Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
Obnovljivi i neobnovljiviObnovljivi i neobnovljivi
vidovi energijevidovi energije
Obnovljivi i neobnovljivi vidoviObnovljivi i neobnovljivi vidovi
energijeenergije
• U osnovi razlikujemoU osnovi razlikuje...
Neobnovljivi vidovi energijeNeobnovljivi vidovi energije
• Neobnovljivi vidovi energijeNeobnovljivi vidovi energije
• U ne...
Neobnovljivi vidovi energije-UGALJNeobnovljivi vidovi energije-UGALJ
• U toku 400 milionaU toku 400 miliona
godina nagomil...
Fig. 16-12, p. 368
Porast sadržaja C i oslobođene toplote
Porast sadržaja vlage
treset
(nije ugalj)
Lignit
(braon
ugalj)
B...
Neobnovljivi izvori energije-NAFTANeobnovljivi izvori energije-NAFTA
U toku više stotina miliona godina, uU toku više stot...
NAFTANAFTA
• Sagorevanje nafteSagorevanje nafte
u saobraćajuu saobraćaju
proizvodiproizvodi 43%43%
globalglobalne emisijen...
PRIRODNI GASPRIRODNI GAS
• RusiRusijjaa ii IranIran poseduju gotovo pola svetskih rezerviposeduju gotovo pola svetskih rez...
Fig. 16-3a, p. 357
nuklearna energija6%
hidro-energija
geotermalna,
solarna, vetra
7%
prirodni gas
21%
Obnovljivo
18%
biom...
Fig. 16-3b, p. 357
hidro-energija,
geotermalna,
solarna, vetra
3%
nuklearna energija 8%
obnovljovo8%
ugalj
23%
prirodni
ga...
Šta su posledice?Šta su posledice?
• Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte
• Globalno zagrevanjeGlobalno zagrevanje
•...
Antropogeni izvori zagađenja čineAntropogeni izvori zagađenja čine
osnovu današnjih ekološkihosnovu današnjih ekoloških
pr...
PojamPojam kisela kišakisela kiša odnosi se na padavine koje u većoj meri sadrže okside sumpora,odnosi se na padavine koje...
Poznato je da život na planeti Zemlji nePoznato je da život na planeti Zemlji ne
bi bio moguć bez postojanja prirodnogbi b...
za začarani krug između
emisije štetnih gasova, efekta staklene
bašte, globalnog zagrevanja i rasta
potrošnje energije,
UP...
ENERGIJA BIOMASEENERGIJA BIOMASE
Biomasa je obnovljiv izvor energije, a čine je brojni
proizvodi biljnog i životinjskog po...
Obnovljivi vidovi energije-BiodizelObnovljivi vidovi energije-Biodizel
Kao jedna od dobrih mera za smanjenje aerozagađenja...
Obnovljivi vidovi energije-BiomasaObnovljivi vidovi energije-Biomasa
• Sa energetske tačke gledišta biomasom se smatra sva...
Obnovljivi vidovi energije-SunceObnovljivi vidovi energije-Sunce
• Iako je Sunce neograničeniIako je Sunce neograničeni
iz...
„Parabolic trough“ sistemi uz pomoć parabolično-
cilindričnih kolektora fokusiraju sunčevu energiju.
Sunčevi zraci se pomo...
Energija vetraEnergija vetra
• U toku poslednjegU toku poslednjeg
milenijuma, energija vetra jemilenijuma, energija vetra ...
Obnovljivi vidovi energije-EnergijaObnovljivi vidovi energije-Energija
vetravetra
ENERGIJA VETRAENERGIJA VETRA
• VetroelektranVetroelektranee
• Rad elektrana na vetar nije praćen pojavom zagađenjaRad elek...
ENERGIJA VETRAENERGIJA VETRA
Energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije.
Sunce neravnomerno zagreva zemljinu ...
HIDROENERGIJAHIDROENERGIJA
Energija vode (hidroenergija) je značajan obnovljivi izvor
energije, a ujedno i jedini koji je ...
