xxl

2.  Rad treba da posluži nakon diplomiranja
 Tema koja se obrađuje može poslužiti kao početak šireg
istraživanja.
 Savladavanje sistematike pisanja diplomskog odnosno
master rada znači savladavanje sistematike pisanja
budućih radova, bilo da je reč o stručnim bilo da je reč o
naučnim radovima.

3. 1. Precizno formulisati temu;
2. Prikupiti građu za obradu teme;
3. Organizovati građu po nekom redosledu;
4. Proučiti temu iz primarnih izvora u svetlu prikupljene
građe;
5. Dati formu i organski povezati sva izneta gledišta;
6. Izložiti građu tako da čitalac razume šta ste hteli da
kažete; da može da se posluži istom građom ako želi da
se pozabavi istom temom.

4.  Napisati master rad znači naučiti kako uneti red u
sopstvene ideje i kako srediti podatke.
 Nije važna tema rada koliko je važno iskustvo koje se
pisanjem o temi stiče.
 Pisanje master rada je i vežba i postupak sticanja veštine
pisanja!

5. 1. Tema mora odgovarati interesima kandidata.
2. Izvori na koje se kandidat upućuje moraju kandidatu
biti dostupni.
3. Izvori na koje se kandidat upućuje moraju biti
upotrebljivi, odnosno primereni kulturnom profilu
kandidata.
4. Metodološki okvir mora biti usklađen sa iskustvom
kandidata.
Zaključak je: “Svako treba da napiše rad za koji je sposoban”.

6.  Mongorafski, panoramski ili kompilativan rad?
Pravilo: Što se više sužava polje, radi se bolje i sigurnije je.
Bolje je da rad više liči na esej nego na enciklopediju.
 Istorijski ili teorijski rad?
-Pojam slobode
-Pojam slobode kod Kanta
Pravilo: “Ako ste inteligentni patuljak, skočite na rame nekog
džina, čak i skromne visine; ili na rame nekog drugog
patuljka. Uvek ima vremena da put nastavite sami”.

7.  Teme iz prošlosti ili savremene teme?
Pravilo: Pisati o temama iz prošlosti iz savremene
perspektive.
Pisati o savremenim temama osvrćući se na
njihovu istorijsku bazu.
 Koliko vremena odvojiti za pisanje master rada?
Pravilo: Ne više od tri godine niti manje od šest meseci.

8. Da li je potrebno poznavati strane jezike?
Benefiti:
• Ova okolnost je dobra za početak učenja nekog jezika.
• Možda dotični jezik nećete progovoriti ali čitati sigurno hoćete.
Pravilo:
• Ne može se pisati rad o stranom autoru ako se njegova dela ne
čitaju u originalu.
• Ne može se pisati rad o temi ako je najveći deo građe pisan na
jeziku koji ne poznajemo.

9.  Svaka tema može biti naučna. U kontekstu toga
kriterijumi naučnosti su:
1. Istražuje se jedan prepoznatljiv predmet definisan tako da ga i
drugi mogu prepoznati.
2. Istraživanje o određenom predmetu treba da saopšti ono što
još niko nije rekao ili da kroz drugačiju optiku sagleda ono što
je već rečeno.
3. Istraživanje mora da koristi drugima
4. Istraživanje treba da pruži elemente za potvrdu ili negaciju
iznete pretpostavke.

10. 1. Ne počinji izlaganje suviše izdaleka, nego odande
odakle je to nužno, neophodno.
2. Ne unositi u rad ništa što nije u neposrednoj vezi sa
temom, što rad čini razvodnjenim.
3. Ne pretrpavati rad beznačajnim pojedinostima.
4. Ne ponavljati ono što je već na neki način rečeno.
5. Ne razlagati i objašnjavati opširno stvari koje su same
po sebi dovoljno razumljive.

11. 6. Jedinstvo (nužno je da svi delovi rada budu posvećeni
jednoj stvari, jednom predmetu, jednoj ideji i da čine
organsku celinu u smislu da doprinose razvoju osnovne
ideje).
7. Sklad.
8. Adekvatno isticanje.

