2. Прва владавина Милоша и Михaила
Обреновића
1830 1833 1835 1838 1839 1842
Први хатишериф
Хатишерифом из
1830. Србија добија
пуну аутономију -
самосталност
Други хатишериф
Хатишерифом из
1833. Београдски
пашалук се шири на
6 нахија. Данак је
утврђен на
2 300 000 гроша
Сретењски устав
(Милетина буна)
Последица
Милетине буне био
је Сретењски устав
којји никад није
заживео. Укинут
феудализам.
Трећи хатишериф
Турски устав
Турским уставом
султан је ограничио
власт кнеза Милоша
који је морао одлуке
да доноси уз
сагласност Савета.
Милошева
абдикација
Пошто Милош није
желео да дели
власт са Саветом,
својевољно је
напустио власт
Вучићева буна
Уставобранитељ
Тома Вучић
Перишић подигао је
буну против кнеза
Михаила чиме је
окончана његова
краткотрајна прва
владавина.
Милош
1815-1839
Михаило
1839-1842
3. Карактер Милошеве власти
Кнез Милош је владао апсолутистички, без закона и
устава.
Веома се обогатио на рачун државе.
Наредио је више убистава својих противника, као и
Карађорђа 1817. године.
Против Милоша су дизане буне: 1825. Ђакова, 1835.
Милетина буна.
Милош Обреновић (са
изложбе у Конаку
кнегиње Љубице у
Београду 2017)
Карађорђево убиство
1817
4. Сретењски устав
Уставобранитељи су желели Милошу да ограниче
власт.
Уставобранитељи: Тома Вучић Перишић, Аврам
Петронијевић, Милутин Гарашанин.
После Милетине буне Милош је пристао на устав, али
он никада није заживео јер се велике силе Аустрија,
Русија и Османско царство са тим нису сложиле.
Творац Сретењског устава био је Димитрије Давидовић.
Насловна страна
Сретењског устава
Просветитељ и
уставописац Димитрије
Давидовић 1834. године,
уље на платну, рад Уроша
Кнежевића.
5. Добијање аутономије 1830.
Дипломатском борбом и уз помоћ Русије кнез Милош је
успео да добије потпуну унутрашњу самоуправу
хтишерифом из 1830. године.
Хатишерифом из 1833. Београдски пашалук је проширен
за 6 нахија.
Годишњи данак је утврђен на 2.300,000 гроша.
Кнежевина Србија 1833.
године
6. Турски устав 1838.
Коначно, султан је ограничио власт кнеза Милоша новим
хатишерифом.
Милош није могао да доноси одлуке без Савета, а
чланове Савета није могао сменити.
Пошто на тај начин није желео да влада, својевољно је
напустио власт 1839. године.
Наследиће га најстарији син Милан, али он убрзо умире.
Прва страна текста Устава
из 1838. године
Милан Обреновић
7. Кнез Михаило 1839.-1842.
После смрти Милана на престо долази малолетни
Михаило.
Од 1839-1840. влада намесништво.
Вучићевом буном 1842. Михаило је збачен са власти.
На српски престо долази Карађорђев син Александар
Карађорђевић.
Тома Вучић Перишић на
литографији из 1847.
непознатог аутора.
Кнез Михаило на
платну Јована
Поповића из 1841.