ENERGIJA VODEENERGIJA VODE
• iz kopnenih vodotokovaiz kopnenih vodotokova
(reka, potoka i sl.),(reka, potoka i sl.),
• iz ...
• Male (mikro) hidroelektrane do 10Male (mikro) hidroelektrane do 10
MWMW
• Član 86, stav 1, "PovlašćeniČlan 86, stav 1, "...
Energija plime i osekeEnergija plime i oseke
• Nemogućnost iskorišćavanja uNemogućnost iskorišćavanja u
svim morimasvim mo...
Geotermalna energijaGeotermalna energija
• Geotermalna energijaGeotermalna energija u užem smislu obuhvatau užem smislu ob...
GEOTERMALNA ENERGIJAGEOTERMALNA ENERGIJA
• UUnutrašnja toplotna energijanutrašnja toplotna energija ZemljeZemlje
• HHidrogeotermalnidrogeotermalnaa energijenergija...
Prednost je to da je jeftin, stabilan i trajan izvor, po
pravilu nema štetnih emisija, osim vodene pare, ali
ponekad se mo...
Geotermalna energijaGeotermalna energija
• ... je... je pouzdanapouzdana
• ... je... je obnovljivaobnovljiva
• ...... prod...
The Geysers, Kalifornija
Otake,
Japan
Obnovljivi i neobnovljivi vidovi energije
Obnovljivi i neobnovljivi vidovi energije
Obnovljivi i neobnovljivi vidovi energije
Obnovljivi i neobnovljivi vidovi energije
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Obnovljivi i neobnovljivi vidovi energije

15,138 views

Published on

Obnovljivi i neobnovljivi izvori energije.

Published in: Education
  • Login to see the comments

Obnovljivi i neobnovljivi vidovi energije

  1. 1. Obnovljivi i neobnovljiviObnovljivi i neobnovljivi vidovi energijevidovi energije
  2. 2. Obnovljivi i neobnovljivi vidoviObnovljivi i neobnovljivi vidovi energijeenergije • U osnovi razlikujemoU osnovi razlikujemo obnovljiveobnovljive (alternativne)(alternativne) ii neobnovljiveneobnovljive (konvencionalne)(konvencionalne) vidove energije.vidove energije. • U obnovljive ubrajamo: energiju sunca, energijuU obnovljive ubrajamo: energiju sunca, energiju vetra, energiju morskih talasa, geotermalnuvetra, energiju morskih talasa, geotermalnu energija, energiju biomase, dok se uenergija, energiju biomase, dok se u neobnovljive ubrajaju fosilna goriva (ugalj, nafta,neobnovljive ubrajaju fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas)zemni gas)
  3. 3. Neobnovljivi vidovi energijeNeobnovljivi vidovi energije • Neobnovljivi vidovi energijeNeobnovljivi vidovi energije • U neobnovljive vidove energije ubrajaju seU neobnovljive vidove energije ubrajaju se fosilna goriva i to:fosilna goriva i to: • a.) ugalja.) ugalj • b.) nafta ib.) nafta i • c.) zemni gasc.) zemni gas
  4. 4. Neobnovljivi vidovi energije-UGALJNeobnovljivi vidovi energije-UGALJ • U toku 400 milionaU toku 400 miliona godina nagomilani sugodina nagomilani su ostaci kopnene vegetacijeostaci kopnene vegetacije u močvarama u viduu močvarama u vidu ogromnih količina biljneogromnih količina biljne organske materije.organske materije. Složenim biohemijskim iSloženim biohemijskim i hemijskim preobražajemhemijskim preobražajem biljaka u zemljinimbiljaka u zemljinim slojevima nastala suslojevima nastala su ležišta uglja.ležišta uglja.