12. 9. Originalnost.(“Kad bih mogao reći šta sve dugujem
svojim prethodnicima i savremenicima, ne bi mi mnogo
ostalo”. Gete)
-Naučni rad treba da saopštava rezultate ličnih
istraživanja, ličnih razmišljanja, ličnih intelektualnih
iskustava, i to na način, kako dotad to niko nije učinio.
10.Pravilno rasuđivanje.
-Svaka tvrdnja, sud ili mišljenje moraju biti obrazloženi.
-Ne mogu se uzimati samo argumenti koji idu u prilog
stavu autora.
11.Poželjno je da rad obiluje praktičnim primerima.

13. U sledećim situacijama:
1. Kada je mentor opčinjen svojom oblašću i usmerava
kandidate ka njoj, u kojim slučajevima kandidati postaju
vodonoše.
2. Kada mentor beskrupulozno koristi rad kandidata kao
svoj.
Pravilo:
Ne budite neurotični ili paranoični ali se ipak prethodno
raspitajte o prošlosti Vašeg mentora.

14. Izvori iz prve ruke:
 Kada se piše rad o nekom delu, izvor iz prve ruke je uvek
originalno delo.
 Prevod nije izvor iz prve ruke, mada može biti koristan
kao prvi kontakt s materijom, jer prikazi drugih autora,
čak i kada su upotpunjeni opširnim citatima u najboljem
su slučaju izvor iz druge ruke.

15.  Knjige, prevodi ili originali
 Naučni članci objavljeni u naučnim časopisima
 Zbornici naučnih radova
 Stručni radovi objavljeni u stručnim časopisima
 Odluke sudova ili drugih organa
 U određenim situacijama legitimno je navoditi i delove
novinskih članaka ili intrevjua datih u novinama.
 Legitimno je koristiti citate koje su drugi autori naveli
itd...

16.  Kome se u radu obraćamo?
 Pisati jasno i razgovetno. Kada čitamo dela velikih
naučnika uveravamo se da, osim retkih izuzetaka, uvek
govore jasno i ne stide se da objasne ono o čemu govore.
 Potrebno je definisati termine koji se u radu koriste,
izuzev ako nisu u pitanju uobičajeni termini za oblast o
kojoj je reč.

17.  Ne pišite predugačke rečenice.
 Idite često na novi pasus.
 Pišite sve što vam padne na pamet ali samo u prvoj
verziji. Kasnije ćete shvatiti šta vas je povuklo i udaljilo
od središta teme.
 Ne zaboravite čemu treba da služi Vaš rad. Vi treba da
dokažete pretpostavku koju ste izneli na početku, a ne da
dokažete da ste najpametniji čovek na svetu.

18.  Koristite mentora kao zamorče.(Često mu donosite na
čitanje delove vašeg rada, njegove reakcije Vam mogu
biti dobar putokaz i nećete lutati, iskoristite i prijatelje).
 Nije nužno da pisanje počnete od prvog poglavlja.

19. 1. Citira se jedan tekst koji se zatim i tumači.
2. Citira se jedan tekst koji se želi kritikovati.
3. Citira se jedan tekst koji treba da bude potvrda
sopstvenog stava ili tumačenja nekog drugog teksta koji
je već citiran.
4. Broj citata u nekom radu se ne može unapred ograničiti
ali citati ne smeju da budu manifestacija lenjosti.

20. 1. Odlomke koji su predmet analitičkog tumačenja treba
citirati u razumnom opsegu.
2. Kritička literatura se citira smo kada svojim autoritetom
potkrepljuje ili potvrđuje neku našu tvrdnju.
3. Citat služi kao potvrda ili negacija.
4. Autor i štampani izvor svakog citata mora biti jasno
prepoznatljiv.
5. U slučaju da citat nije duži od dva ili tri reda, može se
navesti u pasusu pod navodnicama. Ako je citat pak
duži, smanjiti prored sa 1,5 na 1. U tim slučajevima nisu
neophodni znaci navoda
6. Citati moraju biti verni.(poštena i nepoštena parafraza)
7. Uloga citata je slična ulozi svedoka u nekom sudskom
procesu.

21. Fusnote:
 Rasprostranjeno je mišljenje da su radovi ili knjige sa
mnogo fusnota primer učenog snobizma i bacanje prašine
u oči.
 Tačno je da mnogi autori trpaju fusnote da bi svom radu
dali veći značaj ili da u njima trpaju beskorisne
informacuje. Ipak...

