Downloaded 521 times
Uploaded byEna Horvat
Zagadjivanje vazduha
Izvori i posledice zagađenja vazduha-aerozagađenja. Efekat staklene bašte, kisele kiše i oštećenje ozonskog omotača. Načini zaštite vazduha od zagađenja.
More Related Content
Similar to Zagadjivanje vazduha
![Zastita i zagadjenost vazduha [Ekologija-Biologija] Masinska skola Pancevo](https://cdn.slidesharecdn.com/ss_thumbnails/zastitaizagadjenostvazduhaprezentation97-2003-150612151506-lva1-app6891-thumbnail.jpg?width=640&height=640&fit=bounds)
Zagadjivanje vazduha
- 1. Zagađivanje i zaštitavazduha
- 2. Atmosfera predstavlja tanaksloj vazduha (gasova) koji okružuje planetu Zemlju.
- 3. PRIRODNI IZVORI zagadjenjavazduha • Prašina iz prorodnih izvora, najčešde sa velikih ,,golih,, površina sa malo ili potpuno bez vegetacije (peščane oluje). • Metan, emitovan tokom digestije hrane od strane životoinja (preživari). • Radon gas iz prirodnih radioaktivnih oblasti zemlje. • Dim i CO nastali tokom šumskih požara. • Vulkanska aktivnost, tokom koje se produkuju sumpor i njegovi oksidi , hlor i čestice pepela. • Kosmička prašina • Slana isparenja iz okeana
- 4. ANTROPOGENI IZVORI zagađenjavazduha – Fabrički dimnjaci – Energetska postrojenje koja svoj rad zasnivaju na sagorevanju fosilnih goriva (uglja, nafte, gasa) – Kontrolisano spaljivanje, koje se koristi u poljoprivredi i šumarstvu. – Izduvni gasovi iz motornih i drugih vozila i prevoznih sredstava. – Sagorevanje drveta, požari, seča šuma i sl. -Termičko zagađivanje iz termoelektrana i stanova
- 5. ANTROPOGENI IZVORI zagađenjavazduha – Rafinerije nafte, energetska i sva druga industrijska postrojenja. – Različite hemikalije koje se u vidu prašine ili gorenjem šire u okolni vazduh. – Komponente boja, lakova za kosu, aerosoli iz sprejeva i drugi rastvarači. – Deponije smeda sa kojih se izdvaja deponijski gas, metan i neprijatni mirisi. – Vojne aktivnosti, kao što su probe nuklearnog naoružanja, toksičnih gasova (bojni otrovi), rakete i sl.
- 6. Glavni zagađivači • Industrija •Gradski kompleksi • Saobradaj
- 7. Posledice na životnusredinu • Lokalne • Globalne
- 8. Na globalnom nivouuočavaju se četiri glavna problema koja se javljaju kao posledica zagađenja atmosfere: pojačan efekat staklene baste i globalno zagrevanje smanjenje debljine ozonskog omotača Zemlje ili pojava “ozonskih rupa” kisele kiše smog
- 9. Globalno zagrevanje zemljineatmosfere je fenomen povećanja srednje temperature površine Zemlje, vodenih površina, kao i prosečne temperature vazduha izazvan različitim uzročnicima. Kontinuirano povedanje prosečne temperatura ne Planeti koje nastaje kao posledica pojačanog efekta staklene bašte. Uzročnici: gasovi sa efektom staklene bašte čestice čađi direktna sunčeva aktivnost
- 10. Efekat staklene bašte Efekatstaklene bašte je zagrevanje Zemlje zračenjem koje se odbija od njene površine. Ovaj efekat je prirodan efekat i bez postojanja ovog fenomena, na Zemlji ne bi bio moguć život. Bez tzv. gasova staklene bašte, toplotna energija apsorbovana i odbijena od Zemljine površine lako bi se vratila nazad u svemir, pa bi prosečna temperatura na Zemljinoj površini bila oko -19°C, za razliku od sadašnjih 15°C. U uslovima zagaženog vazduga, samo mala količina ovog zračenja odlazi u svemir, a najveći deo apsorbuju tzv. gasovi staklene bašte u atmosferi.
