Putovanja Cajlda Harolda

1. Bajron
Danica Ilic i Lenka Milosavljevic

2. Ko je bio Bajron?
Džordž Gordon Bajron je smatran jednim od najboljih britanskih pesnika i
najpoznatiji je po svom ekscentričnom životu.
Izvršio je snažan uticaj na ceo evropski romantizam ne samo delima već i
životom,protestom, nezadovoljstvom, revolucionarnim duhom i prkosom.
https://www.youtube.com/watch?v=mjpEAiccugo

3. Bajronova biografija
Detinjstvo
Bajron je rođen 22. januara 1788. godine u staroj osiromašenoj aristokratskoj porodici. To je možda i bio razlog njegovog bunta i netrpeljivosti licemerja
visokog društva. Od rođenja je bio hrom, ali ga je priroda obdarila neverovatnom lepotom. Otac ga je napustio dok je bio dete, a majka mu je bila
šizofreničarka. Rezultat toga je da nije bio disciplinovan i ni u čemu nije bio umeren. Kada mu je bilo deset godina 1798. godine, Džordž je nasledio titulu
od ujaka i zvanično je postao lord Bajron.
Drustvo
Studirao je na Kembridžu. Sa prezirom se odnosio prema konzervativnom društvu i lažnom moralu. Bio je veoma slobodan i omiljen među ženama i važio
je za „ukletog ljubavnika”. Bio je sklon skandalima. Prvu pesničku knjigu „Časovi dokolice” je izdao 1808. godine. Knjiga je bilao oštro iskritikovana.
Društvo ga je odbacivalo, ali se on suprotstavljao. Bio je prisiljen, čak, da napusti zemlju i da krene na dvogodišnje putovanje po Mediteranu. Ovo
putovanje je Bajronu pružilo inspiraciju za mnoga kasnija dela koja će mu doneti slavu.m Jula 1811. godine, Bajron se vratio u London nakon smrti
njegove majke. 1812. godine je objavio jedno od svojih najboljih dela „Putovanje Čajlda Harolda”.

4. Bajronova biografija
Privatan zivot
Tokom srednjoškolskog i univerzitetskih studiranja, u rodnom Londonu i Kembridžu, priređivao je bahanalije sa
prostitutkama, ali je imao i najmanje dve stalne ljubavnice. Smatra se da je Bajron bio biseksualac. Jedna od njih,
koja se oblačila u odeću dečaka, predstavljao je kao rođaka. Skandal je izbio kada je u jednom renomiranom
hotelu „mladić“ imao pobačaj. 1813. godine Bajron je ušao u intimnu vezu sa svojom rođakom Ogastom. Njoj je
posvetio par pesama. Društvo ga je osuđivalo zbog njegove veze sa rođakom, a on je i sam osećao krivicu. Zbog
toga, 1815. godine se oženio Anom Izabelom Milbank. Sa njom je dobio ćerku Ogastu Adu. Međutim, već sledeće
godine žena ga je sa ćerkom napustila, jer je često pio, zbog nagomilanih dugova i zbog glasina da je bio u vezi sa
svojom rođakom. Nikada više nije video svoju ženu i ćerku. Bajron je 1816. godine zauvek napustio London.
Otputovao je u Ženevu, u Švajcarsku, gde je upoznao pesnika Šelija, njegovu ženu Meri i njenu sestru Kler
Klermont. Tada je napisao treće pevanje „Putovanje Čajlda Harolda“. Kler je rodila Bajronu ćerku Alegru 1817.
Godine. Bajron je živeo i u Italiji, gde je bio u vezama sa raznim ženama. Ova njegova iskustva je prikazao u
njegovoj najboljoj pesmi „Don Žuan“. Satirična i duhovita, ova pesma ima šesnaest pevanja i ostala je Nedovršena.
Aprila meseca 1818. Bajron je upoznao Terezu Džukoli, 19 godina staru kontesu u „proračunatom braku“. On
zvanično postaje njen cavaliere servente (gospodin na usluzi), što je bilo prihvatljivo italijanskim običajima za
takvu vrstu brakova. Na grofov poziv Bajron se seli kod njih, a kasnije kada se to grofu nije više dopadalo na
Terezin zahtev grof i grofica su se zvanično razdvojili. Ta četvorogodišnja afera skoro sasvim je pripitomila
Bajrona koji je počeo da uživa u bračnom miru. Bajron i Tereza živeli su zajedno sve dok on nije 1823. godine
otišao za Grčku gde je sledeće godine umro. Bajron je 1823. godine prihvatio poziv i otišao u Grčku, gde pomaže u
borbi grčkog naroda protiv Otomanskog carstva. Ubrzo se razboleo od malarije i umro 1824. godine u trideset
šestoj godini života.

