2. Намесништво
Милан Обреновић, унук Јеврема , брата Милоша Обреновића ступио је на
престо са 14 година. Зато је организовано Намесништво.
Порта је издала Милану берат 1868. и то је последњи берат који је Турска
дала Србима.
Намесништво
Јован Ристић
Миливоје
Петровић
Блазнавац
Јован Гавриловић
3. Устав
Намесништво је донело устав 1869. ( намеснички или Тројички)
Више не важи Турски устав
Устав је умерено либералан.
По први пут Скупштина са кнезом дели власт.
Кнез и Скупштина су доносили законе, али је само кнез предлагао законе.
Загарантована су грађанска права.
Није уведен парламентарни систем јер је влада одговорна кнезу а не
Скупштини и министре бира кнез.
Устав је забранио да Карђорђевићи дођу на власт.
4. Источна криза (1875-1878)
Милан је самостално почео да влада 1872.
Најважнији догађај у првим годинама владе је Источна криза
Почела је Невесињском пушком 1875.
Србија и Црна Гора су се умешале
Србија почиње Први српско – турски рат 1876-1877.
Лоше вођен рат: победили смо на Шуматовцу , изгубили на Ђунису
Помагали нам добровољци из Русије
Најзначајнији Рус - генерал Черњајев
6. Источна криза
Мир је склопљен уз посредовање великих сила
Ништа нисмо изгубили
Руси улазе у рат 1877.
Улазе у Бугарску из Румуније
Заустављени су код Плевне, после дуге опсаде побеђују
Србија улази у Други српско-турски рат у децембру 1877.
Успешно ратовање; стижемо до Грачанице
7. Санстефански мир
Руси стижу до Цариграда и у марту 1878. склапају Санстефански мир
Најважније је формирање Велике Бугарске
Велика Бугарска – од Дунава до Егејског мора; цела Македонија; пиротски и
врањски округ; источна Албанија; Кавала у Грчкој
Преко Велике Бугарске Русија би имала утицај на Балкану и имала излаз на
топла мора
8. Берлински конгрес ( 13. јун – 13.јул 1878.)
На Берлинском конгресу укинута је Велика Бугарска;
Македонија је остала турска територија;
Бугарска је подељена на Кнежевину Бугарску и Источну Румелију
Босна и Херцеговина је окупирана од Аустроугарске.
Аустроугарска је добила право да у Новопазарском санџаку држи свој
гарнизон - на тај начин онемогућено је уједињење Србије и Црне Горе.
Румунија добија независност и територијално проширење ( најважнија је
Добруџа).
Црна Гора добија независност и проширење на Подгорицу, Никшић,
Колашин, Бар, Плав и Гусиње. Али због побуна Албанаца, две године касније
су Плав и Гусиње замењени за Улцињ
9. Србија на Берлинском конгресу
Срби у Берлин шаљу Јована Ристића
Ристић се споразумева са аустроуграским представником Андрашијем да:
Србија добије независност и проширење на 4 округа: нишки, пиротски,
врањски и топлички
пристане на трговински уговор са Аустроугарском
на градњу железнице Београд- Ниш
10.
11. Политичке странке - Радикали
Народна радикална странка
Вођа је Никола Пашић
Опозиција Обреновићима
Најмасовнија-сељаштво на њеној страни
За сарадњу са Русијом
Часопис: Самоуправа
12. Либерална странка
Вођа је Јован Ристић
Окупља српско грађанство
За Русију, али не по сваку цену
Часопис: Српска независност
14. Хронологија догађаја
1881: формирање странака; потписивање Трговинског уговора и Тајне
конвенције са Аустроугарском
1882. Милан постаје краљ под именом Милан I Обреновић IV
1883. Тимочка буна против Милана (повод за буну је разоружање
становника и жигосање стоке; Радикали организатори буне)
1884. Пруга Београд-Ниш
1885. Српско-бугарски рат – српски пораз на Сливници
1888. устав којим је уведен парламентаризам
1889. абдикација