Osnovno o računarskim mrežama

2. • Skup uređaja(računara, telefona, tableta...)
međusobno povezanih komunikacionom
opremom i snabdevenih odgovarajućim
softverom, a u svrhu međusobne komunikacije i
deljenja podataka.
• Računari i drugi uređaji mogu biti povezani u istoj
prostoriji, u istoj zgradi, u gradu ili širom sveta.

3. • Deljenje resursa : štampači, ploteri, mediji za
arhiviranje podataka, hardver, softver, ...
• Deljenje informacija : brza i pouzdana isporuka
podataka, elektronska pošta, HTTP, FTP,...

4. • Računarske mreže omogućavaju različite načine
komunikacije između ljudi( e-mail, chat, socijalne mreže,
audio/video pozivi...)
• Razmena različitih multimedijalnih i drugih sadržaja (audio
i video sadržaja, slika, aplikacija...)
• „Online“ servisi (elektronska kupovina, e-bankarstvo...)
• Neki od problema sa računarskim mrežama su narušavanje
privatnosti, zaštita autorskih prava, zloupotreba podataka,
zaštita podataka...

5. • Mrežne stanice (hostovi) - uređaji koji se umrežavaju
(računari, pametni telefoni, tableti...)
• Deljeni periferijski uređaji (štampač, skener ...)
• Pasivni komunikacioni vodovi - žičani ili bežični
• Aktivni mrežni uređaji - habovi (razvodnici), svičevi
(skretnice, komutatori), ruteri (usmerivači) ...
• Komunikacioni softver - drajveri, aplikacije.

6. Njihova jedina uloga je da prenose
elektromagnetne signale. Razlikujemo:
• Kablovske (bounded): žice, kablovi, optička
vlakna...
• Bežične (unbounded): radio-talasi,
mikrotalasi, infracrveni i drugi signali.

7. Upredena parica
• parični UTP ("unshielded") kablovi -
su oni koji se sastoje od upredenih
bakarnih vlakana. Ovi kablovi su
okolo zaštićeni polivinil omotačem,
ali ne i metalnom košuljicom.
• parični STP ("shielded") kablovi - su
sa upredenim paricama kao i UTP,
ali je oko svake parice zaštitni
omotač, a onda dodatno spolja još
i bakarna košuljica, te su stoga
znatno otporniji na smetnje nego
UTP kabl.
• parični FTP ("foilded") kablovi -
su vrlo slični STP kablovima, ali
imaju samo vanjsku košuljicu u
obliku folije a ne i zaštitu oko
svake parice.

8. Koaksijalni:
• debeli ("thicknet") kablovi
• prenos signala čak i do
500 metara
• koristio se u većim
zgradama i fabričkim
kompleksima.
• tanki ("thinnet") kablovi
• savitljiviji i pogodniji za instalaciju
• jeftiniji
• domet iznosi 185 metara.
• Sredinom takvog kabla prolazi
centralni provodnik. Oko njega je
izolator, pa onda spoljni provodnik u
obliku metalne košuljice. Kabl je
okolo zaštićen polivinil omotačem.

9. Optički ("fiber") kablovi - prenose
podatke u obliku svetlosnih
impulsa.
• Oni su sačinjeni od vlakana sa
centralnim staklenim jezgrom obavijenim
staklenim omotačem.
• Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva
zaštitne obloge. Kroz vlakna se prenosi
svetlost (koju proizvodi laserska ili LED
dioda).
• Potpuno su otporni na bilo kakve elektro
magnetne uticaje i najčešće čine osnovu
tzv. kičmu (backbone) bilo koje ozbiljnije
telekomunikacione mreže.
• Brzine idu i do 1 gb/s.
• Optička vlakna prenose podatke samo u
jednom smeru, pa zato takvi kablovi
imaju u sebi po dva optička vlakna.