  5. 5. Fig. 16-12, p. 368 Porast sadržaja C i oslobođene toplote Porast sadržaja vlage treset (nije ugalj) Lignit (braon ugalj) Bitumen (tečni ugalj) Antracite (kameni ugalj) toplota toplota toplota pritisak pritisak pritisak Delimično raspadnut biljni materijal u tresavama i mičvarama; nizak toplotni kapacitet Nizak toplotni kapacitet; nizak sadržaj sumpora; u većini predela otežano snabdevanje Široko korišćen kao gorivo zbog visokog toplotnog kapaciteta i široke dostave; normalno sadrži dosta sumpora Najpoželjniji zbog visokog toplotnog kapaciteta i niskog sadržaja sumpora; uglavnom je otežana njegova nabavka
  6. 6. Neobnovljivi izvori energije-NAFTANeobnovljivi izvori energije-NAFTA U toku više stotina miliona godina, uU toku više stotina miliona godina, u pogodnim morskim dubinama, upogodnim morskim dubinama, u određenim uslovima, poredodređenim uslovima, pored uobičajenih morskih životinja,uobičajenih morskih životinja, razvijale su se ogromne količinerazvijale su se ogromne količine planktonskih organizama, kao iplanktonskih organizama, kao i primitivne alge, gljive i bakterije.primitivne alge, gljive i bakterije. Ovi organizmi su postepenoOvi organizmi su postepeno odumirali i tonuli na morsko dno,odumirali i tonuli na morsko dno, gde su se u anaerobnim uslovimagde su se u anaerobnim uslovima (bez prisustva kiseonika),(bez prisustva kiseonika), konzervirale. Ovi procesikonzervirale. Ovi procesi preobražaja organskih supstanci upreobražaja organskih supstanci u ugljovodonik mogući su samo uugljovodonik mogući su samo u određenim uslovima i tokomodređenim uslovima i tokom izuzetno dugog vremenskogizuzetno dugog vremenskog razdoblja.razdoblja.
  7. 7. NAFTANAFTA • Sagorevanje nafteSagorevanje nafte u saobraćajuu saobraćaju proizvodiproizvodi 43%43% globalglobalne emisijene emisije COCO22.. Figure 16-7Figure 16-7
  8. 8. PRIRODNI GASPRIRODNI GAS • RusiRusijjaa ii IranIran poseduju gotovo pola svetskih rezerviposeduju gotovo pola svetskih rezervi prirodnog gasa.prirodnog gasa. • Svetske zalihe prirodnog gasa mogu da potraju jošSvetske zalihe prirodnog gasa mogu da potraju još 62-62- 125125 godinagodina.. • PrirodniPrirodni gas jegas je svestrano i čisto gorivosvestrano i čisto gorivo,, ali se iz njegaali se iz njega oslobađaju gasovi staklene bašte, ugljen-dioksidoslobađaju gasovi staklene bašte, ugljen-dioksid ((kadakada sagorevasagoreva)) ii metan (metan (kada curikada curi)) uu tropostroposffereruu.. Zemni gas jeZemni gas je nastao na isti način i paralelno, u istim uslovima kao inastao na isti način i paralelno, u istim uslovima kao i nafta. On se danas koristi uglavnom za zagrevanjenafta. On se danas koristi uglavnom za zagrevanje prostorija i druge potrebe u toplotnoj energiji. U nekimprostorija i druge potrebe u toplotnoj energiji. U nekim područjima kao što je Engleska, zemni gas se upodručjima kao što je Engleska, zemni gas se u domaćinstvima koristio još pre nafte.domaćinstvima koristio još pre nafte.
