Dr Marija Vukelić - ekološka psihologija Dr Marija Vukelić je naša koleginica i saradnica iz Novog Sada, uz njeno dopuštenje objavljujemo ovu prezentaciju na temu Ekološka psihologija.

1. ЕКОЛОШКА ПСИХОЛОГИЈА
У ДОМОВИМА УЧЕНИКА
др Марија Вукелић
Средњошколски дом
Нови Сад

3. ’’ТРИ ПУТА ДНЕВНО ПО ПОЛА САТА’’
 Национални програм у Шкотској
БОРАВАК У ПРИРОДИ се преписује
као ЛЕК (НА РЕЦЕПТ)!
 ЦИЉ: смањење крвног притиска,
дијабетеса, aнксиозности, стреса,
менталних обољења.
 БРОШУРА: направи замак у песку, поведи
нечијег пса у шетњу, направи хотел за бубе,
направи ветрењачу - тестирај брзину ветра,
уживај у облацима...

4. УЛОГА МЕДИЈА
ОПСТАНАК (The World of Surival) од 1961. године
Херој нашег детињства Дејвид Белами (David Bellamy).

6. ДАНАС У НАШОЈ ЗЕМЉИ:
РИЈАЛИТИ У ДИВЉИНИ

7. ДОМАЋА ЈАВНОСТ
 Јован Мемедовић ’’САСВИМ ПРИРОДНО’’, епизода
’’ЛЕКАРИ ЛЕЧЕ, ПРИРОДА ИЗЛЕЧУЈЕ’’
 др Ранко Рајовић председник удружења МЕНСА за Србију

8. СТИЛ ЖИВОТА
ПРЕ
У ДВОРИШТУ, БЛАТУ, СНЕГУ, НА
ДРВЕТУ, У ШУМИ, У ПЕСКУ,
БАРИЦАМА, ВОДИ...
САДА
У ВРТИЋУ, УЧИОНИЦИ (школа,
продужен боравак, приватни часови),
ИГРАОНИЦАМА, безбедним
ИГРАЛИШТИМА, ДОМСКИМ
СОБАМА, испред ЕКРАНА (таблета,
телефона, телевизора...)...

9. ИСТРАЖИВАЊА
- У САД на узрасту 6-8 год. између 1981-1997.
процењен је пад од 25% времена у игри напољу
(Aggio, 2017)
- Што су деца старија, све мање времена проводе
напољу (Martinko, 2018), посебно код девојчица
- Национално истраживање из 2001. САД (N = 9.000)
просечна особа проведе 90% свог времена у
затвореном
- Деца између 8-18 год. проводе 7.38 h дневно користећи
мултимедијална помагала (Louve, 2005)
- У ВБ препорука најмање 1h напољу за децу и младе
(Aggio, 2017).

10. ЧИЊЕНИЦЕ
 САД - више од 50% предшколаца не иде
напоље сваког дана
 Канада 6-11 год. - 7.5h неактивни
 ВБ - 40% родитеља деце до 14 год. сматра
да деца не би смела сама да буде напољу
 У Србији 2013. деца од 7-14 год.:
15% прекомерно, 5% гојазно,
 За 20 год. гојазност код деце порасла за 60%.
 Гојазно је свако треће дете у Србији.
 Чак 50% деце недовољно или никад не једе воће.

11. 90% НАПОЉУ
10% УНУТРА
10% НАПОЉУ
90% УНУТРА

12. КАКАВ ЈЕ ТО ПРИРОДАН ЧОВЕК?
ЏОН ЛОК - Деца су производ своје животне историје -
срединских утицаја, околности којима су изложена и
процеса учења.
РУСО - Природа детета и природног човека ’’чиста и
неискварена цивилизацијом’’. Ако човек постане рђав, за
то су одговорни средина и погрешно васпитање, који
нису омогућили да се кроз развој испољи оно што је
права дечја/људска природа.
МОНТЕСОРИ - Детету је потребно да живи природно, а не
само да стиче знања о природи. Већина људи се плаше
природе - ваздуха, сунце, промаје, дуже шетње по киши,
ноћне росе...

