Иво Андрић

1. Иво Андрић
Од првог светског рата до
другог светског рата

2. На вест о Сарајевском
атентату 28. Јуна 1904. године
Иво Андрић пакује своје
студентске кофере и бежи из
Кракова у Сплит јер је био
припадник ,, Младе Босне”.

3. Млада Босна

4. При доласку у Сплит хапски га
Аустро-Угарска полиција и
води га у шибенску , па у
мариборску тамницу.

5. Мариборска тамница

6. Тамо ће остати до Марта 1915. године - дотле је писао песме у прози. Кад је
изашао из тамнице, био му је одређен кућни притвор у Овчареву и Зеници
где је остао до лета 1917. године, када је објављена амнестија после смрти
Франца Јозефа при чему се враћа у Вишеград.
Након изласка из кућног притвора Иво Андрић се враћа у болницу због
поновљене болести плућа у Загреб код милосрдних сестара где довршава
књигу стихова у прози која ће под називом ,,Ex Ponto” бити објављена у
Загребу 1918. године. Није био задовољан стањем после I светског рата у
Загребу , па Андрић поново моли Тугомира Алауповића за помоћ , и већ
почетком Октобра 1919. године почиње да ради као чиновник у Министарству
вера у Београду.

7. Министарство вера у Београду (радио као
чиновник)

8. Тамо је активно учествовао у
књижевном животу престонице,
заједно са Милошем Црњанским,
Станиславом Винавером, Симом
Пандуровићем и Сибетом
Милинчићем који су се окупљали
око кафане ,,Москва”.

9. Кафана Москва (место окупљања књижевника)

10. Имао је веома успешну каријеру. 1920.
године постављен је за чиновника у
посласнству Ватикана, а затим као
дипломата у конзулатима у Букурешту ,
Грацу и Трсту. Објавио је и збирку песама у
прози: ,,Немири” , приповетке: ,,Ћоркан и
Швабица” , ,,Мустафа Маџар” , ,,Љубав у
касаби” , ,,У мусафирхани” и циклус
песама: ,,Шта сањам и шта ми се догађа”.

11. 1920.

12. У јуну 1924. године је на
Универзитету у Грацу
одбранио докторску тезу
,,Развој духовног живота у
Босни под Турском
влашћу”.

13. Универзитет у Грацу

14. На предлог Богдана Јовановића,
Иво Андрић је био примљен за
члана српске краљевске
академије, а исте године и у
српском књижевном гласнику
објавио је приповетку: ,,Маја
милосница”.

15. српска краљевска академија

17. Током 1927. године радио је у конзулату у Марсељу и Паризу , а 1928. у
просланству у Мадриду. Те године објављена је и његова приповетка: ,,Мост
на Жепи”.

18. Мост на Жепи

19. Од 1930. до 1933. био је секретар сталне делегације краљевине Југославије
при друштву народа у Женеви. 1934. године постаје уредник српског
књижевног гласника у ком се објављује приповетка: ,,Олујаци” , ,,Жеђ” и
први део триптиха ,,Јелена , жена које нема”. Дипломатска каријера Иве
Андрића достиже врхунац 1939. године. 1. Априла издато је саопштење да је
Иво Андрић постављен за опуномоћног министра и изванредног посланика
краљевине Југославије у Берлину.
У Берлин стиже 12. Априла , а 19. предаје акредитиве канцелару Рајха -
Адолфу Хитлеру.