- 11. Pojačan efekat staklene bašteje poremećaj ravnoteže zračenja koje Zemlja prima i šalje u svemir. Ovaj efekat predstavlja povećanja količine zračenja koja se ne mogu vratiti nazad u svemir, već ih atmosfera upija i postaje toplija.
- 12. Efekat nastaje nasličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može prodi kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja de se ponašati kao stakleni krov.
- 13. doprinosi stvaranju i održavanjusvog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadržava zračenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bašte. Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine,
- 14. Neki molekuli “normalno”ili veštački prispeli u atmosferu, kao što su: vodena para, CO2 , CH4, N2O, CFCls (freoni) apsorbuju deo infracrvenog zračenja, privremeno sprečavajući njegovo otpuštanje u svemir zadržavajući tako toplotu u Zemljinoj atmosferi. Ovi gasovi potom emituju infracrveno zračenje u svim smerovima, a deo ovako nastale toplote vraća se ka Zemljinoj površini koju dodatno zagreva. ) Koncentracija ovih gasova u atmosferi raste usled čovekovog delovanja!!!
- 15. Učešde pojedinih gasovau pojačavanju efekta “staklene bašte” CO2 - 55 % CFC - 25 % CH4 - 15 % NOx - 5 % Drugi literaturni podaci:
- 16. Koncentracija ovih gasovau atmosferi raste usled čovekovog delovanja!!! Uzroci: Sagorevanje fosilnih goriva Spaljivanje i seča šuma Korišćenje mineralnih đubriva Povećan broj domaćih životinja (preživara) Širenje termitnjaka Oštećenje ozona
- 17. Negativne posledice intenziviranja efekta“staklene bašte” 1. Podizanje nivoa mora 2. Negativan uticaj na ledeni pokrivač 3. Uticaj na klimu (globalno zagrevanje)i na živi svet (smanjenje biodiverziteta) 4. Šumski požari 5. Ekonomske posledice 6. Čovek kao “žrtva” sopstvenog delovanja-bolesti 7. Širenje pustinja 8. Erozija zemljišta
- 18. POSLEDICE 1. Opšte meteorološkepromene: • olujni vetrovi • suše i opadanje prinosa biljaka • poplave
- 19. PODIZANJE NIVOA MORA •Topljenje snega i leda na visokim planinama • Topljenje snega na polovima • Podizanje nivoa mora za 1- 3m do kraja ovog veka potapanje priobalnih gradova i ravnica
- 20. Kjoto protokol Otvoren zapotpisivanje 1997. godine Donesen uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni klime Cilj protokola je smanjenje emisije gasova, koji izazivaju efekat “staklene bašte” za 5.2% Uključuje i smanjenje emisije gasova do 2012. godine na nivo iz 1990. godine Stupio je na snagu tek 2005. godine kad ga je ratifikovala Rusija, jer je time ostvaren uslov da od zemalja potpisnica 55% moraju biti zemlje zagađivači Ratifikovalo ga 170 zemalja Međunarodni sporazumi o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte
- 21. zelena – potpisalei ratifikovale žuta – potpisale ali se čeka ratifikacija crvena – potpisale ali nisu ratifikovale siva – nemaju stav KJOTO PROTOKOL
- 22. • Derivat dimai magle. (eng. smoke, fog) Javlja se u velikim gradovima, u jesen i zimi, gde postoji mnogo aero zagađivača na relativno malom prostoru. U Srbiji ima više gradova gde zagađenje prelazi dozvoljene granice. To su Pančevno, Bor... Kiseli smog-Obično se javlja u mesecima kada se zbog loženja povedava koncentracija SO2 u vazduhu, a samim tim, i koncentracija H2SO4 koja nastaje u vazduhu. Fotohemijski smog je stanje koje nastaje kada azotni oksidi i interaguju pod dejstvom sunčeve svetlosti dajudi smešu od stotina opasnih hemikalija. SMOG
