Internet - Nemanja (PMF)

1. Osnovni pojmovi o Internetu

2. Nastavne teme
 Definicija
 Istorija
 Adrese
 Protokoli
 Pristup Internetu
 Internet servisi
 Internet pretraživači
 Intranet

3. Definicija
Internet je globalna računarska mreža na
kojoj je priključen ogroman broj
računara.
Smatra se da preko milijardu korisnika
koristi Internet i svakim danom se taj
broj povećava.

4. Istorija Interneta
 Razvoj Interneta počeo je u SAD
1969. godine.
 Ideja: Pravljenje mreže računara za
komunikaciju raznih institucija u kojima
su se radili brojni projekti za potrebe
američke vojske.
 Čvorovi mreže su bili ravnopravni
(peer-to-peer).

5. Istorija Interneta - ARPANET
 Razvojem ove mreže rukovodila je
Advanced Research Project Agency, a
mreža je dobila naziv ARPANET.
 1975. godine mrežu je u potpunosti
preuzelo Ministarstvo odbrane SAD
pretvorivši je u Defense Data Network.

6. Istorija Interneta ‘70-ih i ‘80-ih
 1977. godine IBM je osnovao BITNET
(SAD), a kasnije i EARN (ostatak
sveta).
 1980. godine Nacionalna fondacija za
nauku (NSF) osniva mrežu nazvanu
The Internet, koja se kasnije povezuje
sa ARPANET/DDN i nastaje NSFNET.
 JANET (Velika Britanija), NORDUnet
(Skandinavija), FUNET (Finska).

7. Istorija Interneta ’90-ih
 1990. godine NSF organizuje projekat
umrežavanja organizacija i mreža. Tako
nastaje Internet u današnjem obliku
(kao “mreža svih mreža”).
 1995. godine NSF smanjuje upravljanje
glavnim računarskim mrežama i njihovo
funkcionisanje prepušta provajderima.
 Danas: Internet nema vlasnika.

8. Internet adrese i protokoli
Da bi se obezbedila pravilna
komunikacija između svih računara
povezanih na Internetu, treba da važi:
 Svaki računar mora imati jedinstvenu
adresu u mreži,
 Računari za međusobnu komunikaciju
moraju koristiti jedinstven “jezik” tj.
protokol.

9. Adrese
 Jedinstvena adresa koju ima svaki
uređaj priključen na Internet naziva se
IP adresom ( Internet Protocol address ).
 IP adresa je 32-bitna, pa teorijski mogu
postojati 232
različitih uređaja priključenih
na Internetu.

10. Adresiranje – IP adresa
 IP adresa se zapisuje u formi četiri
bajta međusobno razdvojenih tačkama.
Primer: Adresa
11111111 11111111 11111111 00000101
se skraćeno zapisuje 255.255.255.5 .
 Uređaji koji imaju više mrežnih
priključaka na Internet, spajaju razne
mreže i prebacuju poruke sa jedne
mreže na drugu nazivaju se ruteri.

11. Adresiranje – Simboličke adrese
 Da bi se korisnicima računara olakšala
komunikacija uvedene su simboličke
adrese.
 Simbolička adresa sastoji se od niza
imena razdvojenim tačkama, na primer,
pmf.ni.ac.rs .
 Simbolička adresa ima hijerarhijsku
strukturu sačinjenu od domena i
poddomena.

12. Simboličke adrese – domeni i
poddomeni
 Pod domenom se podrazumeva grupa
mreža i računara na Internetu pod
jedinstvenom administrativnom kontrolom
i održavanjem.
 Poddomen najčešće predstavlja
organizacionu podcelinu nekog domena.
Primer: Objasniti simboličku adresu
pmf.ni.ac.rs i odrediti domene i
poddomene.

13. Simboličke adrese - domeni
Pored teritorijalne podele (identifikator
zemlje ), osnovni domen može biti i :
.aero – vazdušni prevoz
.biz – poslovne firme
.com – poslovne organizacije
.coop – kooperacije
.edu – obrazovne institucije
.gov – vladine organizacije
.info – pružaoci informacija

14. .mil – vojska
.museum – muzeji
.name – pojedinci
.net – mreže računara
.org – neprofitne organizacije i fondacije
.pro – profesionalci

15. Simboličke adrese za
elektonske pošte
S obzirom na to da svaki računar može
imati više korisnika, u komunikacijama
se pored adrese računara mora navesti
i ime korisnika. Ovo ime se od adrese
računara odvaja znakom @ (at sign).
Primer: pera@pmf.edu.rs pripada korisniku
čije je korisničko ime pera na
računaru Prirodno-matematičkog
fakulteta u Nišu.