10. • Kratki domet
• Infrared
• Bluetooth
• Srednji domet
• Wi-fi tj. WLAN
• Dugi domet
• Satelitske veze
• Mreže mobilne telefonije

11. Komunikacioni uređaji se koriste za povezivanje računara preko
komunikacionih kanala , osim u slučaju gde postoji direktna veza
uspostavljena specijalnim kablom (tzv. Null modem kabl)
To su:
• Modemi
• Kartice mrežnih adaptera
• Ruteri (routers)
• Komutatori (switches)
• Habovi (hub)
• PC Card (PCMCIA). Obično se koristi u notebook računarima. Može da
sadrži mrežni adapter i/ili modem.
• Multipleksori su uređaji koji omogućuju istovremeni prenos signala iz više
izvora preko
jednog komunikacionog kanala.
• Mostovi (bridges) su uređaji koji služe da međusobno povežu dve LAN mreže,
različite sa fizičke tačke gledišta ali slične po tehnologiji.

12. Mrežne kartice
• Mrežne kartice su adapteri
instalirani unutar kućišta, koji
omogućavaju povezivanje
računara na komunikacione
linije.
• Sa BNC konektorom (za
10Base2 ethernet
mrežu)
• Sa UTP konektorom (za
10BaseT ethernet mrežu)
• Sa oba konektora, kada se
popularno zove "COMBO"
karta.

13. Spaja se na Matičnu ploču preko
PCI (Peripheral Component
Interconnect)
PCI Express
•Mrežna kartica (en. Network card, NIC, network adapter) je deo koji se
brine za komunikaciju računara preko računarske mreže.
•Moderne matične ploče obično na sebi imaju integrisan mrežni čip i
priključak, ali takođe postoje i mrežne kartice koje se ubacuju u PCI slot.
•Danas postoje mrežne kartice u 10, 100, i 1000 (danas i više)Mbit/s
(Megabit) verzijama, što označava propusnost podataka.
PCI Express (PCI-E) je noviji standard
komunikacije između komponenti, predstavljen
2002. od strane Intel-a. Karakteriše ga veća
brzina i propusnost od predhodnih standarda
(ISA, PCI, AGP).

14. • Mrežna kartica može biti i bežična
(wireless) pomoću koje se se podaci
između dva ili više računara prenose
pomoću radio frekvencija (RF) i
odgovarajućih antena. Najčešće se
koristi u LAN mrežama (WLAN), ali
se u poslednje vreme sve više nudi i
bežični pristup WAN mreži -
internetu.
• Wireless kartica može biti
interna(PCI i PCMCIA) ili
eksterna(USB).
• Danas svi LapTop računari imaju
integrisane mrežne i wirelles kartice.

15. Ruteri
• Ruter ili mrežni usmerivač (engl. Router) je računarski uređaj koji služi za
međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki
paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj
isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu.
• Ukoliko ruter omogućava i bežično povezivanje na njega, radi se o
bežičnom ruteru - u žargonu vajrles ruter (engl. wireless router).

16. • Ruter je uređaj čiji su hardver i softver
specijalizovani za namenu da povezuju
više mreža. Oni prosleđuju saobraćaj sa
globalnih na lokalne mreže i obratno.
• Koriste se i za prosleđivanje poruka
između lokalnih mreža.
• Mogu da služe i za zaštitu mreže.
• U malim lokalnim mrežama (LAN)
ruter se obično postavlja da bude
veza između same mreže i Interneta.
• Zadatak routera je da poveže više
uređaja kojima će dodeliti sopstvene
Internet (IP) adrese.
• Ruter se postavlja kao podrazumevani
izlaz sa mreže (engl. Default
Gateway).

