највеће опадање броја
становника забележено
је у региону источне и
јужне Србије.
11.
Популациона политика
Популациона политикаје систем мера и
активности које спроводи држава да би утицала
на демографске процесе и регулисала број
становника.
У зависности од циљева популациона политика
може бити експанзивна и рестриктивна.
Рестриктивна популациона политика има намеру
да спречи или успори даљи раст становништва.
Густина насељености
Представља односизмеђу броја становника и
величине територије на којој то становништво
живи. Изражава се бројем становника по
километру квадратном.
Пресечна густина насељености у Србији без КиМ
је 93 ст/км2.
Најгушће је насељен београдски регион са 513
ст/км2.
Најређе насељени региони наше земље су
јужна и источна Србија са 60 ст/км2.