5. Stvaralaštvo
Za dela Bajrona indikativan je jedan poseban tip junaka, čiji se veliki deo
karakteristika može pripisati samom piscu. Proučavaoci su pronašli tragove
bajronovskog junaka u Džonu Miltonu i mnogim stvaraocima Romantičkog
pokreta. To je idealizovan karakter čiji su atributi talenat, strast, prezir prema
društvu i njegovi institucijama, nedostatak poštovanja prema rangu i
privilegijama (iako ih junak poseduje), gajenje ljubavi koju je srušilo društveno
neodobravanje ili smrt, pobuna, prognanstvo, tajna prošlost, arogancija,
preterano samopouzdanje ili nedostatak dubljeg uvida i na kraju,
samodestruktivnost.
Veličina Bajronove poezije je u tome što je promenila književna shvatanja
Evrope. Bajronovski junak je puno obrađivan, i emocionalna težina koju stvara
je naravno neizmeriva. Bajronov idealizam, njegov «svetski bol», i njegova,
najblistavija od svih bajronskih sudbina, učinili su ga jednom od najvećih figura
romantizma. Romantizam, kao reakcija na strahovladu razuma, reda i poretka,
sa Bajronom je dobio novi pravac. Brojne borbe za nezavisnost (Francuska,
Grčka, Amerika, Španija) svorile su i konretne socijalne teme romantizma, o
nedopustivosti bestidnog bogatstva, o besmislenosti rata i o krahu tiranija.
Pesnički fokus je na malom junaku, običnom čoveku.

7. Don Zuan
Najveće i životno delo Džordža Gordona Bajrona je nedovršeni
realistički roman u stihu Don Žuan koji je pisan od 1819. do 1824.
godine. Stara poznata tema o doživljajima španskoga viteza i
ljubavnika Don Žuana ovde je dobila drugačiju obradu i vid.
Delo je bilo zamišljeno u dvadeset četiri pesme, ali je pesnik napisao
samo šesnaest pesama i početak sedamnaeste pesme. U predgovoru
dela Bajron poručuje pesnicima Jezerske škole, Kolridžu i Vordsvortu,
da svoja jezera zamene okeanom, aludirajući pre svega na njihova
uska i tradicionalna književna stanovišta.

8. Don Zuan
Knjizevni rod: epika
Knjizevna vrtsa: poema
Roman prati doživljaje Don Žuana. U njima se opisuje
Don Žuanovo bekstvo iz Španije, njegova idilična ljubav,
boravak u haremu, učešće u raznim borbama, boravak u
Rusiji i službovanje na dvoru ruske carice Katarine II, i
najzad njegov povratak u Englesku. Kako po svemu
izgleda, Don Žuan je trebalo da završi smrću u borbi za
francusku revoluciju. Priča je propraćena ironičnim
komentarima usmerenim ka iskvarenom, izveštačenom
društvu.

9. Don Zuan
U ovom romanu ima malo likova čije su karakteristike bliže opisane, a neki likovi,
uglavnom, služe za isticanje karakteristika drugih likova. Najviše su prikazana
emotivna stanja likova, nemir, bol i patnja. Glavni lik, Don Žuan prikazan je kao mudar i
hrabar momak. On se na kraju zaljubljuje u devojku Haidu koja mu je pružila pomoć
kada je stigao na obalu posle brodoloma.
U romanu Don Žuan, Bajron je iskazao svoje ideje o ljudskoj slobodi, nezavisnosti i
slobodi naroda; pesnik tribun, on je nepomirljivi neprijatelj tiranije i svakog nasilja.
Razobličio je lažni moral i hipokriziju u engleskom društvu, nepravde vladajuće klase,
mračne strane društvenog i političkog života u Engleskoj, i tome suprostavio svoju
nepokolebljivu veru u zdrave snage naroda i njegovu oslobodilačku misiju.

10. Putovanje Čajlda Harolda
Putovanje Čajlda Harolda je veliki lirsko-epski spev Džordža Gordona Bajrona. Sastoji se od 2 dijaloga koje glavni
lik Čajld Harold vodi sa svojim saputnicima. Bajron je ovo delo pisao čak 9 godina – od 1809. do 1818. godine.
Primetna je razlika u pesničkom stilu među pevanjima jer je pisac imao višegodišnje pauze u pisanju.
Ovo delo nema karakterističnu fabulu, već je napisano kao putopis. Sačinjavaju ga opisi krajolika, utisci sa
putovanja i susreta sa drugim kulturama. Ova poema je “Roman bez zapleta, drama bez radnje” i sadržinu poeme
čine preživljavanje, utisci i misli Čajlda Harolda.
Književni rod: epika
Književna vrsta: poema
Mesto radnje: Španija, Portugal, Albanija, Grčka, Turska, Italija
Vreme radnje: početak 19. veka