22.  Fusnote ukazuju na izvor iz kojeg se citira
 U fusnotama se autor poziva na druge bibliografske
jedinice da bi potkrepio iznete stavove.
 Fusnote služe za spoljne i unutrašnje referencije(“up”,
“vidi napred”, “vidi dole”)
 U fusnoti se može umetnuti citat koji bi u tekstu bio
suvišan.
FUSNOTAMA SE OTPLAĆUJU DUGOVI!!!

23.  Ne unosite podatke koji su opšte poznati.
 Ne pripisujte jednom autoru ideju koju on iznosi kao
tuđu.

24. KNJIGE se navode na sledeći način:
 Prvo slovo imena(može i kompletno ime i prezime) posle
čega se stavlja tačka, naziv kurzivom, mesto izdanja
kurentom, godina izdanja. Samo prilikom prvog citiranja
navodi se puno ime autora.
 Primer: E.Ćorović, Krivično delo izazivanja opšte
opasnosti, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi
Pazar 2009, 5.
 Ukoliko se upućuje na fusnotu, posle broja strane piše se
skraćenica “fn.”.

25.  E.Ćorović, Krivično delo izazivanja opšte opasnosti,
Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar 2009, 5
fn.7.
 Članci navode na sledeći način:
• Naziv članka kurentom, obično pod navodnicama, dok se
naziv časopisa piše kurzivom. Neophodno je navesti broj
i godište šasopisa kao i broj strana članka. Samo prilikom
prvog sitiranja navode se potpuni podaci.

26. Primer:
S.Ganić “Osvrt na savetodavnu ulogu Međunarodnog suda
pravde”, Međunarodni problemi 4/2010, 629.

27.  Ukoliko postoji više autora neke knjige ili članka(do tri)
razdvajaju se zarezom.
 Primer: M. Petrović, M. Popović, V. Ilić
 Ukoliko se citira izvor sa više od tri autora samo prilikom
prvog citiranja se navode svi. U kasnijim fazama citiranja
navodi se samo prvi autor uz dodavanje skraćenice et alia
(et al.)
 Primer: M.Petrović et al.,

28.  Ukoliko se u radu citira samo jedan tekst određenog
autora, kod ponovljenog citiranja tog teksta, posle prvog
slova imena i prezimena autora, sledi samo broj strane i
tačka.
Primer: M.Petrović, 53.

29.  Ukoliko se citira podatak s iste strane iz istog dela kao u
prethodnoj fusnoti, koristi se skraćenice Ibidem ili Ibid.
Primer: E.Ćorović, Krivično delo izazivanja opšte
opasnosti, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi
Pazar 2009, 5 fn.7
Ibid.
Ibid.,8.

30. E.Ćorović, Krivično delo izazivanja opšte opasnosti,
Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar 2009, 5
fn.7
Ibid.
Ibid.,8
S.Ganić “Osvrt na savetodavnu ulogu Međunarodnog suda
pravde”, Međunarodni problemi 4/2010, 629.
E.Ćorović, Krivično delo izazivanja opšte opasnosti,
op.cit., str. 9.
S.Ganić “Osvrt na savetodavnu ulogu Međunarodnog suda
pravde”,op.cit.,str. 10.
Ibid.
Ibid.,str.11.

31.  Propisi:
Navode se punim nazivom u kurentu-obično se nakon toga
u kurzivu navodi glasilo u kome je propis objavljen, a
posle zareza broj i godina objavljivanja, ponovo obično u
kurentu.
Primer: Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list
SFRJ, br. 29/78

32.  Navođenje sudskih odluka treba da služi što potpunijem
podatke(vrsta i broj odluke, datum kada je donesena,
publikacija u kojoj je eventualno objavljena).
 Latinski citati se obavezno pišu u kurzivu.
 Citiranje tekstova sa interneta treba, pored internet
stranice ispisane kurzivom, sadrži i datum pristupa
internetu.
 Inostrana imena pored trasnkripcije na srpskom, kod
prvog pojavljivanja u tekstu, u zagradi se moraju navesti
kurzivom u izvornom obliku. Gustav Radbruh (Gustav
Radbruch)