  9. 9. Fig. 16-3a, p. 357 nuklearna energija6% hidro-energija geotermalna, solarna, vetra 7% prirodni gas 21% Obnovljivo 18% biomasa 11% nafta 33% ugalj 22% Neobnovljivo 82% SVET
  10. 10. Fig. 16-3b, p. 357 hidro-energija, geotermalna, solarna, vetra 3% nuklearna energija 8% obnovljovo8% ugalj 23% prirodni gas 23% nafta 39% biomasa 4% neobnovljivo 93% USA
  11. 11. Šta su posledice?Šta su posledice? • Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte • Globalno zagrevanjeGlobalno zagrevanje • Temperatura će seTemperatura će se povećati zapovećati za otprilike 1 do 3,5°C do 2100. godineotprilike 1 do 3,5°C do 2100. godine • Topljenje glečeraTopljenje glečera • Menjanje klimeMenjanje klime • 34 000 biljnih vrsta i 5 20034 000 biljnih vrsta i 5 200 životinjskih vrsta je pred poptunimživotinjskih vrsta je pred poptunim izumiranjemizumiranjem Svake godine u Evropi od zagađenog vazduha, slabog kvaliteta vode, zbog trovanja olovom ili zbog povreda umire 100 000 dece do 19 godina!!!
  12. 12. Antropogeni izvori zagađenja čineAntropogeni izvori zagađenja čine osnovu današnjih ekološkihosnovu današnjih ekoloških problema. Najčešće zagađujućeproblema. Najčešće zagađujuće materije su ugljen – monoksidmaterije su ugljen – monoksid (CO), sumpor – dioksid (SO2),(CO), sumpor – dioksid (SO2), azot – dioksid (NO2) i čađ.azot – dioksid (NO2) i čađ. Specifične zagađujuće materijeSpecifične zagađujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum,vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink imangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teški metali, kao i raznadrugi teški metali, kao i razna organska jedinjenja koja nastajuorganska jedinjenja koja nastaju kao rezultat različitih aktivnostikao rezultat različitih aktivnosti (Sl.(Sl. 8,9,10,11,12,13,14,158,9,10,11,12,13,14,15).). Antropogeni izvori zagađivanja vazduha Slika 8 Antropogeni izvor zagađenja Slika 9Slika 10Slika 11Slika 12Slike 13,14,15
  13. 13. PojamPojam kisela kišakisela kiša odnosi se na padavine koje u većoj meri sadrže okside sumpora,odnosi se na padavine koje u većoj meri sadrže okside sumpora, azota, amonijaka i drugih hemijskih elemenata (Sl. 23). Zbog povećanog prisustvaazota, amonijaka i drugih hemijskih elemenata (Sl. 23). Zbog povećanog prisustva ovih oksida pH vrednost kiselih kiša u proseku iznosi od 4 do 4,5. Ova koncentracijaovih oksida pH vrednost kiselih kiša u proseku iznosi od 4 do 4,5. Ova koncentracija otprilike odgovara četrdeset puta većoj količini kiseline u odnosu na normalnu kišuotprilike odgovara četrdeset puta većoj količini kiseline u odnosu na normalnu kišu čija je pH oko 5,5. Glavni izvori aerozagađenja koji su odgovorni za nastanak kiselihčija je pH oko 5,5. Glavni izvori aerozagađenja koji su odgovorni za nastanak kiselih kiša su termoelektrane i štetni izduvni gasovi iz automobila, dimnjaka i sl., a štetekiša su termoelektrane i štetni izduvni gasovi iz automobila, dimnjaka i sl., a štete koje prouzrokuju kisele kiše obično nastaju daleko od izvorakoje prouzrokuju kisele kiše obično nastaju daleko od izvora Kisele kiše su uzrok velikog oštećenja zimzelenih šuma (lamela sindrom-opuštenostKisele kiše su uzrok velikog oštećenja zimzelenih šuma (lamela sindrom-opuštenost grana), (Sl. 24,25,26,27), a često i izumranja čitavih šumskih kompleksa.grana), (Sl. 24,25,26,27), a često i izumranja čitavih šumskih kompleksa. Pored šuma kisele kiše štetno deluju i na jezera. Vodeni organzmi su, uglavnomPored šuma kisele kiše štetno deluju i na jezera. Vodeni organzmi su, uglavnom osetljivi na promene pH vrednosti životne sredine, tako da može doći do izumiranjaosetljivi na promene pH vrednosti životne sredine, tako da može doći do izumiranja biljaka, mikroorganizama pa i čitavog eko sistema.biljaka, mikroorganizama pa i čitavog eko sistema. Kisele kiše uzrokuju pojačano raspadanje kamenja i peska, pa su na taj načinKisele kiše uzrokuju pojačano raspadanje kamenja i peska, pa su na taj način ugroženi i mnogi kulturno – istorijski spomenici (Sl. 28,29).ugroženi i mnogi kulturno – istorijski spomenici (Sl. 28,29). Kisele kiše Slika 23Slika 24Slike 25,26,27Slike 28,29
