TIO 8. razred onlajn nastava

1. Tелекомуникације и
аудиовизуелна средства
Аутор: Иван Ђисалов

2. Шта су то телекомуникације?
Област људске делатности која
се бави преносом информација
на даљину помоћу
тeлекомуникационих система.

3. Фиксна
телефонија
Мобилна
телефонија
Факсимил
Интернет
Рачунарске
мреже
Глобални
позициони
систем
Кабловска
телевизија
Телеграфија
ТЕЛЕКОМУНИ-
КАЦИОНИ
СИСТЕМИ

4. Кратак историјат
Телеграф и телефон

5. Телеграф
Телеграф представља сваки уређај или систем за преношење
писаних порука на даљину помоћу посебног система сигнала.
Најстарији облици телеграфа су се појавили још у древним
царствима, када су коришћени ватрени и димни сигнали. У 18. веку је
измишљен семафор.
24. мај 1844. Семјуел Морзе - пренос телеграфских сигнала
измeђу Балтимора и Вaшингтонa. (Морзеова азбука - сваком симболу
одговара одређена кoмбинацијa тaчaкa и цртa сa пaузaмa између).
У Србији први телеграф је пуштен у рад 1855. Исте године је
формирана и посеба пандурска служба за чување телеграфских стубова!
У 19. веку је измишљен електромагнетски телеграф. На електро-
магнетски телеграф се данас и мисли када се говори о телеграфу. Као
средство за преношење сигнала је коришћена бакарна жица.
Од 1895. се за пренос сигнала почињу користити радио-таласи, а
уређаји се називају радио-телеграфи.
У 20. веку се појављују телепринтери, односно телекс уређаји
који телеграфске сигнале аутоматски претварају у слова на папиру. Још
касније се појављују телефото уређаји који уместо порука преносе
слику. После њих су дошли телефакс уређаји.
Е-маил и други системи за пренос порука преко Интернета се
такође могу убројати у телеграфске системе.

7. Телефон
Телефон (из грчког: " теле " што значи удаљен и "фон" што
значи звук) је уређај за комуникацију на даљину, који се
користи тако што прима и преноси звук (углавном људски
глас) са једног мјеста на друго и обратно. Већина телефона
ради тако што преноси електрични аналогни сигнал преко
сложеног система телефонских мрежа који дозвољава
комуникацију скоро било којег корисника телефона са скоро
било којим другим.
Историја
Остаје неразјашњено ко је изумео први телефон, пошто су
Антонио Меучи, Јохан Филип Рајс, Александар Бел и остали
- сви кандидати за ову титулу. Важно је запамтити да не
постоји нешто попут "јединственог изумитеља телефона".
Стање телефоније какво имамо данас је резултат рада многих
руку, од којих је свака помоћ била веома вредна.

8. Овако су
изгледали
први телефонски
апарати

9. Касније овако

10. А данас овако

11. Постоје три основна начина којима се неки корисник телефона
повезује на телефонску мрежу: традиционални (фиксни телефон),
који је повезан кабловима са једном одређеном физичком локацијом;
бежични и радио телефони, који користе или аналогне или
дигиталне сигнале; сателитски телефони, који користе
телекомуникационе сателите; и VoIP везе (из енглеског Voice over IP
што значи Глас преко Интернет протокола) које се користе
Интернет везом. Између крајњих корисника, повезивање се може
вршити преко бакарних проводника, оптичког влакна, микро-таласа,
сателитске везе или комбинацијом ових. Доскора, кад би се рекло
телефон, углавном би се мислило на фиксни телефон. Бежични и
мобилни телефони су сада устаљени широм света, при чему се од
мобилних телефона чак очекује да ће на крају потпуно заменити
"традиционалне", фиксне телефоне. За разлику од мобилних
телефона, бежични се углавном сматрају "фиксним" телефонима, јер
имају домет углавном од неколико метара или неколико десетина
метара и углавном се повезују на базну станицу која је потом
повезана кабловима на фиксну телефонију.

