Kosmopolitske i endemske vrste,biologija,6.razred osnovne skole

1. KOSMOPOLITSE I
ENDEMSKE VRSTE
Biologija, 6.razred osnovne skole

2. KOSMOPOLITI
• To su vrste koje su siroko rasprostranjene svuda po
svetu.Mogu se videti svuda.
• Primeri kosmopolitskih vrsta:
• Vrabac-Домаћи врабац је мала птица дужине од 14 до 16 центиметара. Мужјак има сиву круну, образе и стомак, док су врат
и кљун црне боје. На лето, кљун је плаво-црн, а ноге су браон боје. У зиму, перје је бледе и суморне боје, док је кљун жућкасто-
браон. Женка нема црну боју на врату, кљуну и глави, нити сиву круну. Млади врапци имају тамније браон паперје и перје, а кљун
је светложут.
• Млади врапци се хране ларвама инсеката, углавном ларвама штеточина. Одрасли, између осталог, једу семење и зрневље, а
понекад лове и лептире. У пролеће, врапце привлачи цвеће, поготово жуте боје, којим се такође хране (шафран, јагорчевина).

3. bokvica
• Космополитског је распрострањења, а неке од врста се
користе као лековите од најранијих дана људске историје.
Боквице су зељасте биљке, а само код неких се развија
форма полужбуна или жбуна високог до 60cm. Код
већине врста листови се развијају у облику розете у дну
неразгранатог стабла. Листови су седећи, са кратким и
узаним делом лиске који личи на лисну дршку,
једноставни и без залистака, наизменични, са
лучном нерватуром (поседују 3 или 5 нерава који се лучно
разилазе у ширем делу лиске). Цваст, изграђену од
неугледних ситних цветова који се опрашују ветром, носи
на свом врху цветна дршка висока 5-40cm. Плод је чахура,
двоок, са једним или неколико семена у окцу.
• Гусенице лептира користе боквице као биљке хранитељке
(поједине врсте родова Euproctis, Noctua, Xestia, Junonia и
др.).
This Photo by Unknown author is licensed under CC BY.

4. MIS
Мишеви су ноћне животиње, иако се често могу видети по дану.
Дневно поједу око 10% своје тежине.[4]
Тело им је дужине између 4,5 и 12,5 cm, а реп је најчешће дуг колико и
тело. Тешки су око 30 g.[4]
Дивљи мишеви имају сива, смеђа или понекад бела леђа, а реп им је
обложен густом длаком.
Мишеви живе скоро свугде на свету, осим на Антарктику и
у морима.Једу све што нађу, али највише биљну храну.
This Photo by Unknown author is licensed under CC BY-NC.

5. COVEK
• Da,covek takodje spada u kosmopolitske vrste.
• Човек или хомо сапијенс (лат. Homo sapiens, првенствено подврста Homo sapiens sapiens),
живо биће које има високо развијен мозак способан за мисаоно размишљање, говор,
решавање проблема, самопосматрање и сл. Данашњи човек развио се пре око 200.000
година на простору Африке.[3] Људско становништво је у 2011. години премашило број од 7
милијарди.[4] Човек је мисаоно биће (може закључивати, цртати, размишљати), друштвено
биће (живи у друштву), духовно биће (разликује добро од зла) и природно биће (део је
живе природе). Сви људи заједно називају се човечанство или људски род
• Areal rasprostranjenosti coveka

6. ENDEMI(ENDEMSKE VRSTE)
• To su vrste koje se mogu videti samo na odredjenim
delovima planete Zemlje.To znaci da se ne
mogu videti svuda (poput kosmopolita),vec samo na
ogranicenim geografskim podrucjem.
• Primeri endemskih vrsta:
• Наталијина рамонда (лат. Ramonda nathaliae; колачић или цвет феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae.Ramonda
nathaliae је вишегодишња, зимзелена, зељаста биљка[3].
• Биљка има снажан ризом.
• Листови су јој скупљени у приземну розету, елиптично-јајастог до јајастог облика, са израженом лисном дршком. По ободу су правилно и ситно назубљени[3]. На горњој страни листова
се налазе разређене браонкасте длаке док се на ивици листова, доњој страни дуж нерава и лисној дршци налазе дугачке браонкасте длаке[3].
• Цветна дршка излази из центра розете и висока је до 10 cm са 1—3 ређе 4—5 цветова. Круница је углавном тамно љубичаста, ређе беле боје; тањирастог облика са наранџастом
основом. Најчешће је састављена од 4, а ређе од 5—6 круничних листића[3].
• Плод је чахура са великим бројем ситних семена[3].
• За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот
поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода Ramonda само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе (Haberlea rhodopensis и Jankaea heldreichii)[4].

7. Pančićeva
omorika
• Панчићева оморика (лат. Picea omorika) је
врста смрче, ендемит Балканског полуострва и терцијерни реликт.
Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је
открио на планини Тари 1875. године, код
села Заовине[2] и Растишта. Научни назив оморика потиче од
локалног имена за ову четинарску врсту.Оморика је планинска
врста која расте на висинама од 400 до 1.700 м надморске висине.
Углавном расте на кречњаку, понекада и на серпентину. То су стрме
кречњачке литице, претежно окренуте ка северу. Панчићева
оморика је танко, витко, до 50 метара високо четинарско дрво.
Може се сматрати живим фосилом у биљном свету, обзирем да је
врста која потиче из терцијара. Хабитус (крошња) је веома уско
пирамидалан. Горње гране на стаблу оморике уперене су навише,
оне у средини су хоризонталне, док су доње повијене ка земљи,
али су врхови уперени ка врху. Кора је танка, смеђе боје, љуспасто
испуцала.
• Пупољци су без смоле. Четине су дуге 8—20 мм, широке до 2 мм,
на врху зашиљене до заобљене, на пресеку спљоштене,
на стеригмама. Са лица су сјајне и тамнозелене, са наличја са две
беличасте пруге стоминих отвора.
• Мушке цвасти су светлоцрвене, женске (младе шишарице)
љубичасте. У зависности од станишта цвета од краја априла до
јуна. Шишарице сазревају у октобру и новембру.. Висеће су, дуге
око 5 цм, сјајне, црвено смеђе боје. Семе је дуго 2—3 мм, широко
око 1,6 мм, са криоцем.[2]
This Photo by Unknown author is licensed under CC BY-NC.

8. Beloglavi sup
• Белоглави суп (лат. Gyps fulvus) је врста лешинара средње величине[2]. Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 cm.[3] Просечна маса износи између осам и
девет килограма, а поједини примерци могу достићи масу и до једанаест килограма.[4]
• Основно перје је риђе браон, док су летна пера мрка.[2] Одрасле птице се разликују по томе што имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она
смеђа. Ноге су снажне са тупим канџама које се не савијају. Птица достиже зрелост са 4-5 година.
• Храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин врши „природну рециклажу“.Насељава суптропски климатски појас, област Медитерана,
од Магреба све до Хималаја. Северне границе насеобина су Кавказ и Крим, док су оне јужне Сахара, Арабијска пустиња и висораван Декан у Индији.
• Prostor celogodisnjeg prebivalista