  14. 14. Poznato je da život na planeti Zemlji nePoznato je da život na planeti Zemlji ne bi bio moguć bez postojanja prirodnogbi bio moguć bez postojanja prirodnog efekta staklene bašte. Prirodna pojavaefekta staklene bašte. Prirodna pojava gasova sa efektom staklene bašte, pregasova sa efektom staklene bašte, pre svega vodene pare (H2O), ugljen –svega vodene pare (H2O), ugljen – dioksida (CO2) i gasova, kao što sudioksida (CO2) i gasova, kao što su metan (CH4), azot – suboksid (N2O) imetan (CH4), azot – suboksid (N2O) i ozon (O3) dozvoljava Sunčevoj energijiozon (O3) dozvoljava Sunčevoj energiji da prodre do Zemlje i da padne na njuda prodre do Zemlje i da padne na nju kao svetlost, a onda se zadržava ukao svetlost, a onda se zadržava u atmosferi kao infracrvena toplota.atmosferi kao infracrvena toplota. Međutim, izgleda da se ovaj fenomenMeđutim, izgleda da se ovaj fenomen koji je milionima godina održavao životkoji je milionima godina održavao život na planeti Zemlji u poslednjih stona planeti Zemlji u poslednjih sto godina pretvara u ozbiljnu pretnju,godina pretvara u ozbiljnu pretnju, zahvaljujući negativnom antropogenomzahvaljujući negativnom antropogenom uticaju. Sa razvitkom industrije iuticaju. Sa razvitkom industrije i porastom broja stanovnika emisijaporastom broja stanovnika emisija gasova sa efektom staklene bašte segasova sa efektom staklene bašte se stalno povećava.stalno povećava. Efekat staklene bašte Slika. 30 Efekat staklene bašte
  15. 15. za začarani krug između emisije štetnih gasova, efekta staklene bašte, globalnog zagrevanja i rasta potrošnje energije, UPOTREBA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE Postoji rešenje a rešenje je
  16. 16. ENERGIJA BIOMASEENERGIJA BIOMASE Biomasa je obnovljiv izvor energije, a čine je brojni proizvodi biljnog i životinjskog porekla. Glavna prednost biomase u odnosu na fosilna goriva je manja emisija štetnih gasova i otpadnih voda. Dodatne su prednosti zbrinjavanje i iskorišćavanje otpada i ostataka iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, smanjenje uvoza energenata, ulaganje u poljoprivredu i nerazvijena područja i povećanje sigurnosti snabdevanja energijom.
  17. 17. Obnovljivi vidovi energije-BiodizelObnovljivi vidovi energije-Biodizel Kao jedna od dobrih mera za smanjenje aerozagađenja navodi se i mogućnost sve veće upotrebe biodizela i drugih biogoriva.Za razliku od konvencionalnog goriva, biodizel ne sadrži sumpor (odnosno sadržaj sumpora je veoma nizak), čime se smanjuju mogućnosti za pojavu kiselih kiša. Biodizel ne sadrži ni toksična aromatska jedinjenja kao što je benzen.Visok sadržaj kiseonika doprinosi smanjenju sadržaja čestica (ili čađi) u izduvnim gasovima, dok potpunije sagorevanje doprinosi i smanjenoj emisiji ugljen monoksida. Kao i kod svih goriva, sagorevanjem biodizela nastaje ugljen dioksid, međutim pošto biljke koriste ugljen dioksid iz atmosfere (proces fotosinteze) za svoj rast, ugljen dioksid formiran sagorevanjem ovog goriva uravnotežava se sa apsorbovanim ugljen dioksidom tokom godišnjeg rasta biljaka koje se upotrebljavaju kao sirovine za dobijanje biljnih ulja. U Srbiji, u Šidu je krajem prošlog meseca (27.06.2007. god) otvorena prva fabrika biodizela, Victoriaoil, kapaciteta 100.000 tona godišnje Ova fabrika je najveći proizvođač ovog biogoriva u jugoistočnoj Evropi .
