2. • Енергетика је привредна делатност која подразумева добијање
енергије из различитих извора.
• Енергетски извори (ресурси) могу бити обновљиви и необновљиви.
• Обновљиви извори енергије су готово неисцрпни: хидро (вода),
соларна (сунце), еолска (ветар) и геотермална енергија (топлота
Земљине унутрашњости).
• Необновљиви извори енергије су фосилна горива (угаљ, нафта и земни
гас).
• Најзначајнији извори енергије у Србији су угаљ и хидропотенцијал.
3. • Угаљ је настао таложењем биљних остатака у слатководној средини
милионима година.
• Што је старији, то је његова енергетска вредност већа. Користи се као
гориво у термоелектранама и за грејање.
• У Србији највише има лигнита. који је геолошки најмлаћа врста угља и
најспабијег је квалитета.
• Највећи басени лигнита у нашој земљи јесу Косовски (76%укупних
резерви), Колубарски (14%) и Костолачки (3,3%). У тим басенима
налазе се и наше највеће термоелектране.
4. •Мрки угаљ има већу енергетску
вредност од лигнита јер је геолошки
старији.
•Експлоатише се у јамама Сењско-
ресавског и Боговинског рудника.
5. •Камени угаљ је најстарији и
најквалитетнији, али су у Србији
његове резерве мале.
Најзначајнији су Ибарски и
Тимочки басен.
6. • Нафта представља значајну енергетску и индустријску сировину.
Настала је таложењем угинулих морских организама на морском дну.
У Србији се залихе нафте налазе у Панонском басену, јер је ту некада
било Панонско море.
• Највише се експлоатише у Банату, измећу Кикинде, Вршца и
Зрењанина и у Стигу.
• Прераћује се у рафинеријама у Панчеву и Новом Саду. Количина
добијена из тих налазишта не задовољава домаће потребе, тако да
нафту у великој мери увозимо.
7. •Земни или природни гас обично се
јавља као пратилац нафте.
•У Србији се експлоатише око Кикинде
и до потрошача транспортује мрежом
гасовода. Годишња производња не
подмирује домаће потребе, па се
земни гас увози из Русије.
8. • Уљани шкриљци представљају потенцијално исплатив,
али недовољно искоришћен ресурс. Највеће резерве
уљаних шкриљаца налазе се у околини Алексинца (60%
укупних резерви у Србији).
• Поред тога што се могу користити за добијање нафте и
гаса, у њиховим лежиштима су чести и метали:
волфрам, иридијум, молибден, бакар и алуминијум.
9. • Србија је земља сиромашна енергетским ресурсима.
• Процењује се да ће на нивоу садашње потрошње резерве угља бити
довољне за наредних 55 година, а нафте и гаса за 20 година.
• Домаћа производња покрива само четвртину укупних потреба за енер-
гијом. Обим и структура енергетских ресурса веома су неповољни јер
су резерве нафте и гаса симболичне и чине мање од један одсто
укупних енергетских резерви Србије.
• Преосталих 99% енергетских ресурса односи се на угаљ, пре свега
лигнит.
10. • Електрична енергија се у Србији углавном добија у
• термоелектранама и
• хидроелектранама.
• У зачетку је и изградња других типова електрана –
•соларне,
•геотермалне,
•ветроелектране.
• Произведена електрична енергија користи се у домаћинствима,
индустрији, саобраћају и другим делатностима.
11. • Термоелектране су подигнуте у близини
налазишта и експлоатације лигнита.
• Лигнит из Колубарског басена користе
ТЕ„Никола Тесла" (А и Б) у Обреновцу и
ТЕ„Колубара" у Великим Црљенима.
• ТЕ„Костолац" (А и Б) подигнута је на бази
лигнита из Костолачког басена,
• ТЕ„Обилић" (А и Б) користи угаљ из Косовског
басена.
12. • Хидроелектране (хидроцентрале) граде се на рекама
великог протицаја или великог пада.
• Највећи хидроенергетски потенцијал у Србији имају
Дунав и Дрина са притокама. На тим рекама су наше
највеће хидроелектране - Ђердап I и II, Бајина Башта
и Зворник.
• Предности хидроелектрана су чиста и обновљива
енергија, а недостаци су заузимање простора, чести
ниски водостаји на рекама и таложење наноса у
вештачким језерима.
13. Веће хидроелектране су и:
,,Овчар” и ,,Међувршје” на реци
Западној Морави,
,,Врла 1 - 4” на реци Врли,
,,Увац”, ,,Кокин Брод”, и ,,Бистрица”
на реци Увац,
,,Потпећ” на реци Лим,
,, Газиводе” на реци Ибар
14. • Сагоревањем лигнита у термоелектранама добија
се велика количина пепела. Као јефтина сировина,
може се користити у грађевинарству за израду
различитих насипа и у производњи цемента.
• Изградњом система за одсумпоравање димних
гасова на Термоелектрани „Колубара Б" као
споредни производ настаје гипс („енергогипс"].
15. • У селу Лескова код Тутина 2011. године подигнута је прва
ветроелектрана у Србији.
• Планирана је и изградња ветроелектрана на Вршкој чуки код Зајечара,
у Инђији, Чибуку код Ковина, Пландишту и Вршцу.
• Наша прва соларна електрана изграђена је код Блаца 2012. године.
Просечно трајање сунчевог зрачења у Србији је 40% веће од европског
просека, али његово коришћење у производњи електричне енергије
заостаје за земљама ЕУ.
• Најпогоднија локација за геотермалне електране била би Врањска
бања, због високе температуре воде.
16. 1. Који су обновљиви, а који необновљиви извори енергије?
2. Који су највећи басени лигнита у нашој Земљи?
3. Где се експолоатише мрки угаљ?
4. Који су најзначајнији басени каменог угља у Србији?
5. Где се експлоатише нафта?
6. Где се налазе рафинерије?
7. Које су термоелектране у Србији?
8. Које су хидроелектране у Србији и на којим рекама се налазе?
Енергетски извори - питања
18. ТЕ„Никола Тесла" (А и Б)
ТЕ„Колубара"
ТЕ„Костолац" (А и Б)
ТЕ„Обилић" (А и Б)
«Овчар” и ,,Међувршје”
,,Врла 1 - 4”
«Увац”, ,,Кокин Брод”, и ,,Бистрица»
,,Потпећ”
«Газиводе»
Шта су и где се налазе?
