.

1. Милош Црњански

2. Милош Црњански је рођен 26. октобра
1893. године у Чонграду, умро је 30.
новембра 1977. године у Београду.
Српски песник, приповедач, романсијер,
публициста који је стварао у 20. веку.
Најважнија дела су: „Дневник о
Чарнојевићу“, „Сеобе“, „Роман о Лондону“,
„Ламент над Београдом“.
Награде које је примио су НИН-ова
награда и Дисова награда.

3. Отац Тома био је чиновник који је из Баната, из Иланџе протеран у
Чонград. Мајка му се звала Марина Вујић и била је родом из
Панчева.

4. Милош Црњански је од 1896. одрастао у Темишвару. Основу школу
је завршио у српској вероисповедној школи у Темишвару, код
учитеља Душана Берића. Матурирао је у темишварској Гимазији.

5. 1912. године Црњански
одлази у Опатију, тамо
се уписује у ријечку
експортну академију.
Играо је фудбал у клубу
„Викторија“ на Сушаку.
1913. године је уписао
студије медицине у
Бечу које никада није
завршио.

6. Прву песму „Судба“ Црњански
је објавио у Сомборском
дечијем листу „Голуб“ 1908.
године.
1912’. године у сарајевској
„Босанској вили“ је
одштампана његова песма „У
почетку беше сјај“.

7. О убиству Франца Фердинанда
Црњански је чуо у Бечу. На почетку
Првог светског рата је доживео одмазду
аустријских власти, обукли су му
униформу аустроугарског војника и
послали га на галицијски фронт да
јуриша на Русе, где је убрзо рањен.

9. Већи део времена од
1915. Црњански проводи у
ратној болници у Бечу.
Пред сам крај рата одлази
на Италијански фронт.
Фронт, болнице, па опет фронт,
и љубави, за хлеб и за шећер,
све мокро, све киша и блато,
магле умирања

10. 1916. године ради у Дирекцији
државних железница у Сегедину.
Следеће године је враћен у војску и
прекомандован у Коморан и Острог.
1918. у Бечу уписује Експортну
академију.

11. 1919. године у Београду се уписује на Универзитет где студира
књижевност и уређује лист „Дан“.

12. Послератно стварање Милоша
Црњанског се базирало на
проналажењу новог језика и
израза за нове теме и садржаје.
У великом хаосу рата био сам
непоколебљив у својим
тугама, замишљеости и
мутном осећају самоће.

13. 1920. године Црњански се
упознаје са Видом Ружић, са
којом се 1921. године и венчао.
Исте године Црњански са Видом
одлази у Париз и Бретању, а у
повратку путује по Италији.

14. 1922. је био наставник у панчевачкој
гимназији, исте године је стекао
диплому на Филозофском
факултету у Београду.
Између 1923. и 1926. професор је
гимназије у Београду и сарадник
угледног листа „Политика“.

15. Истовремено издаје „Антологију
кинеске лирике“ и новинар је у листу
„Време“.
1927.У „Српском књижевном
гласнику“ излазе први наставци
његовог романа „Сеобе“.

16. У септембру 1926. године као уредник часописа „Наша крила“ је
изазвао на двобој Тадију Сондермајера.

17. 1928-1929 је аташе за штаму
при Амбасади Краљевине
Југославије у Берлину. На његов
позив немачку престоницу
посећује његов пријатељ,
књижевник Вељко Петровић.

18. 1930. за роман „Сеобе“ добија награду Српске академије наука.
Следећих година путује бродом по Средоземном мору и извештава из
Шпаније.
1934. је покренуо лист „Идеје“ у коме је између осталог писао и о Светом
Сави. Следеће године лист је укинут.

19. У периоду између 1935. и 1941. ради у
дипломатској служби у Берлину и Риму.
По избијању Шпанског грађанског рата,
Црњански је као дописник листа „Време“
извештавао из Франковог штаба.
Подржавао је Франка и фалагистички
покрет у својим текстовима. После
Шпаније, био је дописник из Рима и
подржавао је Мусолинија и италијански
империјализам.
По избијању Дригог светског рата
евакуисан је из Рима и преко Мадрида и
Лисабона августа 1941. одлази у Лондон.

20. Други светски рат Црњански проводи у
Лондону, где 1951. добија британско
држављанство.
У Лондону ради разне послове, док његова
супруга шије лутке и хаљине за робну кућу
„Херодс“
Црњански стиче диплому Лондонског
универзитета за хотелијерство и
менаџерство.
Црњански је у Лондону био члан
међународног ПЕН-клуба који му је
обезбедио да се на машини откуцају његови
романи.

21. У Југославију се вратио 1965. године.
У теби нема бесмисла и смрти
...
Ти и плач претвараш као даѕд у шарене дуге.
...
А кад дође час, са ми се срце старо стиша,
твој ће багрем пасти на ме као киша.
(Ламент над Београдом)

22. У Београду је преминуо 30. новембра 1977. године и сахрањен је у
Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Према жељи из тестамента Народна библиотека Србије је 1977.
године примила заоставштину Милоша Црњанског.

23. Црњански је објавио велики број дела са разним темама и садржајима.
Поезија:
Лирика Итаке (1919)
Одабрани стихови (1954)
Ламент над Београдм (1962)

24. Приповетке, есеји, и путописна проза:
Приче о мушком (1924)
Наше плаѕе на Јадрану (1927)
Бока Котроска (1927)
Ирис Берлина (1928)
Тајна Алберта Дирера (1928)
Љубав у Тоскани (1930)
Књига о Немачкој (1931)

25. Романи:
Дневнник о Чарнојевићу (1921)
Сеобе (1929)
Друга књига Сеоба (1962)
Роман о Лондону (1972)

26. Два предратна романа:
Кап шпанске крви и Сузни крокодил
Рукопис првог романа Син Дон Кихотов је изгубљен.
По Роману о Лондону је снимљена и истоимена мини серија.

27. Мемоари:
Ембахаде (1983) обухватају време
1928-1945 године када је писац био
у посланству у Берлину, Риму,
Лондону. У прологу Црњаски је
навео да су то његове „белешке о
несрећи нашег народа, а нису ни
дневник, ни историјат, ни студија, ни
памфлет“, већ да су то успомене
писца-очевица „о добу које је било
пуно несрећа, жалости, страхота“.

28. Драме:
Маска (1918)
Конак (1958)
Никола Тесла (1967)

29. Награда Милош Црњански
Награда се по завештању
Видосаве Црњаски додељује на
дан песниковог рођења 26.
октобра писцу за прву објављену
књигу на српском језику. Награда
се састоји од новчаног износа од
2000 евра, повеље и медаље са
ликом писца.

30. Суматраизам је авангардни
уметнички покрет који је основао
Милош Црњански. Он је осмислио
основе суматраизма током Другог
светског рата, а обзанио га је 1920.
у свом тексту Објашњење Суматре.

32. Инспирацију за роман „Сеобе“ Црњански је нашао у своме сазнању
да су сталне сеобе у судбини српског народа.
Испирацију и грађу за роман му је дало читање мемоара Симеона
Пишчевића.
Поред две објављене књиге „Сеоба“ Црњаски је планирао да
напише још четири, али није могао да ради у туђини, јер кажe да се
„не види смисао рада далеко од свога народа“.