17.  Modem je skraćenica od modulacija i demodulacija. Modem je
elektronski uređaj koji omogućava konverziju digitalnih signala, koje šalje
računar, u signale prilagođene karakteristikama telefonskih ili kablovskih
linija i obratno.
 Pored toga, modem obezbeđuje sve neophodne upravljačke funkcije
koje regulišu tok podataka pri prenosu između računara.
Interni modemExterni modem
Modem

18. Habovi (Hubs)
• Hab je uređaj za povezivanje
više uređaja u lokalnu mrežu.
• Habovi prosleđuju sve pakete
koji dođu do njih.
• Najčešće se koriste u topologiji
zvezde i njena su glavna odlika.
• Kada se šalje, podatak se šalje
jednom računaru, a hab ga
prosleđuje svim računarima u
mreži. Podatak prima samo jedan
računar na osnovu odredišne
adrese podataka.

19. Svičevi (Switches)
• Svič prosleđuje pakete podataka samo
odgovarajućem portu za određenog
primaoca, što je utemeljeno na
informacijama koje se nalaze u hederu
(zaglavlju) paketa podataka.
• Omogućavaju da više korisnika
komunicira istovremeno.
• Koristi se za mreže srednje veličine,
jer je bolji i efikasniji od hub-a.
• Switch daje računaru punu brzinu jedne
konekcije (recimo 10 Mbps) ako je to
moguće, dok računari prikopčani na hub
dobijaju samo deo te konekcije što bi bilo
neupotrebljivo ako bi se radilo o većem
broju računara, pogotovu ako se radi o
prenosu većih datoteka.

20. Repetitori (repeaters)
• Repetitor je elektronski uređaj koji
prima signale, pojačava ih i šalje dalje.
Zahvaljujući tome, sigali mogu duže da
putuju do prijemnika.
• Repetitor se postavlja na mesto do
kojeg signal dolazi u normalnom
obliku, ali ga je potrebno pojačati da bi
svoj put mogao nastaviti dalje prema
drugom segmentu mreže.
• Repetitori ne mogu ništa da
prevode ili filtriraju.

21. Mostovi (Bridges)
• Slični repetitorima, predstavljaju
komunikacionu opremu koja povezuje
dva segmenta iste mreže.
• Kada dužina kabla potrebnog za
formiranje mreže prelazi
maksimalnu dozvoljenu vrednost,
takva mreža se deli na dva ili više
segmenata, čija je dužina manja od
maksimalne, a međusobno se
povezuju bridževima ili ripiterima.
• U odnosu na ripiter, bridge
predstavlja inteligentniji uređaj sa
sposobnošću filtriranja saobraćaja.

22. • Danas se kućne i male
kancelarijske mreže uobičajeno
grade tako što se ADSL ili
kablovski modem poveže sa
multifunkcionalnim uređajem koji
se obično naziva bežični ruter, a
koji objedinjuje ruter, svič,
bežičnu pristupnu tačku, DHCP
server, NAT, Firewall.
• Postoje i bežični ruteri koji u sebi
objedinjuju i modem( kablovski,
ADSL ili mobilni).

23. • Korišćenje računarskih mreža nije moguće bez mrežnog softvera.
• Veoma je kompleksan i obuhvata različite slojeve: od sistemskog softvera niskog
nivoa (npr drajver za mrežne kartice) do aplikativnog softvera (npr pregledač
veba).
• Slojevitost znatno olakšava programiranje mrežnog softvera.
• Današnji OS već sadrže skoro sve nivoe mrežnog softvera, osim najvišeg –
aplikativnog.
• Tako autori aplikativnog softvera ne moraju da brinu o detaljima mrežne
komunikacije, već mogu da se koncentrišu na funkcionalnost aplikacije i na
aplikativne protokole, dok za sve detalje nižih slojeva mogu da koriste usluge OS-
a.

24. • Klijent je računar koji koristi resurse
mreže.
• Server (snaga mreže) je računar koji
sadrži resurse i stavlja ih na raspolaganje
klijentima (file server, database server,
aplication server, web server, mail server,
print server, FTP server, backup server,
game server ...).
• Serveri i klijenti obično komuniciraju tako
što klijent serveru šalje zahtev za
određenu uslugu, server izvršava uslugu i
šalje klijentu odgovor koji obično sadrži
tražene rezltate.

