2. O piscu:
Aleksa Šantić
*Rođen je 1868. godine u Mostaru.
*Završio je trgovačku školu u Trstu i
Ljubljani.
*U Mostaru je proveo čitav život. Osnovao
je kulturni list Zora i bio predsednik Srpskog
pevačkog društva Gusle.
*Njegove pesme su pune bola i ljubavne
čežnje, ali i rodoljublja i prkosa nadahnutih
teškim nacionalnim i socijalnim položajem
srpskog naroda.
*Objavio je veliki broj pesama a
najpoznatije su: “Emina” , “Ostaje ovdje”,
“Pretprazničko veče”, Što te nema?”, “Veče
na školju”, “O klasje moje”, “Moja
otadžbina”.
*Godine 1914. izabran je za dopisnog člana
Srpske kraljevske akademije.
*Umro je 1924. godine u Mostaru.
3. Pesma “Moja otadžbina” nastala je 1908. godine kada je Bosna
i Hercegovina dobila status austrougarske kolonije.
Književni rod: Lirika
Književna vrsta: Lirska patriotska(rodoljubiva) pesma
Pesma je ispevana u sonetskoj formi(sadrži dva katrena i dva
terceta).
Stilske figure: Metafora, Hiperbola
Motiv: U ovoj pesmi, Aleksa Šantić postaje glas naroda. U
pesmi se oseća jako rodoljublje, snažna pesnikova osećanja
puna bola i istine.
4. Analiza pesme:
Ne plačem samo s bolom svoga srca
Rad zemlje ove uboge i gole
Mene sve rane moga roda bole
I moja s njim pati i grca.
Ovdje u bolu srca istrzana
Ja nosim kletve svih patnja i muka
I krv što kapa sa dušmanskih ruka
To je krv moja iz mojejih rana.
U prvoj strofi njegovo srce
pati, a u drugoj je istrzano
od jačine kletvi i svih muka.
U prve dve strofe pesnik
nam donosi osećanja koja
u njemu izaziva situacija u
kojoj se nalazi njegov
narod. Svaka kap krvi koje
su prolili dušmani je krv sa
pesnikovih rana.
5. U meni cvile duše miliona,
Moj svaki uzdah, svaka suza bona
Njihovim bolom vapije i ište...
U tercetu se pesnik
poistovećuje sa
milionima ljudi, svaki
uzdah koji pesnik
udahne, svaka suza je
prožeta zajedničkim
bolom svoga naroda.
6. I svuda gde je srpska duša koja,
Tamo je meni otadžbina moja-
Moj dom i moje rođeno ognjište.
Poslednja strofa nam donosi
nešto mirniji ton i pesnik
pokušava smiriti i obuzdati svoja
osećanja. Poslednja strofa nam
nosi poruku, odnosno poentu
pesme, što je karakteristično za
sonet, razrešenje se nalazi na
kraju pesme. Pesnik je otadžbinu
doživeo kao prostor na kome
žive njegovi sunarodnici bez
obzira na državne granice. I
zbog toga je njegova otadžbina
rasuta po svetu. Ma gde da se
nalazimo trebalo bi da se
držimo zajedno.