11. Prvo pevanje
Prvi stihovi zvuče kao da je glavni junak zaista odlučio da se
nikada ne vrati. Veseli se odlasku u Španiju i Portugaliju jer je čuo
da su to mesta bogate istorije i šarenolike zabave. Međutim,
razočara se u trenutku kada kroči u njih jer vidi stvarnu sliku tih
zemalja. Dočekuju ga jad i beda ljudi koji trpe Napoleonovu vlast.
Shvata da realna situacija nije ni približna očaravajućoj prošlosti
o kojoj je slušao.
“Laku noć” je fragment koji se nalazi između XIII i XIV strofe
prvog pevanja, posvećen upravo trenutku kada se pesnik sprema
za odlazak u nepoznato.

12. Drugo pevanje
U drugom pevanju preovladava motiv prirode i njene lepote što
daje izvanredne opise pejsaža. Čajld Harold putovanje nastavlja
u Albaniji i oduševljava se kulturom tih ljudi. Nakon Albanije,
ide dalje u Grčku koju je najviše voleo i za koju je imao najveća
očekivanja. Ali, i ovde doživljava razočaranje kada ga dočeka
porobljena zemlja i ostaci prošlosti uništeni lokalnim ratovima.
Nekadašnji sjaj i slavu zamenilo je ropstvo i glavni junak želi da
se bori protiv njega jer mrzi ograničavanje sloode. Pokušava da
podstakne ljude na pobunu, borbu i herojski ustanak; i to sve iz
emotivnih razloga. Zgražava se načina na koji se postupa kako
prema ljudima, tako i prema starim spomenicima i svedocima
neke ranije kulture.

13. Trece i cetvrto pevanje
Nakon duge pauze, Bajron nastavlja poemu “Putovanje Čajlda Harolda” posle njegovog povratka iz Švajcarske,
Nemačke i Belgije. Celo putovanje je proveo u nostalgiji jer oseća tugu prema sadašnjim i prošlim vremenima.
Takođe, priseća se Vaterlua i Napoleonove sudbine; nakon čega ga put nosi do severne Italije.
Cetvrto pevanje Bajron je pisao za vreme svog šestogodišnjeg boravka u Italiji, pa primećujemo menjanje stila
unutar speva jer stihovi obiluju “italijanskim” motivima. Čajld Harold ovde potpuno preuzima osobine autora i
jasno se vidi da autor zapravo opisuje sebe i svoja osećanja. U Veneciji provodi vreme razmišljajući o umetnicima i
umetnosti ove zemlje, a pored toga možemo primetiti i opise netaknute prirode i lepih građevina Italije. ‘Svetska
bol’ koju oseća Harold tera ga na razmišljanje o vlastitom životu, pa ovim pevanjem dominira osećaj samoće zato
što junaka hvata melanholija dok misli o protraćenoj mladosti.

14. Analiza lika
Lirski subjekt u poemi je Čajld Harold, ali iza njega stoji sam Bajron. Kako je
ceo svoj život bio materijalno obezbeđen zato što potiče iz ugledne porodice,
nije navikao na rad. Upravo ta dokolica u mladosti navela ga je da uzbuđene
potraži u drugim stvarima. Na početku su to bile zabave, društva i žene zbog
kojih je bio u centru mnogih skandala. Ali kada mu je nerad dosadio, Harold je
rešio da krene u avanturu i ode u nepoznate zemlje o kojima je čuo samo lepši
deo. Od njih je očekivao mnogo, a dobio malo. Tokom putovanja doživljava
velika razočarenja i ona rezultiraju melanholijom i tugom. U tom trenutku je
njegovo jedino osećanje bol koja se okomila na čitav svet. Bol je jedina
romantičarska osobina kod njega i čini ga junakom. Ona ga podstiče na borbu i
herojstvo, ali Harolda čini usamljenim čovekom koji je totalno otuđen od ljudi.
Međutim, ni bekstvo mu ne donosi mir, zato što Harold ipak ne može pobeći
od svog najgoreg neprijatelja – sebe samog. Nadimak Čajld (childe – eng.
štitonoša) sasvim odgovara njegovom liku jer on pokušava da bude junak, iako
su njegove osobine sušta suprotnost heroizmu i neustrašivosti. Baš zbog toga
Harold postavlja nove kriterijume i zbog njega kasnije neki drugi književni
junaci nose epitet “bajronistički”. Takvi junaci i pored plemićkog porekla i
bezbrižnog života osećaju otuđenost od sveta i potpuno su okrenuti svojim
osećanjima i oni osećaju “svetsku bol”.

15. Hvala na paznji