25. • Svi računari imaju potpuno ravnopravnu
ulogu.
• Svaki računar funkcioniše kao klijent i kao
server.
• Ne postoji imenovan administrator za celu
mrežu.
• Korisnik svakog računara odlučuje koji
podaci sa njegovog računara se mogu
deliti na mreži.
Na primer BitTorrent ili MicroTorrent su servisi za razmenu
datoteka. U toku razmene svaki računar ima deo datoteke i
svi uređaji razmenjuju delove koje imaju u tom trenutku.

26. 26
Podela prema površini koju pokrivaju:
• LAN (Local Area Network) - vezane su za jednu kompaniju,
firmu, školu i sl .
• WAN (Wide Area Network) - prisutne su na području jedne
države, grupe država, kontinenta,
• Globalna mreža - Internet.

27. Podela prema rasporedu čvorova u mreži –
topologija mreže
• Topologija mreže
- Fizički raspored računara,
kablova i drugih komponenti
mreže:
• magistrala
• zvezda
• prsten
• kombinacije

28. • Sastoji se od kabla koji se naziva
stablo, kičma ili segment (engl.
trunk, backbone) koji sve računare
povezuje pravolinijski
• Podaci se šalju svim umreženim
računarima, ali informaciju prihvata
samo onaj računar čija se adresa
poklapa sa adresom kodiranom u
signalu.
• Terminator : to je komponenta koja
se postavlja na svaki kraj kabla da
bi se signal zaustavio.
• Ako se kabl fizički preseče ili ako
se jedan kraj isključi, u kablu
nastaje prekid.

29. • U topologiji zvezde, računari su
povezani segmentima kablova sa
centralnom komponentom koja se
zove hab.
• Signal se prenosi od računara koji
ga šalje, kroz hab, do svih ostalih
računara u mreži, a prihvata ga
samo onaj čija je adresa na paketu.
• Ako padne jedan računar ili se
pokvari jedan kabl koji vodi do
haba, u topologiji zvezde samo taj
računar neće moći da šalje i prima
podatke dok ostatak mreže
normalno nastavlja sa radom.

30. 30
• U topologiji prstena računari se
kružno povezuju kablom i nema
krajeva sa terminatorima.
• Signal putuje po petlji u jednom
smeru i prolazi kroz svaki
računar.
• Svaki računar se ponaša kao
repetitor koji pojačava signal i
šalje ga sledećem računaru.
• Podaci u topologiji prstena
predaju se uz pomoć "tokena"
(oznake, znamenja...).

31. • Kombinacija magistrale i
zvezde
• Kombinacija prstena i
zvezde
• Itd.

32. Komunkikacija u lokalnim mrežama obično se zasniva
na tehnologijama:
• Ethernet – žičanim putem.
• WLAN – bežičnim putem.
Tokom vremena je rasla brzina prenosa podataka kod
obe navedene tehnologije, danas je preko 1Gbps.

33. • Računarske mreže se organizuju u slojevima i komunikacija između
viših slojeva se ostvaruje tako što se dostava poruka prepušta nižim
slojevima.
• Na višim slojevima nije potrebno da se poznaju detalji komunikacije na
nižem sloju i obrnuto .
• Pošiljaoci i primaoci na istom sloju moraju međusobno da se razumeju,
što se postiže korišćenjem preciziranih protokola.
• PROTOKOLI – pravila i konvencija po kojima se ostvaruje komunikacija,
prenos podataka, odnosno paketa podataka, u određenom sloju.

34. Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO je propisala
sedmoslojni model mreža ISO/OSI (Open Systems Interconnection):
• Aplikacioni sloj
• Prezentacioni sloj
• Sesioni sloj
• Transportni sloj
• Mrežni sloj
• Vezni sloj
• Fizički sloj
Najznačajnija mreža današnjice, internet, je organizovan prema
modelu TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) i na njemu
razlikujemo četiri osnovna sloja:
• Aplikacioni sloj
• Transportni sloj
• Mrežni sloj ili Internet
• Vezni sloj ili Datalink sloj (i fizički sloj)
Mi ćemo razmatrati model TCP/IP.