  18. 18. Obnovljivi vidovi energije-BiomasaObnovljivi vidovi energije-Biomasa • Sa energetske tačke gledišta biomasom se smatra svaSa energetske tačke gledišta biomasom se smatra sva materija biljnog i životinjskog porekla koja može da sematerija biljnog i životinjskog porekla koja može da se koristi kao gorivo. Tu spadaju drvna masa, trska, slama,koristi kao gorivo. Tu spadaju drvna masa, trska, slama, šaša, strnjika i razno drugo rastinje.šaša, strnjika i razno drugo rastinje. • Prednosti korišćenja biomase su: gorivo je pristupačnoPrednosti korišćenja biomase su: gorivo je pristupačno i koristi se na mestu izvora, nije potreban transport ui koristi se na mestu izvora, nije potreban transport u većem obimu, količine se stalno obnavljaju, jeftina jevećem obimu, količine se stalno obnavljaju, jeftina je tehnologija i radna snaga. Biomasa je ekološkitehnologija i radna snaga. Biomasa je ekološki bezopasna jer su otpadni materijali manjeg obima i nebezopasna jer su otpadni materijali manjeg obima i ne povećavaju atmosfersku zagađenost ugljendioksidom.povećavaju atmosfersku zagađenost ugljendioksidom.
  19. 19. Obnovljivi vidovi energije-SunceObnovljivi vidovi energije-Sunce • Iako je Sunce neograničeniIako je Sunce neograničeni izvor energije na Zemlji,izvor energije na Zemlji, njegovo korišćenje zahtevanjegovo korišćenje zahteva posebnu tehnologiju zaposebnu tehnologiju za akumuliranje. Korišćeneakumuliranje. Korišćene sunčeve energije u velikojsunčeve energije u velikoj meri zavisi od nivoa usvojenemeri zavisi od nivoa usvojene tehnologije, a za korišćenjetehnologije, a za korišćenje ovog vida energijeovog vida energije neophodna su velika početnaneophodna su velika početna ulaganja u postrojenja.ulaganja u postrojenja. • Energija zračenja Sunca seEnergija zračenja Sunca se prevodi u električnu energijuprevodi u električnu energiju primenom fotonaponskihprimenom fotonaponskih
  20. 20. „Parabolic trough“ sistemi uz pomoć parabolično- cilindričnih kolektora fokusiraju sunčevu energiju. Sunčevi zraci se pomoću ogledala fokusiraju na cev koja prolazi kroz centar kolektora. Ta koncentrisana toplota greje ulje u cevi koje se koristi za zagrevanje vode u parnom generatoru, zatim, generator stvara paru i pokreće turbinu. Parna turbina proizvodi mehaničku energiju koja služi za pokretanje električnog generatora.
  21. 21. Energija vetraEnergija vetra • U toku poslednjegU toku poslednjeg milenijuma, energija vetra jemilenijuma, energija vetra je korišćena u raznim vidovimakorišćena u raznim vidovima i u različite svrhe: kaoi u različite svrhe: kao pogonska snaga upogonska snaga u moreplovstvu, kaomoreplovstvu, kao mehanička snaga zamehanička snaga za navodnjavanje i mlevenjenavodnjavanje i mlevenje brašna (vetrenjače) i slično.brašna (vetrenjače) i slično. "Farme vetrova" su"Farme vetrova" su popularan izvor energije upopularan izvor energije u krajevima gde vetrovi stalnokrajevima gde vetrovi stalno duvaju.duvaju.
