Историјски развој рударства у Србији, подела руда и рудна налазишта.

1. • Србија има разноврсну геолошку грађу па због тога и
разноврсне руде
• Рударство у Србији има дугу традицију, јер се
развијало још у најстаријим временима
• Рударством су се бавили Илири, Келти, Трачани,
касније Римљани
• Велики успон рударства у средњовековној Србији у
доба Немањића – рудари довођени из других земаља,
углавном Саси
• Замире доласком Турака
• Нови успон између два светска рата и након Другог
светског рата

2. РУДАРСТВО
 Има велики значај за развоје целокупне
привреде
 Грана екстрактивне индустрије која се бави
експлоатацијом (искоришћавањем)
минералних сировина
Шта су руде?
 Руде су стене са значајним садржајем минерала,
укључујући и метале
гвожђе
галенит бакар

3. РУДНИК
 Место са ког се експлоатишу разне врсте руда
Подземна експлоатација
Површински коп
 На планини Рудник је започето рударство у Србији

4. Подела рудног богатства
 Енргетски извори минералног порекла- угаљ,
нафта, гас
 Црни метали- руде гвожђа и оплемењивачи челика
(никл, хром, манган, молибден, кобалт итд.)
 Обојени метали- бакар, олово, цинк, антимон,
боксит
 Племенити метали- злато, сребро, платина и
паладијум
 Ретки метали - бор
 Радиоактивни метали – уранијум
 Неметали – лапорац, азбест, барит, глина, кварц...

5. Гвожђе
 Јавља се у облику једињења, односно минерала
 Данас не ради ни један рудник гвожђа
 Руда за потребе железаре се увози
 Највеће резерве на подручју Мокре горе (26 %
гвожђа и 0,7% никла)
Челик
 Добија се када се сировом гвожђу додају
оплемењивачи челика, никл, хром, молибден,
волфрам
 Постројења у којима се топи руда гвожђа и
добија челик назива се железара

6. Железара у Смедереву
HBIS GROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. Beograd

7. Оплемемењивачи челика
Никл и хром
 Највише на КиМ (Дева, Бабај Бокс, Голеш)
 Производња обустављена 1999.
 Могуће велике резерве утврђене у долини Западне Мораве,
а мање на планини Рудник
Манган
 Копаоник и Златибор
Молибден
 Добија се као пратећи метал у преради бакарне руде
 Рудник Мачкатица затворен због исцрпљености руде
 Могуће поновно отварање
Волфрам
 Благојев камен затворен из истих разлога

8. Налазишта руда гвожђа и оплемењивача челика
Мокра
гора
Велуће
Руђинци
Велики
Кривељ
Мајданпек
Благојев
Камен
Мачкатица
Чикатовац
Главице
Брезовица
Дева
Гвожђе
Хром
Волфрам
Молибден
Никл

9. Обојени метали- највеће рудно богатство Србије
Бакар
 Високо квалитетна руда исцрпљена
 Ипак резерве у Источној Србији најквалитетније у Европи
 Руда са 0,3-0,4% бакра
 Као нуспроизвод у рудницима олова и цинка- Велики
Мајдан и Благодат
Олово и цинк (галенит)
 Највећа налазишта у Копаоничкој рударској области –
Комбинат Трепча(Стари трг, Бело брдо, Ново Брдо,
Ајвалија)

10. Обојени метали- највеће рудно богатство Србије
Антимон
 Налазишта у Западној Србији
 Спада међу највећим у Европи
 Зајача, Рујевац, Столице
 Рудници данас не раде
Жива
 Једини течни метал
 Некада се вадила на Авали и Дели Јовану

11. Налазишта руда обојених метала
Бор
Мајданпек
Велики Кривељ
Благодат
Рудник
Велики Мајдан
Пискања
Ново Брдо
Бело брдо
Леце
Стари трг
БакарЗајача
Рујевац
Бор
Олово и цинк
Антимон

12. Ретки метали
Бор
 Редак и скуп метал
 Налази примену у хемијској и електроиндустрији,
васионској техници и производњи стаклених влакана
 Рудници: Пискање и Побрђски Поток (Баљевачка
котлина у долини Ибра)
Радиоактивни метали
Уранијум
 Налазишта на Старој планини- Кална
 Рудник у Кални са три јаме и 800 радника започео са радом
1963. год.
 Отворен је под велом тајне и тако и затворен 1965. год.

13. Племенити метали
Злато
 Добија се као пратећи елемент прерадом бакра, олова и
цинка
 Секундарна налазишта у наносима река у Источној Србији
(Пек, Млава, Тимок, Ресава)
Сребро
 Добија се исто прерадом бакра, олова и цинка
 Перспективна лежишта злата и сребра утврђена у
Југоисточној Србији (Леце, Туларе, Сијаринска Бања)
Платина и паладијум
 Добијају се прерадом руде бакра

14. Рудно благо

15. Неметали
 Највећа примена у грађевинсрству и индустрији
грађевинских материјала
Магнезит
 За производњу ватросталних опека
 Налазишта на Копаонику (Богутовац), Златибор
(Магнезит), код Чачка (рудник Шумадија), КиМ (Голеш)
Азбест
 По грчкој речи што значи негорљив (ватростални
материјали и заштитна одела)
 Рудници Страгари (затворен) и Корлаће (долина Ибра)
 Каолин (ватростална глина)
 За ватросталну керамику и електопорцелан
 Налазишта у Шумадији (Рудовци и Баре)

16.  Глина
 Производи се цигла и цреп
 Војводина, Поморавље и Косово
 Цементни лапорац
 Налазишта и цементаре: Беочин, Поповац, косјерић,
Ђенерал Јанковић
 Кварцни песак
 У индустрији стакла
 Налазишта у околини Зајечара и Аранђеловца
Неметали

17. Налазишта руда обојених метала
Врело
Поповац
Корлаће
Страгари
Магнезит
Ђенерал Јанковић
Косјерић
Беочин
Цементни лапорац
и цементаре
Азбест
Магура
Лиска
Бела стена
Каолин
Карачево
Рудовци
Баре