Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Energetika - Saša Stojanović

3,266 views

Published on

Prezentacija "Energetika" za 8. razred iz predmeta "Geografija". Prezentaciju poslao Saša Stojanović

Published in: Education
  • Be the first to comment

Energetika - Saša Stojanović

  1. 1. EnergetikaEnergetika -Energetika je grana teske industrije i od-Energetika je grana teske industrije i od velikog je znacaja za svaku zemlju.velikog je znacaja za svaku zemlju.
  2. 2. Savremeni zivot se tesko moze zamisliti bezSavremeni zivot se tesko moze zamisliti bez ELEKTRICNE ENERGIJE.ELEKTRICNE ENERGIJE. Najveci potrosaci elektricne energije suNajveci potrosaci elektricne energije su domacinstva i industrija.domacinstva i industrija. U nasoj zemlji najveci deo elektricne energijeU nasoj zemlji najveci deo elektricne energije se proizvede u termoelektranama (TE), zatimse proizvede u termoelektranama (TE), zatim u hidroelektranama (HE), a najmanji deo uu hidroelektranama (HE), a najmanji deo u kombinovanim termoelektranama-toplanamakombinovanim termoelektranama-toplanama (TE-TO).(TE-TO).
  3. 3. proizvodnja elekticne energije (2007)proizvodnja elekticne energije (2007)
  4. 4. Potrosnja elektricne energije (2007)Potrosnja elektricne energije (2007)
  5. 5. HidroenergijaHidroenergija je cist, obnovljiv i neiscrpanje cist, obnovljiv i neiscrpan izvor energije.izvor energije. Prema istrazivanjima, koja je izvrsio institutPrema istrazivanjima, koja je izvrsio institut “Jaroslav Cerni”, ukupan hidroenergetski“Jaroslav Cerni”, ukupan hidroenergetski potencijal reka u Srbiji je veliki.potencijal reka u Srbiji je veliki. Od ukupnog hidroenergetskog potencijala,Od ukupnog hidroenergetskog potencijala, tehnicki je koristivo 73%, a od toga je vectehnicki je koristivo 73%, a od toga je vec iskorisceno 52%iskorisceno 52%
  6. 6. Prva hidroelektrana u Srbiji izgradjena je uPrva hidroelektrana u Srbiji izgradjena je u Uzicu, na reci Djetinji, 1900. godine.Uzicu, na reci Djetinji, 1900. godine. Izgradjena je samo 4 godine posle prveIzgradjena je samo 4 godine posle prve hodroelektrane u svetu (na reci Nijagari),hodroelektrane u svetu (na reci Nijagari), sa Teslinim sistemom visefaznih struja.sa Teslinim sistemom visefaznih struja. Prestala je sa radom 1970, ali je naPrestala je sa radom 1970, ali je na stogodisnjicu izdradnje ponovo pokrenutastogodisnjicu izdradnje ponovo pokrenuta I radi i danas.I radi i danas.
  7. 7. Hidroelektrana na reci DjetinjiHidroelektrana na reci Djetinji
  8. 8. Veci broj hidroenergetskih objekata starijiVeci broj hidroenergetskih objekata stariji je od 40 godina, zbog cega je u planuje od 40 godina, zbog cega je u planu njihova rekonstrukcija, modernizacija injihova rekonstrukcija, modernizacija i povecanje postojecih kapactiteta.povecanje postojecih kapactiteta. Pored toga, planira se i izgradnja josPored toga, planira se i izgradnja jos desetak novih velikih hidroelektrana.desetak novih velikih hidroelektrana. U Srbiji je utvrdjeno i 856 mesta zaU Srbiji je utvrdjeno i 856 mesta za mogucu izgradnju malih hidroelektrana.mogucu izgradnju malih hidroelektrana.
  9. 9. Male hidroelektrane spadaju u kategorijuMale hidroelektrane spadaju u kategoriju povlascenih proizvodjaca energije, apovlascenih proizvodjaca energije, a dozvole za njihovu izgradnju izdajedozvole za njihovu izgradnju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike.Ministarstvo rudarstva i energetike. Dosad je ovo ministarstvo izdalo dozvoleDosad je ovo ministarstvo izdalo dozvole za izgradnju 14 mini-hidroelektrana.za izgradnju 14 mini-hidroelektrana.