  22. 22. Obnovljivi vidovi energije-EnergijaObnovljivi vidovi energije-Energija vetravetra
  23. 23. ENERGIJA VETRAENERGIJA VETRA • VetroelektranVetroelektranee • Rad elektrana na vetar nije praćen pojavom zagađenjaRad elektrana na vetar nije praćen pojavom zagađenja • Velika ekspanzija korišćenja vetra u svetu (2001. godine oko 70% višeVelika ekspanzija korišćenja vetra u svetu (2001. godine oko 70% više proizvedene struje u odnosu na 2000. godinu)proizvedene struje u odnosu na 2000. godinu) • Energija vetra se u Srbiji slabo koristiEnergija vetra se u Srbiji slabo koristi Zaliv Gvantanamo, na KubiVetrogeneratori u Severnom moru
  24. 24. ENERGIJA VETRAENERGIJA VETRA Energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije. Sunce neravnomerno zagreva zemljinu površinu što rezultira razlikama u vazdušnim pritiscima. Usled težnje za izjednačavanjem vazdušnih pritisaka nastaju horizontalna kretanja vazdušnih masa – vetrovi. Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju tzv. stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorišćavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale okeana i pučina mora. Danas se energija vetra koristi za proizvodnju električne energije pomoću vetrogeneratora. Dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja i odsustvo emisije štetnih gasova. Loša strana je porast buke usled funkcionisanja vetrogeneratora.
  25. 25. HIDROENERGIJAHIDROENERGIJA Energija vode (hidroenergija) je značajan obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. Primena hidroenergije je ograničena prisustvom obilja brzo tekuće vode i njene permanentne dostupnosti tokom cele godine. Izgradnja i rad hidroergetskih objekata dovodi do izmene prirodnih vodenih ekosistema. Promenom nivoa površinskih i podzemnih voda menjaju se hidrološke prilike i time fizičko- hemijske karakteristike vode, što direktno redukuje brojnost organskih vrsta datih biotopa. Podizanjem brana i odsustvom koridora, presecaju se putevi akvatičnim organizmima i time ograničava areal za mrest brojnih vrsta riba.
  26. 26. ENERGIJA VODEENERGIJA VODE • iz kopnenih vodotokovaiz kopnenih vodotokova (reka, potoka i sl.),(reka, potoka i sl.), • iz plime i oseke,iz plime i oseke, • iz morskih talasa,iz morskih talasa, • iz unutrašnjeiz unutrašnje energije moraenergije mora Velike hidroelektrane ? ? ? ...Velike hidroelektrane ? ? ? ... .... potpuna promena ekosistema.... potpuna promena ekosistema
  27. 27. • Male (mikro) hidroelektrane do 10Male (mikro) hidroelektrane do 10 MWMW • Član 86, stav 1, "PovlašćeniČlan 86, stav 1, "Povlašćeni proizvođači električne energije...proizvođači električne energije... Mala hidroelektrana Gradište kod Knjaževca
  28. 28. Energija plime i osekeEnergija plime i oseke • Nemogućnost iskorišćavanja uNemogućnost iskorišćavanja u svim morimasvim morima • Energija talasaEnergija talasa • Unutrašnja energija moraUnutrašnja energija mora
  29. 29. Geotermalna energijaGeotermalna energija • Geotermalna energijaGeotermalna energija u užem smislu obuhvatau užem smislu obuhvata samo onaj deo energije iz dubina Zemlje koji usamo onaj deo energije iz dubina Zemlje koji u obliku vrućeg ili toplogobliku vrućeg ili toplog geotermalnog medijageotermalnog medija (vode ili pare) dolazi do površine Zemlje i(vode ili pare) dolazi do površine Zemlje i prikladan je za iskorišćavanje u izvornom oblikuprikladan je za iskorišćavanje u izvornom obliku (za kupanje, lečenje i sl.) ili za pretvaranje u(za kupanje, lečenje i sl.) ili za pretvaranje u druge oblike energije (električnu energiju,druge oblike energije (električnu energiju, zagrevanje prostora i sl).zagrevanje prostora i sl).