- 23. • Oksidi azotai sumpora iz atmosfere reaguju sa kapljicama vodene pare i stvaraju sumporastu (pa sumpornu) i azotastu (pa azotnu) kiselinu. • SO2 + H2O H2SO3 + H2O H2SO4 sumporasta sumporna kiselina NO2 + H2O H2NO2 + H2O H2 NO3 azotasta azotna kiselina KISELE KIŠE GLAVNI UZROČNICI NASTANKA KISELIH KIŠA Sumpor dioksid – SO2 Azotni oksidi – NOx
- 24. Kisele kiše suposledica zagađenja vazduha gasovi reaguju u oblacima SO2 iz sagorelih fosilnih goriva Azotni oksidi iz auspuha uginuće riba Kisela kiša i sneg Kisela izmaglica iznad šuma Sušenje šuma Kiselo zemljište i voda Aluminijum iz kiselog zemljišta
- 25. • Nagli industrijskirazvoj poslednjih 200 godina i povedana upotreba fosilnih goriva uzrok su učestale pojave kiselih kiša. • Prve kisele kiše su primedene u 19. veku u Mančesteru. • Za poslednjih 150 godina 75 puta se povedalo ispuštanje oksida sumpora i 15 puta oksida azota.
- 26. • Visoki dimnjacipoboljšavaju kvalitet vazduha na lokalnom nivou. • Vazdušnim strujama zagađen vazduh se raznosi na velike udaljenosti.
- 27. Kisele kiše uEvropi Visok rizik Srednji rizik Nizak rizik
- 28. Posledice kiselih kiša Vodene ekosisteme (masovni pomor riba-smanjenje biodiverziteta) Zemljište (narušavanje ravnoteže katjona, degradacija, gubitak rastinja) Šumsku i zeljastu vegetaciju (resorpcija aluminijuma; kiseline sprže listove, sušenje šuma) Ljudsko zdravlje (kontaminacija vode za pide, bolesti respiratornog sistema i kanceri) Građevinske objekte i spomenike (korozija, degradacija, razaranje)
- 29.
- 30.
- 31. Negativne posledice kiselih kišana biljke
- 32.
- 33.
- 34. Ozonske rupe (oštećenjaozonskog omotača) zapravo i nisu ‘‘rupe’’, već mesta gde je koncentracija ozona znatno smanjena. Ozon je u gornjim slojevima atmosfere (stratosfera) prisutan u ‘’velikoj meri’’, barem je tako bilo milionima godina. Međutim, zadnjih decenija je atmosferskim merenjima utvrđeno da sloj ozona u stratosferi postaje sve tanji. Smanjivanje ozona je najveće na polovima, posebno iznad Antarktika gde se pojavljuju tzv. „ozonske rupe” na južnoj hemisferi. Slika Antartktičke “ozonske rupe” (Septembar 2006). Smanjenje ozonskog omotača zemlje
- 35. Glavni uzročnici smanjenjakoncetracije ozonskog sloja su: oksidi azota (NOx) (supersonični avioni – veliki izvor azotnih oksida u stratosferi) hlorofluorugljovodonici poznatiji kao freoni (CFCl) upotreba freona danas smanjena (Montrealski protokol) Rashladni uređaji, sprejevi, aparat za gađenje požara
- 36. Delovanje freona naozon Ozonski sloj može da se obnavlja, ali je njegovo uništavanje sa CFCl mnogo brže
- 37. Izaziva pojavu rakakože (smanjenje O3 za 1% izaziva četvorostruko povedanje broja obolelih) Oboljenje očiju – kataraktu (zamudenje) očnih sočiva Slabljenje imunološkog sistema organizma Smanjenje prinosa žitarica (bioprodukcije) Oštedenje plastičnih materijala Povedanje efekta staklene bašte,… Posledice oštedenja ozonskog omotača posledica su povedanja intenziteta UV zračenja u troposferi:
- 38. • Smanjenje štetnihgasova (saobradaj) • Promena navika (vožnja bicikla, smanjeno korišdenje sprejeva i rashladnih uređaja, reciklaža, ekološka hemijska sredstva) • Uvođenje novih tehnologija (obnovljivi izvori) • Formiranje zelenih površina (parkova, drvoreda, zelenog pojasa) i zaštita šuma • Zakon, pravilnici Zaštita vazduha od zagađenja
- 39. Šta možemo mida učinimo ?