13. БИОФИЛИЈА
Биолог ЕДВАРД О. ВИЛСОН
1980-тих је развио теорију
БИОФИЛИЈА
која сугерише да људи
поседују дубоко усађену
тенденцију да траже везе
са природом и другим
облицима живота.

14. ПОРЕМЕЋАЈ МАЊКА ПРИРОДЕ
(енг. Nature Deficit Disorder)
Ричард Лув (Richard Louv)
2005. ’’ПОСЛЕДЊЕ
ДЕТЕ У ШУМИ’’
- Данашњи човек све мање
времена проводи напољу,
- Све више проблема у
понашању,
- Деца морају поново да
буду уведена у природно
окружење.
З А Ш Т О ?
- Смањење зелених површина.
-Родитељи су уморни од дугог радног
времена да би били са децом напољу.
-Родитељски страхови (загађења,
болести, ултраљубичастих зрачења) и
потенцијалне опасности које играње
напољу носи са собом - повреда. Не
желе да им улица васпитава дете - раст
криминала, плаше се отмица...

15. ЗАШТО ЈАВНОСТ СПОРО РЕАГУЈЕ?
Метаанализе показале да су истраживања имају
ограничења у методологији и дизајну (Oh, 2017):
 Мали узорци
 Неконтролисање свих фактора – без
изолације социјалних фактора
 Различито трајање излагања природи
 Праћење краткорочних али недовољно и
дугорочних ефеката
 Ефекти су мултифакторски: свеж ваздух,
сунце, чиста вода, земља, водопад, дрвеће,
свеће, мириси, звукови, друштво других
људи...
Велики број
прелиминарних
доказа везе
излагања природи
на психичко и
физичко здравље
-
неуспешне
препоруке за
спровођење!

16. БЕНЕФИТИ БОРАВКА У ПРИРОДИ
ФИЗИЧКИ:
 Повећава моторичке способности, координацију,
равнотежу и окретност;
 Повећава циркулацију крви, развој кичме, физичку
снагу и издржљивост;
 Повећава трошење вишка енергије (калорија),
и смањење гојазности (дијабетес);
 Бољи вид;
 Снижава крвни притисак, холестерол (срчани
болесници);
 ПОБОЉШАВА ИМУНИТЕТ!

17. БЕНЕФИТИ БОРАВКА У ПРИРОДИ
ИНТЕЛЕКТУАЛНИ
 Повећање концентрације, менталне оштрине,
боље уче;
 Повећање размишљања, креативности, маште,
инвентивност;
 Учи одговорности;
 Већа школска успешност (посебно у сфери
спорта, природних наука и уметности)...

18. БЕНЕФИТИ БОРАВКА У ПРИРОДИ
ЕМОЦИОНАЛНИ:
 Повећава самопоуздање, селф-концепт, аутономију
 Смањује стрес, тензију, анксиозност, агресивност
 Повећава осећај мира и благостања
 Смањује симптоме менталних болести
СОЦИЈАЛНИ:
 Пружа могућности интеракције, срећнија су
 Развој социјалних вештина – кооперативност, мање
конфликата, уче да деле, емпатија
 Уче да решавају проблеме, на свој начин, без
инхибиције одраслих

19. ПРИРОДНА ИГРАЛИШТА

20. ДРУГАЧИЈА ПРАКСА
 Нордијске земље већ 60
година природни вртићи:
''НЕМА ЛОШЕГ
ВРЕМЕНА, САМО
ЛОШЕ ОДЕЋЕ‘’.
 Важност ризика – нпр.
коришћење ножа за
оштрење штапова –
водич ка независности

21. ШУМСКА ПЕДАГОГИЈА
(енг. Forest Pedagogy)
 Шумска-
ПЕДАГОГИЈА
ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
 ЕУ – уврштена у систем образовања,
конференције са примерима добре
праксе
 Словенија – мрежа шумских школа и
вртића
 Хрватска – тек развија, од 2018.
фестивал, радионице, приручник,
 Србија – акредитована зимска школа
Нови Сад 2019.