16. Protokoli
 Skup komunikacionih protokola na
kojima se bazira Internet naziva se
TCP/IP, po dva osnovna protokola:
 IP (Internet Protocol) i
 TCP (Transmission Control Protocol)

17. Protokoli - IP
 Osnovna funkcija IP-a je da pakete sa
informacijama rutira od izvorišta do
odredišta na osnovu IP adrese.
 IP često prenosi više paketa koji
pripadaju jednoj istoj poruci zbog
ograničenosti paketa.
 IP ne garantuje isporuku svih paketa
bez greške, kao ni tačan redosled
paketa na odredištu.

18. Protokoli - TCP
 Osnovna funkcija TCP-a je da
obezbedi tačan prenos paketa poruke
između dve proizvoljne tačke na
Internetu.
 TCP pakete dobijene od IP-a proverava
na prijemnoj strani, pa ako postoji
greška usled smetnji na vezama, inicira
retransmisiju pogrešnih poruka, a
ukoliko ne dođe do greške sekvencira
pakete i potom ih predaje IP-u da ih

19. Ostali protokoli
Pored dva navedena protokola, na
Internetu postoje i drugi protokoli i alati
na nivou aplikacija, a najznačajniji su:
 SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) –
omogućava slanje tekstualnih poruka
između dva čvora,
 FTP ( File Transfer Protocol) – omogućava
prenos datoteka između dva čvora i
 Telnet – omogućava povezivanje na
udaljenoj mašini

20. Pristup Internetu
Da bi se pristupilo Internetu potreban je
pristup računaru priključenom na mrežu
koja je povezana na Internet. Postoje
četiri načina pristupa:
 Preko LAN mreže koja je stalno povezana
sa Internetom,
 Preko LAN mreže koja je povremeno
povezana sa Internetom,
 Preko telefonske linije sa biranjem i
 Preko kabla za kablovsku televiziju.

21. Povezivanje preko LAN mreže koja
je stalno povezana sa Internetom
 Ovaj način pristupa predviđen je za
organizacije koje imaju lokalne računarske
mreže.
 Svaki korisnik koji je priključen na ovakvu
mrežu ima pristup Internetu u svakom
trenutku, korišćenjem odgovarajućih programa.
 Način pristupa i nivo usluga za svakog
korisnika određuje administrator mreže u
skladu sa uslovima koje je odredio provajder.

22. Povezivanje preko LAN mreže koja je
povremeno povezana sa Internetom
 I ovaj način je predviđen za
organizacije sa računarskim mrežama.
 Uslovi su isti kao i za prethodno
povezivanje.
 Jedino ograničenje je vreme kada je
mreža priključena na Internet.

23. Povezivanje preko telefonske
linije sa biranjem
 Na ovaj način se uglavnom povezuju
pojedinačni korisnici.
 Oni biraju provajdera – organizaciju
koja ima jedan ili više računara
povezanih na Internet i telefonske linije
kojima se, preko modema, može
pristupiti ovim računarima.

24. Povezivanje preko kabla za
kablovsku televiziju
 Pojedinačni korisnici računara se mogu
povezati na Internet korišćenjem postojećih
kablova za kablovsku televiziju.
 Podaci se prenose u opsegu koji se ne
koristi za prenos televizijskog signala, ali putuju
mnogo brže nego preko telefonske linije
preko modema.
 Svaki računar se ponaša kao mrežni čvor koji
vidi druge čvorove i oni vide njega.

25. Internet servisi
Od početne ideje (razmene poruka i
podataka) između korisnika, razvili su se
brojni servisi čiji se značaj vremenom
menjao. Najvažniji Internet servisi su:
 Elektronska pošta
 Daljinsko preuzimanje datoteka
 Telnet
 Diskusione grupe
 Ćaskanje
 World Wide Web

26. Elektronska pošta
 Electronic mail (e-mail) kombinuje ekspeditivnost
telefonske i trajnost pisane komunikacije.
 Autor je Ray Tomlison, učesnik ARPANET
projekta, u septembru 1971. godine.
 Program se zvao SNDMSG.
 Uveo simbol @ u adresu.
 Prva poruka: QWERTYUIOP.

27. Koncept e-maila
 e-mail omogućava slanje poruke drugom
korisniku ili njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz
obavezan uslov da su njihove adrese poznate.
 Pružalac usluga svakom klijentu obezbeđuje
poštansko sanduče za njegove poruke tj. deo
memorije na njegovom disku.
 Prenos poruke iz sandučeta do klijenta vrši se
samo kada je poruka pristigla u sanduče i klijent
to zahteva.
 Poruke sadrže tekst, ali im se mogu dodati i
drugi sadržaji (slike, muzičke datoteke, fotografije...).