  30. 30. GEOTERMALNA ENERGIJAGEOTERMALNA ENERGIJA
  31. 31. • UUnutrašnja toplotna energijanutrašnja toplotna energija ZemljeZemlje • HHidrogeotermalnidrogeotermalnaa energijenergijaa - t- toplotna energijaoplotna energija akumulirana u podzemnim vodama.akumulirana u podzemnim vodama. Kako nastaje ?Kako nastaje ? • Polagano prirodno raspadanje radioaktivnihPolagano prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata (urana, torijumaelemenata (urana, torijuma)) Šta je toŠta je to GEOTERMALNA ENERGIJA ?GEOTERMALNA ENERGIJA ?
  32. 32. Prednost je to da je jeftin, stabilan i trajan izvor, po pravilu nema štetnih emisija, osim vodene pare, ali ponekad se mogu oslobađati male količine ugljen-dioksida i sumpor-dioksida. Slabosti proizilaze iz činjenice da je malo mesta na Zemlji gde se vrela voda u podzemlju ne nalazi na prevelikoj dubini takva područja, tzv. geotermalne zone, vezana su uz vulkanske oblasti ili granice litosfernih ploča. Kako su to često i trusna područja sama gradnja postrojenja zahteva povećane troškove. Često su udaljena od naseljenih oblasti, pa se stvaraju troškovi prenosa energije.
  33. 33. Geotermalna energijaGeotermalna energija • ... je... je pouzdanapouzdana • ... je... je obnovljivaobnovljiva • ...... produkuje minimalnu emisiju štetnih supstanci u vazduhuprodukuje minimalnu emisiju štetnih supstanci u vazduhu • ...... može pomoći smanjenju globalnog zagrevanjamože pomoći smanjenju globalnog zagrevanja • ...... može neutralisati ostale tipve zagađenja životne sredinemože neutralisati ostale tipve zagađenja životne sredine • ... j... je oslobođena od sagorevanjae oslobođena od sagorevanja • ...... ima minimalan dodir sa površinom zemljištaima minimalan dodir sa površinom zemljišta • ...... nije bučna tehnologijanije bučna tehnologija • ... manje košta... manje košta EMISIJAEMISIJA Azotovi oksidiAzotovi oksidi (NOx)(NOx) Sumpor dioksidSumpor dioksid (SO2)(SO2) ČestičnoČestično zagađenjezagađenje Ugljen dioksidUgljen dioksid (CO2)(CO2) POSLEDICEPOSLEDICE Iritacija disajnihIritacija disajnih piteva, kašalj,piteva, kašalj, obrazovanjeobrazovanje smoga, pogoršanjesmoga, pogoršanje kvaliteta vode i td.kvaliteta vode i td. Otežano disanje,Otežano disanje, napetost unapetost u grudima, plućnegrudima, plućne bolesti,bolesti, degradacijadegradacija ekosistemaekosistema Astma,Astma, bronhitis, rak,bronhitis, rak, smanjenasmanjena vidljivost, i tdvidljivost, i td Globalno zagrevanjeGlobalno zagrevanje što uslovljavašto uslovljava otopljavanje lednika,otopljavanje lednika, a time i povećenjea time i povećenje nivoa mora, menjanivoa mora, menja klimu te stvara rizikklimu te stvara rizik od nepogodaod nepogoda Emisija priEmisija pri korišćenjukorišćenju geotermalnegeotermalne energijeenergije nemanema 0 – 0,35 lb/MWh0 – 0,35 lb/MWh nemanema 0 – 88,8 lb/MWh0 – 88,8 lb/MWh Emisija priEmisija pri korišćenju ugljakorišćenju uglja 4,31 lb/MWh4,31 lb/MWh 10,39 lb/MWh10,39 lb/MWh 2,23 lb/MWh2,23 lb/MWh 2191 lb/MWh2191 lb/MWh
  34. 34. The Geysers, Kalifornija Otake, Japan

×