12. Бежични фиксни
телефон
Базна станица
VoIP бежични телефон
Данас је досег бежичних телефона
обично пар стотина метара.

13. Делови телефона су :
 МТК ( Микротелефонска комбинација ) то јест слушалица,
 Тастатура или бројчаник, зависно од модела мада се данас све више
користе телефони са тастатуром, и други делови.

14. Нови захтеви од фиксне
телефоније
 Све већа потреба за преносом
података и мултимедијалног
садржаја а све мање говора
 Потреба за сталним повећањем
брзине преноса
 Прилагођавање приступних мрежа
због увођенја нових услуга осим
преносa гoвoрa (пренoс пoдaтaкa,
видеo)

15. ADSL
Кроз бакарну парицу може се пренети много више података него што
је садржано у сигналу телефонског разговора. ADSL користи "вишак"
овог капацитета за пренос информација, без ометања телефонског
разговора који може да се одвија паралелно/истовремено. Читав
принцип се заснива на томе да се одговарајуће фреквенције вежу за
одређене задатке. ADSL (у преводу значи: асиметрична дигитална
претплатничка линија) технологија дели расположиви фреквенцијски
опсег обичне бакарне парице на три дела. Први опсег се користи за
говорну комуникацију, други опсег фреквенција преноси сигнал
података који шаље информације од корисника ка мрежи, аплод
(upload). Трећи пропусни опсег је веза велике брзине ка кориснику,
даунлод (download). Типична брзина преноса је 1024/128 Kbps. Први
број означава брзину преузимања података a други број брзину слaњa
подaтaкa кa Интернету.

16. Мобилна телефонија
Мобилни телефон је преносни електронски уређај за
комуницирање на веће или велике удаљености. Главна
комуникацијска функција је пренос гласа, кратке поруке
(SMS), електронска пошта, интернет, те слике и видеа (MMS)
двосмерном бежичном дигиталном комуникацијом. Мобилни
телефони се разликују од преносних бежичних телефона, по
томе што имају већи домет и нису везани уз једну базну
станицу. Основни концепти за мобилне телефоне изумљени су
у Bell Labs 1947.
 1G telefonija
Nastala 70-tih godina prošlog veka
 2G telefonija (GSM)
Govor, muzika, slika, SMS poruke
 GPRS prenos podataka
 3G telefonija (UMTS)
Video, TV, podaci, internet...

17. Први мобилни телефон
Новији тип
СИМ картица

18.  GSM - Глобални систем за мобилну комуникацију (енг.
Global System for Mobile Telecomunications) представља
тренутно важећи међународни стандард за мреже мобилне
телефоније. Поред преноса гласа и података, овај стандард
омогућава и услуге као што су SMS или међународни роминг.
 GPRS (General Pocket Radio Service) - код GPRS-а се ради о
техници преношења података на Интернет - протоколу, који
омогућава много већу брзину преноса података. За разлику од
линеарног преношења говора, овде се подаци разлажу у пакете,
који се тек код примаоца поново слажу у исправном редоследу.
Овај стандард представља карику између застарелог GSM-а и
 UMTS – стандарда који омогућује солидан приступ Интернету,
пријем и слање мултимедијалних садржаја као и многе друге
погодности. То је стандард 3G (трећа генерација) мобилне
телефоније.
 SMS је скраћеница за Short Message Service, како се назива
кратка текстуална порука у мобилној телефонији. Један пакет
сачињава 160 знакова, а SMS порука може бити састављена од
више пакета који се шаљу истовремено.