  10. 10. Potpisivanjem Ugovora o osnivanjuPotpisivanjem Ugovora o osnivanju energetske zajednice, Srbija je preuzelaenergetske zajednice, Srbija je preuzela obavezu da promovise i podstakneobavezu da promovise i podstakne proizvodnju elektricne energijeproizvodnju elektricne energije koriscenjem i drugih obnovljivih izvorakoriscenjem i drugih obnovljivih izvora energije osim mini-hidroelektrana.energije osim mini-hidroelektrana. To suTo su energije vetra, solarna energija,energije vetra, solarna energija, geotermalna energija i energijageotermalna energija i energija biomasebiomase.U tom cilju izdata je dozvola za.U tom cilju izdata je dozvola za izgradnju vetroelektrane na podrucjuizgradnju vetroelektrane na podrucju opstine Vrsac.opstine Vrsac.
  11. 11. Od 26. janura 2009. godine, RepublikaOd 26. janura 2009. godine, Republika Srbija je postala clan i jedan od osnivacaSrbija je postala clan i jedan od osnivaca Medjunarodne agencije za obnovljivuMedjunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).energiju (IRENA).
  12. 12. TESKA INDUSTRIJATESKA INDUSTRIJA
  13. 13. Teska industrija obuhvata eksploatacijuTeska industrija obuhvata eksploataciju mineralnih sirovina , proizvodnju energije ,mineralnih sirovina , proizvodnju energije , kao i proizvodnju sredstava i materijalakao i proizvodnju sredstava i materijala (sirovina) koji se koriste u daljoj proizvodnji.(sirovina) koji se koriste u daljoj proizvodnji. Osim rudarstva i energetike , ostale graneOsim rudarstva i energetike , ostale grane teske industrije su metalurgija , metalskateske industrije su metalurgija , metalska industrija i teska hemijska industrija.industrija i teska hemijska industrija.
  14. 14. MetalurgijaMetalurgija je grana teske industrije kojaje grana teske industrije koja se bavi dobijanjem i preradom metala izse bavi dobijanjem i preradom metala iz ruda.ruda. Najcesce se deli na crnu i obojenuNajcesce se deli na crnu i obojenu metalurgiju.metalurgiju. Crna metalurgija obuhvata topljenjeCrna metalurgija obuhvata topljenje gvozdene rude i proizvodnju sirovoggvozdene rude i proizvodnju sirovog gvozdja i celika, kao i metala koji segvozdja i celika, kao i metala koji se koriste za oplemenjivanje celika ( niklkoriste za oplemenjivanje celika ( nikl hrom,molibden,kobalt,volfram I dr.)hrom,molibden,kobalt,volfram I dr.)
  15. 15. Obojena metalurgija se zasniva naObojena metalurgija se zasniva na preradi teskih ruda obojenih metalapreradi teskih ruda obojenih metala (bakar , olovo , cink ,antimon) , lakih ruda(bakar , olovo , cink ,antimon) , lakih ruda obojenih metala (aluminijum, magnezijum)obojenih metala (aluminijum, magnezijum) i plemenitih metala.i plemenitih metala.
  16. 16. Proces proizvodnje u zelezariProces proizvodnje u zelezari
  17. 17. Jedina fabrika za preradu rude gvozdja iJedina fabrika za preradu rude gvozdja i proizvodnju celika u Srbiji je zelezara uproizvodnju celika u Srbiji je zelezara u Smederevu.Sirovine potrebne zaSmederevu.Sirovine potrebne za proizvodnju celika se uvoze.proizvodnju celika se uvoze.
  18. 18. Centri obojene metalurgije u kojima seCentri obojene metalurgije u kojima se vrsi primarna prerada nalaze se uvrsi primarna prerada nalaze se u neposrednoj blizini velikih rudnika.Rudaneposrednoj blizini velikih rudnika.Ruda bakra se preradjuje u Boru , topionicabakra se preradjuje u Boru , topionica olova i cinka nalazi se u Zvecanu , aolova i cinka nalazi se u Zvecanu , a topionica antimona u Zajaci.topionica antimona u Zajaci. U Sapcu se nalazi topionica cinka i fabrikaU Sapcu se nalazi topionica cinka i fabrika za izradu belih limova , a u Sevojnuza izradu belih limova , a u Sevojnu valjaonica bakra i aluminijuma.valjaonica bakra i aluminijuma.
  19. 19. Valjaonica bakra u SevojnuValjaonica bakra u Sevojnu
  20. 20. Plemeniti metali nalaze se u prirodi uPlemeniti metali nalaze se u prirodi u elementarnom stanju u obliku zica , listicaelementarnom stanju u obliku zica , listica i grumenja i u nekim rudama – najcescei grumenja i u nekim rudama – najcesce olovo – cinkanim i bakarnim. Dobijaju seolovo – cinkanim i bakarnim. Dobijaju se kao sporedni proizvodi pri proizvodnjikao sporedni proizvodi pri proizvodnji olova , cinka i bakra u Zvecanu u Boru.olova , cinka i bakra u Zvecanu u Boru.