- 40. 10. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. S U ŠE NJ E V A Z D U H S U M P O R O B L A K K R E Č NJ A K A E R O Z A G A Đ E NJ E D R V E D E A Z O T E K O L O G I J A 1. Posledica kiselih kiša na šume2. Smeša gasova u atmosferi 3. Hemijski element koji se ispušta prilikom sagorevanje fosilnih goriva 4. Mesto gde se koncentriše vodena para5. Tip podloge koji ublažava posledice kiselih kiša6. Zagađenje vazduha7. Živa bida koje sprečavaju zagađenje vazduha8. Hemijski elemenat koji ulazi u sastav nukleinskih kiselina i ispušta se sagorevanjem fosilnih goriva 9. Nauka koja proučava odnose između žive nežive sredine, odnose živih bida.. 10. Osnovni izvor zagađenja vazduha.
- 41. • Jedan od glavnihizvora zagađivanja vazduha- saobradaj
- 42. Nafta Gas ugljovodonikSaobraćaj Ugalj 0,03% gas Veštačka đubriva Gas Izdisanje permafrost NO2 Sagorevanje Fotosinteza bakterije NO3 Fosilna goriva Ugljen- dioksid Metan Oksidi azota A1 A2 A4 A3 A B B4 B3 B2 B1 V V4 V3 V2 V1 G G4 G3 G2 G1
- 43.
Editor's Notes
- #15 METAN – CH4Prirodni izvori: vulkani (usijana lava značajan je emiter ovog gasa u atmosferu)Antropogeni izvori: krčenje šuma, spaljivanje drveta, raspadanje gnojiva.Molekuli CH4 nisu transparentni za IR zrake, apsorbuju ih i zadržavaju u Zemljinoj blizini, dovodeći tako do zagrevanja površine Zemlje. Smatra se da CH4 može da poveća toplotni efekat sunčevih zraka čak za 20%.UGLJEN MONOKSID – COsam po sebi, nije gas koji dovodi do globalnog zagrevanja, ali učestvuje u reakcijama u atmosferi, u kojima nastaju drugi gasovi sa ovakvim efektom, pre svega CO2 i CH4. takođe “troši” redukujuće radikale u atmosferi i tako onemogućava razgradnju CH4, dovodeći ne samo do povećanja koncentracije, nego i do produžavanja života CH4 molekula u vazduhu.Ugljen dioksid-najveći uzročnik globalnog zagrevanjaNastaje:pri potpunom sagorevanju kao i u procesu disanja aerobnihorganizama i raspadanja organskih materija. tokom krčenja šuma i obrade zemljišta pri sagorevanju organskih materija pri sagorevanju fosilnih goriva: nafte i derivata, uglja i drvenog gorivaPre oko 2 milijarde godina CO2 je činio oko 75% atmosfereTokom poslednjih 600.000 godina, pa sve do početka industrijske revolucije, koncentracija CO2 nije prelazila 280 ppmPoslednjih 150 godina porasla je na 380 ppmPovećanjem emisije, koncentracija CO2 bi do 2075. godine dostigla 600 ppm, a do kraja 2100. 1000 ppm
- #24 AZOTNI OKSIDIPrirodni izvori (N2O): sagorevanje i raspadanje organskih materija, šumski požari, procesi nitrifikacije u zemljištu, itd. Antropogeni izvori (NO i NO2): sagorevanje fosilnih goriva na visokoj temperaturi i pod visokim pritiskom, u automobilskim motorima toplane, termoelektrane, razne vrste teške industrije itd.