19. 3G систем
 Бежични приступ глобалној телекомуникационој
инфраструктури
 Омогућују широк спектар интегрисаних сервиса говора,
података, слике и видео садржаја
 телефон, компјутер, телевизор, пејџер, видео
конференцијски центар, писани медијум, кредитна
картица- све то обједињено у 3G телефону
 Глобални роминг кроз различите мобилне мреже
 Велика брзина преноса података (до 2Мbit/s)
 Високи ниво сигурности при преносу информација

20. Развој мобилне телефоније обележиле су две револуционарне
идеје: целуларна структура мобилне телефонске мреже и увођење
дигиталног преноса. Целуларна, тј. ћелијска структура мобилних
мрежа, подразумева дељење територије коју мрежа покрива на
известан број мањих делова, тзв. ћелија (енг. cell). Термин
“ћелија” настао је асоцијацијом на пчелиње саће чије
шестоугаоне ћелије имају облик какав би у идеалном теоријском
случају требало да имају и ћелије мобилне мреже које у
потпуности покривају неку територију. У свакој ћелији постоји
радио-уређај који комуницира са мобилним телефонима који се у
задатом тренутку налазе на територији те ћелије. Тај уређај се
обично назива базна станица (Base Transmitter Station) и има
неколико радио-примопредајника који истовремено подржавају
комуникацију са десетак до тридесетак мобилних телефона. Све
базне станице повезане су жичном или радио-везом са
телефонским централама мобилне мреже, а оне са телефонским
централама класичне јавне телефонске мреже, а преко њих и са
целим светом. Како функционише телефонска мрежа фиксне и
мобилне телефоније, погледајте на следећем примеру.

23. Изглед базне станице мобилне телефоније

24. Међуконтинентална сателитска
телекомуникациона веза
Земаљска станицаОптички кабел

25. Факсимил (факс)
 пренос слика по телефонској линији
 појавио се пре 70 година под називом жична
фотографија
 стандардни део телефонске опреме
 предајни део-претвара документ у електрични
сигнал
 пријемни део-електрични сигнал напаја извор
светлости који формира слику

26. Рачунарске мреже
 два или више рачунара међусобно
повезаних који могу да комуницирају и
деле ресурсе
 пренос података, говора, слика, видео
садржаја, електронска пошта ...
 Локална рачунарска мрежа, LAN
(Local Area Network)
 Регионална рачунaрскa
мрежa, WAN (Wide Area Network)

27. Интернет
Међународна рачунарска мрежа “мрежа свих мрежа”
Комуникација два или више корисника може бити асинхрона и
синхрона.
Асинхрону комуникацију користе: електронско банкарство и куповина
преко Интернета, WWW, Е-mail сервис, блог и др. Корисници не морају
бити на вези у истом тренутку.
Синхрону комуникацију
карактерише да корисници буду у
исто време на вези и да
комуницирају у реалном времену.
Ова комуникација подразумева:
ћаскање (Chat), разговор
телефоном преко Интернета
и видео конференцију.

28. Ћaскaње
“Ћaскaње” (chat) омогућује брзу размену
порука (Instant Messaging) међу умреженим
корисницима рачунара, ма где се
налазили, а да су у исто време на вези (on
line). Потребна су три услова за то:
минимум два саговорника, приступ
локалној мрежи или Интернету и програм
за Instant Messaging. Овај трећи услов
испуњава Windows Live Messenger,
Faceboоk, Skype и др.

29. Скајп (Skype)
Овај програм омогућава пренос гласа и видео-записа путем
интернета, који својим квалитетом не заостаје за услугама у
класичној и мобилној телефонији. Све што је потребно за разговор
путем Скајпа јесте персонални рачунар са интернет везом
задовољавајуће брзине (ADSL, GPRS или слично), микрофон,
слушалице, као и софтверско решење, односно прoграм кoји се
мoже бесплатнo преузeти на интeрнeт адрeси www.skype.com.
Уколико корисник жели и нешто више, односно да са саговорником
оствари и визуелну комуникацију, тада је неопходно да поседује
веб- камеру. Поред тога, Скајп пружа и могућност организовања
видео конференције.
Међутим, права уштеда ипак се oстварује првенственo када је
реч o међунарoдним пoзивима, јeр сe кoришћeњeм услугe Скaјпaутa
(SkypeOut), може остварити комуникација са било којом
дестинацијом у свету и то по цени локалног позива. Наиме, до
државе према којој је упућен позив, сигнал иде путем Интернета, а
затим преко тзв. “gatewaya” излази у локалну телефонску мрежу.
Због јефтиних међународних телефонских позива, Скајп држи преко
осам одсто укупног светског међународног телефонског промета, са
даљом тенденцијом раста тог учешћа, чему у последње време
посебно допринoсе нoве гeнeрацијe мoбилних тeлeфoна кoјe садржe
интeрнeт платфoрмe, пoпут Ајфoна (iPhone).