22. НОВ ВИТА МИН ’’П ’’
ТЕРАПИЈА ПРИРОДОМ:
 ХЕЛИОТЕРАПИЈА
 ТАЛЕОТЕРАПИЈА
 БАШОВАНСТВО (Garden Тherapy)
 ХОРТИКУЛТУРА (Horticultural
Тherapy)
 КУЋНИ ЉУБИМЦИ
 ШУМСКА КУПКА (Shinrin-Yoku)

23. ШТА МОГУ ДА УРАДЕ ВАСПИТАЧИ?

25. ЕКОЛОШКА ПСИХОЛОГИЈА
 Развој еколошке свести, одрживог
понашања - ОДРЖИВИ ЖИВОТНИ
СТИЛОВИ
 Социо-еколошки проблеми као последица
еколошких проблема: глобално
загревање, несташица ресурса, загађења,
 Стресори животне средине: загађење
ваздуха, бука, гужва...
 Социјалне димензије простора: лични
простор, збијеност, приватност,
територијалност.
 Понашање у несрећама и катастрофама.

26. ШТА ДОМОВИ ВЕЋ РАДЕ?
СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ и СЕКЦИЈЕ
 Ученик генерације сади дрво (Јагодина)
 Предавања о екологији (Ниш)
 Пољопривредне школе са домовима –
производња хране, брига о животињама
 Еколошка секција (Средњошколски дом,
Нови Сад),
 Риболовачка, пешачење у природи (Бранково коло, Нови Сад),
 Бициклизам, пливање и еколошке ролетне (Ср. Митровица)
 Организоване шетње (Вршац, Сомбор)

27. Хуманитарна акција ’’Чепом до осмеха’’

28. Средњошколски дом Н. Сад – конзерве од хране као канте

29. Програм васпитног рада:
ПРОГРАМСКА
ПОДРУЧЈА:
 ЖИВОТНЕ
ВЕШТИНЕ
 ЖИВОТ У
ЗАЈЕДНИЦИ
 АДАПТАЦИЈА
Препоручене теме:
Здрави животни
стилови, Превенција
болести зависности,
Сарадња и тимски
рад...
ИСХОДИ ВАСПИТНОГ РАДА:
 Уме да сарађује и буде члан тима
 Учествује у активностима које
организује дом
 У стресним ситуацијама
конструктивно реагује
 Изражава критички однос према
информацијама и вредностима
исказаним у медијима и непосредном
окружењу
 Одговорно се односи према сопственој
и туђој безбедности у дому и окружењу

30. ШТА МОГУ ДА УРАДЕ ДОМОВИ?
 Организујте активности у природи
 Сарадња са планинарским удружењима
 Спортска такмичења - чуњеви, трка у џаку, јаје
у кашици, у броју корака - ПЕДОМЕТРИ
 Уређење дворишта
 Садња биљака у дворишту
 Развијање емпатије – преко бриге о животињама
(куце, маце, рибице...), израда кућица за птица,
постављање у дворишту и редовно храњење

31. Спој еколошке психологије, Програма
васпитног рада и Домијаде
 Активност: Израда платнених
торби
 Употреба: За изложбу ученичких
радова
 Исход: Пружа видљиве ефекте -
материјале постигнутих исхода
васпитног рада: ’’ученици ће умети
да самостално направе еколошке
торбе’’

33. Утицај човека на биљни и животињски свет

34. ’’Ви видите разлику. Корчање НЕ!’’

35. Освестите важност чувања планете

36. Блиска будућност: Разгледница са годишњег одмора

39. Подстицај развоју моралности кроз
еколошку психологију – актуелне теме
(’’дрвеће у асфалту’ - Књажевац)

41. Вертикални
парк
Mилано,
Италија

43. ’’КАКО ДРВЕЋЕ ТАЈНО ПРИЧА ИЗМЕЂУ СЕБЕ’’