35. Na ovom sloju komuniciraju različite aplikacije koje koriste mrežne
usluge. Aplikacije međusobno razmenjuju poruke ne vodeći računa o
nižim slojevima.
Svaka aplikacija poštuje određeni protokol koji je specifičan upravo
za nju, na primer:
• HTTP/HTTPS (HyperText Transfer Protocol / HTTP Secure) – za
prenos informacija na vebu.
• FTP (File Transfer Protocol) – za prenos datoteka.
• SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) – za slanje elektronske pošte.
• IMAP (Internet Message Access Protocol) – za prijem elektronske
pošte.
• i slično.

36. • Transportni sloj vodi računa o paketima koji putuju od hosta do hosta.
• Svaka poruka sa aplikativnog sloja se prosleđuje transportnom sloju, koji vrši
njenu pripremu za dalje slanje korišćenjem usluga nižih slojeva.
• Jedan od najbitnijih zadataka transportnog sloja je da svaku poruku podeli na
manje pakete i da svaki paket nezavisno pošalje primaocu. Ovaj princip rada se
naziva komutiranje paketa (packet switching).
• Svaki paket se dopunjuje određenim informacijama koje su neophodne za
uspešnu dostavu na odredište. Takav paket se uglavnom naziva segment.
• Svakom paketu se dodaju posebni brojevi koji se nazivaju portovi i koji određuju
aplikaciju kojoj će poruku biti prosleđena.
• Portovi se zapisuju u obliku 16-bitnih brojeva (65536 različitih portova).
• Određeni portovi su standardizovani za najčešće korišćene aplikativne
protokole. Na primer 80 i 443 za HTTP i HTTPS, 20 i 21 za FTP, 25 za
SMTP, 143 za IMAP i slično.

37. Računar može istovremeno da učestvuje u više mrežnih komunikacija pa podela
na pakete može da uzrokuje određene probleme. Na primer, paket može da se
izgubi, paketi mogu stići u drugačijem redosledu nego što su poslati i slično.
U zavisnosti od toga da li želimo postići veću pouzdanost ili brzinu komunikacije
koriste se dva protokola:
• TCP (Transmission Control Protokol) je pouzdaniji. Za svaki paket koji uspešno
primi, primalac šalje potvrdu (ACK – acknowledgment) pošiljaocu, ako paket
nije stigao šalje se ponovo. TCP kontroliše i brzinu toka podataka i zagušenje
mreže, da se ne bi desilo da pošiljalac šalje podatke brše nego što primalac
može da ih primi. Koristi se za prenos veb-strana, datoteka, elektronske pošte
itd.
• UDP (User Datagram Protocol) je brži, ne potvrđuje prijem, ne šalje ponovo
pakete i slično. Koristi se za aplikacije u realnom vremenu, kao što je audio ili
video komunikacija, onlineTV, igre preko mreže itd.
Port pošiljaoca(16b) Port primaoca(16b)
Ostali podaci TCP/UDP zaglavlja
Paket sa aplikativnog sloja
TCP/UDP segment

38. • Dva osnovna zadatka mrežnog sloja su adresiranje i rutiranje.
• Adresiranje je neophodno da bi se mogli jedinstveno odrediti uređaji sa
koga se poruke šalju i na koji se poruke dostavljaju i zbog toga svaki uređaj
na mreži mora imati svoju jedinstvenu adresu.
• Rutiranje podrazumeva određivanje putanje kojom će se podaci kretati kroz
unutrašnjost mreže.
• Osnovni protokol koji se koristi na mrežnom sloju je IP (Internet Protokol).
• IPv4 je danas najkorišćeniji protokol. IPv6 je njegov naslednik, a IPX i
AppleTalk su se koristili kratko vreme.
• Kada se paket (npr. TCP segment) sa transportnog sloja prosledi na mrežni,
njemu se dodaje novo zaglavlje koje sadrži nekoliko informacija od kojih su
najznačajnije adresa primaoca i adresa pošiljaoca. Tako formiran paket se zove
IP Datagram.