30. Кабловска телевизија или Кабловски дистрибутивни систем
(KDS) је систем преноса телевизијских сигнала путем коаксијалних каблова
и у новије време и оптичких каблова. За разлику од класичног преноса ТВ
сигнала путем антена, овде се користе каблови.
То је телекомуникациона мрежа која,
поред дистрибуције ТВ и радио сигнала,
омогућује пружање великог броја
разноврсних телекомуникационих
сервиса корисницима као што су брзи
Интернет, видео надзор, телеметрија,
видео на захтев, ИП телефонија ...
Основне компоненте КДС-а су:
• Главна КДС станица
• Подстаница (опционо само у већим
градовима)
• Оптички чвор
• Коаксијални појачивач
• И као преносни медијуми користе се
следећи телекомуникациони каблови :
• Оптички кабел
• Коаксијални кабел

31. Шематски приказ КДС-а
Оптички кабел
Коаксијални кабел

32. Захваљујући двосмерном преносу сигнала од
главне станице ка претплатнику и од претплатника
ка главној станици поред преноса ТВ и радио
сигнала ка кориснику, могућ је и пренос сигнала од
корисника ка главној станици, што омогућава и
примену других услуга, Интернета пре свега.
У главној станици, која је обично смештена на
врху посебно високе зграде, а по потреби се
користи и додатни антенски стуб, врши се пријем
земаљских и сателитских ТВ и радио сигнала.
Потом следи обрада тих сигнала и дистрибуција до
корисника.

33. Дигитална телевизија -
карактеристике
 ТВ станица емитује дигитални сигнал
 Слика и на малим екранима бољег
квалитета
 Дигитални сигнал подржава бољу
резолуцију па ће и на већем екрану
бити исти квалитет
 ТВ станице емитују неколико сигнала
користећи исту фреквенцију
 Могу се укључити и интерактивни
садржаји или додати информације у
дигитални ТВ сигнал

34. Глобални позициони систем
Глобални позициони систем (GPS - Global Positioning System) је
сателитски навигациони систем. GPS се састоји од 24 сателита
распоредјених у орбити Земље, који шаљу радио сигнале на
поврсину земље. GPS пријемници на основу ових радио сигнала
могу да одреде своју тачну позицију - надморску висину, географску
ширину и географску дужину - на било ком месту на планети дању
и ноћу, по свим временским условима.
GPS има велику примену као глобални сервис у разним
облстима: навигација на мору, земљи и у ваздуху, мапирању
земљишта, откривању земљотреса и слично.
GPS је развијен од стране Министарства одбране САД под
именом NAVSTAR GPS (Navigation Signal Timing and Ranging GPS)
у агенцији DARPА. У почетку је коришћен искључиво у војне сврхе
да би касније био бесплатно стављен на располагање свима.
Годишњи трошкови одржавања система су око 400 милиона
америчких долара.
Као конкуренцију GPS има руски сателитски навигациони систем
GLONASS и сателитски систем Европске свемирске агенције (ESA)
под називом Galileo који је почео са радом 2007 године.

35. Геостационарни сателити GPS система

38. Различити типови GPS
пријемника

39. Употреба GPS пријемника за
навигацију моторних возила