2. Енергетски извори у Србији
• Енергија је, уз храну, воду и сировине, једна од кључних
потреба човечанства. Србија је богата енергетским
изворима, од којих су најважнији:
• Водне снаге
• Угаљ
• Нафта
• Земни гас
• Уљани шкриљци
• Дрво
• Уранијум
3. Енергетски извори у Србији
• Распоред енергетских извора
у Србији је неравномеран.
Водних снага за производњу
електричне енергије има
највише у централној Србији;
угља по Јужном ободу
Панонског басена и на Косову
и Метохији; нафте и земног
гаса у Војводини; уљаних
шкриљаца и уранијума у
источном делу централне
Србије.
4. Хидроенергија
• Хидроенергија је енергија која потиче од снаге воде (hydro), па
отуда и њен назив. Представља конвенционалан обновљиви
извор енергије, који се вековима користи за добијање
механичке, а већ дуже од сто година и електричне енергије.
5. Хидроенергија у Србији
• Према стартегији енергетике у Републици Србији је технички потенцијал хидроенергије
у Србији око 17000 GWh, од чега је искоришћено око 10000 GWh. Од неискоришћених
а технички остваривих 7000 GWh, у великим хидроелектранама је потенцијал 5200
GWh, а у малим хидроелектранама 1800 GWh. Хидроелектране у Србији производе
годишње око 9.180 GWh (2011. година), што је око 25,5% укупне годишње производње
електричне енергије.
ХЕ “Ђердап 1” ХЕ “Ђердап 2”
6. Хидроелектране у Србији
• Прва хидроелектрана у Србији је
била пуштена 2. августа 1900. године
и то са Теслиним системом
трофазних струја, електроцентрала
„Под градом― у Ужицу на Ђетињи.
Заустављена 1970, па поново
покренута 2000. и ради и данас.
Наша највећа хидроелектрана
"Ђердап 1" је пуштена у погон
августа 1970. године. Сви генератори
су прорадили пуном снагом 16. маја
1972. године. Последња значајнија
хидроелектрана, ХЕ „Пирот― на
Височкој реци, је пуштена у погон
1990. године. Од тада није било
значајнијих инвестиција у нове
објекте хидроенергетике.
Хидроелектрана под градом Ужице
8. Термоенергија
• На бази развоја угљарске и нафте привреде отпочела је и изградња термоелектрана у
Србији. Прва термоцентрала на овим просторима почела је са радом 1893. године на
Дорћолу у Београду, захваљујући професору физике Ђорђу Станојевићу. Шести
октобар, дан пуштања у рад, обележава се као дан Електропривреде Србије. Након тога
1938. отворена је још једна ТЕ у Београду, а 1948. и Термоелектрана Мали Костолац код
Костолца.
• Данас у Србији постоје следеће електране: у басену Колубаре — Никола Тесла А и Б и
Колубара, затим Костолац А и Костолац Б у костолачком басену. На Великој Морави код
Свилајнца је ТЕ Морава. У Косовском басену су ТЕ Косово, Те Обилић А и ТЕ Обилић Б и
ТЕ Трепча, док у Метохијском постоје ТЕ Ђаковица и ТЕ Ораховац. У Војводини ТЕ
постоје у Зрењанину и Новом Саду. Најјача ТЕ у Србији је „Никола Тесла А― са укупном
снагом од 1.650 MW.
9. Угаљ
Угаљ се према проценту угљеника може поделити на:
- антрацит(више од 90%)
- камени (75-90%)
- мрки (60-75%)
- лигнит (50-60%)
- тресет (мање од 50%)
У Србији има укупно око 18.100 милиона тона угља, од чега чак
17.300 милиона тона отпада на лигнит. Експлоатација угља на нашим
просторима отпочела је у XII веку, а развила се највише у XVIII и XIX
веку. Први рудник у Србији отворен је 1804. године у Врднику на
Фрушкој гори.
10. Угаљ у Србији
• Легнит – Угаљ најслабијег квалитета. Највећа налазишта су у
Косовско-метохијском, Колубарском и Костолачком басену.
• Мрки угаљ – Налази се на дубинама до 250 метара. Главни
басен мрког угља је Ресавско-моравски.
• Камени угаљ – Његове резерве су мале и углавном се налазе
на великим дубинама, од више стотина метара.
11. Нафта
• Нафта (―црно злато‖) је бажан савремени извор енергије. Њено
истраживање је почело 1942, а експлотација 1956. године. Највећа
налазишта нафте су у банату. Претпоставља се да нафте има у
Срему, Стигу и по котлинама у централној Србији и на Косову и
Метохији. Нафта се прерађује у рафинеријама у Новом Саду и
Панчеву. Планирана је изградња рафинерије нафте код
Смедерева која ће производити деривате и авиогориво за домаће
тржиште и извоз.
12.
13. Земни гас
• Земни или природни гас је природно гасовито фосилно гориво, са
великим уделом метана.
• Јавља се самостално (суви земни гас), или заједно са нафтом, обично
у гасној капи изнад нафте (влажни земни гас).
• Србија се снабдева руским гасом, гасоводом преко Мађарске.
Изградња другог крака гасовода (из Бугарске), планира се већ више
десетина година.
• Наше главно подручје производње гаса је између Српске
Црње, Кикинде, Мокрина и Аде.
14. Уљани шкриљци
• Уљни шкриљци су пелитске стене које садрже преко 10% органске
материје, керогена. То су тамносиве, тамномрке или жутомрке стене
настале у већим језерима, мочварама и плитководним деловима
шелфа. Спадају у значајан извор енергије. Најбоље истражене
резерве нафтоносних шкриљаца су у долини сокобањске
Моравице, између Алексинца и села Суботинца.
15. Налазишта уранијума
• Налазишта уранијума има у подручју Старе планине. У Кални
код Књажевца извесно време је радио рудник уранијума.