39. • U današnjim mrežama se koriste tri različite vrste adresa:
• DNS (Domain Name System) adrese, ili imena domena,
• IP adrese,
• MAC (Media Access Control) adrese.
DNS
• Sistem imena domena(DNS) uvodi adrese hostova (uglavnom servera) u
tekstualnom obliku.
• Domeni se sastoje iz nekoliko delova, hijerarhijski organizovanih i razdvojenih
tačkama. Na primer, domen www.ssvg.edu.rs ukazuje na to da se server
nalazi u Srbiji (.rs), da je u pitanju obrazovna institucija (.edu.rs), da je u pitanju
srednja škola u Velikom Gradištu (.ssvg.edu.rs) – na ovom mestu može da
stoji proizvoljno ime ako nije zauzeto, i da je u pitanju glavni veb-server
(www.ssvg.edu.rs). Poslednji deo domena naziva se domen najvišeg nivoa
(eng. top-level domain – TDL) i on ukazuje na državu u kojoj je registrovan ili na
tip organizacije u čijem je vlasništvu domen.
• primeri: .org .net .edu .gov .mil .int. aero .rs .hu .uk

40. • Domenima u Srbiji upravlja Registar nacionalnog internet domena Srbije.
• Domen se može registrovati (zakupiti na određeni period) kod ovlašćenih
registara.
• DNS predstavlja osnovu veb-adrese tj. URL-a (Uniform Resource Locator).
Primer URL-a: http://www.ssvg.edu.rs/naslovna/19_01_27c.jpeg
• Pošto su za funkcionisanje mrežne komunikacije potrebne numeričke a ne
tekstualne adrese, svakom imenu domena pridružena je IP adresa koja se
beleži na posebnom DNS serveru.
• Pre nego što počne komunikacija na mrežnom sloju, softver koji podržava
imena domena( npr internet pregledač u koji se unose URL) se obraća DNS
serveru i od njega traži IP adresu na osnovu imena domena koje mu pošalje.
(ovo se dešava na aplikativnom sloju).
• Često je više servera uključeno u razrešavanje DNS upita.
• Da bi se smanjila potreba za komunikacijom, i klijenti i serveri keširaju(čuvaju)
informacije o domenima sa kojima su komunicirali u skorije vreme.

41. IP adrese
• Svaka mrežna kartica ima svoju jedinstvenu hardversku, fizičku adresu,
određenu tokom proizvodnje. Te adrese se nazivaju MAC adrese (eng. Media
Access Control) i mogu se smatrati nepromenljivim. One se koriste na nižim
slojevima ali nisu pogodne za rutiranje.
• Preduslov za efikasno rutiranje je da svi uređaji u mreži imaju slične adrese i
zbog toga je uveden sistem IP adresa koje nisu vezane za hardver, već se
dodeljuju uređajima pri uključenju u mrežu.
• IPv4 adrese su 32-bitni brojevi i predstavljaju se kao četiri dekadna broja od
po bajt, tj. između 0 i 255. (primer: 192.68.1.1).
• Uređaji priključeni na internet dobijaju IP adrese. One mogu biti dodeljene
statički (tako da uređaj ima fiksnu IP adresu kada god se priključi na internet)
i dinamički (kada se uređaju dodeljuje neka slobodna IP adresa svaki put
kada se priključi na internet, pri čemu nema garancije da će svaki put dobiti
istu adresu). Statičke adrese su neizbežne u nekim slučajevima (npr. adrese
servera). Ipak najčešće je poželjnija dinamička dodela IP adresa jer se
smanjuje mogućnost grešaka usled pogrešno podešenih statičkih adresa.