  21. 21. Metalska industrijaMetalska industrija se direktnose direktno nadoveziju na metalurgiju i obuhvatanadoveziju na metalurgiju i obuhvata preradu metala u polufabrikate ili gotovepreradu metala u polufabrikate ili gotove proizvode.Prema vrsti proizvoda deli se naproizvode.Prema vrsti proizvoda deli se na metalopreradjivacku industriju , masinkumetalopreradjivacku industriju , masinku industriju , elektroindustriju i brodogradnju.industriju , elektroindustriju i brodogradnju. Metalopreradjivacka industrijaMetalopreradjivacka industrija proizvodiproizvodi raznovrstan alat , celicne konstrukcije ,raznovrstan alat , celicne konstrukcije , zeleznicke sine , ploce za stednjake ,zeleznicke sine , ploce za stednjake , ramove za bicikle i drugo.ramove za bicikle i drugo.
  22. 22. Masinska industrijaMasinska industrija obuhvataobuhvata proizvodnju prevoznih sredstava (sinska ,proizvodnju prevoznih sredstava (sinska , privredna i putnicka vozila), proizvodnjuprivredna i putnicka vozila), proizvodnju poljoprivrednih masina , kao i uredjaja kojipoljoprivrednih masina , kao i uredjaja koji se koriste u domacinstvu.se koriste u domacinstvu. Podela masinske industrije izvrsena jePodela masinske industrije izvrsena je prema vrsti proizvoda.Centri masinskeprema vrsti proizvoda.Centri masinske industrije su sirom Srbije , a takoreci svaindustrije su sirom Srbije , a takoreci sva veca naselja , posebno gradska , centri suveca naselja , posebno gradska , centri su masinske industrije.masinske industrije.
  23. 23. Proizvodnja u fabrici ‘’ Ikarbus’’Proizvodnja u fabrici ‘’ Ikarbus’’
  24. 24. ElektroindustrijaElektroindustrija proizvodi razne masineproizvodi razne masine i uredjaje za proizvodnju, prenos ii uredjaje za proizvodnju, prenos i potrosnju elektricne energije.To supotrosnju elektricne energije.To su generatori , transformatori , kontrolni igeneratori , transformatori , kontrolni i signalni uredjaji , rendgenski aparati ,signalni uredjaji , rendgenski aparati , kablovi , elektricni aparati za domacinstvo,kablovi , elektricni aparati za domacinstvo, motori za liftove , radio i TV aparati ,motori za liftove , radio i TV aparati , oprema za automatizaciju i elektronika.oprema za automatizaciju i elektronika.
  25. 25. Uredjaji za prenos elektricne energijeUredjaji za prenos elektricne energije
  26. 26. Teska hemijska industrijaTeska hemijska industrija razvija se kaorazvija se kao prateca grana industrije uz crnu i obojenuprateca grana industrije uz crnu i obojenu metalurgiju. Njene sirovine su biljnog ,metalurgiju. Njene sirovine su biljnog , mineralnog i zivotinjskog porekla.mineralnog i zivotinjskog porekla.
  27. 27. PetrohemijaPetrohemija pored prerade naftepored prerade nafte obuhvata i proizvodnju njenih derivata.obuhvata i proizvodnju njenih derivata. U sastavu Naftne industrije Srbije nalazeU sastavu Naftne industrije Srbije nalaze se dve rafinerije , u Pancevu i Novomse dve rafinerije , u Pancevu i Novom Sadu.Sadu. Petrohemija se jos bavi dobijanjem ,Petrohemija se jos bavi dobijanjem , proizvodnjom i preradom organskih iproizvodnjom i preradom organskih i neorganskih hemijskih proizvoda , koji seneorganskih hemijskih proizvoda , koji se koriste u daljoj proizvodnji.koriste u daljoj proizvodnji.
  28. 28. Najvazniji proizvodi teske hemijskeNajvazniji proizvodi teske hemijske industrije su sumporna kiselina , vestackaindustrije su sumporna kiselina , vestacka djubriva , plasticne mase i deterdzenti.djubriva , plasticne mase i deterdzenti. Sumporna kiselinaSumporna kiselina dobija se kao pratecidobija se kao prateci proizvod pri preradi ruda bakra , olova iproizvod pri preradi ruda bakra , olova i cinka.cinka.
  29. 29. KRAJKRAJ Tanja Marjanovic i AleksandraTanja Marjanovic i Aleksandra Djurdjevic , VIII-1Djurdjevic , VIII-1

×