28. Funkcije elektronske pošte
 Priprema pisma
 Priključenje proizvoljnog dokumenta
 Korišćenje adresara
 Korišćenje mnemoničkih adresa
 Slanje pisma (na jednu ili više adresa)
 Arhiviranje poslatih pisama
 Prijem i čitanje pošte
 Arhiviranje primljenih pisama
 Odgovaranje na primljeno pismo
 Prosleđivanje pisama

29. Daljinsko preuzimanje datoteka
 Preuzimanje konvencionalnih datoteka i
programa sa udaljenog servera (download),
počev od 1973.
 Osnova: Protokol za prenos datoteka
(File Transfer Protocol - FTP)
 Danas je moguće preuzimati datoteke sa
Interneta sa velikog broja računara koristeći
koncept anonimnog korisnika (anonymus, guest).

30. Telnet
 Nastao 1974. godine.
 Omogućava da se korisnik prijavi na
udaljeni računar i aktivira programe na
njemu tj. omogućava udaljeno
administriranje računara.
 Problem: Zloupotreba pristupa sa visokim
ovlašćenjima.

31. Diskusione grupe
 Koriste se od 1979. godine.
 Korisnici se okupljaju na osnovu zajedničkog
interesa.
 Korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim
učesnicima u grupi.
 Razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne
grupe sa direktnim slanjem poruka.

32. Ćaskanje (Chatting)
 U primeni je od 1988. godine.
 Organizivano je na sistemu IRC (Internet Relay
Chat), program IRC Client
 Omogućava konverzaciju na neformalan način.
 Privatna i pozivna komunikacija slična telefonu
uz mogućnost razmene datoteka.

33. Internet telefonija
 Napredna varijanta ćaskanja.
 Direktna veza između Internet adresa.
 Razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom.
 Izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog
znatno niže cene.
 Ugrožava monopolski položaj telefonskih
kompanija.

34. Pristup Web stranama
 Programi za pristup nazivaju se pregledači,
čitači ili brauzeri (browser).
 Jedno gledanje Web strane – poseta (visit).
 Skup pristupa Web strani – saobraćaj (traffic).
 Određivanje broja poseta Web strani obavlja
se pomoću brojača (counters).
 Registracija poseta Web strani – Log File.

35. World Wide Web
 Servis koji omogućava pretraživanje Interneta
korišćenjem grafičkog korisničkog interfejsa.
 Sinonimi: WWW, W3, the Web.
 Svoj nagli razvoj Internet duguje upravo
ovom servisu.

36. Sadržaj WWW
 Sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih
na različitim lokacijama u celom svetu.
 Računari na kojima se ovi fajlovi nalaze
nazivaju se Web serveri.
 Napisani su pomoću specijalnog jezika koji se
naziva HTML (HyperText Markup Language).
 Fajlovi koji sadrže tekst i druge sadržaje
(slike, video i audio fajlove, grafike, izvodive
programe idr.), kao i uputstva kako će oni biti
prikazani nazivaju se Web stranice.

37. Alati za snalaženje na Internetu
Dele se na:
 Direktorijume ili kataloge predmeta
(Directory) – Najpoznatiji je Yahoo! i
 Pretraživače informacija (Search Engine) –
Najpoznatiji je Google.

38. Novi trendovi među pretraživačima
 Nova generacija pretraživača usmerena je na
pojedine oblasti:
 sport
 vesti
 medicina
 finansije
 pravo
 ...

39. Intranet
 Intranet je Internet u malom: to su
informacioni sistemi zasnovani na Internet
tehnologijama, pre svega WWW.
 Osnova: Brze lokalne računarske mreže sa
više servera (među kojima je obavezno bar
jedan Web server) i radnih stanica sa Web
čitačima, koje su zasnovane na klijent server‑
arhitekturi.

40. Uloge intraneta
 Zamenjuje lokalne mreže
 Povezuje više lokalnih mreža
 Zamenjuje rasprostranjene mreže
 Povezuje rasprostranjene i lokalne mreže
 Može predstavljati veze sa drugim
korisnicima preko Interneta.

41. Primena intraneta
 Razmena informacija između zaposlenih
 Učešće zaposlenih u upravljanju
 Izrada i dostava poslovne dokumentacije
 Podrška razvojnim aktivnostima
 Aktivnosti dopunskog obrazovanja i
uvežbavanja
 Neformalne komunikacije zaposlenih

42. Internet ne zamenjuje ljude. On ih čini
delotvornima.
Michael Dell

43. Hvala na pažnji !!!