42. • Dinamička dodela IP adresa zasniva se na protokolu DHCP (eng. Dynamic
Host Configuration Protocol).
• Jedan ili više uređaja u mreži (rutera ili računara) igraju ulogu DHCP servera, i
kada se uređaj priključi u mrežu on šalje zahtev da mu se dodeli IP adresa.
DHCP server mu šalje neku od slobodnih adresa iz skupa adresa koje
održava. ( i uglavnom još neke parametre kao što je adresa DNS servera ili
adrese podrazumevane izlazne kapije – gateway)
• Izlazna kapija ili gejtvej (eng. gateway) je posebno određen ruter koji se
koristi kada paket podataka treba poslati van mreže – „u svet“.
• Svi uređaji u istoj mreži dele zajednički početak IP adrese.
• Na primer, jednu mrežu mogu da čine uređaji sa adresama od 200.150.100.0
do 200.150.100.255.
• U ovom primeru prva 24 bita daju adresu mreže, a poslednjih 8 bitova adresu
unutar mreže.
• U tzv. CIDR notaciji ovo bi označili kao 200.150.100.75/24.
• Drugi način je da se uz adresu 200.150.100.75 navede mrežna maska (eng.
subnet mask) 255.255.255.0

43. • U okviru svake mreže dve IP adrese imaju specijalnu namenu. Prva adresa
(npr. 250.150.100.0) smatra se adresom mreže i ne preporučuje se da se
istovremeno koristi za adrsu nekog uređaja u mreži. Posednja adresa (npr.
250.150.100.255) koristi se tako što se svaka poruka poslata na tu adresu
dostavlja svim uređajima unutar mreže i naziva se adresa za javno emitovanje
(eng. broadcast address).
• DA bi se sprečili problemi koji su nastali zobg neracionalne raspodele adresa
neke IP adrese su proglašene za privatne adrese. Zbog toga mnogi računari
u brojnim mrežama mogu istovremeno da imaju adrese istog oblika (npr.
192.168.0.1). Privatne adrese se koriste za komunikaciju u lokalnoj mreži.
• Kada uređaj u lokalnoj mreži hoće da komunicira sa nekim uređajem van
lokalne mreže, ruter u mreži (gateway) menja privatnu adresu pošiljaoca
svojom javnom IP adresom i šalje paket primaocu. Kada odgovor stigne do
rutera, on zamenjuje adresu primaoca( njegovu javnu adresu) privatnom
adresom uređaja koji je poslao zahtev i prosleđuje mu odgovor.
• Ova tehnika se zove prevođenje mrežnih adresa (network address
translation – NAT).

44. • U širim mrežama, kakv je internet, postoji veliki broj povezanih rutera. Svaki od
njih je povezan sa jednim ili više uređaja (rutera, svičeva, servera, klijenata)
kojima može da prosleđuje pakete koje dobije.
• Uloga rutera u mreži je da na osnovu IP adrese primaoca i pošiljaoca odredi
kome od nekoliko povezanih čvorova treba proslediti paket da bi on efikasno
stigao do odredišta. To se ostvaruje pomoću tabela rutiranja koje su zapisane
u njihovoj memoriji.
• Tabele rutiranja sadrže spisak mrežnih adresa različitog nivoa hijerarhije i
podatke na osnovu kojih odlučuje o tome kojem od povezanih uređaja da
prosledi paket koji se šalje.
• Kvalitet rutiranja prvenstveno zavisi od toga kako su određene tabele rutiranja.
One mogu biti izgrađene statički( kad administrator ručno zadaje pravila) ili, što
je mnogo češći slučaj, dinamički (automatski na osnovu podataka o vezama
primenom određenih algoritama).

45. Uređaji (ruteri) na mrežnom sloju problem komunikacije svode na zadatak
da se IP datagram prenese:
• sa jednog rutera na drugi
• sa jednog uređaja na drugi u okviru lokalne mreže
Ovaj zadatak se rešava na veznom sloju.
• IP datagram se obmotava dodatnim podacima i kreiraju se okviri
(frame)
• Potrebno je sprečiti izmenu podataka prilikom mrežnog prenosa
(preskakanje bitova, izmena bitova, ponavljanje, ...)
• Na kraj okvira dodaje se sekvenca za proveru okvira:
• omogućava primaocu da proveri da li je došlo do greške
• neke greške se mogu ispraviti
• Moguće je detektovati i ispraviti složenije greške korišćenjem sekvenci
od više bitova, kodiranih kodovima za otkrivanje i ispravljanje grešaka.

46. • Ruteri u unutrašnjosti obično povezani tačka na tačku (point-to-point).
• Ruteri u unutrašnjosti Interneta koji spajaju velike mreže povezani su
brzim vezama (najčešće optičkim).
• Kućni ruter je najčešće direktnom vezom (preko modema, a zatim
telefonskog ili koaksijalnog kabla) povezan sa ruterom dobavljača
Interneta.
• Preko direktnih veza podaci se prenose korišćenjem protokola PPP
(point-to-point protocol) – podaci se šifriraju i kompresuju.
• U okviru lokalne mreže komunikacija se zasniva na tehnologijama:
• Ethernet (žičano povezivanje)
• Wi-Fi (bežično povezivanje)

47. Adresiranje na veznom sloju
• Na veznom sloju koriste se MAC adrese
• Predstavljaju se pomoću 48 bita
• Zapisuju se u obliku 6 dvocifrenih heksadekadnih brojeva (primer:
2c:d4:44:a8:be:3b)
• Na početak okvira dodaju se MAC adresa primaoca i pošiljaoca.
• Ako se u okviru nalaze IP datagrami, tada on sadrži i IP adrese
primaoca i pošiljaoca, ali one se na ovom nivou ne analiziraju.
• MAC adresa i IP adresa mogu da se odnose na različite uređžaje:
• na urežđaj koji će proslediti datagram dalje i
• na krajnje odredište

49. Komunikacija na najnižem sloju
• U nekim modelima ovaj sloj se izdvaja kao poseban fizički sloj.
• Brine samo o tome kako preneti pojedinačne bitove između dva
susedna čvora komunikacije.
• Na ovom sloju se ne razmatra šta ti bitovi predstavljaju, odakle su
krenuli, niti kuda putuju.
• Fizički sloj se bavi samo načinom na koji se podaci prenose između
direktno povezanih uređaja, bez sagledavanja celine komunikacije.

50. • Kućni i poslovni računari povezuju se na Internet korišćenjem usluga
dobavljača interneta, tj. internet provajdera (internet service providers,
ISP).
• Provajderi omogućavaju uključivanje računara i manjih mreža u njihove
mreže koje su već povezane sa Internetom.
• Danas se uređžaji povezuju na Internet korišćenjem širokopojasnog
pristupa (broadband internet access).
• Načini povezivanja:
• ADSL pristup preko telefonskih linija.
• pristup preko linija kablovske televizije (HFC).
• pristup preko mreže mobilne telefonije.
• Brzina preuzimanja podataka od nekoliko Mbps do nekoliko stotina
Mbps, brzina slanja manja - do 10Mbps.

51. • Priključivanje uređaja u postojeću lokalnu mrežu je obično vrlo
jednostavno.
• Veza se ostvaruje povezivanjem sa odgovarajućim pristupnim mrežnim
uređajem (hab, svič, ruter ili bežična pristupna tačka).
• Najčešće nakon priključivanja kabla mreža može odmah da se koristi.
Mreže koje imaju posebnu zaštitu traže odgovarajuća dodatna
podešavanja parametara (šifre itd).
• Za bežično povezivanje koristi se bežična pristupna tačka (koja je često
bežični ruter).
• Korisnik na svom uređaju bira mrežu na koju će se priključiti i
eventualno unosi parametre pristupa.
• Najčešće operacije u lokalnim mrežama su pristup i deljenje foldera i
dokumenata na udaljenim računarima.